Порекло презимена, село Жабар (Шабац)

12. фебруар 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Жабар, град Шабац. Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Горња и Дојна мала села Жабара подељене су празним простором од 300 до 400 метара, а спојене путем низ ивицу косе.

У Горњој мали живе воде: Ивановац крај Црне Баре, 100 m навише, и Бунарине, мало даље. Отока реке Добраве до Жабара зове се Црна Бара; преко Ливаде је Добрава у атару Вучевице и Кујавице. Граница атара је Црна Бара.

Село нема воденице. Биле две мале воденице испод Салаша (место звано према Церовцу не знају зашто се зове тако из турског времена назив). Доле биле још две, једна „Мала” и једна звана Велика испод Турског Брда (где се сад буши за нафту).

Долапи су на Црној Бари, око 15; на Добрави два долапа. Први долап биоЂурића долап на Црној Бари пре 60 година. Затим Бркића-Танасића долап, од пре 55 година, а после све више. Долап траје 5-6 година са крпежом, највише 10 година, па се опет крпи и мења, опет све изнова. Долапе су им донели „Бугари” од њих научили да их праве. Нови тип долапа, „на крстове” измислио Борисав Милошевић, сељак, а бави се и коларством, из Жабара, из Горње мале. Први такав долап био Радосава Милошевића пре 15-16 година направљен направио га Борисав. Такав тип долапа је и ове године направљен: долап Живка Томића.

Сеоска преслава је на први дан Духова, на Тројице. Старо средиште села код Липе, звано Водица, јесте у средини Горње мале. Ту стара липа „од Цара Лазара”; имала два метра у пречнику, сад само крајеви остали, а средњи део дрвета пропао.

Старо и данашње гробље је под Дојном малом. Турско гробље било у Дојној мали, испод Станковића. Испод данашњег сеоског гробља је Турско брдо, звано Стражарница. Има прича да куга кад је наишла, дошла до Кујавице, и близу до Жабара, па се тамо „у врела удавила” („тамо је кости оставила! ”).

У Горњој мали, на ранијем имању Поповића данас у поседу Дамјановића има гроб попа Живка, који је служио кад је била црква корманскау Жарковачи, пре подизања оридске цркве. Била је то стара црква дашчара, у шуми. А та Жарковача се прозвала „через Жарка ’ајдука”, из времена Мишара и поп и ајдук. Жарковача је испод Аџинице, око 200 метара од џаде београдске. Од фамилије попа Живка су Поповићи I сад само једна кућа и Фамилије.

Горња мала (идући одозго):

Митровићи (5 к., Јовањдан). Митров отац Чедомир (погинуо у рату 1915), а деда Вилип дошао из Миличинице, из Подгорине; три брата рођена дошла: Вилип, Добрен и Иван. Овде се населили била шума, пустиња.

Поповићи I -Ђедићи (1 к., Алимпије). Фамилија поменутог попа Живка из Карађорђева устанка. Поп био трећи брат Милоша и Танасија из ЦрнеГоре.

Милошевићи (17 к., Алимпије). Милошев (58 год.) чукунђед Милош он се доселио из Црне Горе, са женом Ђурђијом презивали се Пантелић. Ту, посред села, Милош дошао с братом Танасијом. Од Милоша Милошевићи, а од Танасија Танасићи, звани Бркићи, а од трећег брата, попа Живка Поповићи!

Танасићи I, звани Бркшћи (8 к., Алимпија). Били једна фамилија са Милошевићима и Поповићима I. Сви из Црне Горе.

Поповићи II (6 к., Алимпија). Живојинов (59 год.) отац Цветко (умро 1914, живео 75 год.) а деда Марко; деда узет у кућу Поповића I, Тривуна. Марко дошао из Босне, пре 100 година.

Дамјановићи, звани Дакићи (3 к., Алимпија). Стари досељениди, после Бабића можда. Нема приче да су досељени не знају порекло.

Кнежевићи (2 к., Алимпије). 1 Стари досељеници, после Бабића. Не знају порекло.

Бабићи (3 к., Аранђеловдан). Најстарија фамилија они прво досељени. Мисле да су из Црне Горе.

Пантелићи-Чалдићи (8 к., Аранђеловдан). Драгутинов (60 год.) чукундед досељен, не знају одакле. Они најстарији уз Бабиће, поред Марића.

Богојевићи (2 к., Никољдан). Маринков (18 год) прадеда Благоје; досељени, не знају одакле.

Симићи, звани Цвејићи (5 к., Никољдан). Досељени, не зна се одакле. 1 к. одсељена у Шабац.

Качаревићи (2 к., Никољдан). Аксентијев (46 год.) чукундеда Живко он са Мишара, из времена борби. Дошли пре више од 100 година. Овде прозвани Кеџићи (надимак). И сад у Мишару иста фамилија.

