Порекло презимена, село Доња Ломница (Власотинце)

Порекло становништва села Доња Ломница, општина Власотинце. Истраживање “Села у власотиначком крају” сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

Настанак села

Села Доња и Горња Ломница су млада насеља. Традиција наводи како су у првој половини 19. века – око 1830. године, и 1840. године – основана оба ова насеља. Доњу Ломницу основала су три досељена домаћинства. Од њих потичу данашњи родови: Крстинци, Комаричани и Здравковци.

Ова три рода су 1963. године имала 39 домаћинства. Иза основача села у Доњу Ломницу долазили су и други становници. Они су 1963. године бројала 55 домова. По Турчину С е л и м у остала су топографска имена Селимоње (њива) и Селимов ситнак. Он је имао кулу у овом селу (има остатака у дворишту Ранђеловића, подвукао М.М. 2012.г. Власотинце). Пред крај турске владавине спахија Доње Ломнице био је Турчин Осман Дурић. Сеоска слава је Тројца (Духови).

Село Доња Ломница лежи у долини шишавачке речице, а у непосредној близине је село Шишава. Данас на почетку 21. века ова два села су такорећи “спојена” у погледу насељавања, тако да их само “колски пут” раздваја – изнад пута је село Д. Ломница, а испод пута село Шишава. Горња Ломница је североисточно од Доње Ломнице. Друга околна села су: Скрапеж, Средор, Црна Бара и Црнатово.

Доња Ломница је збијен тип насеља. Поједине групе кућа носе имена по родовима: Крстинци, Комаричани, Коњарци итд. Свега је 1963. године село имало 94 домаћинства.

Село Ломница је село у општини Власотинце, Јабланички округ, Југоисточна Србија. Налази се на четири километара од Власотица, пута према селу Средор и пута Комарица према Заплању. Село Ломница подељено је на два села: Доња и Горња Ломница.

Доња Ломница се налази на обали двеју малих речица-потока: Мале реке и Големе реке. Обе се састају у средини села и чине речицу Шишавицу која пролази кроз суседно село Шишава. Доња Ломница је повезана асфалтним путем са Власотинцем и суседним селом Средором.

Село Доња Ломница је у “куп” са леве и десне стране речице “Шишавице”. Данас село Шишава и Доња Ломница “раздваја” само сеоски пут; такорећи су та два села “спојена”. Село се налази на надморској висини од 300 метара.

Горња Ломница је на потесу страна планског виса планине Крушевица, близу села Црне Баре, „раштрканих“ кућа по стрминама засеока у шумовитом делу планине. О том селу ће бити посебан запис. Оно је „пореклом“ од неких родова становништва повезано са Доњом Ломницом и суседним селима: Гуњетина и Црна Бара.

У попису 1878. године село Ломница је имала 31. кућу и 227 становника; док у попису 1884. гоидне село је имало 37 кућа и 245 становника. Село Ломница 1890. године припадало општини Власотинце и власотиначком срезу, све до 1941. године.

У три рода оснивача села су у 1963. години имала 39 домаћинства. Иза основача села у Доњу Ломницу долазили су и други становници. Они су 1963.године бројала 55 домова.

По Турчину С е л и м у остала су топографска имена Селимоње (њива) и Селимов ситнак. Он је имао кулу у овом селу (има остатака у дворишту Ранђеловића (подвукао М.М. 2012.г. Власотинце). Пред крај турске владавине спахија Доње Ломнице био је Турчин Осман Дурић. Сеоска слава је Тројца (Духови).

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

У насељу Доња Ломница према том попису живи 478 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41 годину (39,7 код мушкараца и 42,4 код жена). У насељу има 181 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Село Ломница се налази на обали двају малих рецица-потока: Мале реке и Големе реке. Обе се састају у средини села и чине речицу Шишавицу, која пролази кроз суседно село Шишава.

Легенда о настанку села: Ломница је добила име по томе што је за време владавине Турака место било под храстовом шумом, па су сељани тада стално крали шуму и „ломили“договор са Турцима и тако је по тој легенди село добило назив Ломница.

По другој сличној легенди се каже да ломничани по храствој шуми, која је припадала у власништву Турчина, су правили ЛОМ (штету), па је по тој речи “лом” и насеље названо Ломница.

Према истраживањима локалног етнолога Мирослава Младеновића у 2012. години, село Доња Ломница се дели на 28 група родовских кућа: Крстине, Комаричане, Здравковце, Баоњце, Коњарце, Цветковце, Жеравичкине, Курдинце, Гирце, Груданце- Веселинове, Стамболисце, Мирачије,Рајковце, Туцоње, Соломанце, Смокве (Стаменкове), Кочкине, Величкове,Калдарце,Генине,Дрмајле.Шабане,Чекркове, Дичине, Миткине, Кевине, Петрове-Миноскине и Коларце.

Један део родоских група крајем 20. века је исељен у Власотинце и другим местима у Србији.

Коњарци – воде порекло из Грчке, преко: Бугарске (околина Трна), Дарковца и села Гара (Црна Трава) доспели до село Доња Ломница у општини Власотинце,

Крстинци – воде пореклом из Горњег Ораха,

Здравковци – воде порекло из Лесковца.

Комаричани воде порекло из села Комарица,

Рајковци – најмлађа фамилија у село (воде порекло из села Стајковце, а предходно се заселили са подручја Рупља – засеок Рајчетина, пореклом су из Прокупља).

Становништво је српско (слави Св. Јована, Св. Николу, Свети Ђорђу (Алимпије) и др.; сеоска слава Духови-Свети Тројца), досељено из: Трна (Бугарска), околине Лесковца, Црне Траве ( Гаре,Дарковце, Рупље и др.) и власотиначких села (Комарица, Стајковце, Средор, Скрапеж).

Велики број становника се заселио из суседних села околине Власотинца и Црне Траве, а један део је формира своје родове тако што су се призећивали из других села у село Ломница -је р неки тада нису имали мушку децу, па су своје ћерке “остављали” на своја домаћинства са “зетовима”.

Многи који су “узимали” и имања, су пристајали на промене “крсне славе”, а задржали презиме свога рода.

Док они који су “усвајани” (усвајале су тетке из фамилије својих браћа које нису имале мушку “лозу”) често су мењали и “крсну славу” и своје презиме свога рода. Има случајева да су многи мењали чак и име и орезиме и “крсну славу” ако су се заселили у село после неког убиства у времену владавине Турака у овим крајевима. Чак су због “освете” Турака морали да узимају и муслиманска имена и презимена, што се у истраживању до ослобођења од Турака 1878. године може видети у именима и презименима по селима.

* * *

Старине:

Предање о дукатима: Још из времена под Турцима у село Ломница остало је предање о „дукатима“.

