Порекло презимена, селo Комарица (Власотинце)

Порекло становништва села Комарица, општина Власотинце. Истраживање “Села у власотиначком крају” сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

 

Настанак села

Село Комарица је сеоско насеље разбијеног типа, на 550 метара ндморске висине, северним падинама планине Крушевице (913м.), у подножју њеног врха Остре Чуке (790.м), поред старог римског пута Лесковац-Ниш, на 17 километара северно од Власотинца.

Село Комарица обухвата седам махала: Шумку, Леповце, Кошарце, Ранђеловце, Чукурузовце, Качарце и Село.

Становништво је насељено из околних села, а и из власинског краја, са Косова, Херцеговине, Македоније и „Старе Србије“. Као овчари-номади, често су мењали своја огњишта, тамо где се могла стока напасати у планининама, па се зато ово село често исељавало и у њемо се досељавали номади-сточари.

Интересантно је да су многи родови: Јанковићи, Јовићи, Јовановићи, Адамовићи, Ђорђевићи, Ристићи, Крстићи и други засновали нове родове у суседним селима, а већина старих родова се или задржала у околини или се одселила у Власотинце или другим местима Србије отишшла у печалбу, где се тамо остајало и тако напустало родно село.

Извесно време, после Другог светског рата, као део власотиначког среза, улази у састав општине Равна Дубрава, са истоименим селом, потом припада општини Гаџин Хан.

Данас на почетку 21. века село Комарица припада општини Власотинце, па административно гравитира ка Власотинцу.

Тако је село макадамским путем повезано са центром варошице Власотинце, да би чак и деца осмољетку похађала у ОШ „Браћа Миленковић“ у село Шишава-Ломница, општина Власотинце. Деца имају обезбеђен превоз до школе комбијем од стране општине.

Године 1953. године село Комарица има 83 домаћинства и 480 житеља. Становништво је српско.

Крсне славе у селу су: Митровдан, Св. Аранђел, Св. Никола; док је сеоска слава (Литије) Ђурђевдан (Ђурђица- 6. мај).

На основу приче старијих људи, у село Комарица је постојала црква (постоји назив места Црквиште) – која је „пренета“ у село Крчимирац у Заплање. Постоји и Латинско гробље близу Православног гробља.

Људи су се о овим крајевима од вајкада бавили сточарством. Свако домаћинство у планинским селима је имало појата, на којима се врло, чувала стока и бачовало.

Због оскудности земље овде су поред заната у пољу ковачког и поткивачког заната и домаће радиности жена у ткању на разбоју, мушкарци одлазили као пчелбари-циглари ван свога села, да би се касније са појавом зидарског заната одлазило у печалбу и ван наше земље.

Село је добило струју 1968.г. а водом се снабдева преко сопствених водовода се сеоских извора.

Има четвороразредну основну школу, која на почетку 21. века има још неколико ученика од првог до четвртог разреда.

Миграција становништва је учинила своје, као и у осталим селима јужне Србије. Све је мање деце и младих домаћинства у селима. Села сада полако одумиру.

* * *

Ашани или Грци:

Некада су се овде „хиљадио“ број оваца, а данас се ретко може видети ко, Црновунци или њима слични: Власи, Цунцари, Каравласи и Куцовласи.

Тако су овде некада боравили и сточари номади: Ашани-Грци, познати под именом Каракачани.

У пролеће после Ђурђевдана се стока истеривала у планину на пашу, напасајући их на просторним пашњацима и на бачилима се правио сир.

Крајем лета или почетком јесени су силазили овчари-номади са планина и напасали овце по стрњиштима и ливадама на којима су, ради ђубрења, постављани покретни торови од леса звани јеглови (замети) у којима су стада ноћивала-све се овако радило прем сопственом памћењу као овчара у планини овга краја до 65.године 20. века-подвукао М.М. 2012.године, Власотице).

Зимовало се у нижим пределима око јужне Мораве и реке Власине, где је било потешкоћа око паше и исхране стоке, поготову када се дебљи снежни покривач дуже задржавао, као и у времену дугих и јаких мразева.

