Порекло презимена, села Стублине и Велико Поље (Обреновац)

16. март 2013.

коментара: 3

Обреновац и околна села, Стублине и Велико Поље. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Стублине су на Тамнави и Колубари, земљишта мање више равног. Западни део села је издигнутији и неравнији, а источни чиста равница. Издигнутији део села зове се Стублине, а равнији Велико Поље. Куће су у оба краја и размештене у џемате великог пространства. Стублински су џемати: Грчки Крај до Трстенице, Перићи средина села, Јадрани на север од Перића и Ново Село до Грабовца. Џемати Великог Поља су: Вепровица до Пиромана, Сланбара око угљо-киселог извора и Велико Поље до Белог Поља.

НАПОМИЊЕМ ДА ЈЕ ВЕЛИКО ПОЉЕ ОДАВНО ОДВОЈЕНО ОД СТУБЛИНА И ДА ЈЕ ДАНАС ПОСЕБНО СЕЛО ТЕ СЕ У ТОМ СМИСЛУ ОВАЈ ТЕКСТ МОЖЕ СМАТРАТИ КАО ОПИС ДВА СЕЛА, СТУБЛИНА И ВЕЛИКОГ ПОЉА, оп. Милодан

Тамнавска равница је једноликог изгледа и посматрана с Карауле или врховљанског Виса има изглед праве равнице, без икакве ма и најмање приметне узвишице и захвата највећи део области. Јужна и западна граница је овој равници пруга (линија), која полази с Пресада на исток и на северозапад драгињском вису Стублу, а северна је права пруга повучена од кожуарског виса Годље у североисточном правцу и завршава на Колубари, на Царевом Броду, у Стублинама, докле је источна граница река Колубара.

Додирна зона равни и Пљоштаре је најбогатији тамнавски крај са водом. Целом линијом, пошав од Кожуара, па све до Колубаре, на сваком кораку, има по један јак извор, који је богат водом и стално у Пљоштару преко целе године, отиче у једну или више бара. У Грабовцу и Стублинама нема куће, која нема по један овакав извор пред самим кућним вратима и ови извори су увек на вишој тераси, никад на овој, која се спушта у раван Пљоштаре.

У области има доста извора, који својим именима опомињу на карактер минералних извора. Такви би извори били: Змајевац у Каменици, Млакоња у Радуши, Хлађани у Дружетићу, Живаница у Новацима, Савинац у Зуквама, Видан у Грабовцу, Слана Бара у Галовићима и Сланац у Коцељеви.

Од минералних извора је Сланбара у Стублинама. На десној обали Тамнаве, у углу између Тамнаве и Колубаре, усред равнице, избија из земље најјачи извор у области, од кога постаје двапут јачи поток од Тамнаве. Сланбара је на додирној зони терасасте равнице и колубарског дилувијума, избацује у клобуцима тамнавски песак с муљем и сумпор-водоник, ради чега има барутљив мириси осећа се на неколико десетина метара около. Извор је округлог облика, дубок 3-5 дм. с као кристал бистром водом накиселог укуса, која отиче каналом од метра у пресеку и после 60 м пада у Тамнаву. Сељаци причају да се извор не мути, али да с пролећа, кад се отпочну по планинама снегови топити и кад отпочну јаче кише падати, да се и Сланбара повишава и избацује борове шишарке, по чему закључују да је њен зачетак, далеко, у некој планини.

Стара напуњена или затворена корита, којима је река Колубара некада текла, било насута, било шумом обрасла, зову се Стараче, например Старача у Јабучју и Лајковцу, Стара Колубара у Белом Пољу и Обреновцу. Одвојени кракови реке су очаге: очаге у Јабучју, Лисом Пољу, Стублинама и др.

