Порекло презимена, село Бела Река (Шабац)

Порекло становништва села Бела Река, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Преко темена косе, званог Парлог, са бедлендс облицима, у а.в. 180 m прелази се у долину Беле Реке. Највиша тераса реке врло типична у а.в. 170 m, затим нижа у а.в. 150 m, а крај реке равница 120 m дакле терасе од 50 и 30 метара. На горњој тераси куће у групама на појединим очуваним подовима; такође и на доњој. У саставу целе косе пескови крупнозрни, глине, а у нивоу доње терасе, преко неогена, врло типичан покривач речног шљунка, кварцевитог.

Мале: Дојна мала, с десне стране реке према Цуљковићу; према њој, на левој страни реке, Јаковљевића мала; до ње, преко потока Преки Поток, Ћурића мала; до ове, преко потока Марића Поток, Марића мала; до ове, преко потока, опет на брду, Станишића мала; преко Реке, према Станишића и Марића мали, на десној страни Реке, Игњатовића мала. Између њих, у дну долине, на левој страни реке, око пута с обе стране, мала звана Шор. Више главног дела села, на један и по километар је Горња мала, с обе стране Реке. Под самим Преким Брдом је Марића Горња мала. На брегу, према Преком Брду, око километар далеко од Горње мале, је циганска мала Гребенари Гурбети, на путу за Грабовац. А с друге стране, на десној страни Реке, испод Бобије, друга циганска мала звана Сланача или Каравласи (Бране се да нису Цигани већ Срби православни). Најзад, испод Грабовца, мала Дуга Лука (3 куће) и колеба Гвозденовића од 1942; Ристићи и Марићи колебарили, па се населили, пре 15-20 година.

Гробље је испод Доњег краја, на брегу, до Белог Поља. Заједничко за цело село и обе циганске мале.

Бела Река постаје од потока: Равна Река, Чочин Поток, Брезови Поток (нема брезе), Цигански Поток, Јерски Поток, Божин Поток итд.

У селу шест воденица поточара: у Горњој мали четири воденице, у Дојној мали и у Дугој Луци, по једна воденица.

Извори у селу: Јовановац и Кленовац, на десној страни реке; преко лета велики део села узима воду са њих, сви ближи; под селом нема извора. Над селом: у Дугој Луци је Марића извор, Ристића извор (под Ристића шумом оних Ристића од шест кућа), Цигански извор и Марића извор у Преком Брду, код реке Милошевице, с десне стране Реке. Сланача је слана вода зими топла, не леди се никад, може да се купа у њој, вода чиста; до Сланаче бунар Станка Костића има киселу воду то у мали Каравласи. Сланача „као рука јак извор”. Минерални извор и бунар свакако на раседној линији испод Бобије.

„Село” је у „Шору” тако кажу околне мале; око „Села”, главног места, где су судница, школа, мејана, ковачница, абације (2), један опанчар један млин белоречки, 22 к.с. (на саугас, са два камена), 30 метара на 24 часа измеље. Браћа Мандићи из Беле Реке држе пола млина и оног у Петковици.

Огранци Цера, места ближа селу где се стока чува лети па и зими: Бобија, Грабовац; осим тога: Јерски Брег (Ерски), Ерски Поток, Шупљи Брег и Шупљи Поток, Божин Брег и Божин Поток, Блажиште, Дуга Лука (она уз ток Беле Реке, над селом већ). Њиве почињу од Дуге Луке па на север, до села и око села, па све до Белог Поља, Граника, Церика, Пресике, Луга; такође долина Милошевице, од Грабовца па до Граника (уз БелоПоље), Пресике и Оглавка. Више села, по бреговима: виногради, воћњаци, утрине, шуме у већини; а ниже села: оранице, ливаде, пашњаци; у селу вртови, воћњаци. Око реке Милошевице и Беле Реке кукуруз, пасуљ, сунцокрет, а по странама „шеница”, овас и друго.