Ови велики сточари су, поред оваца, чували и товарна грла, најчешће коње, који су служили за полуномадску сеобу, ношење деце, ствари, сира и соли а и псе ради заштите од евентуалне опасности од вукова (курјака).

На дужем боравку сточара Ашана или Грка на појединим локалитетима указују и неки топоними као што су: Грчки рид (власотиначки виногради), шумовити локалитет Ашанско (Комарица), Трлиште (Горња Слатина-Јелашница) и др.

Последњи сточар номад-Ашанин Риста Памчић, звани Грк боравио је на обронку Бабичке Горе, на локалитету Врања ливада (Горње Драговље).

На том и на суседним локалитетима је напасао стоку и живео од сточарства и врше жита, коју је обављао својим коњима по моравским селима.

При окупацији наше земље у Другом светском рату, преселио се на подручје Доњег присјана (локалитет Преслап) где се са породицом сместио у једну колибу.

При крају рата изашао је на планину Крушевицу, близу коте Вита Крушка (1913м) где је нашао сличан смештај у колиби Милутина Николића Лисичка из Црне Баре.

Када се усталио на том месту, подигао је кућу, затим и стаје за стоку. Ту је дуго боравио, чувао у околини стоку и, хранећи се претежно сточарским производима и користећи воду за пиће са оближњег хајдучког кладанца, доживео дубоку старост 108 година.

Последње године живота деда Риста и његова жена Спасена провели су у селу Бољаре код млађих чланова породице који су ту претходно подигли кућу.

Иначе, Грк Риста је, и поред нетрпељивости због паше, имао добре односе са пастирима-овчарима и говедарима па им је омогућавао да се, при временским неприликама, склањају у његову кућу.

Сарађивао је са људима из околних села – Комарице, Гуњетине и Црне Баре, поред осталог било је и узајамног гостовања о породичним (крсним) славама. (Из књиге: ЗАПЛАЊЕ И ЗАПЛАЊЦИ (Занимљивости из природе и друштва: Мр Томислав Д. Марјановић, Власотинце, 2003.г.страна: 136 – 138).

* * *

Народни обичаји:

Свадбени обичај: некада у прошла времена свадба се славила три дана.

Први дан – просидба у четвртак.

Други дан – плетењље зелених венаца и китење капије у суботу.

Трећи дан се са сватовима иде за младу невесту.

Младе невесте се возиле у чезама у село Комарица, Липовица и Ломница.

Старејко (побратима) стоји на капију (младину) и док се не плати за девојку не пуштају се сватови у двориште.

Увече у недељу се скупе младина (невестина) родбина и иду потом у дом момка пре уласка сватова у кућу са девојком. Тај обичај се звао Пода.

У понедељак ујутру се рано девојка води кроз село на воду на кладанац, уз музику-трубача или гајди или зурле са тупаном.

Око подне се саберу младина родбина и слави се удаја девојке.

За свадбу су се клале овце, овнови, мезило киселим купусом и паприком из каца; правио дроб-а најчешће кувао за све сватове и госте свадбени купус као једино јело са овчетином у котал на огњиште.

У суботу увече се ките капије (кити свадбени барјак), музика свира и слави се целу ноћ…

У недељу иде се по младу, гађа се јабука и улази се у авлију. Домаћин пре свадбе закити кондир и иде од куће до куће и зове госте на свадбу.

Девојка кад полази у кућу дају јој чашу вина, она се прексртси и баци преко њу (иза леђа)…

Девојка кад се одева, девер гу обува и ставља паре у ципеле, а кад се обуче, над, крши се погача-свирачи свире; а брат гу изводи из собу главу јој туру грабину погачу-свирачи свире и брат гу изводи из собу. Она га дарује. Поздравља се са сви редом. Они јој давају паре.

Кад младожења отиде код млатку, снајка му испржи јајца и погачу, ал му „искриви виљушку“ и послужи га да једе.

Кад се младка доведе у младожењину кућу док музика свира, свекрва и снајка играју и заобиђу кућу. После свадбу се на сваки празник славило.