Колубара је због велике количине воде небродна река (не може се прегазити), оп. Милодан). Кад би стање воде спало на најмању меру, онда се може бродити по извесним местима. Такви су бродови: Бели Брод у Лајковцу, Дабин Брод у Јабучју, Скобаљски у Скобаљу, Протин Брод у Лисом Пољу и Царев Брод у Стублинама. На Колубари су данас два гвоздена моста, један на Белом Броду а други код Обреновца.

У Тамнави имамо неколико врста земаља: пескуше, кречуше, црнице, смолнице, благуше, мртвуше и полојске земље.

Полојске су земље тресетне, пуне воде, увек гњиле, добре ливаде и пашњаци. Овакве су земље око бара и при ставама појединих река. А има их: у Црвеној Јабуци, Бровићу, Трстеници, Пироману, Стублинама, Забрежју, Ратарима, Кртинској итд. и дају најбољу траву за пашњаке, због чега се у селима са оваквом земљом подигло коњарство. Најбоље коње гаје поједине породице и чувене су због тога у целој области: Кесеровићи у Пироману, Мишићи у Бровићу, Бранковићи у Грабовцу, Симеуновићи и Стублинама итд.

Некад је цела област била сва у шуму обрасла; долине Тамнаве и Колубаре биле су покривене густим и непроходним шумама. Помиње се да је Тамнава била права шумска област, тако је непознати путник, по народности Рус, прошао кроз ову област из Ваљева за Београд, свуда је на целом путу, Од Карауле до Царевог Брода у Стублинама, где је прешао Колубару, пролазио кроз саме шуме.

Села у тамнавској равници или су без мала или са малама, које се зову крајевима, у којима су куће необично растурене и дају тип немачког села. Све куће су растурене с имањима око кућа и на све стране, с малим ограђеним окућницама и с пространим предвором, који служи за улаз у кућу и држање домаће стоке. Са западне или северне стране је какав забранчић с воћем, где се држи ситнија стока. Оваква села превлађују у области и њих је највише у средини области: Грабовац, Брезовица, Новаци, Врело, Стублине, Љубинић итд…

У Грабовцу, ко би се мало више задржао у селу и ко би се из ближе распитао о месту несељења и имања старијих породица од пре 150 година, увидеће да је стари Грабовац био збијен око Видана и да данас свака старија породица има својих представника на том истом месту. На овај начин Стублине су се растуриле од свог извора Црквине, Пироман и Бровић из Старог Села, Трстеница од старог гробља, Бањани из Старог Воћа, Тулари из Кленовице, Трлић од Језера, Совљак од Корова итд.

У речнику К. Јовановића од 1872. године Јабучје се помиње као Доње и Горње. Мало је Јабучана да би знали које би породице и домове ставили у Горње, а које у Доње, јер је увек ова подела била због тога да имају у селу по два кмета, који су често били из истог краја. Стога у овом раду Јабучје не узимамо као два села, него као једно, где и Стублине и Велико Поље не сматрамо као два села него као једно, иако Стублине имају свога, а Велико Поље опет свога кмета. Имања Горњег и Доњег Јабучја, Стублина и Великог Поља су у заједници, породице после деоба прелазе из једног краја у други, сеоске заједнице су оба краја у подједнакој мери и сељаци се подједнако служе сеоским рекама и изворима.

Имена села, која би опомињала на особине воде су, између соталих, и Стублине. Име Стублине дошло је од многих стублина, које су биле поред старог пута, којим се некада ишло преко овог села за Београд и бродила Колубара на царевом Броду. Од тих старих стублина и данас их има испред горње сеоске механе и око Шарене Чесме.

Трагови старих кула или тврђавица поред старих путева сасвим су добро очуване. Налазе се на уздигнутијим местима, рововима ограђеним, које су биле на старим путевима. У Стублинама, према Царевом Броду, у долини Колубаре, налази се „Кулина“, место, на коме се мисли, да је била у најраније доба караула с посадом за безбедност превоза преко Колубаре.

