Порекло презимена, село Горњи Мушић (Мионица)

1. април 2013.

коментара: 5

Порекло становништва села Горњи Мушић, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, издање 1907. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

-Горњи Мушић је на десној обали реке Топлице и са десне стране пута Мионица-Боговађа. Земљиште је врло неравно, бреговито и стрмно. Брегови се осипају и срозавају према страни окренутој реци. Сеоске куће су по плећима зарављених брегова, а нигде по њиховим странама и долинама. Знатнија узвишења су: Учковац до Дучића, Маторац испод њега, Смаилов Клен над Топлицом и Стражара до Доњег Мушића.

Извора има доста. Сељаци се служе и бунарском и речном водом, као и водом са појединих потока. Знатнији извори су: Будимача и Кленовац у Живковићима, Хајдуковац у Читацима, Рогозна Бара у Брђанима и Корита у Буквама. Кроз средину села теку два непресушна потока. Из потеса Букава иде поток Жебељевица и по дну села састаје са потоком Средњак, што долази испод Стражаре и заједнички утичу у Топлицу.

Земље и шуме.

-Мушичке земље су црне смолне земље, и подесне за ораницу и косаницу. По плећима појединих брегова су земље подесне за винограде и воћњаке. Земље има доста, најбоље су ливаде по Топлици и Буквама, потесу до Врачевића. Зиратне су земље по падинама појединих брегова и по Стражари.

Шумом је сиромашно село. Највише појединачних лепо очуваних забрана има у Буквама до Врачевића и низ Жебељаницу. Шума је од лиснатог дрвета и колико је има није довољна за огрев, а камо ли за грађу, с тога се купује из суседних села. Никаквих заједница у селу нема.

Тип села.

– Горњи Мушић је село разбијеног типа. По плећима појединих брегова су сеоски џемати. Џемати су како који удаљени од 200 до 1000 метара. Куће се врло близу по џематима, на растојању од 10 до 15 метара. Пошав од Дучића, па на запад, ови џемати су: Горњи Крај или Брђани на Учковцу, одмах изнад Топлице; Средњи Крај на Смаиловом Клену или Рашће, Доњи Крај или Маришта.

У Брђанима су: Читаковићи, Димитријевићи (Алексићи), Марићи (Радовановићи, Петровићи и Миливојевићи), Стевићи (Полимци) и Митићи (Мијаиловићи). У Рашћу су: Јеремићи, Живковићи, Читаковићи, Максимовићи, Бошњаци (Вучетићи, Симићи), Марковићи и Савићи. У Мариштима су: Игњатовићи, Мијаиловићи, Милисављевићи, Милосављевићи, Ђокићи, Петровићи, Јевремовићи, Лукићи и Јокићи.

У селу је врло развијен задружни живот. Веће задруге су: Читаковићи, Јеремићи (две куће), Лукићи (две куће) и Јокићи.

Подаци о селу.

-Горњи Мушић према харачким списковима из 1818. године имао је 25 домова са 32 породице и 36 харачких лица.

По попису:

-1866. године – 56 домова и 476 становника.

-1874. године – 70 домова и 513 становника.

-1884. године – 84 дома и 530 становника.

-1890. године – 93 дома и 791 становника.

-1895. године – 93 дома и 791 становника.

-1900. године – 97 домова и 812 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 11,23 а процентни 1,95%, где се последњих година рађа стално више женске него мушке деце.

Име селу.

-Већи број старијих људи не зна одкуда је име селу, докле напротив чује се од појединаца из села и са стране, да је име селу донето из ужичког округа. Ти људи причају да је старије село Доњи Мушић од Горњег Мушића и да се први доселио у ово село и по жељи некаквог сеоског спахије Исмаил-бега населио на вису Клену, који се прозвао Смаилов Клен, Живко из ужичког Мушића и да су његови потомци остали на истом месту и да су данас Живковићи. Потомци Жикови назвали су своје село Мушић, а пошто је овај Мушић био са Доњим у заједници, тада је при деоби добио назив Горњи Мушић, за разлику од Доњег Мушића.

Имена крајева су по месту досељења. Брђани и Рашће су имена места, а Маришта по месту Мариштима у Осату, у Босни.

 

Порекло становништва и оснивање села.

-Горњи Мушић је млађе насеље од Доњег Мушића и постао поглавито насељавањем појединих породица из разних области нашег народа.

-Живковићи: Оснивач села је дошљак Живко, родом из ужичког Мушића. Живко је протеран „у сургун“ из свога места са целом својом породицом и населио се у селу код старог извора Рашћа, када је Живково сматрано село као део Доњег Мушића. Живко је дошао у пусто место и крчио плац за кућу и воћњак, а доселио се (управо прогнат) пред први аустријски рат. Од Живка и његових потомака су Живковићи, има их их 18 кућа, славе Никољдан.