На један празник је младина породица долазила, а на други млада, младожења и породица су ишли у младину породицу.

Запис: 15. 15.02.2012.г. с. Комарица код Власотинца.

Казивач: Мирјана Цветковић (1949.г девојка из село Комарица)-удата у род БУЛЕКИНИ (Цветковић), село Липовица.

Забележили: Ивана Цветковић, ученица и наставник математике Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница, општина Власотинце.

*

Лазарице:

У село Комарица постојала је „група Лазарица“, које су сачињавале девојке и девојчице.

Тако су у времену лазаричког петка (суботе-пред Ускрс) у групи певале лазаричке песме следеће девојке: Цвета, Радмила, Душка, Јелица, Драгица и Мирјана – 6 девојака, а њихов „вођа“ (Лазар) су били Новица и Сима Митровић из село Комарица. Свака девојка је била обучена у народну ношњу.

У село су постојале већи број група Лазарица и два до три „лазара“ –који су били вође.

Улазећи у двор Лазарице су играјући певале лазаричке песме.

Кад би се завшило са песмом и игром, онда би им газде у крошње стављале за отпевану песму као дар у виду јаја, мало новца или би се ручало код њих.

После тога излазећи, певају још једну песму и иду даље.

Обилазе цело село, само не у кућама где је био смртни случај-ту се не пева и не игра.

Ову причу о лазарицама је испричала Мирјана Цветковић, рођена 1949. године у село Комарица, а удата у род Цветковић у село Липовица; која је ишла у лазарицицама од 11. године до 20. године-односно од 1960. године до 1969. године 20. века; која сада подучава „лазаричку групу“ 2008. године , своје унуке Јелене Цветковић ученице шестог разреда у село Липовица у власотиначкој општини.

Запис: 2008. г.с. Липовица, општина Власотинце

Казивач: Мирјана Цветковић (1949) девојка из село Комарица

Забележили: Јелена Цветковић, ученица и наставник математике Мирослав Младеновић, ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-ломница, општина Власотинце.

* * *

Образовање:

Село после Другог светског рата има основну школу, која је доброг изгледа на почетку 21. века. На њој се налази СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈЕ палим родољубима села у борби противу фашизма у Другом светском рату (1941-1945.г.).

Некада је школа била пуна ђака до 70. година 20. века, али миграција становништва са села за бољим животом учинила је праву пустош.

Село Комарица је поред добрих мајстора зидара и циглара-печалбара, у школским клупама -скамијама, дала и једног магистра природних наука.

Мр Томислав Марјановић (1935-2005-г.)  је својом наобразбом и истраживачко немирним духом оставио интелектуални траг на читав Југ Србије-својим истраживачким радом, посебно у сливу реке Власине, Власотинцу и у околини Заплања.

Као резултат овог професора власотиначке гимназије-магистра природних и географских наука, своја истраживања објавио у неколико књига: ВЛАСОТИНАЧКО ВИНОГОРЈЕ (1997), СЛИВ ВЛАСИНЕ (природне одлике, водопривредни проблеми и замисао за њихово решење), ЗАВИЧАЈНА ЧИТАНКА (књига о завичају: “Власотинце и шира околина“) и књига ЗАПЛАЊЕ и ЗАПЛАЊЦИ. У тој књизи се налази траг живота у селу током 19.  и 2о. века на овом делу југа Србије. Нарочито је књига поткрепљена аутентичним фотографијама које показују некадашњи живот на селу, који нестаје у овом делу југа Србије.

* * *

Баба Василија врачарица:

Крстић Василија рођена је 1930. године у селу Црна Бара – удала се 1949. године у село Комарица, а девојачко презиме је Тричковић.

Удала се за Крстић Стојана у село Комарица, родила ћерку Гордану Крстић 1952. године и сина Ивана 1963.године.

Баба Василија је знала да баје и лечи стоку.

На пример, бајала је код краве, овце и друго – ако су имале брадавице било где на телу или на вимену.

Успешно је лечила па су људи доводили стоку из другог села у село Комарица.