У село Ломница се чују приче-предања, по којима се каже да је један Турчин продао труп старе крушке Србину за крчаг вина. Кад је Србин довезао труп кући и ударио секиром да нацепа дрва за огрев, испали су дукати које је вероватно сакрио неки хајдук у том времену, које је узео од Турака.

СЕЛИШТЕ (код гробља) носи назив по њиви Турчина Селима, коју је купио Мита „шестопрстац“.

РИМСКО ГРОБЉЕ – налази се у винограду , код „крста“ – где се слави СВЕТА ТРОЈЦА сеоска слава – где је до 1956. године постојало старо ХРАСТОВО ДРВО као „запис“ пуних 500 година, а о томе су писале и италијанске новине.

У виноград ЗДРАВКА СТОЈАНОВИЋА (рођака Стојана Ранђеловића) постоји ЦРКВА РИМЉАНА – Латина, где су сахрањивани људи ЏИДОВИ – високи и преко два метара.

То су причали стари људи Стојановој мајци и оцу, а Стојан Ранђеловић (1944.г) каже да када су риљали и правили виноград ашовима су ископавали веома велике људске удове што каже је лично видео да су то биле кости веома високих људи који су живели и у овом крају а постоји и гроб у Црној Трави где су постојали такви велики људи преко два метара висине (ЏИДОВИ).

Иначе, како каже Стојан Ранђеловић, у његовом дворишту и данас има остатака постојања некада турске куле, чије зидине су растурили сељани и од тог материјала су градили своје куће у селу.

Од старина су биле познате и воденице на речици која је долазила из села Средор, а најпознатији воденичар је био Стаменковић. Данас су воденице запуштене у коров, а неке су у рушевинама.

* * *

КРСНЕ СЛАВЕ ПО РОДОВИМА:

Сеоска слава-литије и крсне славе: Тројца (Духови) и крсне славе: Св. Ђорђе (посна слава-Св. Алимпије), Митровдан (Гмитровдан), Свети Ранђел, Свети Никола, Свети Јован.

 

Коњарци (Миленковићи, Митићи, Илићи..) – славе Свети ЂорЂе (св.Алимпије),

Крстинци (Прокићи, Стаменковићи, Стоилковићи, Митићи, Крстићи, Јовићи, Јовановићи…) – славе Митровдан,

Грудањи (Веселиновићи)-славе Свети Николу,

Комаричани (Митићи) -друга фамилија,

Ристићи (Јанковици)-славе Свети Ранђел,

Цветковци (призетак из Комарицу-Цветковићи)-славе Свети Николу,

Калдарци (Миленковићи),

Туцоњци (Крстинци-Митићи)-Свети Ђорђе,

Бавоњци (Јовић) славе Митровдан,

Здравковци славе Митровдан,

Мирачије (Мираџија-призетак, онај ко узима мираз са девојком и Брдари…..Трајковић) Свети Ђорђе 9 дец.,

Јанковић (Комаричани) – Свети Ранђел,

Стоиљковић – Свети Ђорђе 9. децембар,

Мишић (Коњарци) – Свети Ђорђе 9. децембар.

Задња фамилија је засељена у селу Ломница је Рајковић из село Стајковце, крсна слава Свети Никола.

*

Крстићи:– Крсна слава Митровдан 18. новембра,

Митићи (Крстићи):- Крсна слава Свети Ђорђе Алимпије

Анђелковићи: Крсна слава Свети Ђорђе Алимпије 9. децембра,

Стојановићи (Коњарци): Крсна слава Свети Ђорђе Алимпије

Миленковићи: Крсна слава Свети Ђорђе Алимпије 9. децембра,

Митићи (фамилија Туцоње):  Крсна слава Свети Ђорђе Алимпије

Јанковићи (Комаричани): Свети Ранђел 21. новембра.

Генини: Крсна слава славе Свети Никола.

Стоиљковићи: Крсна слава Свети Ђорђе Алимпије 9. децембра,

Стоилковићи (призетак из с. Средор)-Крсна слава у Ломници Свети Ранђел, а Средору Свети Никола.

Трајковићи: Крсна слава Свети Ђорђе Алимпије 9. децембра,

Младеновићи: Крсна слава Свети Ђорђе Алимпије 9. децембра.

Мишићи (Коњарци-нису исти):-Крсна слава Свети Ђорђе Алимпије 9. децембра,

Здравковићи: Славе Гмитровдан.

Крстини (Мишићи-нису исти): Крсна слава Свети Ђорђе Алимпије

Веселиновићи (Грудањци): Крсна слава Свети Никола 19. децембра

Благојевић (притека у с.Ломницу из с. Дарковце-Црна Трава): Крсна слава “на земљу” (призетак) у Д. Ломници је Свети Никола (19. децембар). а у с. Дарковце Свети Ранђел.

Илићи (Мирачици) – Крсна слава Свети Ђорђе (посна слава 9. децембар).

* * *

Учешће Ломничана у устанцима:

Људи из овог краја су узимали учешће у свим ратовима за национално ослобођење у борби против Турака и у Првом и Другом светском рату противу фашизма, а узели учешће у грађанским ратовима у Хрватској и Косову приликом распада бивше Југославије.

Многи су пропатили од Бугара и у Првом и Другом светском рату.

У ратовима на месту Коларница је погинуло 12 људи из села, па данас круже приче селом да се тачно у 12 сати ноћу оглашавају душе погинулих, па ноћу када се закасни из града, онда се из страха обилази то место или се претрчи место стрељања, где је сада подигнуто спомен обележје Шишавцима и Ломничанима као жртве бугарског терора 1. маја 1917. године у Првом светском рату.

Од Ломничана тог 1. маја 1917. године су од стране Бугара стрељани: Драгутин Д. Младеновић, Светозар М. Стоилковић, Михаил Јанковић, Ђорђе Мишић, Гаврило Стоилковић, Михајло Стаменковић, Драгутин П. Станковић, Петар Станковић, Јован Цветковић, Димитрије Здравковић.

Ломиничани су узимали учешће у свим бунама и ратовима у борби за слободу-национално и социјално ослобођење; Првом и Другом српском устанку (у три буне Власотинчана противу Турака) и Првом балканском рату протеривању Турака из Србије од петовековног ропства.

Многи Ломничани су дали и своје животе у борби противу фашизма, поробљавања (“бугаризације”) у Првом и Другом светском рату противу Бугара; затим су учествовали у борби за слободу од фашизма у оба светска рата противу Немаца и њихових савезника.

Нису изостали да свој патриотизам искажу и у ратовиама на Косову и Вуковару приликом распада старе социјалистичке Југославије.

* * *

Покушај ослобођења од Турака 1860. године

Покушај да се Власотинчани ослободе Турака био је и 1860. године. Тада су они кнезу Милошу послали жалбу на турске зулуме, а Милош је жалбу послао цару, у Стамбул. Цар је тада послао Садрзам-пашу да ствар испита, да неправду сузбије, и починиоце казни.

