Порекло становништва села Лончаник, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Лончаник је на равници, западно од Пиромана, равно село с многим непресушним потоцима, који се уливају у Тамнаву. Куће су збијене око сеоског језера и до Јошеве, али немају засебних џематских имена.
Долина тамнавска, од почетка до краја, пуна је живобара, млакви и ритова. Земљишта су наводњена, али никад потолита, већ се дају лако каналисати и оцедити. Потолитих земљишта и ритова има у Бровићу, Пироману и Лончанику.
На тамнавској равници налазе се местимична улегнућа округлог или елиптичног облика, која су некада била или су данас испуњена атмосферском бистром водом и народ их зове језерима. Ова језера треба разликовати од омањих водених базена, назватим барама. Језерска дна су блатњава и при крају прелазе у праве тресаве, којих има на доста места у области. Језера ове врсте су Вукићево Језеро у Вукићевици, Станаревића Језеро у Лончанику, Језеро у Орашцу, у Дубрави, Језера у Паљувима, Трлићу, Совљаку итд.
Назив имена Лончаник подсеча на ранија насеља и људске творевине. Лончаник се раније звало Миријево, па кад су се у њему населили некакви лончари и отпочели градити лонце, од тада се село прозвало Лончаник.
Око старих цркава, данашњих манастирина и црквина има свуда и старих гробова и читавих гробаља. Црквине и Лисом Пољу, Совљаку и Лончанику приписују се католичким становницима, па и гробови око њих истим становницима (католочким, оп. Милодан). Стога Мисишта или католичких цркава, по народном предању, пише Љуба Павловић, било је у горе поменута три села.
Стари ваљевски пут није ишао данашњим путем. У област је улазио на Караули, одатле венцем силазио у варошицу Уб, одакле је у Совљаку прелазио Тамнаву, па преко Врела, Такова, Љубинића, Јошеве, Лончаника, Трстенице и Стублина прелазио Колубару, на Царевом Броду.
Порекло фамилија-презимена села Лончаник
Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:
-Бранковићи и Младеновићи. Видети Младеновићи и Бранковићи.
-Бушиновићи, стара породица, Аранђеловдан.
-Васковићи, прва половина 18. века, Кучи, Никољдан.
-Вулетићи, друга половина 18. века, Мраташић у Колубари, Ђурђевдан.
-Гавриловићи, друга половина 18. века, Оглађеновац у Подгорини, Ђурђиц.
-Јовановићи 1, друга половина 18. века, Осат, Ђурђевдан.
-Јовановићи 2, после 1827. године, Београд, Јовањдан.
-Лончаник, после 1827. године, Врбић у Рађевини, Лазаревдан.
-Милуши, после 1827. године, Хрватска, Никољдан, уљези у Васковиће.
-Мићићи, после 1827. године, Осат, Никољдан, уљези у Васковиће.
-Младеновићи и Бранковићи, прва половина 18. века, Стари Влах, Јовањдан.
-Павловићи, после 1827. године, Бела Крајина, Петровдан.
-Радојичићи, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Стевањдан.
-Савићи, после 1827. године, Хрватска, Спасовдан.
-Станаревићи, друга половна 18. века, Стара Река у Подгорини, Лучиндан.
-Филиманићи, друга половина 18. века, Драгијевица у Подгорини, Ђурђиц.
ИЗВОР: Љубомир Љуба Павловић „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)