Матићи I (4 к., Никољдан). Душанов (48 год.) прадеда Милован дошао, не зна се одакле.

Матићи II (6 к., Аранђеловдан). Андријин (68год.) деда Марко, а прадеда не знају му име презивао се Чобић; он досељен од Пецке, у доба књаза Милоша.

Божић Крстивој (1 к., Јовањдан). Из Кујавице 1929. као ковач дошао; на друму ваљевском.

Бошковић Тихомир (1 к., Митровдан). Из Мале Врањске, пре 18 година, као колар; и он на друму ваљевском.

Марковић Крста (1 к., Ћурђевдан). Од Сребренице, из села Осредак, 1942. као избеглица. Његов брат Никола у Шапцу, ради у ”Зорки”. Има фамилију у старом селу.

Дојна Мала:

Ђурићи I (4 к., Ђурђевдан). Досељени, не знају порекло.

Станковићи I (8 к., Лазарева субота). Порекло непознато. Из прека.

Станковићи II (6 к ., Лазарева субота). Били са Станковићима I једна фамилија. Раздвојили се пре 100 година у два краја исте мале. Стари досељеници из прека, не зна се одакле. Две куће још се не узимају.

Ђурићи II (4 к., Марковдан). Порекло непознато.

Видаковић Василије (1 к., Марковдан по жени). Из Јаловика 1934. у Ђуриће II, ушао у кућу .

Степановићи звани Мајнићи (3 к., 1 Степањдан трећи дан Божића). Порекло непознато.

Исаковићи (15 к., Степањдан). Дошли из прека, преко Саве.

Лазаревићи (2 к., Никољдан). Порекло непознато.

Нешићи (2 к., 1 Лазарева субота). Не знају порекло. Досељени из прека када и Станковићи Iи II после ШЗ.

Танасићи II звани Татићи (5к., Алимпије). Василијин (50 год.) прадеда Никола. Не знају даље порекло.

Андрићи (2 к., Алимпија). Рафајлов (62 год.) прадеда Андрија. Не зна се порекло.

Марићи (5 к., Ђурђиц). Сматрају се као најстарија фамилија. Не зна се пореклo.

Томићи (9 к., Ђурђевдан). Порекло непознато.

Јанковићи звани Радићи. (1 к., Ћурћевдан). Непознато порекло.

Цигани су на три места. У Горњој мали на једном месту, а у Дојној мали на два места.

Мусићи, прекрштени Митровићи (8 к., Велика Госпојина). У Горњој мали 3 к. а у Дојној мали 5 кућа. Славе откако су се удомили направили куће. Пре тога, до 1918. били чергари. Гурбети, говоре цигански. Корпари и џамбаси.

 

ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, ШАБАЧКА ПОСАВИНА И ПОЦЕРИНА – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила МИЉАНА РАДОВАНОВИЋ, 1994. (страна 80-83), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Војислав Ананић

    Жабар

    Данашње село Жабар ј е 1533. заједно са селом Равнаја сачињавало тимар зворничког мустахфиза Јусуфа из Крушевца од 1.700 акчи.
    Тиме су споменута сва села која су 1548. припадала санџак­ беговом хасу. Али тај се хас ускоро знатно повећао. Нове промјене у погледу расподјеле хасова на подручју зворничког санџака догодиле су се 19. маја 1550. када је царском одредбом касаба Шабац са 11 дербенџијских села те нахије издвојена из царског хаса и дата као хас санџакбегу. Том одлуком царски хас се у тој нахији знајно смањио и обухватао је само три села, док се хас санџакбегов повећао на 19 села те обухватао и касабу Шабац. Промјене су настале и у другим нахијама у корист санџакбеговог хаса. Тако с у знатни дијелови нхија: Висора, Јасеница, Ненавишта, Сребреника и Кораја такође издвојени из царског хаса и припојени хасу зворничког санџакбега Мехмед-бега, како се то види из накнадних биљежака у дефтеру из 1548. Истом одредбом је наређено да се и хасови пожешког санџакбега Али-бега у нахијама: Соколу, Сребренику, Висорима, Ненавишту, Завгшу и Јасеницама, као и хасови никопољског сснџакбега Мустафа-бега у нахији Брвенику припоје хасу зворничког санџакбега.
    Те честе промјене у расподјели хасова и тимара долазиле су као посљедица освајања нових области и ширења османске државе. Тако су царски хасови добивали велике домене у новоосвојеним земљама, а смањивали се у извјесним ранијим санџацима у корист тимара; зеамета или хасова санџакбега дотичног санџака као што је овдје случај.

    Извор: Град Шабац и његова нахија у првој половини XVI вијека, Адем Ханџић, књига 1.