Садрзам је дошао у Ниш и саслушао неке сведоке, међу њима и Хаџи-Стаменка Валчића из Власотинца и обећао му да ће га кући пустити и награду му дати ако истину каже.

И он откри истину: да су Ђока Стоиљковић, поп Станоје Јанковић и Ранђел Горуновић из Власотинца наговорили неког Петра Планинца и Петра Динкића да убију Крсту из Доње Ломнице, који је Србе шпијунирао и девојке Турцима подводио. Они га ножевима сасеку, а за то окриве Турке, под изговором да су им они „најбољег човека убили“.

После овога, Ђока, поп Станоје, Ранђел, али са њима и сведок Хаџи Стоилко, буду обешени, а Петар Планинац и Петар Динкић сасечени.

Пропао је покушај ослобађања Власотинца од Турака 1860.године.

Власотинце је са околином и даље остало под Турцима, све до ослобођења 1878. године.

Извор: из Рукописа: “Белешке о Власотинцу-Тухомир Ђорђевић; наведено на страни 23-24, у монографији: ШИШАВА И ШИШАВЦИ, аутор Велимир Стаменковић-Лима, 2003.г, Власотинце.

Образовање:

Село Доња Ломница има заједничку четворогодишњу и осмогодишњу основну школу “Браћа Миленковић” са селом Шишавом, са којим се граничи, јер је школа саграђена у ломничком атару. Саградио ју је Ломничанин Живојин Стаменковић-Американац заједно са мештанима. Он је помогао у новцу и бесплатној додели грађевинског земљишта 1927. године. У тој школи су учили многи виђенији школовани Ломничани: правници, судије (Вита Крстић), ветеринари, професори, педагози, наставници, социолози као и мајстори грађевинари-предузимачи.

* * *

Село некад и сад

Некада су се људи бавили искључиво сточарством, па и дан данас по брдима има још остатака чобанских колиба у којима су биле смештене овце и говеда. У селу је било поткивача, колара, терзија, кројача, ковача и других заната… Велики број мештана су били печалбари циглари, а данас су познати зидари печалбари. У селу има доста познатих предузимача зидара. Многи се баве и пољопривредом, нарочито сточарством и продају млеко приватној пекари. Овај крај је познат и по виноградарству, воћарству и пчеларству. Доста радника из Ломнице је радило у фабрикама у Власотинцу и на бензиској пумпи, а има и оних који раде у општини и у просвети и путују приватним превозом до радног места.

У времену бивше Југославије све до осамдесетих година 20. века доста радника из Ломнице је радило у фабрикама у Власотинцу.

Данас на почетку 21. века неки раде на бензинској пумпи, а има и оних који раде у општини, просвети и путују приватним превозом.

Многи су у село отворили приватне продавнице и тако стекли егзистенцију, а има и приватних занатлиија који раде паушално:механицари, столари, лимари и други.

Село је збијеног типа. У селу постоји водовод, струја и телефон, а и кабловска телевизија.

Село има и амбуланту и два пута долази лекар из Власотинца, а која опслужује сва околна села у лечењу људи.

Куће су модерно саграђене, скоро свако домаћинство поседује трактор и кола.

Велики проблем у село је недостатак простора за изградњу неког дома за омладину,  где бих имали забаву и друштвени живот.

За спортску рекреацију омладина користи двориште дотичне школе. У току лета се организује турнир “Света Тројца” у малом фудбалу, који је познат у читавом крају задњих година.

У време Другог светског рата је била позната воденица на “ломничкој” речици, која је долазила из села Средор, у којој је радио воденицар је био Душан Стаменковић.

Данас су воденице запуштене у коров, а неке су у рушевинама.

Крајем 20. и на почетку 21. века све већи број Ломничана се исељава из села, а још већи проблем је у свим селима, па и Ломници-што се све већи број момака не жени и не заснивају се породице.

Село је почело да пропада у погледу бављења пољопривредом. Све је више запуштених њива, ливада, воћњака, винограда, а и некада штале пуне крава су сада празне. Још по који старији се баве сточарством и пољопеивредом, а младе то не занима, а махом егзистенцију налазе у печалбарству-зидарство. У село је велики број предузимача и Ломнице и Шишаве , који су свој капитал уложили у веће градове па и у Београду. Држава је запустила село, па тако она тихо одумиру.

У село има све мање деце. Полако почињу и њиве да се запуштају. Ретко ко данас чува овце и краве. Тако да се из града ујутру довози у село и хлеб и млеко, што је поразно за демографски опстанак села.

Да села нестају, познаје се и по броју ученика у школи у село Ломница-Шишава од првог до осмог разреда.

* * *

Народни обичаји:

Од старих обичаја у породичном и сеоском весељу се славе славе, краваји, испарћаји у војску, свадбе, Ђурђевдан, Божић, Ускрс..

Неки обичаји се препричавају, као додолице, које су певале поред речице, дозивајући да падне киша, а старије жене су им доносиле качамак. После ручка су девојке певеле и прскале се водом из реке.

И данас се на Божић уноси бадњак и пече прасе, а на ускрс се масте (фарбају) јаја црвеном бојом, а на Ђурђевдан се доноси гранчица од врбе и њоме кити капија.

*

Ђурђевдански обичај: Ђурђевдан увек пада 6. маја. Увек у то време почиње гора да листа. А у давнина се говорило да је „ђурђевданак хајдучки састанак“ (а у овом крају је било доста хајдука у времену владавине под Турцима – подвукао М.М) када се у време Турака борило за слободу – па су хајдуци били наши јунаци за слободу.

Дан пре Ђуђевдана сви би ишли обично поред реке и доносили врбе китећи своје капије – кућу а и шталу. И данас деца журе у предвечерје Ђуђевдана да оките своје капије и кровове, врата и прозоре. Уочи Ђурђевдана виђенији људи у село са барјацима подигнутим у цркву шетају пољима носећи литије, а све у циљу да им година буде родна, а поља заштићена од временских непогода. Поред места – обично „карактеристичног дрвета“ (записа), литије би се заустављале, певале би се песме пољу и води. Увече би се одлазило на место где је сеоски крст. Ту би поп (свештеник) освешато водицу, а сељани би палили свеће за своје живе и мртве. Освештену воду би понели кућама и тамо је чували.

Око поднева људи који славе Ђуђевдан иду на крст и заобилазе га три пута, затим пре тога пале свеће за живе и мртве. Када се завржи церемонија око крста поп (свешетеник) би ишао од куће до куће да свети воду. Са освећеном водом домаћин пије једном и тако сви у породици.

