Порекло презимена, село Орид (Шабац)

15. фебруар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Орид, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Орид припада атару Кормана део је овог села. Не води се ниједна кућна нумера засебно на Орид, већ уз околна села Корман и Орашац. Орид је постао најпре насеље од друмске мејане хана на београдском друму који је саградио неки Охриђанин из Македоније. Не зна се његово име, али њега звали Ориђани а место где је подигао кафану, Орид.

Орид је био средиште са општинском судницом и школом за 12 села (цела црквена парохија са 11 села и још Поцерски Причиновић који сад иде у Шабачку парохију) за сва та села овде био центар Оридска општина. Председник Оридске општине био ђед Нинка Ковачевића из Мрђеновца Живан, кад се оридска црква зидала. Учествовало 12 села: Корман, Жабар, Мала Врањска, Мишар, Јеленча, Орашац са Думачом, Предворица, Трбушац, Драгојевац, Миокус, Мрђеновац и Поцерски Причиновић. У прошлом рату горела црква оридска, а у овом рату црквена кућа и архива изгорела. Марко Враштановић (72 год.) из Миокуса, не памти кад је зидана оридска црква било под кнезом Михаилом: а „молована” је под Миланом Обреновићем пре 60 година. Иконостас даривали за споменик неки трговци из Младеновца. Послератни иконостас радио неки мајстор из Београда.

Место данашње била дрвена црква на Ориду. Све од дрвета било: дуварови, двери, кров, само сто камени био, часна трпеза. Часна трпеза и сад стоји. Њене димензије: висина стуба до плоче 83 цм, његова ширина 43, дебљина 20 сm; дужина плоче 104 сm, ширина 95 сm а дебљина 14 сm. На трпези натпис: „Сија трапеза светаја преложи обор кнез нинко милошевич из села јаловика 1818”. Стара дрвена црква била је до пре 50 година поред нове. Развалио је поп Лазар Јевремовић из Мачванског Причиновића због вашара. Шуму на Ориду почео да подиже Лазар Јевремовић, а подигао је поп Мика Михајло Милојевић (отац проф. Универзитета Симе Милојевића). Поп Мика био у Мрђеновцу красан поп, а био и добар „тишлер”, градио црквени инвентар.

Вашар оридски на Велику Госпојину; тада скуп из свих околних села, с ове и с оне стране Саве. С оне стране Саве прелази се на Кленку и на Мрђеновцу и Прову. Долазе с колима много ”колије”. Био увек и по један домаћин славе.

Орид пре имао ковачницу, коларницу, ћурчију, поштара, „шустера”, машинбравара. Сад само има шустера, опанчара и кафеџију.

Цинцаревићи били раније становници Орида. Њихово је било ово што је сада домаћичка школа ту била кућа њихова. Били Стеван и још два брата његова, Цинцари из Македоније, дошли пре око 100 година. Они били Ориђанци. На Добрави имали воденицу и земље, били кафеџије и трговци. Имање продали после првог светског рата. Корманци купили имање, Цвеја и Милутин Мијаиловићи ту сад држе баште. Од Цинцаревића је у Београду млађи брат Костин, фризер по занимању. Коста Цинцаревић био до рата у Шапцу. Овде знају за Цинцар-Марка и Цинцар-Јанка из Орида што су били (а то је овај Орид и уствари Охрид).

У Ориду су: једногодишња домаћичка школа доле на ниској тераси; основна школа горе, преко пута од цркве; изгорела, па сад у приватној кући; прогимназија се сад отвара, први разред код цркве; пошта за Предворички, Драгојевачки, Мрђеновачки и Оридски одбор звана задња пошта Орид; Месни народни одбор; Откупна станица за пољпривредне производе за околна села, среско предузеће „Сава”.

Становници Орида су:

у порти црквеној Милорад Чавић Сремац, парох оридске цркве. Директор прогимназије.

Тодоровић Миле (1 к., Никољдан), музиканат, „армуникаш” Циганин, са породицом из Шапца дошао 1941. Води се у Орашцу. Станује у напуштеном делу школске куће сам правио себи и породици за стан (ово му „породица”, а фамилија је друго „род”).

Учитељица основне школе Љубинка Тасић са мужем, глумцем из Шапца. Учитељица Зора Јовановић из Београда. Управитељица домаћичке школе Јулка Врзић (из Далмације или Лике). Учитељица домаћичке школе Глишић Милева, из Ужичке Пожеге.

Ивковић Станислав (1 к., Никољдан). Кафеџија, дошао 1943. Из Белотића Мачванског. Добио 2 hа земље 1 од „аграра” као борац. Био пре тога у Дебрцу, а још раније, пре 130 година, такође овде. Станује под кирију, зграда кафане је Илије Јукића из Мишара. Води се у Корману (није напред уписан).

Под брдом су:

баштовани и земљорадници Дамјановићи Живко 1 и Милорад (воде се у Корману, урачунати тамо).

Ристић Живко (1 к., Лучиндан), из Орашца (тамо још једна кућа Ристића). Године 1938. добио је овде кућни плац од села Орашца, а свој плац уступио Орашцу за школу. Овде је обућар, а станује у кући Ж. Ј Дамјановића (води се у Орашцу тамо није урачунат).

Мијаиловић Драгутин (1 к., Алимпије). Земљорадник и баштован, овде, код цркве. Из фамилије Мијаиловића из Кормана (није тамо урачунат). Овде се населио откако му Немци у селу кућу попалили 1941, а овде кућа остала читава. Овде кућа подигнута 1900; године 1914. Аустријанци попалили кад су други пут улазили, па је обновљена 1924. Овде живи са својом породицом, а „фамилија” му у селу! Има долап са венцем кофа од 10 m висине, 50 коња.

Стојановић Перка (1 к., Аранђеловдан). Удова попа Глигорија; купио земљу 1910. и саградио кућу, а пре 40 година дошао на парохију, из Лесковца у Мрђеновац.

Ковановић Радосав (1 к., Св. Андрија). Из Орашца пре 18 година као занатлија опанчар се је населио, сад земљорадник. Води се у Орашцу. Овде купио плац и направио кућу. Има фамилију у Орашцу.

Димитријевићи, браћа Живојин, Сретен и Никола. Њихов отац Коста овде купио место за кућу и баште пре 50 година. У Мачви се оженио, а његови синови оженили се у Ориду. Воде се у Корману тамо урачунати.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (страна 90-92), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.