Још се држе старе напуштене цркве у: Дрену, Орашцу и Црниљеву. Порушених цркава или црквина има у: Бресници, Врелу, Јабучју (на два места), Каменици, Љубинићу, Новацима, Бргулама, Радуши, Свилеуви, Радљеву, Совљаку, Стублинама (на два места), Такову, Туларима, Уровцима, Рватима и Чучугама.

Стари ваљевски пут није ишао данашњим путем. У област је улазио на Караули, одатле венцем силазио у варошицу Уб, одакле је у Совљаку прелазио Тамнаву, па преко Врела, Такова, Љубинића, Јошеве, Лончаника, Трстенице и Стублина прелазио Колубару, на Царевом Броду.

Када је Сибиљанин Јанко пошао од Београда са војском на Косово, прича се, да је прешао Колубару на броду у Стублинама, да се брод по њему зове Царев Брод, затим, да је дошао у Пироман и улогорио се на потоку, који се по њему зове Царевац. На Царевцу је војска била три дана, очекивала другу војску и пировала, то се по томе село назвало Пироман. Кад је помоћна војска дошла, Јанко је са овом војском отишао у Лисо Поље у мису, ондашњи манастир, причестио војску и с њоме уз Колубару и Љиг отишао на Косово.

Изоравање старих ватришта, огњишта и пепелишта по Букору, Јабучју, Скели, Трлићу, Тврдојевцу, Стублинама и Голочелу опет су докази ранијег живота. Трагови ранијег живота ограничени су на појединачна места, налазе се на узвишеним равнијим местима, око језера, извора, река и потока. По местима налажења изгледа, да је становништво ранијег доба живело у збијеним местима (види прилог на Форуму Порекло: Неолитска метропола – винчански град у Стублинама код Обреновца).

У списку ваљевске епархије од 1735. године, од тамнавских села тога доба помињу се Добрић (Трлић), Јабучје, Совљак, Стублине, Бреска, Грабовац, Врело, Тулари, Бањани, Докмир, Радуша, Букор, Црниљево, Голочело, Каменица, Свилеува, Непричава, Палеж, Скела и Новаци.

Села која су пре 300 (сада 400) година самостално постала на раније несталим насељима или местима која су била насељена су, између осталих и Стублине.

У повише села у области има циганских породица, који су се потпуно претопиле у праве Србе. Ове су се породице потпуно измениле, изгубиле боју лица, говор, начин живота и занимање. Микићи у Орашцу и по другим селима прави су Срби; говоре српски, раде и земљу и занате, хране се, одевају и крећу као наши сељаци; нико их не зове Циганима, мада је до скоро било сељака у животу, који су памтили, кад су се њихови преци доселили из Ердеља као прави Цигани. Рафаиловићи и Матићи у Стублинама, Костићи и Илићи у Трлићу, Миловановићи у Трњацима, Милосаввљевићи у Руклади итд. опет циганског порекла, али се код свих, као и код Микића, сваки цигански траг изгубио.

Македонци и Шопови слични су и никога није теже испитати као њих, јер су битно изменили и своје карактерне и етничке особине погубили, само ако су се раније доселили. Код стублинских Македонаца истиче се у јакој мери поштење и карактер, с тога су највиђенији у селу.

 

Порекло фамилија-презимена села Стублине и Велико Поље

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Агочевићи, после 1827. године, Банат, Аранђеловдан, покрштени Маџари.

-Адамовићи, после 1827. године, Вукићевица, Алимпијевдан, предак доводац уз матер.

-Анђелићи, Аничићи и Тијосавићи. Видети Тијосавићи, Анђелићи и Аничићи.

-Бабићи*, после 1827. године, Бањалука, Јовањдан.

*Бабиће је доселио њихов сродник војвода Голуб Бабић на купљено имање после 1878. године па се и поред њих населио, неко време живео и после вратио у Босну. Бабићи по другим селима опет су сродници војводе Голуба.

-Бајићи, после 1827. године, Брајићи у рудничком округу, Ђурђевдан.

-Баранци, после 1827. године, Дубица, Стевањдан.