Успешно је лечила људе који су имали брадавице на телу и рукама.

Лечила је децу од страха и других урока. То њено знање пренела је на њеног сина Ивана који и дан данас лечи као она. Баба Василија је умрла 2011. године у село Комарица.

Запис: 2010. године село Комарица, општина Власотинце

Казивачи: Гордана Крстић, Здравковић село Градашница

Забележили: Анђела Крстић, ученица из село Комарица и наставник математике ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава -Ломница, општина Власотинце

* * *

Женске клетве:

„Дабогда те краве терале уз шталу“.

– „Дабогда ти све полипсало“.

– „Дабогда те псета појела“.

-„Дабогда те мтвог из кућу изнели“.

– „Вране ти главу прокљуале“.

–  „Чавке ти мозак попиле“.

– „Црви те изели у гробје“.

– „Дабогда ноге скршил преко плот комшике“.

– „Змије те изеле за гушу“.

– Дабогда ти се коске у гроб преврнуле“.

– „Чумка те затрла“.

– „Сета те изела“.

– „Цркал дабогда“.

 Запис: 2010. г. с. Комарица

* * *

„Брзалице“:

„Поп реко па пореко па позвао попадију попадија пекла па порекла“.

„Наше јаре залајало пролајало“.

„Шиптар штипе шиптарку“.

 “Чоканчинчим ћу те чоканчићеш ме“.

„На вр брда врба мрда“.

„Риба риби гризе реп“.

“Петар Петри плете плот“.

„Четири чавке на чавћићу чуче“.

„Миш уз пушку миш низ пушку“.

 “Уз круче низ круче“.

„Бела чипка црна чипка“.

„Уз пут круче низ пут круче“

“Туре буре ваља, буре туре гања”.

Запис: 2012.године с. Комарица

Забележили (од старијих људи):Ученици шестог разреда: Николина Јовић, Дарко Ђокић, Ђорђе Филиповић, Милан Здравковић, Миљан, Стефан Ранђеловић, Јовић Стефан; ученици седмог разреда: Биљана Стојковић, Костић Александар; осмог разреда: Никола Николић и наставник математике Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић”, село Шишава-Ломница, Власотинце

* * *

Народне изреке:

– Иде црн трн да одгризе црном Бори црн врх.

– Троши конац кроз покровац.

– Црвена крвца из срца врца.

– Уплетосте ли кајишчиће у опанчиће.

– Разрасте ли се орашчић у вршњић.

* * *

Надимци

Слободан-Сируткар

Жила-Ма

Горан-Доска

Жика-Паљевина

Слободан-Карча

Синиша-Меклауд

Ненад-Шушке

Љубиша-Буцко

Вита-Јерац

Вита-Биџа

Бобан-Мехо

Цека-Цулаћ

Јоца-Баба Стана

Зоран-Дебели

Верољуб-Бубе

Жика-капетан

Жика-Служитељ

Милисав-Ципирипи

Божа-Дунстер

Запис: децембар 2012.г село Комарица

Забележили: Александар Марјановић и Никола Николић уч. осмог разреда (рођ. 1999.г) из с. Комарица и наставник математике Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница, Власотинце

* * *

Топоними (Називи места):

Камене-шуме

Видосов рид-ливаде и пашњаци

Равниште-њиве и ливаде

Голема њива-њиве

Крушке-раскрсница-Нови и стари пут.

Црквиште-где је по причама старих људи била некада црква.

Латинско гробље-испод православног гробља

Страшни вир-место где су се овчари купали

Шумка-центар села

Нерезина-место где је вадена земља за циглеу.

Белиште- задње куће у подножју села.

Кошаре-шуме

Запис: децембар 2012.г село Комарица

Забележили: Александар Марјановић и Никола Николић уч- осмог разреда(рођ. 1999.г) из с. Комарица и наставник математике Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић2 село Шишава-Ломница, Власотинце

* * *

Сеоска слава (Литије) и Крсне славе:

Сеоска слава (Литије): Ђурђевдан (Ђурђевица-5 мај)

Сеоске славе су: Пејчиндан, Свети Ранђел, Свети Никола, Свети Јован и друге…

* * *

Стари РОДОВИ:

– ШУМКА: Марјановић, крсна слава Пејчиндан

-КРСТАНЦИ: Крстић, крсна слава Св. Никола.