Ђуђевдан је велики православни празник. Многим породицама је то крсна слава, а у многим селима је сеоска слава-литије. Како године пролазе старих обичаја је све мање и све више одлазе у заборав. На дан Ђурђевдана идемо ујутру у цркву. И запалимо свеће и помолимо се. Чим стигнемо кући мама нас пошаље на купање и даје нам црвено јаје које чува од Ускрс (велигден) да се њиме протрљамо док се купамо. То је обичај да деца буду здрава и весела. Вече пред Ђурђевдан прошетамо до оближњих врба, одломимо неколико грана и њима окитимо капију. То се ради по причама старијих, да би краве и овце имале више млека и да би стока била напреднија. Некада давно док су хајдуци водили борбу против Турака за слободу -Ђурђевдан је важио као дан састанка хајдука.

Један дан пре Ђурђевдана-на Ђурђевштину, младе удате жене и девојке устају рано ујутру и беру врбице и ливадско цвеће и праве венце за главу, торове и за овце. Увече се беру врбице и ставља се на капије куће и код стоке. Ујутру на Ђурђевдан најстарија жена у кући меси шупљу погачу преко које се ставља плетен венац. После тога се кроз ту погачу музу овце и која се овца прва помузе, њој се ставља око врата венац који је био преко погаче и разбија јој се живо јаје о главу. Касније младе жене-додолице иду до оближње реке иду кроз село и певају:

„Крст ти носим,
Бога молим,
Ој додо додоле,
Дај ми боже
ситну росу,
Ој додо доодоле,
Да ороси наше поље,
Ој додо додоле,
———————-„.

Кад додолице иду кроз село оне певају песму, а људи их прскају водом и бацају цвеће на њих и моле Бога за родну годину.

Иде се у поље-у ливаде девојке беру цвеће, плету венци, а жене које неплету венце доносе ручак, ту се руча. Онда се све овце промузују. Овца која се прва промузе ставља јој се венац, а он стоји све док га остале овце не поједу.

Данас се бере бела врба и ките се капије, врата-црвена врба неможе јер она нецвета. Онда ко је домаћин села, доноси крст који је преузео прошле године, па се односи свећа, колач, пшеница, онда свештеник шита молитву-сви људи из села дођу да запале свећу за мртве и живе.

Запис: мај 2007. године село Доња Ломница, општина Власотинце

Казивачи: Борисав Стаменковић (82.г), Ђурђа Крстић (1948.г) и старији у фамилији: Миленковић, Веселиновић, Мишић у Доњој Ломници

Забележили: Јанковић Ивана, Крстић Марија, Филип Миленковић, Мишић Данило, Веселиновић Душан ученици и наставник математике и локални етнолог Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница, општина Власотинце

*

Лазаричке ире и песме: Почетком 21. века у село Доња Ломница постојала је изворна група девојчица ученице петога разреда ОШ “Браћа Миленковић” село Шишава-Ломница, које иду у лазарице: изводе игре и певају лазаричке песме.

Њихову групу од четири девојчица чиниле су: Аница Стојановић, Јована Здравковић, Милица Здравковић, Јована Стојановић-а „вођа“ је њихов вршњак Митић Никола. За отпевану песму добијају: бомбоне, јаја, новац 20-30 динара, орахе.

Лазаричке песме-пева „лазаричка група“

За кућу:

Ој лазаре, лазаре
Овде лани дођомо
Нема кућа метена
Нема вода студена
Нема бела премена
А сад кад си дођомо
Има кућа метена
Има вода студена
Има бела премена

За војника:

Ој убава мале моме
сви војници поврвеше
само један неврви
дружина га запитује
еј другаре мил другаре
што ни неће и ти врвиш
Скоро сам се оженио
Љубу сам си оставио
Још гу нисам пољубио
Ој убаве мале моме.

За домаћина:

Свети Ђорђа вино пије
По то дрво божурово
Отуд лете три сокола
Наронише Ђорђу чашу
Ђорђа се је наљутио
Па повиче: Миле снаје
Подајте ми остре сабље
Да посечем три сокола
Ој убаве мале моме.

За ћеру:

Ој убаве мале моме
Изникла ми врбичица
У мајчине равне дворе
То не била врбичица
Већ то била мила ћера.
Мајки да помете
Татку воду да донесе
Ој убаве младе моме.

За овцу:

Дал си гладна ел си жедна
Ел си блајеш за јагњенце
Чобан си гу запитује
Нисам гладна нисам жедна
Нити блајем за јагњенце
Кад си био млад нењет
Ти ме пасе по ливаде
А сад си се оженио
Ти ме пасеш по брдине
По брдине по долине
Ој убаве мале моме.

Запис: Фебруар 2008. године, село Доња Ломница, Власотинце

Казивачи: Стаменковић Радмила (1933.г) и Стојановић Нада (1936.г)

Забележили: Аница Стојановић ученица – која са својом групом неколико година иде у лазарице и пева лазаричке песме у своје родно село Ломница и наставник Мирослав Младеновић

* *

Топоними (Називи места):

Слатина, Висока чука, Падина, Чукин слог, Селимоње, Богром, Селиште (Селимова ливада-Турчина), Врла, Страна (пашњак), Селимов ситнак (под шумом), Пажар, Габар (шума), Горњо-малско, Гробље, Авлија (раније под шумом), Вуј рид, Бара, Крст, Радичовица, Сабљиница, Гогин, Преод, Бузалак, Вујна чука, Дајчиница, Чунгарица, Тршевина, Китице, Борови (шума), Греданке греде (брдо), Црни извор (извор вода), Павлост (шума), Арничије (шума), Орничје, Црни брег (брдо), Река (њива), Крс (према село Средор-шума), “Крст” (световно место), Вујничка шума (шума), Вујну (брдо), Орина ( необрађена њива), Крушкин пут (њива), Миленчино (њива), Китице (њива), Бели брег (брдо), Богром (њива-шума), Ломничка њива (њива), Црно брдо (брдо), Водоничиште (извор вода), Дерова патка (шума).

* * *

“Надимци” по именима:

-Јова-Пацов

– Зоке-Шиљко

– Зоке-Крушка,

– Јоца-Краставица

– Зоран-Манко

– Жика-Калашева

– Марко-Ћурски

– Слађа-Сера

– Младен-Маца

– Гоце-Гидија

– Јоца-Варваринац

– Даце-Смоква

– Мића-Чунгур

– Јока-Туцоња

-Новица-Синидар

– Срђан-Пиле

– Стева-Јаре

– Тоза-Курдија

– Сретко-Грничка,

– Срђа-Ричко

– Ноке-Дедичка

-Јова-Кочка

– Чеда-Њурча

– Баша-Пућкало

– Цоне-Мирачија

– Јоке-Јеж

– Пеђа-Здравковски

– Мића-Чекрк

– Баце-Сапунче,

– Влада-Крставица

– Боце-Јеремија

– Влада-Лисичка

-Дане-Фићко

– Дуке-Манџино

– Раде-Џоле

– Мирко-Џелајда

– Душко-Рајковски

– Лала-Тоша

– Стева-Баин

– Јоца-Бургијаш

– Паја-Чутура

– Бобан Љига

– Горан-Стограмац

– Зоран-каобојац

– Ива-Јала

– Љубиша-Чело

– Благоја- Динар

– Србе- Пшкало

– Боге-Вања

– Пера-Бебе

– Боге-Геџа

– Лука-Панунче

– Драган-Мига

– Гојко-Лизало

– Жути-Милицајац

– Ноке-Попче

– Славче-Зајка

– Драге-Калдаре

– Драге-Буздар

-Здравко-Мираџија

-Жика-Калашева

-Драган-Смоква

-Жика-Туцоња

– Чеда-Њурча

– Сава-Чунгур

-Драге-Гуљча

– Ђоле-Лелин

-Мирка-Калдаре

-Бојан-Жућко

-Марко-Крста

– Новица-Сида

– Зоре-Телебак

– Слађа-Дичина.

