Порекло презимена, село Драчић (Ваљево)

Порекло становништва села Драчић, општина Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Драчић лежи на јужној страни Ваљева, на крају оне висоравни која је ограђена Чубрицом и висовима изнад реке Граца. Драчић је шумом врло богато село.

Село је насељено на два брда: на Курјачици и Васиљевачи, па према томе, сатављено из две групе кућа.  Џемат на Курјачици зове се Курјачићи, на Васиљевачи Станковићи. Оба су џемата скоро спојена.

У Курјачићима су ове породице: Курјаци 5 кућа.

У Станковићима: Станковићи 4к, Минићи 4к, Васиљевићи 3к и Тешићи 3 куће.

Изван џемата, на Златару су: Радивојевићи 2к, и на брду до цркве Поповић 1 кућа.

По харачким тефтерима од 1818. год. село имало је 9 домова са 12 породица и 22 харачких лица. По попису од 1866. год. у селу је било 18 домова са 141 становником….а по попису од 1900. год. било је 25 домова са 192 становника.

У Драчићу је данас 22 дома од 5 породица. Драчић је саставни део драчићске општине у срезу ваљевском. Школа и црква су подигнуте 1902. и 1903. године. Гробље је заједничко и на Каменитовцу, при извору Златара. Преслављају први дан Тројица.

О имену села постоје разнолика тумачења. Углавном везане су ове три приче:

1)     Вели се, да су прве породице овог села, којих нема данас у селу, пореклом од града Драча у Арбанији, па је по њима, по граду Драчу, прозвано ово село.

2)     Други веле да је име селу дошло од породице Драчића, досељене однекуда из Херцеговине.

3)     Трећи држе да је име дошло отуда што су прве породице морале крчити и требити густо трње и шуму – драчу. По драчи (дречи) прозвано је и село доцније Драчићи, Драчић.

 

Порекло становнштва и оснивање села

  • СТАНКОВИЋИ – сматрају се најстаријом породицом у селу. Досељени су из села Косатице од Пријепоља, пре опште сеобе у 17. веку, због зулума турског.  Презиме Станковић донето је из Косатице и данас се очувало као џематско име, докле га ретко која породица чува. Станковићи су: Филиповићи, Минићи и Васиљевићи. Има их 11 кућа и славе Св. Николу.
  • КУРЈАЦИ – су род Аничићима из Дегурића, досељени у село после Станковића на 10 година, а с Аничићима у Дегурић, у другој половини 17. столећа. Курјацима су звати у старој постојбини, а назвати су због тога што им је неки њихов предак у потери ухватио живог курјака, па га удавио. Досељени су из Озринића, данас их има и у Београду. Славе Ђурђиц.
  • ТЕШИЋИ – су досељени после Кочине крајине из Бабина у Полимљу. Има их у селу 3 куће, а и расељених. Славе  Мратиндан.
  • РАДИВОЈЕВИЋИ – су из Пјешиваца у Црној Гори. Доселили се после Другог устанка због крвне освете. Славе Св. Јована.
  • ПОПОВИЋ –  доселио се као свештеник из Дробњака пре 15 година и слави Ђурђиц.

Драчићани се занимају свима привредним гранама којима и остали сељаци ове области. Како су у шумском крају и са шумом богати, то је у знатној мери правилно проређују и продају околним сељацима за грађу и огрев. На Курјачици доскора гајени су и виногради који су давали најбоље вино у околини. Драчићана нема занатлија, а ни сиромашнији не иду изван села.

 

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 Корени

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.