– ЂУРЂАНЦИ: Ђурић, крс. Слава Св. Јован.

– РАНЂЕЛОВЦИ: Ранђеловић, крсна слава Свет Ранђел.

– КАЧАРЦИ: Презиме: Јовановић,Ђорђевић, Николићи, Крсна слава Св. Никола.

-АДАМЦИ: Адамовић, крсна слава св. Никола.(живе у Власотинце)

– ЈОВИНЦИ: Јовић, крсна слава Ђурђиц,

– ЈОВАНОВЦИ: Јовановић, крсна слава Свети Ранђел

– ЧУКУРУЗОВЦИ: Илић ( неки се одселили у Власотинце)

– БАЋКИНЦИ: Станојевић, кр.сл Свети Ранђел

– ЦВЕТАНОВИ: Цветановић, крсна слава Свети Никола

– „КОМАРИЧАНИ“ (НЕДЕЉКОВЦИ):- Митић, Јанковић, Ристић, крсна слава: Свети Ранђел

* * *

Порекло презимена

 

Порекло презимена Марјановић (ШУМКА):

Крсна слава: Пејчин дан (Света Петка)

Познат родослов: Добросав (1915)-Велимир (1941)-Ненад (1971)-Александар (1998).

 

Порекло презимена Марјановић (МАРИЈАНОВИ):

Родоначелник: Маријан (1812-1901)

Крсна слава: Пејчиндан (Петковдан)

Порекло насељавања: из селоКрчимир (Заплање)

Познат родослов:

Марјан (1812-9001)-Добринка (1814-1898.с. Семче код Гаџи хан):-Милтен (1885-1917).

Милтен-Стевка (1883-1925):-Добривоје (1910-1995).

Добривије (1910-1999)-Надена (1912-2009):-Томислав Марјановић(1935-2005), Велимир(1940), Цана.

Велимир (1940)-Ковиљка (с.Присјан,рођ. 1940):-Ненад (1970), Цунка (1972)-удата у Лесковац и живи у Швајцарској.

Ненад (1970) Марјановић-Милена (1971.с. Батуловце):-Александар (1998), Јелена (2004).

Запис: 2012. године с. Комарица, Власотинце

Казивач: Велимир Марјановић (1940) с. Комарица, Власотинце

Забележили: Александар Марјановић, ученик из село Комарица и наставник математике Мирослав Младеновић Основна школа“Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница, Власотинце

* * *

Порекло презимена Николић:

Родоначелник: Никола (око 1756.г.)

Крсна слава: Свети Никола

Познат родослов:

Никола (око 1756):-Милован Николић (1806)-учесник буна противу Турака у власотиначко-заплањском крају

Милован:-Василија (солунац-учесник ратова 1912-1918).

Василија:-Светомир (1912).

Светомир:-Драгослав-Дража 1940.г.).

Драгослав-Будимка (1939.с.Г.Присјан):-Горан Николић (1967).

Горан (1967.)-Сузана (1967.Велики Крчимир):- Никола Николић (1998.г.).

Запис: 2012.г. с. Комарица, Власотинце

Казивач: Драгослав Николић(1940= с. Комарица, Власотинце

Забележили: Никола Николић, ученик из село Комарица и наставник математике ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница, Власотинце

* * *

Порекло презимена Цветановић (Цветковић)-ЦВЕТАНОВИ:

Родоначелник Цветан.

Крсна слава: Свети Никола

Порекло насељавања: из село Завидинце, Заплање-лужнички крај

Познат родослов:

Цветко Цветковић (живео у село Завидинце):-Влајко Цветковић.

Влајко Цветковић:–Огњен Цветковић.

Огњен Цветковић (1938-2010.)-Мира (Митровић 1936.г.):-Бобан Цветановић (1974.), Злата (удата и живи у Ниш).