-Читаковићи: После Живка, прешао је у ово село кнез Јован Читак из суседног села Команица и населио се на Учковцу према Дучићу. Кнез Јован је Команичачин, а прозван Читаком, што је био писмен; његових Читаковића има на Учковцу и Клену 10 кућа и славе Св. Димитрија. Јованов син знаменити кнез Петар Читак, коији је у 4. аустријском рату у Првом нашем устанку вршио, као писмен човек оног доба, знатну улогу. Кнез Петар је био члан ваљевског суда у 1804. години.

-Алексићи,

-Димитријевићи,

-Јокићи.

Населио их кнез Петар. Сви насељени у време Кочине Крајине из села Влаховићи у Полимљу због чега су их до скора звали и Влаховићи; њих 17 кућа, славе Св. Враче.

-Марићи,

-Петровићи,

-Миливојевићи,

-Радовановићи.

И њих је населио кнез Петар из Осата, има их 13 кућа и славе Јовањдан.

-Бошњаци (Вучетићи, Симићи), за време Првог устанка, из Осата, славе Ђурђевдан, населио их кнез Петар.

-Лукићи, за време Првог устанка, из Осата, славе Лазаревдан, доселио их кнез Петар.

-Марковићи, исто као и Лукићи.

-Максимовићи, уз Први устанак, Трњине у Црној Гори, Стевањдан.

-Милисављевићи су из Годељева-округ ужички, одакле се њихов предак Милисав доселио као мајстор, славе Аранђеловдан.

-Милосављевићи су из Стапара у Старом Влаху, досељени као мајстори, славе Никољдан.

-Ђокићи су из Чајетине у Старом Влаху, дошли као слуге, славе Ђурђевдан.

-Петровићи су из Цикота-округ ужички, славе Никољдан.

-Савићи су из Брвенице у Полимљу, славе Трифундан.

-Стевићи су из Жидовића у Полимљу, славе Лучиндан.

-Јеремићи су из Срема, из неког села у близини Карловаца, довео их некакв сродник, калуђер из Боговађе, славе Ђурђиц.

-Игњатовићи су из Полошнице-округ ужички, славе Ђуређевдан.

-Мијаиловићи, најскорије досељени из Штрбаца у Старом Влаху, уз Бабинску Разуру, славе Лучиндан.

*Напомена: У књизи за поједине фамилије, што се види из текста, не пише време досељавања, оп. Милодан.

У Горњем Мушићу је 98 кућа од 16 породица.

Занимање становништва.

-Горњи-мушичани се занимају са свим привреднима радњама, којима и суседни сељаци ове области. Најмилија су им занимања земљорадња и сточарство, они гаје особито добра говеда и свиње, али и воћарство и виноградарство су заступљени. Нигде не иду у аргаштину а занате не уче.

Појединости о селу.

Горњи Мушић је саставни део Доњо-топличке општине у Срезу Колубарском. Судница и школа је у Доњој Топлици а црква у Марковој Цркви. Гробље је раздељено по крајевима. Село нема заједниче преславе.

 

ИЗВОР: Љуба Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Branislav Mušicki

    Poštovani,

    Gledao sam Vašu web stranicu i želeo bih da Vas zamolim da na link ispod dodate da je familija Mušicki nastala od familije čitaković i da smo se preselili u Vojvodinu za Vreme seobe Srba. Naselili smo selo Đurđevo i danas se prezivamo Mušicki, u znak sećanja na rodno selo. Prezime je promenjeno da bismo zavarali trag Turcima. Naša krsna slava je Sv. Arhangel Mihailo.

    https://www.poreklo.rs/2013/04/01/poreklo-prezimena-selo-gornji-mu%C5%A1i%C4%87-mionica/

  2. Mušič Matej

    Moje prezime je Mušič. Koliko sam uspeo saznati, moji preci potiču iz sela Mušići iz Srbije. Još uvijek ne znam, dali iz onoga u blizini Kosijerica ili ovog u blizini Mionive. Bežali su pred Turcima u prvoj selidbi. Tekom 200 godina bežali su do Senožeča u Sloveniji. Dali ima neko više informacija?
    Zahvaljujem unaprijed!
    Mušič Matej

  3. Nenad Zivkovic

    Ja sam iz sela Gornji Music.
    Prezivam se Zivkovic, slavimo Nikoljdan.

    Pise da je Zivko dosao iz Uzickog Musica.
    Gde je to sad ? Ne mogu da nadjem ni na jednoj karti da Uzicki Music postoji jos uvek.
    Voleo bih da odem tamo.

  4. Nikola

    Sve je lepo objsnjeno, ali u G.Musicu postoji i prezime Ivkovic…