Стока крупна и ситна иде преко лета свакодневно на пашу у Цер, сваки за себе. „Селска шума” и „утрина” захвата Цигански Брег, Антонијин Брег, Брезови поток, Јепурову њиву, Кумовац (до венца, један део). Има и приватних делова шуме на планини, огранцима Цера ближе селу. Иду са стоком и у „селско” и у приватно тамо заједно. Само две фамилије држе стоку у планини цело лето. А остали сељаци, кад скину пшеницу у селу, онда повуку стоку одозго у њиве на стрњике, за један месец, по после, кад се овде угари, заоре, опет у Цер, до зиме, до првог снега.

Драгомир Пандуровић и Светислав Јаковљевић стално колебаре по један старији човек са децом, из задруге (првог задруга од 12 чланова, другог задруга са 15 чланова). Осим њих, сталних, Живорад Гвозденовић, Милисав Марић и други неки имају колибе ближе селу, и баве се на огранцима Цера само лети, а зими су код куће у селу. Преко зиме сви који имају више свиња (по 10-20 и више) баве се стално у Церу, ради жирења. Подижу колебе и свињце. Долазе и Мачвани кад роди жир, чак ииз северне Мачве долазе (највише из Глушаца, Мачванског Метковића, Ноћаја па и Богатића). Кад опада жир, већ августа, пођу, па све до Божића; кад свиње од снега не могу да се мичу баве се тамо. По четворица — петорица њих направе колибе на Церу (места: Танка Коса, Липови Оклисак, Ћуприца, Липова Главица, Широки Радован и др.), па заједно чувају; пре рата било 4 — 5 динара од крмета, а мало се и не рачуна. Давања за жир „жировница”. Храстов „жир” разни: „белови” или „белићи”, церов, грмов или граничев и буков жир „буквица”. Кад „ижире” свиње („угоје”) онда терају кући, кољу, продају.

Село се бави скупљачком привредом брањем купина. Бошко Мургашки преко овдашње задруге, закупио селске купине сељаци брали и продавали цео јули и август: три вагона купина село набрало (5 динара први род, 4 дин иза тога, по килограму) скупље него пшеница (3 динара). Ове године био одличан род; прошле године био откуп у Липолисту и Прњавору.

Река Милошевица зове се по цркви Милошевици, чије се рушевине налазе на десној страни долине. Камен за зидање употребљен за зидање бунара у селу Бела Река (Живорад Ћирић у његовом имању је црква била). Село зна за цркву, али не памти свеца. Ту је никнуо један клен из олтара, дебео метар и четврт у пречнику, одсечен пре двадесет година. Стари причали да је никнуо из олтара нико није смео да га обори; па се ипак нашао један који га је посекао (неко из Липолиста га купио од Ћирића Живорада). Код црквине Милошевице, у близини, нађене 1936. године сребрне паре (танке, лагане), наруквице, ђердани предато музеју у Београду.

Село Бела Река била у Поцерини, кнежини под Милошем Поцерцем. Милош седео у Милошевцу, у Поцерини, где био град. Сад Бела Река у Мачванском срезу. Има прича: Бела Река звала се некада „Црна Река”. Дала много људи за рат, па отада названа БелаРека. Друга је прича: под Милошем Поцерцем, тада се Бела Река звала Црна Река; па Милош, када је купио добровољце, добио 17 коњаника из Црне Реке прекрстио село на Бела Река. Кад је Милош Поцерац зашао према Липолисту, стигло га 17 коњаника из Црне Реке. То је било за време борбе ниже Липолиста, на шанцу ближе Дуваништу или на Равњу.

У Белој Реци број кућа 264, а број становника 1496.

 

Порекло становништва

Запамтило се да је село било свега четири фамилије: Ћирићи, Јаковљевићи, Крејаковићи и Ђурићи. Они су староседеоци. Сви славе једну славу, светог Ђурђа, Ђурђевдан.

Ђурићи (21 к., Ђурђевдан). 1 к. у Горњој мали, 1 к. у Шору „Прекоречка мала”, осталих 19 к. у Ђурића мали. Најстарија фамилија у селу, од далеког претка Ђуре. Био Ђура, и браћа Јаков и још трећи звани Пандур. Према томе три фамилије: Ђурићи, Јаковљевићи и Пандуровићи били некада једна фамилија. Не памти се откад се узимају.