Према “надимцима” у истраживању се може приметити да су многа мушка имена у село Ломница, добијала на основу њихових личних особина или роду коме припадају, као и на основу “популарности” одређених глумаца тог времена. Често се у “надимцима” на шаљив начин мушкарци и међусобно ословљавају, без “позива” на крштено име. Тако ако у селу и упитате за неку особу именом и презименом, нећете се снаћи да добијете тачну адресу, али ако се помене “надимак са именом, одмах вам и мало дете може саопштити где та особа живи у којој махали села Ломница. Тако је и у осталим селима па и самој варошици Власотинце и читавом југу Србије још одавнина.

* * *

Порекло становништва

Настарији родови Доње Ломнице су: Крстинци (20к), Комаричани (11к) и Здравковци (8к) – према истраживањима Ј. Трифуноског (1963.г). како је напред речено, они потичу од прве три сеоске куће.

Оснивач рода Крстинци дошао је из махале Било, села Доњи Дејан, општина Власотинце.

Оснивач рода Комаричани дошао је из села Комарице, близу села Липовица и Гуњетина.

Здравковци потичу од претка досељеног из Лесковца. Тамо су живела три брата. Касније је један брат (Здравко) дошао је у село Доња Ломница, док је други брат Стојко прешао у суседно село Горња Ломница. У роду Здравковци знали су (1963.г) овакав родослов:- Бора (рођен 1908.г)-Александар-Димитрије-Здравко, оснивач рода који се доселио из Лесковца. Њихова грана у 1963.години у село Горња Ломница од брата Стојка је постојала као род Стојкови (19к).

Касније су досељени: Коњарци (20к), дошли из села Дарковце, код Црне Траве. Дошао је оснивач рода илија Коњар. Био је зет деда Крсте, оснивача рода Крстинци.

Цветковци (6к), дошли из Рупље (Црна Трава-Грделичка клисура). Тако се 1963. године знао следећи родослов: Тихомир (1895)-Јован-Цветко-Стојан, оснивач рода, који се доселио.

Рајковци (6к) дошли из село Стајковце, које лежи крај ушћа реке Власине у јужну Мораву. Предходно су се доселили из села Лопушња, односно из Рајчетине, махале села Рупље. Предходно се у село Рупље доселила три брата из Прокупља, па је према брату по имену Рајко, формирано насеље Рајчетина у село Рупље и потом настало презиме Рајковић.

Груданци или Веселинови се заселили из Клисуре (Власинска област, на Бугарско-српској граници). Један род се одселио у околину Владичиног Хана, други род  (Петко Веселиновић, 1800-1882) у село Црнатово, али у роду има презиме Петковић, а једино је презиме у роду у село Д. Ломница презиме Веселиновић. Што значи или је род у село или дирекно потомак Веселинових из Клисуре или су од рода Петка Веселиновића из село Црнатово, а сви славе исту крсну славу Свети Николу. Сам назив Груданци према дијалекту значи ГРУДОЊА-снажан човек, са развијем грудним кошом, физички јснажан и високог раста, што и јесте одлика рода у село Ломница неких од потомака.

Курдици (4к) најпре су живели у село Скрапеж. Одатле их Турчин-Господар, преселио у село Ступницу, па у село Средор; јер је сматрао да нису били добри радници. Из села Средор прешли су у данашње у данашње село Доња Ломница.

Баоњци (4к), дошли из села дарковце код Црне Траве.

Гирци (3к) досељени из село Средор.

Жеравичкини (2к) су настали од рода Гирци – пореклом из село Средор.

Коларци (2к), су од рода Гирци –пореклом из село Средор.

Горњоломничани (2к), досељени око 1953.године из село суседног села Горња Ломница.

Стамболци (1к)-Пешић, пореклом из село Дарковце, код Црне Траве.

Благојевићи (1к) призећени у с. Доња Ломница из села Дарковце.

Последњи насељеник у село Доња Ломница је Небојша Спасић  деведесетих година 20. века, призетак из с. Крушевица.

* * *

Родови-Родослови фамилија и порекло презимена:

Род Крстинци:

-Туцоње (Туцовдан верски празник пред Божић):-Митић

– Дрмајле:- Стојилковић-Митић

– Смокве:- Стаменковић

– Шабани:- (Воја, Јордан) Трајковић, Станковић, Марковић

– Соломанци:- Анђелковић- “Грађани Ниша се потчињавају краљу Соломону 1072. године.; у 9. веку бугарски цар Симеон је постао господар Ниша, али је Византија повратила град…”

– Кочкини:-Прокић

– Чекрк:-Прокић

– Дичини:-Митић

– Њурчини -Поштарови:- Митић, Стојилковић

– Миткини (Боце):- Јовановић

– Кевини (Боге):– Јовановић

– Петрови-Миноскини (Боге):-Митић

*

Фамилија „Крстинци“ из Горњи Ора, деда Стојан се из Крстинци призетiо у Мирачици и задржао своје презиме Стоиљковић, крсна слава Св. Алимпије а стари кум Никола Цонић из Власотинца.

*

Родослов презимена: Митић-Јовановић-Стоиљковић

Крсна слава: Свети Ђорђе Алимпије (9. децембар)

(фамилија „Крстинци“ порекло из Горњи Орах, деда Стојан призетио се у Мирачици и задржао презиме Стоиљковић)

*

Род Митићи (Њурчини):

Браћа:

1. ) Митић Чедомир (1934.г):деца:-Љиљана најстарија (удата у Ђокићи у Д. Ломницу: Иван и Никола), Миодраг (1958.г:- деца: Никола 1996. г и Душан 1999. г)), Петар (најмлађи:-деца: Милош полицајац момак и Слободан-старији));

*

Родослов презимена Јовановић (Митић)

Крсна слава: Свети Ђорђе Алимпије (9. децембар)

Родоначелник Јован (син Мите):

Јован-син Јанаћко (погинуо у Македонији 1915.г. у Првом светском рату или Другом балканском рату). Јанаћков син Димитрије (1903.г)-а његови синови су:Велибор (1931.г)-син Драган(1962.г); Здравко (1934.г)-имао три ћерке, кућа испод школе; Ненад (1937.г), Божидар (1946.г)-синови Саша(1969.г),и Горан(1972.г), који се до војске презивао Митић. Према његовој причи истог су родослова са Митићима(Њурчини)-полицајца Милоша Митића, бишег ученика.