-Бођани, после 1827. године, Ердељ, Никољдан, посрбљени Румуни.

-Бурсаћи, после 1827. године, Лика, Ђурђевдан.

-Велимировићи, после 1827. године, Грабовац у суседству, Аранђеловдан, уљези у Колаковиће.

-Владисављевићи, после 1827. године, Паљуви у области, Ђурђиц.

-Врачаревићи, после 1827. године, Лика, Никољдан.

-Вујковићи, друга половина 18. века, Коњуша у Рађевини, Ђурђевдан.

-Вучковићи, друга половина 18. века, Јања у Босни, Аранђеловдан.

-Гавриловићи 1, друга половина 18. века, Цветуља у Рађевини, Ђурђевдан.

Гавриловићи* 2, друга половина 18. века, Банат, Стевањдан.

*Предак ових Гавриловића је Румун и дошао за чувара оваца у ово село, па су га његове газде ожениле и окућиле.

-Гавриловићи 3, после 1827. године, Ваљево, Ђурђевдан, уљези у Грчиће.

-Гајићи, друга половина 18. века, Цветуља у Рађевини, Стевањдан.

-Годићи, после 1827. године, Лесковице у Подгорини, иста породица у Грабовцу, досељени као слуге.

-Грчићи*, прва половина 18. века, Македонија, Никољдан.

*Грчића предак је говорио грчки и цинцарски, иако је био по народности Србин, прозвали су га Грком. Његови потомци су око старог хана и тај крај и данс се зове Грчки Крај.

-Давидовићи 1, друга половина 18. века, Драгачево, Игњатијевдан.

-Давидовићи 2, после 1827. године, Б. Крајина, Духовски понедељак.

-Давидовићи 3, после 1827. године, Богатић у Подгорини, Јовањдан.

-Дамњановићи и Кремићи 1. Видети Кремићи 1 и Дамњановићи.

-Дамњановићи 2, после 1827. године, Осат, Јовањдан.

-Ђукићи, после 1827. године, Лозница у Колубари, Ђурђевдан, уљези у Ђуковиће.

-Ђурђевићи, после 1827. године, Попинци у Срему, нововерци.

-Ђурићи и Рашковићи. Видети Рашковићи и Ђурићи. Нема у књизи Рашковића, изузев Рашковића у Забрежју, оп. Милодан.

-Жикићи, друга половина 18. века, Добановци у Срему, Ђурђевдан, уљези у Пајиће.

-Жујићи, после 1827. године, Б. Крајина, Св. Јован Претеча.

-Игњатовићи, друга половина 18. године, Комирић у Рађевини, Никољдан.

-Илићи, после 1827. године, Сијеча река-округ ужички, Никољдан, уљези.

-Исаиловићи, после 1827. године, Семберија у Босни, Јовањдан.

-Јадрани (Јадранини), прва половина 18. века, Лиценовић (?) у Рађевини, Аранђеловдан.

-Јевтићи 1, друга половина 18. века, Осат, Ђурђевдан.

-Јевтићи 2, после 1827. године, Миокус у Поцерини, Никољдан.

-Јелићи, друга половина 18. века, Мокра Гора у Старом Влаху, Јовањдан.

-Јеремићи, друга половина 18. века, Стари Влах, Јовањдан.

-Јеротићи, прва половина 18. века, Македонија, Никољдан.

-Јовановићи и Ранковићи 2. Видети Ранковићи 2 и Јовановићи.

-Јосиповићи, друга половина 18. века, Бобова у Подгорини, Аранђеловдан.

-Кесићи, после 1827. године, Семберија, Ђурђевдан.

-Колаковићи*, прва половина 18. века, Никшићка Жупа, Лучиндан.

*Колаци стублински су из Врховина, од тамошњих Иконића, сишли су у ово село и данас се зову још: Недељковићи, Зарићи, Јаковљевићи и Петровићи, сви у Грчком и Перића крају.