Јаковљевићи (9 к., Ђурђевдан). У Јаковљевића мали су сви. Од Јакова, Ђуриног брата.

Јаковљевићи II (5 к., Лучиндан). У Горњој мали. Босанци пореклом. Њихов прамђед Благоје доселио пре више од 100 година у Грушић, а одатле у Белу Реку пре 100 година. Влајков (60 год.) прамђед Благоје дошао из Грушића, а његова браћа остала у Грушићу (Илија Јанковић, сада, 1 к. Лучиндан). Држе се као родбина блиска о преслави се посећују.

Пандуровићи (2 к. Ђурђевдан). Ђурића мала. Њихов предак био пандур.

Вучинићи (4 к., Ђурђевдан). 1 к. у Ђурића мали, 3 к. у Шору. Милисављев (45 год.) отац Јован, деда Видин, прадеда Ђока, чукундеда Вучина. И они стари, рођени у Белој Реци. Вучина, Ћира и Станиша били браћа од њих Вучинићи, Ћирићи и Станишићи.

Ћирићи (17 к., Ђурђевдан). Све у Шору, 1 к. у Горњој мали код каравлашких Цигана.

Станишићи (7 к., Ђурђевдан). У Станишића мали. Душанов (50 год.) чукундеда Станиша он остао на старом месту, где су сви били, па Ћира сишао у Шор, а Вучина у Ђурића малу.

Марићи (14 к., Никољдан слави 6 к., Аранђеловдан 8 к.). 6 к. у Марића мали, 5 к. у Шору, 1 к. у Дугој Луци, 2 к. у месту Ћасинац (до Петковице, испод Преког Брда поделили се па отишли на колебу). Аранђеловдан славе од старог Марића, а они што славе Св. Николу, било једно дете „довоче”, дошло с матером из Милине, од фамилије Илића (има их више кућа у Милини). Лазар Марић (67 год.) од Светоникољаца, његов прадеда Теодор „довоче”, у Мариће доведен; Младен Марић (53 год.), од Аранђеловданаца његов чукундеда Макевија, а пре тога била нека Мара, она била домаћица-удовица, па по њој име.

Марићи (2 к., Алимпија). У Горњој мали. Из Босне доселили, Живанов отац Манојло дошао; прво се населио у Равној Реци, горе у планини, па после са колебе у село.

Крејаковићи (24 к., Ђурђевдан). У Дојној мали 22 к., у Шору 2 к. Чедомиров (58 год.) прадеда Милош, а Светозаров (56 год.) прадеда Гаја; Милош и Гаја били браћа, и још трећи, Ђока. И они су староседеоци. Звали се Поповићи; био од њих неки поп, па певао као „креја” и по томе су названи Крејаковићи. Једна кућа у Београду.

Добрићи (1 к., Ђурђевдан). У Шору, спрам Ђурића мале, сви на једном месту. Самоилов (74 год.) деда Ђурица из Церове, из Рађевине, још његов отац дошао.

Ристићи (11 к., Ђурђевдан). У Марића мали 6 к., у Дугој Луци 1 к., у Горњој мали 3 к. Милосављев чукундеда Ристивој био у Шору, па побегао од Турака у брдо; через Ристивоја.

Ристићи. Стара фамилија.

Росићи (7 к., Никољдан). Изнад Марића мале. Досељени, од Јадра су им стари.

Игњатовићи (3 к., Лазаровдан). У Игњатовића мали, спрам суднице. Староседеоци.

Васићи (3 к., Ћурђевдан). У Игњатовића мали, преко Реке. Душанов (55 год.) прадеда Васа, доселио из Ступнице (Јадар).

Дамњановићи (5 к., Ђурђевдан). У Шору, око школе. Стара фамилија. — Поповићи (4 к., Ђурђевдан). У Горњој мали. Једна кућа у Црно- барском Салашу. Драгутинов (63 год.) деда Никола из Великог Села у срезу Јадранском.

Бојићи (1 к., Св. Јован). Горња мала. Њихов ђед Савко и његов отац Бора дошли, сигурно од Јадра.