Некада су се „мешали“ са њима у родбинским везама. Тако и једни идруги су истог родослова КРСТИНЦИ. Крсна слава им је СВЕТИ ЂОРЂЕ 9 децембар („посна“ слава). Вероватни фамилије Јовановић и Митић имају истог претка МИТУ са Косова од Немањића (околина Призрена).

*

Родослов презимена родаТуцоње-Крстинци:

 

Порекло презимена Митић (род: „ТУЦОЊЕ“-„Крстинци“)

Порекло рода: Крстинци „Туцоње“(насељен Крста из Било код Доњег Дејана око 1830.г)

Крсна слава: Свети Ђорђе(посна слава, св. Алимпије 9. децембар)

Назив рода: „ТУЦОЊЕ“, своди се на верски празник под тим именом пред верски празник БОЖИЋ.

Родоначелник: Мита

Презиме: Митић

Познат родослов:

Јован Митић-Драгомир (1894-1982.г.)-учесник првог светског рата, рањен код Урошевца. Демобилисан на Крфу. Све до 88. године живота радио све послове на село. Три пута се женио.

Драгомир Митић (1902.г)-женио се три пута.

Драгомир Митић (1894-1982)-(прва жена: Ружица Петровић-Орозовци Шишава, 1893-1924),

Драгомир (1894-1982)-Ружица (Петровић с. Шишава, 1893-1924):-Нада (1917, и супруг: Јовић Светозар; Младенка (1917-1984, и супруг: Мирко(1917-1986)с. Батуковце; Синиша (1920) супр.Рада Станковић(1924-1986); Милева(1922-1998, и супруг Ђура Јовић(1923-2000) Батуловце.

Драгомир (1894-1982)-Томка(Ужице).

Драгомир Митић (1894-1982))-Селена (друга жена: 1906.г., Ужице):-Синиша (1920), Стојан(1929), Власта(1932).

Синиша (1920)-Рада(1924-186):-Живојин(1946.г.), Томислав(1947.г.).

Живојин (1946.г.)-Верица (Крстић, 1947. с. Скрапеж):-Ђокица(1968), Владица(1070).

Ђокица (1968)-Анка(1971. Митов):- Марија(1992), Душан(1995).

Владица (1970)-Јасмина(Ђорђевић,1969.г.):-Милан(1991), Драгана(1995).

Томислав (1948)-Биљана (Коцић, 1952.г.):-Слободан(1975), Саша(1978).

Слободан (1975)-Санела (Стојановић, 1980):-Михајло(1999), Димитрије(2003).

Саша (1978)-Снежана(Стојановић, 1978.г.):-Милица (2004), Лука (2011.г.).

Стојан Митић (1929):-Зорка Стаменковић(1931.с.Црнатово):-Љиљана (1958.), Мирјана(1959).

Љиљана Митић (1958)-Милутин Здравковић(1954.г.с.Доња Ломница):-Милош(1980), Драгана(1977.г. удата у село Ладовица)

Мирјана Митић (1959)-Драган Стојиљковић(1957.г-призећен из с.Личје-Присјан у с. Доњу Ломницу):-Даница(1994), Момчило (1996).

Власта Митић (1934)-Видослава Младеновић (1934.с. Доња Ломница) :Новица(умро) и Драган.

Новица Митић (умро)-жена Дивна:-деца: Мића (1980)-ожењен. Жена из прилепца, рођена 1979.године. Имају децу: Љиљана (2006) и Јована(2010.г.)

Драган Митић-Љубинка(с. Црна Бара):-Марина (1982.-удата у село Средор), Жаклина(1984.неудата).

Запис: 20.12. 2013. г. село Доња Ломница, општина Власотинце

Казивачи: Томислав Митић,(1948.г.) пуковник у пензији и Љиљана Ранђеловић(Стаменковић) с.Д.Ломница Власотинце

Забележили: ученици Митић Михајло((1999) ученик седмог разреда, Миљана Ранђеловић, ученица петог разреда и наставник математике Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница, општина Власотинце

* * *

Презиме: Митић

Крсна слава Свети Ђорђе (посна слава 9. децембар)

Родоначелник: Крста (Крстинци)

Познат родослов:

Крста:- Дикомир: Стојан (1933,г), Властимир (75.г-рођен 1934.г) (полубрат по оцу), Синиша (89.г-рођен 1920.године). Старо кумство:-Кум Митић Стојана је Јова „Кнап“ из Власотинце. Кум Митић Властимира и Митић Видославе је био Тома Шоп (Ђорићи из с-Дарковце-Црна Трава).

Стара кумства: Кум Митић Стојана и Зорке је Јова „Кнап“ из Власотинца. Кум Митић Властимира и Митић Видосаве је био Тома Шоп из Шишаве (Ђорићи).

Запис: разред од бабе Видосаве и деда Властимира Митић, и Мирослав Младеновић, наставник

* * *

Родослов фамилије Анђелковић (Соломанци-Солчини-Сунцокрети):

Родоначелник: Станимирко

Крсна слава: Свети Ђорђе (посна слава 9. децембар-св. Алимпије). Насељена из село Гаре (Црна Трава) прво у село Доња Ломница, онда у село Скрапеж и онда у село Доња Ломница.

Познат родослов:

Станимирко:-Петар (1940.г), Ђорђе (1942.г.)

Петар (1940.):-Анђа, Наца, Зоран(живи на Копаоник)

Ђорђе (1942)-Олга (1943.г.Митић, с.Ломница):-Јоца (1957), Драган (1960), Мића (1952), Тоза (1950), Мире (1957), Веска (1962), Зоран (1968), Сања (1966)…………….

* * *

Порекло презимена Нешић (Анђелковић, Нешић, Стаменковић-КРСТИНЦИ):

К р с т и н с к а фамилија је досељена у село Доња Ломница из засеока Било, села Доњи Дејан у 18 веку.

Предак КРСТА, по коме је род добио назив К р с т и н ц и, био је угледан и имућан домаћин. Турчин коме је плаћао порез десетак, га је малтретирао и стално му повећавао порез (сваке године).

Не могавши да издржи, дође у у Ломницу код другог Турчина и купи од њега имовину у злату. Ноћу је преселио своју породицу из Било у Ломницу, како их не би тај Турчин у Било поубијао.

Од Крстиних синова, касније су настајле многе породице, које се данас различито презивају (Митић, Нешић итд.).

Од презимена Н е ш и ћ деле се две фамилије са презименима С т а м е н к о в и ћ   и   А н ђ е л к о в и ћ.

Предак фамилије Анђелковић је био А н ђ е л к о, а предак фамилије Стаменковић је био С т а м е н к о.