-Коларевићи, после 1827. године, Банат, Савиндан.

-Кремићи и Дамњановићи, друга половина 18. века, Осат, Јовањдан.

-Кузмићи, друга половина 18. века, Купиново у Срему, Лучиндан.

-Кумбарићи, после 1827. године, Б. Крајина, Јовањдан.

-Лазићи и Томићи. Видети Томићи и Лазићи.

-Лукићи 1, друга половина 18. века, Осат, Никољдан.

-Лукићи 2, после 1827. године, Лика, 23. август/5 септембар.

-Малетићи, после 1827. године, Срем, Петровдан.

-Малешевићи*, прва половина 18. века, Дружетић, Ђурђиц.

*Малешевићи су из Дружетића од тамошњих Малешевића, раније од Раснице из Старог Влаха, насељени око Сланобаре и зову се још: Давидовићи 1, Ранковићи 2 и Јеремићи.

-Марковићи, после 1827. године, Пљевља, Матијевдан.

-Матићи, друга половина 18. века, Срем, Никољдан, посрбљени Роми.

-Меденице, после 1827. године, Лика, Ђурђевдан.

-Милићевићи, после 1827. године, Т. Хођош-Банат, Никољдан.

-Миловановићи 1, друга половина 18. века, Крива Река-Стари Влах, Св. Кирило.

-Миловановићи 2, после 1827. године, Брадарци-округ пожаревачки, Стевањдан, трговачка и занатлијска породица.

-Милошевићи 1, после 1827. године, Т. Хођош у Банату, Св. Петка.

-Милошевићи 2, после 1827. године, Жлне-округ тимочки, Никољдан.

-Михаиловићи, после 1827. године, Осат, Јовањдан.

-Младеновићи, после 1827. године, Куклин код Ниша, Аранђеловдан.

-Николићи*, друга половина 18. века, Осат, Ђурђевдан.

*Николића предак славио је Св. Арханђела, па како се у зидарском послу десио неки несрећан случај, променио је славу и узео славити Ђурђевдан.

-Нинчићи, после 1827. године, Банат, Јовањдан.

-Ожеговићи, друга половина 18. века, Славонија, Ђурђевдан.

-Павићи, друга половина 18. века, Бранковина у Колубари, Стевањдан, свештеничка породица.

-Павловићи, после 1827. године, Комирић у Рађевини, Ђурђевдан.

-Пајићи, прва половина 18. века, Косјерић-округ ужички, Стевањдан.

-Пантелићи, друга половина 18. века, Каона у Драгачеву, Св. Врачи.

-Пејићи, друга половина 18. века, Сибница-округ београдски, Ђурђиц.

-Перићи*, друга половина 18. века, Осат, Лазервдан.

*Стублински Перићи су од гвозденовачких Живковића и новачких Лазаревића, велике и врло имућне задруга, из чије је средине г. Живојин Перић, професор Универзитета и признати правник.

-Петковићи, после 1827. године, Грабовица у Колубари, Св. Стефан Дечански.

-Петровићи 1, после 1827. године, Лика, Лучиндан.

-Петровићи 2, после 1827. године, Брезовица у Подгорини, Михољдан.

-Петровићи 3, после 1827. године, Бесеровина-округ ужички, Јовањдан уљези у Крстиће.

-Пољарци, после 1827. године, Дубица, Ђурђевдан.

-Поповићи 1, после 1827. године, Темишвар, Јовањдан, уљези.

-Поповићи 2, после 1827. године, Паљуви у области, Ђурђиц.

-Пушићи, после 1827. године, суседни Грабовац, прешли уз матер.

-Радивојевићи, после 1827. године, Бријежђе у Колубари, Алимпијевдан.

-Рајковићи, после 1827. године Футог у Срему (ја бих рекао у Бачкој), Јовањдан.

-Ракићи, после 1827. године, суседни грабовац, Ђурђиц, доводци.