Мандићи (7 к., Ђурђевдан). У Горњој мали. Стара фамилија. Драгутинов (47 год.) прадеда Матија.

Радојичићи (4 к., Јовањдан). Горња мала. Досељени, непознато одакле. Није „стародревна” фамилија.

Павловићи (2 к., Николаја, летњи Св. Никола). Из Прека, „Пречани”, из села „Крестур” (Крстур Руски у Бачкој). Пре „оног рата” дошао Миша покојни, као мајстор уз вршалицу, машиншлосер и ложач.

Павловићи II (2 к., Аранђеловдан). У Шору. Из Петловаче дошао покојни Гавра, донела га мати пре око 70 година.

Мартићи (2 к., Мратињдан). У Горњој мали. Из Грушића, као пасторче, донела мати довоче Станислава покојног, пре 70 година.

Томићи (1 к., Петровдан). У Горњој мали. Непознато порекло. Из Лукића Потока код воденице, као лончари седели.

Миловановићи (1 к., Никољдан). У Горњој мали. Радивој ишао уз вршалицу као момак, заверио се с девојком и остао у селу. Непознато одакле.

Лукићи (4 к., Ђурђевдан). У Горњој мали. Из Клења се доселио, дошао жени у кућу од Лукића из Клења њихов прамдеда.

Стефановићи (4 к,, Ђурђевдан). У Горњој мали. Непознато одакле су досељени.

Исаиловићи (2 к., Никољдан). У Игњатовића мали. Станоја и Станишу довела мајка из Јадра, из Брњца, у Васиће. Славе очеву славу.

Гвозденовићи (2 к., Никољдан). Слободанов (37 год.) прадеда Ђура доселио из Великог Села, из Јадра.

Дугоњић Живорад (1 к., Степањдан). Станишића мала. Уљез у Гвозденовиће, из Липолиста 1932. године.

Станковићи (1 к. Алимпијеје слава Павлова, а Игњатије је слава његовог посинка Милића). Павлов отац Илија Станковић из Клења, дошао у кућу Кежића они били „стародремци”. Игњатије је њихова слава. Кежића има још.

Ђурђевићи (2 к., Ђурђевдан). У Марића мали. Непознато порекло.

Милински (2 к., Ђурђевдан). У Горњој мали. Из Клења, Иван и Милан уљези. Иван, Ненадов деда, уљез у Јовичиће чувену фамилију; Милан, отац Обренов, уљез у Мандиће пре 80 година.

Драгојевић (1 к., Ђурђевдан). У Марића мали. Ђока из Драгојевца дошао пре 80 година.

Лукићи-Капорчићи (3 к., Аранђеловдан). У Дојној мали. Непознато порекло.

Лукић Милорад (1 к., Никољдан). У Дојној мали. Уљез у Савиће, из „Прека”, Пречанин, пре 40 година, био момак, овде служио још као дечко.

Исаковићи (2 к., Никољдан). У Дојној мали. Непознато порекло.

Илић Стојадин (1 к., Алимпија). Уљез у Исаковиће, из Јадра пре 10 година. У Дојној мали.

Гријак Трифун (1 к., Ђурђевдан, слава женина). У Дојној мали, Уљез у Крејаковиће, из „Прека”, из Хрватске, из Лике, Врховине.

Илић Милан (1 к., Игњатија). У Јаковљевића мали. Из Змињака Миланов отац Митар дошао као уљез пре ЗО година, у Јаковљевиће.

Аксентијевић Момчило (1 к., Никољдан). У Горњој мали. Момчилов чича Драгић са њим, као посвојеником, из Крнула, пре 40 година. Циганска Дојна мала румунска мала звана Сланача:

Станојевићи (5 к., Петковача). У Београду 4 к. 1945, у Шапцу 1 к., од 1946. Миланов деда Васа. Он и остале фамилије Каравласи из Циганишта из Ливада Шабачких, од пре 100 година. Овамо се доселили због дрва и земље. Правили корита, кашике, карлице, вретена, сипице за точкове; правили и праве ћумур; раде земљу, имају и винограде, воћњаке.