А н ђ е л к о је имао сина С и м о н а. Он је био циглар-предузетник. Основао је циглану у Севојно.

Како је година била лоша, цигле су пропале и Симон Нешић је банкротирао.

Дуговао је порез држави, која је конфисковала део имовине која сада припада школи (део у коме се налази школски резервоар за воду који се данас не користи).

Предак А н ђ е л к о љут на свог сина Симона Нешића одлучи да сина „прогласи“ (одрекне се као сина) преко новина и да сву имовину препише унуку Светозару Симоновом сину.

Када је преписао имовину, предак Анђелко, свом унуку Светозару Нешићу промени презиме на своје име да се презива Анђелковић.

Симон Нешић се никада није вратио, већ је остао у Севојну до краја живота.

Имао је сина Светозара и три ћерке: Перса, Јулка, Дарка.

Светозар Нешић (Анђелковић) је имао три сина: Благоје, Ђорђе, Петар и две ћерке: Јелка и Савка. Благоје није имао деце.

Ђорђе Анђелковић има три четири сина: Јовица, Светозар, Мића, Драган и две ћерке: Мирјана и Веселинка.

Ђорђе: Јовица-Зоран, Сања.

Ђорђе: Светозар-Наташа, Драгана.

Ђорђе: Мића-Ђокица, Марјан.

Ђорђе: Драган-Александар, Ана

Јовица: Зоран-Душан, Татјана.

Мића: Ђокица-Никола, Кристина, Никола

Мића: Марјан-Михајло, Катарина.

Петар Анђелковић има једног сина: Зоран и једну ћерку: Анђица.

Запис: 10. фебруар 2013.године село Доња Ломница, општина Власотинце

Казивач: Зоран Анђелковић

Забележили: Душан Анђелковић ученик петог рареда из Доње Ломнице и наставник математике Мирослав Младеновић, ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница, општина Власотинце

11.фебруар 2013.г. Власотинце

*   *   *

КОЊАРЦИ (Мишић, Младеновић) – крсна слава Свети Ђорђе Алимпије 9. децембар, посна слава.

Фамилија се доселила из Гаре, преко Трна (Бугарска), а у казивањима потичу из Грчке.

Добила је назив КОЊАРЦИ тако што се у том времену чували коњи, па је тај неки предак јашући са коњем ушао у кућу и од тога дана је фамилија добила назив КОЊАРЦИ.

* * *

Род Црвењани (Коњарци, Мирачије):

*

фамилије Николић:

– Николићи потичу из села Борин Дол. Тамо је био неки поп који је умро, а жена се преудала у Гуњетину и повела пет (5) деце-3 женске и 2 мушка. Један се звао Милен. Он живео у Гуњетини. Познат је по томе што је обаљао мечке.

Његов брат Петар се призетио у Доњу Ломницу, али је погинуо млад у Првом светском рату (1914-1918.г) у рату 1914. године на Церској битци као ратник Моравске дивизије. Један његов син је умро млад, а други је остао жив само Павле, који је имао шест (6) синова, а један од синова је Лука Николић (1933.г) мој деда, са још пет браће живи у село Доња Ломница (унук Милана Николића је ученик осмог разреда у село Доња Ломница, 2009.г).

*

Родоначелник фамилије Николић у Д.Ломиници: СТОЈАН ЦРВЕЊАН, доселио се из Бугарске. Имао је сина Илију, а Илија је имао четири(4) сина:

1. Син је био Миче, који је имао ћерку и призетио је Петра Николића из село Гуњетина;

2. Син је Мита (Шестопрстоња). Од њега је настала фамилија Мираџијини (Мираџија);

3. Син је био Арса. Од њега је настала фамилија Бошковић;

4. Син је био Цека, од њега су настали „Коњарци“.

* * *

Порекло презимена Ранђеловић, рода МИРАЧИЦИ

Родоначелник: Мита.

Крсна славе: Свети Ђорђе, Ранђеловдан, Гмитровдан

Презимена: Ранђеловић

Фамилија „Крстинци“ из Горњи Ора, деда Стојан се из Крстинци призетио у Мирачици и задржао своје презиме Стоиљковић, крсна слава Св. Алимпије, а стари кум Никола Цонић из Власотинца.

*

Први насељеник овог рода у село Доња Ломница је Мита „шестопрстац“ (имао шест прста).

Била четири брата:

Илић Атанас (Илићи), Николић Димитрије

Арса Илић и Мита „шестопрстац“.

Мита „Шестопрстац“ имао имао три ћерке: Коса, Васка, и парабаба Стојана (заборавио име).

Стојан Ранђеловић (1944.г) памти Митину ћерку Косу (парабаба) која је умрла 1953.године.

Мита је за све три ћерке призетио зетове. Косин други муж Милан „Македонац“ жандар стрељан у Другом светском рату. Погинуо у лову као ловац.

Мита је био чукун деда Стојана Ранђеловића (1944.г).

Мита је призетио Атанаса Андријевића из село Црна Бара.

Митини синови су: Светозар и Урош (Стојановић).

Светозар: синови (сви Ранђеловићи): Цветко (1922.г-отац Стојана Ранђеловића), Драшко (1924.г), Драгољуб (1926.г) и сестра Суза удата за Ђоку Јовановића из Скрапеж (пекар данас)-сви носе презиме Ранђеловић.

СЕЛИШТЕ (код гробље) носи назив по њиви СЕЛИМА коју је купио Мита „шестопрстац“.

РИМСКО ГРОБЉЕ-налази се у винограду (код „крста“-где се слави СВЕТА ТРОЈЦА сеоска слава-где је до 1956. године постојало старо ХРАСТОВО ДРВО као „запис“ пуних 500 година а о томе су писале и италијанске новине.

У виноград ЗДРАВКА СТОЈАНОВИЋА (рођака Стојана Ранђеловића) постоји ЦРКВА РИМЉАНА-латина, где су сахрањивани људи ЏИДОВИ- високи и преко два метара. То су причали стари људи Стојановој мајци и оцу, а Стојан Ранђеловић каже да када су риљали и правили виноград ашовима су ископавали веома велике људске удове што каже је лично видео да су то биле кости веома високих људи који су живели и у овом крају а постоји и гроб у Црној трави где су постојали нтакви велики људи мпреко два метара висине ЏИДОВИ:

Атанас Андријевић је из фамилије Владимира Андријевића (дедА Владимир-отац зета Петра и сестре Љубинке девојачко Миленковић-1951.г село Црна Бара-сада живе у Власотинце)

Запис: 31. октобар 2011.г. Власотинце

Казивач: (успут док сам ујутру пешачио до сеоске школе у село Шишава-Ломница) Стојан Ранђеловић (1944.г) из село Доња Ломница (живи у Власотинце)

*

Крсна слава РОДОСЛОВА РАНЂЕЛОВИЋ је Гмитровдан (а кажу да је крсна слава Стаменковића у Горњој Ломници исто ГМИТРОВДАН).