-Ранковићи* 1, прва половина 18. века, Бањани у Црној Гори, Ђурђевдан.

*Ранковићи су заостали од бријежђанских Урошевића, који су се некад прво били населили у овом селу, па се вратили преко Јабучја у Бријежђе.

-Ранковићи 2 и Јовановићи, друга половина 18. века, Шљивовица-Стари Влах, Никољдан.

-Рафаиловићи, друга половина 18. века, Мачва, Св. Петка, ромског порекла.

-Ристићи 1, после 1827. године, Ратари у околини, Ђурђевдан и Јовањдан, уљези у Ћуковиће.

-Ристићи 2. после 1827. године, суседна Звечка, Ђурђевдан, уљези у Рајковиће.

-Саџаковићи, прва половина 18. века, Осат, Аранђеловдан.

-Симеуновићи и Томићи. Видети Томићи и Симеуновићи.

-Сремчевићи, друга половина 18. века, Срем, Ђурђиц.

-Стаменићи 1, прва половина 18. века, Равње у Колубари, Никољдан.

-Стаменићи 2, после 1827. године, Доња Љубовиђа у Азбуковици, Ђурђевдан и Никољдан, уљези у Стамениће 1.

-Станковићи, друга половина 18. века, Прилеп, Никољдан.

-Станковци, друга половина 18. века, Охрид у Македонији, Ваведење Пресвете Богородице.

-Стевановићи 1, после 1827. године, Дубица, Игњатијевдан.

-Стевановићи 2, после 1827. године, Љубиш, Аранђеловдан.

-Степићи, после 1827. године, суседна Звечка, Ђурђиц, доводци.

-Сујићи, после 1827. године, Хођош у Банату, Петровдан.

-Тијосавићи и Аничићи, прва половина 18. века, Бела Црква у Рађевини, Алимпијевдан.

-Тодоровићи 1, дуга половина 18. века, Комирић и Рађевини, Ђурђевдан.

-Тодоровићи 2, после 1827. године, Крајина, Св. Великомученик Климент.

-Томићи, Симеуновићи и Лазићи, прва половина 18. века, Гласинац, Петровдан.

-Ћатићи, друга половина 18. века, Петровчић у Срему, Аранђеловдан.

-Ћуковићи*, прва половина 18. века, Бељина, Ђурђевдан.

*Ћуковићи су раније из Хрецеговине и из овога села растурили су се по многим местима по ваљевском округу. У селу се зову још и: Алексићи, Јеремићи, Симићи, Добросављевићи и Радовановићи и први насељеници Великог Поља и његовог североисточног дела.

-Ференчевићи, после 1827. године, Београд, Јовањдан уљези у Тодоровиће.

-Чавићи, после 1827. године, Крајина, Јовањдан.

-Чолићи, друга половина 18. века, Комирић у Рађевини, Јовањдан.

-Шпановићи, друга половина 18. века, Славонија, Никољдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Dali znate sta vise o ovim Josipovicima zato sto sam i ja Josipovic i slavim Arandjelovdan ali sam iz Bosne.

  2. Branko Jovanović. Valjevo.

    Moja majka Dušanka je iz porodice Žujić. Deda Đura se doselio u Obrenovac iz Velikog Polja i sa babom Natalijom, koja je iz Mijailovića iz Grabovca imao tri sina i dve ćerke: Dragoljub, Pravdoljub, Radoslav,Draginja Dušanka. Slave Nikoljdan.

  3. Goran M. Lazic

    Moj deda Gojimir Lazic rodjen 1888, solunski borac, premiuno 1943. Imao tri sina: Slavka,Zarka i Marka.Znam da je pokojni deda imao sinovca Miodraga koji je rodjen 1903. Oduvek smo slavili sv.Jovana. Nismo familija sa ovim Lazicama iz Stublina koji slave Petrovdan. Samim tim ni ovo poreklo ne vazi za mene. Da li neko ima objasnjenje? Hvala.