Бобан (1974)-Тања (1978):-Валентина (1993), Анђела (1996), Немања (1999), Никола (2002).

Запис: 2012.г. с. Комарица, Власотинце

Казивачи: Мирјана Цветановић (1936), село Комарица, Власотинце

Забележили: Немања Цветановић, ученик из село Комарица и Мирослав Младеновић, наставник математике ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница, Власотинце

* * *

Порекло презимена Станојевић (БАЋКИНЦИ-БАЋА) (1):

Крсна слава: Свети Ранђел.

Родоначелник: Божидар

(Деда Божидар умро пре 20. година, између Чукуровци и Ранђеловци)

Божидар- Витомир (1943.године): Зоран (1969.г.Софија(1974.)- удата у Гуњетину у Митићи (Драган)-Кристина и Милош.

Запис: октобар 2009. године с. Комарица

Забележио: Мирослав Младеновић, локални етнолог, Власотинце

* * *

Порекло презимена Станојевић (БАЋКИНЦИ-БАЋА) (2):

Крсна слава: Свети Ранђел

Познат родослов:

Благоје (1934.г.)-Донка:-Сретен(1961)-Миљијада (1961):-Драган (1974)-Латинка (1978):-Јован (2000), Вељко (2002.г.).

Запис: децембар 2012.г. с. Комарица

Казивач: Сретен Станојевић с. Комарица

Забележили: Јован Станојевић (2000.г) уч. петог разреда из с. Комарица и наставник математике Мирослав Младеновић, ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница Власотинце

* * *

Порекло презимена рода “Комаричани”:

Презимена: Јанковић, Митић, Ристић,

Крсна слава: Свети Ранђел

Порекло: из село Комарица

Родоначелник: НЕДЕЉКО ( 1800.г), порекло фамилија је из село Комарица, насељени у село Доња Ломница, крсна слава Свети Ранђел (Аранђеловдан) – (тај родослов потиче од племена „Васојевића“-Немањића, из Црне Горе. Фамилије имају назив „Комаричани“ по населби из села Комарица у село Доња Ломница, а њихова презимена су: Јанковић (Јанко), Ристић (Риста) и Митић (Мита).

НЕДЕЉКО:

Недељкови снинови: Милан и Стојко

Миланови синови: Тиса и Јован

Стојкови синови: Јанко (стрељан), Коста и Мита

Јанкови синови: Риста (Ристић), Мика и Драгутин (Јанковић)

*

Род фамилија Ристић (родоначелник Риста) „Комаричани“:

Риста (Ристић): син Милан

Миланови синови: Љуба и Мике

Љубини синови: Цане, Дика, Тома (ћерка Лила млада умрла)

Цане-син Раде

Раде: син Милош и ћерка Андријана

Дика:-ћерке Слове и Вера

Тома:-син Дејан

*

Род фамилије Јанковић „Комаричани“:

Родначелник: Јанко

Јанко:Драгутин

Драгутин:- син Цека, ћерке: Данче, Живка, Олга

Цека:- синови: Крста, Звонко, Благоја и ћерка Јелка

Крстини син Бојан и ћерка Суза

Бојанин син Александар (1993.г.) и ћерка Ивана (1995.г.)

Звонков син Милан и ћерка Силвана

Благојине ћерке: Гордана и Бисерка

*

РОД КОЛАРЦИ (1к):

Фамилија Митић (Мита) „Комаричани“:

Мита је био колар у село Комарица. Из село Комарица је отишао у село Манојловце код Лесковца. Међутим, тамо није било дрвета јасен (а од њега се правила дрвена кола за запрегу) и Мита се преселио у Доњу Ломницу.

Митини синови:- Станко и Никола

Никола (ратник 17. пука краљевске војске, учесник балканског и Првог светског рата 1912-1918.г., прешао Албанију и Грчку пешице, погинуо на Кајмакчалану-тако пише на гробу на Зејтилнику у Грчкој под редним бројем 330.)