Костићи (3 к., Петковача). Три куће у Београд, 1945, једна кућа у Меовине, 1945. Из Ливада Шабачких из Циганишта. Исто занимање као предњи.

Костић II Љуба (1 к., Аранђеловдан). Из Чокешине пре 15 година, купио кућу и плац, а постао ту зет, па се доселио.

Костићи III (4 к., Петковача). Из Ливада Шабачких , из Циганишта.

Тодоровићи (6 к., Никољдан). Такође из Циганишта, Ливада Шабачких.

Васићи (1 к., Никољдан). 1 к. у Београд, 1940. године. Из Циганишта.

Митровићи (3 к., Петковача). Бошњаци, из Босне, влашки Цигани, из села Лопаре, Бељински срез.

Димитријевићи (1 к., Петковача). 1 к. у Београд 1945. године. Из села Петковице, дошли пре 70-те године, дошао деда Стеван, купио парче земље.

Ђокић Петар (1 к., Петковача). Влашки Цигани, из Петковице, пре 30 година.

Арнаутовић Жарко (1 к., Аранђеловдан). Његов деда из Липолиста, преко 70 година, купио парче земље у Дренови (брег испод Бобије), па препродавао даље.

Ковачевићи (2 к., Петковача). Три куће у Београд, 1945. Из Циганишта од Ливада, данас званих Шабачких.

Костићи IV (1 к., Аранђеловдан). Драгић из Липолиста пре 40 година. Његов брат Станко у Омољицу, 1945, а отуд у Београд, 1946. напустио земљу добијену од аграра, док у Омољици остао Драгићев син Данило. — Јованоаићи (1 к., Петковача). Њихови стари из Лопара, из Босне, пре 80 године. Дошао Стеван „Ступа” (копао ступе за со, овде их правио).

Матић Милутин (1 к. Мала Госпојина). Из Муселина (Јевремовац), 1914, влашки Цигани.

Станковићи (1 к., Петковача). Из Циганишта, из Ливада Шабачких.

Радосављевићи (1 к., Петковача). Из Циганишта, Ливада Шабачких. 1 к. у Штитару од 1945. године.

Јовановић Драгутин (1 к., Петковача). Надимак „Гујин коњ” (вилински коњиц). Из Десића пре 15 година. Влашки Цигани говоре српски и румунски. Не желе румунску школу. Не мешају се са Циганима у Горњој Циганској мали то су Гурбети. Гурбети говоре цигански, али и српски. Гурбети раде више земљу, жене преду, гребенају вуну, кудељу. А влашки Цигани су више дрводеље, ћумур пале и др. Музиканти су више влашки Цигани; они српски говоре слабије, изузев једног певача. У влашке Цигане се удала скорије једна, а и од раније се удавале сељанке за њих. У Сланачи живи

Митровић Милан „Турчин” (1 к., Аранђеловдан). Из Босне, од Зворника, дошао као „Турчин” Меја, па се овде прекрстио и оженио пре 15 година. Узео жену из Липолиста, од сељака. „Није Циганин већ Муслиманин”.

Гурбети славе већином Светог Николу у Гурбетској Горњој мали. Никола Јовановић, Гурбет, родом од овдашњих, живи сад у Црниљеву Шабачком са пет синова пева и свира.

Стевановићи (8 к., Никољдан). Били чергари па се населили на Видовцу Горња мала; родоначелник Стевановића, Јеврем, први се насе- лио као чергар.

Николићи (4 к., Никољдан). Гурбети. Порекло непознато.

Ђорђевићи (2 к., Никољдан). Гурбети, порекло непознато. Гурбет

Гајић Ђорђе (1 к., Ђурђевдан). Из Варне дошао пре 6 година, уљез у Петровиће.

Милошевић Мара (1 к.). Са двоје деце из Богатића дошла ове године; Гурбети.

Петровићи (3 к., Никољдан). Гурбети, порекло непознато.

Јоксимовић Живојин (1 к., Никољдан). Уљез у Стевановиће, из Накучана 1945, Гурбети.

Иванковић Никола (1 к., Миољдан). У Шору. Из Лике, 1935. године, из села Залужнице, срез Оточац.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (странe 193-199), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.