Порекло презимена, село Корман (Шабац)

16. фебруар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Корман, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Од старине село се дели на Горњу и Дојну малу. Дели их пут са џаде од Лојаница за Жабар.

Село је друкчијег типа од осталих: на истој површи, скупљено око једнога пута скоро ушорено. Према главном путу су куће, иза њих на кућноме плацу уз окућницу воће, баште, њиве, некад у комплексу и читавих 5-6 hа, а у Мирка Старчевића, у Дојној мали, 12 hа заједно (свега 60 ари одвојено), слично и у Љубе Николића у Дојној мали такође.

Старо средиште села било код Гробља на Водици ту биле заветине. Сада код дома културе у Горњој мали. Код Водице где држао Корман заветине у Дојној мали, код Ђурића ту био велики храст, око један и по метар у пречнику, стар преко 300 година.

Преко Добраве кад су Турци још владали била црква у Широком, пре подизања оридске цркве. Испод Стражијевца било старо корманско гробље, код оридске цркве, па пренето сад скоро под село (испод Дојне мале). Кад су копани темељи на Ориду за судницу (изгорела), онда нашли земљану ђулад, више комада. У Широком близу „црквице”, нашао велике узенгије Живковић Драгомир на својој њиви. А у Ливадама више Широког, опет у близини црквице, налазили и гробове људске кости ископавали. Подрумине су на месту званом Широко; тамо били збегови стари, из турског времена пре устанка за села Жабар, Корман, Мишар, Јеленчу, Малу Врањску, Поцерски Причиновић (Оџино село). Стари причали да поп Лука Лазаревић у боју на Мишару напао Турке коњицом из Јеленачке шуме.

У теснацу корманском у долини Добраве пред излазом у савску равницу (баш испод воденице Топузоваче из Предворице) биле су 4 воденице: једна мишарска (поредовничка), прва до Топузоваче, друга корманска (поредовничка) обе пропале од поводња пре рата; а испод ових Пантелића воденица, браће из Кормана и четврта Цинцаревића са Орида и она пропала. Стога сада, поред Тупузоваче из Предворице, само још једна корманска воденица браће Пантелића (обновљена пре 30 година). Старе турске воденице биле свега две: Топузовача и мишарска (одмах сниже, на улазу у теснац).

Долапа има у Корману 24, заједно са Оридом. Прве долапе подигли Пантелићи, звани Аџићи, и Мијаиловићи. Ови долапи подигнути још пре око 60 година; оба подигао неки Бугарин Данко.

У селу 77 кућа и 416 становника.

Фамилије. Горња мала:

Живковићи-Соколовићи (11 к., Јовањдан). Савин (43 год. он председник МО Орид) чукундед Живко из Сокола зато се презивали Соколовићи. Живко имао брата Матију од њега су Матићи у Дојној мали, такође звани Соколовићи. Исти род сад тамо само једно женско чељаде.

Мијаиловићи (18 к., Алимпије) од једног порекла, један „стуб”. У Горњој мали 15 к., у Доњој мали 3 к. Једна кућа „башка” „на Ориду”. Дошао Ћира Ћирић из Мајиновића, испод Медведника, и довео три сина, пре Мишарске битке. Ћирин унук Илија, као барјактар, био у боју на Мишару. Мијаило, Никола и Стеван три рођена брата дошла, три сина Ћирина. Од њих су сад три фамилије: Николићи и Стевановићи у Дојној, и Мијаиловићи у Горњој мали. Они отуд из Мајиновића до скоро распитивали за ове.

Пантелићи звани Аџићи (10 к., Јовањдан). 6 к. овде у Горњој мали, а 4 к. у Дојној. Старци нису никада чули за ове да су досељени ни да су староседиоци. И они се свакако доселили кад и остали.

Арсеновић Јездимир (1 к., Јовањдан). Из Мрђеновца. Преко 50 година како његов отац Степан ушао у кућу Мијаиловића (Алимпија) и сад у Мрђеновцу има Арсеновића.

Тормановићи (1 к., Степањдан). Филипов отац Имре дошао као Шокац пре 60 година служио. Славу узела његова деца Филип, Иван и Милан и жена Францика корела га деца због славе; узели трећи дан Божића кад има меса.

Суботић Миленко (1 к., Никољдан). Од Љубовије 1945.

Дојна мала:

Николићи (10 к., Алимпија слави 8 к., а Јовањдан 2 к.) Они су род Мијаиловића из Мајиновића.

Стевановићи (4 к., Алимпије) исти род као Николићи I и Мијаиловићи.

Николићи II (2 к., Јовањдан). Из Прова дошао у фамилију Николића I отац Јанка, Миладина и Рајка пре око 100 година.

Костићи (2 к., Митровдан). Они су из села Буф близу Битоља односно Лерина; 1892. дошли као тестераши и ту од Ковановића из Орашца купили имање и населили се.

Недељковићи ( 1 к., Митровдан). Заједно са Костићима дошли из села Буф. Око 15-20 година живели у једној кући, па се после разделили. Костиће и Недељковиће зову „Гоге”.

Старчевићи (2 к., Алимпије). Мисли се да су стари, да су „они први у овом селу закопани”. Милош, отац Микаила, Луке и Љубинка, зван “Дургић”.

Јанковићи (3 к., Никољдан). Не зна се порекло. Мисле да су старији од других.

Ђурићи (1 к., Ђурђевдан). Из Босне пре око 70 година дошао Миле овде, преко Жабара, где су најпре служили.

Миланковићи (1 к., Ђурђевдан). Звали се Рватићи. Милош Рват, умро „швапског рата” 1916. стар око 70 година, досељен пре око 80 година са братом из Прека, из Хрватске.

Банићи (2 к., Мратиндан). Из Јаловика пре око 100 година. Има Банића и сад тамо.

Деспотовићи (1 к., Аранђеловдан). Из Дреновца мачванског 1897. Јеврем дошао добио 25 ари од мајчине фамилије из Николића.

Дамјановићи (2 к., Лазарева субота). Њихов отац Илија служио Топузовића Симу у Предворици; отуда пре 50 година овамо, а у Предворицу из Босне пре око 70 година.

Димитријевићи звани Цукићи (3 к., Јовањдан). Коста и његови синови Живојин, Сретен и Никола. Коста био баштован у Раденковићу (Мачва) и отуда овамо 1899. Старији синови Живојин и Сретен рођени у Раденковићу. Зову их Бугарима.

Васиљевићи (1 к., Јовањдан). Милан из Дреновца, пре 50 година ушао у кућу Матића званих Соколовића. Од Милана син Милорад.

Изумрле фамилије све из турског времена, биле ту пре Старчевића, су: Тураловићи, Лазићи, Шећеровићи и др. Остала прича: ”Кад је био вашар у турско време на Долини (где су сад Владимирци), онда изишао један Турчин и позвао: ко сме од Влаха (Срби тако Србе зову босански Турци) да се порве с њим. Ко кога обори да га закоље. Онда један од Тураловића или Лазића изумрлих фамилија из Кормана, изишао Турчину на мегдан, оборио, и није га заклао; нису дали остали Турци.”

Петар Ђорђевић, баштован, из Бугарске, из Трнова био у Корману пре 35 година, око 5-6 година као печалбар.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (стране 87-90), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.