Станкови синови: Славе и Светозар (Тоза)

Светозар: син Благоја

Никола: синови: Стеван (1901.г.) и Милутин; ћерке: Нада, Сандра, Тала

Стеван: синови: Љубомир (1923.г.-умро од турбекулозе) и Живојин (1931.г.), Светомир (1933.г.) и ћерке: Рада и Ружа

Живојин (1931.г.):- син Јовица (1959.г.) и ћерка Живанка (ћерка Милица-1989.г.)

Јовица: син Александар (1990.г.) и ћерка Емилија (1997.г.)

Светомир (1933.г.): син Горан (1967.г.) и ћерке: Зорица (синови: Боце и Миша), Јасе ( синови: Ђокица, Марјан) и Љиља (син Саша и ћерка Ана)

Горан (1967.г.):-син Милан (1989.г.) и ћерка Тина (1993.г.)

Милутин: синови: Ђура (1928.г.), Боне-Љубомир (1931.г), Боце-Божидар (1930.г.)

Ђура (1928.г.):-синови: Раде и Новица

Раде: синови: Бата и Даце

Бата: син Лука и ћерка Даница

Новица:-син Зоран

Зоран: син Никола и ћерка Наталија

Боне-Љубомир (1931.г.): син Часлав (1968.г.) и ћерке: Љубинка (1969.г.) и Невенка

Часлав:- синови: Мирослав (1990.г) и близанци Марко и Младен (1995.г)

Боце-Божидар (1930.г.): ћеке: Славица и Верица

У фамилији Митић познати родослови брачних заједница:

Никола-Роска (с. Шишава)

Стеван (1901.г)- Дарка (1989.г.-с.Батуловце)

Милутин- Лепосава (с. Комарица)

Ђура (1928.г.)- Марија (с. Шишава)

Боне-Љубомир(1931.г.)- Мирослава (с. Г.Ломница)

Боце-Божидар (1930.г.)- Милунка (с. Орашје)

Светомир (1933.г)- Дивна (с. Г.Ломница)

Живојин (1931.г.)- Љубинка (с. Орашје)

Раде – Рада (с. Скрапеж)

Ноке-Новица-Љиљана (с-Скрапеж)

Горан-(1967.г)- Марина (1968.г.-с. Д.Ломница)

Јоца-Јовица (1959.г.)- Марина (1969.г.-досељена у Власотинце из с. Јастребац)

Часлав- (1968.г,)- Љубинка (1969.г.-с. Орашје)

 

АУТОР: Сарадник портала Порекло Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар, 1.фебруар 2013. године, Власотинце, Јабланички округ, југ Србије

 

ИЗВОРИ:

[1] Стаменковић Србољуб: “Географска Енциклопедија насеља Србије”, књ.1 (а-ђ), Београд

[2] Мр Тoмислав Д. Марјановић:-“ЗАПЛАЊЕ И ЗАПЛАЊЦИ (Занимљивости из природе и друштва), Власотинце 2003.г.

[3] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа:“ Села у власотиначком крају“, 1970-2012.г., Власотинце

[4] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ из рукописа:”ПЕЧАЛНИК-приче, легенде, предања, изреке, клетве, здравице и загонетке из власотиначкога краја- Повласиње)” 2012.г., Власотинце

[5] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа: “Народне умотворевине из власотиначкога краја (Народни обичаји и веровања), 2009.г, Власотинце

[6] Казивачи из село Комарица, општина Власотинце: Мира Митровић (1936), Витормир Станојевић (1943), Мирјана Цветковић (1949), Сретен Станојевић (1961), Горан Николић (1967).

[7] Бележили: Мирослав Младеновић, локални етнолог и историчар и наставник математике ОШ “Браћа Миленковић” с. Шишава-Ломница СО Власотинце (бележио од 1970-2012.г) и ученици из село Комарица (од 2010-2012.године):-Анђела Крстић, Александар Марјановић, Никола Николић, Јован Станојевић, Немања Цветановић, Ивана Цветковић, Јелена Цветковић из с. Липовица (баба јој Мира из с. Комарица).