Постоји фамилија Аранђеловић у село Шишава.

Цветкова жена је Младенка (девојка из Орашје)-мајка Стојана Ранђеловића (1944.г.) да су за време Миту „шестопрсца“ славили крсну славу СВЕТИ РАНЂЕЛ.

МИТА „ШЕСТОПРСТАЦ“ био је у село Доња Ломница познат и чувени трговац са стоком за време Турака. Откупио имање од Турчина СЕЛИМА 50 хектара, који је живео у садашње двориште Стојана Ранђеловића, где је била Турска Кула.

* * *

Порекло презимена Стојановић из рода Мирачици:

Крсна слава: Митровдан

Родоначелник: Мита (призетак Антанаије Андрејевић из село Црна Б ара):

Стојан Црвењанин:-син Илија:-синови: 1.)Миче, 2.)Мита (Мираџије), 3.)Арса и 4.)Цека(Коњарци)

2.син Мита (Шестопрстоња) из Бугарске. Од њега фамилија Мираџијини(Мираџија):

1) Васка (удата у Ломницу-приетио се Атанасије Андрејвић из Ц. Бару),

2) Станка(удата у ломницу),

3) Коса (удата у Шишаву-Јорданови).

Мита за ћерку Васку призетио Антанасаије Андријевића(Црнобарца-крсна слава у село је Свет Ранђел).

Атанас и Станка су изродили децу:

1.Урош Стојановић,

2. Тоза,

3. Риска.

Риска удата у село Орашје за Владе. Њихова деца су: Дика и Миле.

Дика(Орашје) призећен у Д.Ломницу-ћерке: Драгица

 

Миле: 1) Здравко:-Суза и Јасе(ћерке)

2.) Петар-син Бобан (ћерка Јована 1998.г)

3.) Божидар (умро)-ћерке Тања (удата за Богета Ицића из Средор-призећен у род Младеновић у с.Доња Ломница) и Санела удата у фамилији Митићи (Јова пуковник у пензији свекар) у село Доња Ломница)

* * *

Порекло презимена Илић (Мирачије):

Родослов:-Стојан Црвењанин:-син Илија:-синови: 1.)Миче, 2,)Мита(Мираџије). 3.)Арса и 4.)Цека(Коњарци)

Родоначелник: Илија- Мита (призетак Антанаије Андрејевић из село Црна Б ара):

Крсна слава:Свети Ђорђе)посна слава-9 децембар, св. Алимпије)

Атанас Аадријевић се из Црну Бару призетио у “Мирачије” у село Доња Ломница и узео на “земљу” славу”-у Црној Бари славио је Свети Јован)

Презиме: Илић

Познат родослов:

– Антанасије-Васка(Илић)-Илићи:-Радослав, Миливоје, Сретен, Тиса, Милунка, Владе, Рада, Деска.

Радосав Илић-Милица:- Зорица, Драгослав. Драгослав Илић-Јелица, Небојша. Јелица-Зоран, Ана. Небојша-Александра, Милица. Зорица Трајковић-Бисерка, Срђан. Бисерак-Марија, Душан, Милица.

– Миливоје Илић-Лепосава:-Властице, Борислав. Властоце-Марина, Виолета. Борислав-Саша.

-Сретен илић-Вера:-Илић Слободан, Митић Сибинка, Коцић Душанака.

– Илић Тиса-;илунка:-Здравковић Славица-Бојан, Стаменковић Мимица-Ана, Александар.

– Илић Владе-стрељан 1940. године у пирое у 19. години живота од стране партизана.

– Загорка Илић-ДрагеЖика-Тоза-Новица-Sиниша.

– Рада и Илић-Никола:-Рајковић Вељко:-Иван, Сузана. Иван-Кристина, Катарина. Сузана-Јована, Стефан.

-Илић Деска.

Запис: 2012. године село Доња Ломница

Забележили: од рода Илићи-потомак: Илић Александра уч. седмог разреда (рођ.2000.г) и наставник математике Мирослав Младеновић

 

* * *

Порекло презимена Стоиљковић, Илић  род КОЊАРЦИ)

Родоначелник презимена Илић рода КОЊАРЦИ: Илија

Родоначелник фамилије СТОИЉКОВИЋ:-Стоиљко, насељен из Доњи Дејан у 19. веку између сел Средор и Липовица-после убиства Турчина.

Један део родa је под презименом Стоиљковић и Влајковић у село Липовица, други део се заселио у село Конопница, а трећи у село Доња Ломница.

Неки су од синова Стоиљка се призећивали и узимали “на земљу” друго крсну славу. Стоиљкова крсна слава је била СВЕТИ НИКОЛА (19.децембар)

Божидар Стоиљковић (призећен из село Конопница у село Доња Ломница у род КОЊАРЦИ-Илић). Узео је као “призетак” крсну славу СВЕТИ ЂОРЂЕ (посна слава) “на земљу” рода КОЊАРЦИ-Загорке Илић у село Доња Ломница.

Презимена: Стоиљковић, Илић

Познат родослов:

Загорка Илић (1906, род КОЊАРЦИ, Доња Ломница)-Божидар Стоиљковић (1903.г. село Конопница):-Предраг-Драге (1925.) Соиљковић, Богомир-Бонко Стоиљковић (1928), Бранко Стоиљковић (1929), Славица Стоиљковић (1931), Синиша Стоиљковић (1933), Зарије Стоиљковић (1935), Димитрије-Митко Стоиљковић(1937), Сретен-Сретко Стоиљковић (1939).

Предраг-Драге Стоиљковић(1925)-Милунка Стаменковић(1925. Доња Ломница):-Јелена-Ленче 81949. Властимир-Лале (1952.г). Властимир -Лале Стоиљковић(1952)-Лепосава -Лепка Ђорђевић (1954-умрла):-Драгана и Марија-удате имају по двоје деце. Живе у Власотинце.

Јелена -Ленче Стоиљковић (1949.с.Д.Ломинца)-Миодраг-Мића Стојановић (1949.с. самарница): Срђан и Горан. Живе у Власотинце.

Богомир-Бонко Стоиљковић (1928):-Љиљана (1940, Гуча):-Драган (1968.-живи у Гучу), Јелена (1971.-живи у Београд)

Бранко Стоиљковић (1929):-Олга (1930.с.Скрапеж):-Љубинка 81954), Стеван (1956). Љубинка Стоиљковић(1954)-Слободан (Власотинце):-Јасмина и Слађана. Стеван-Стева Стоиљковић(1956)- Станиславка:-Александра и Радован.

Славица Стоиљковић (1931):-Сима Марковић(1931. Д. Ломница):-Милица, Новица, Биљана. Милица (Мица) Марковић:-Младен(с.Орашје): Горица и Иван. Новица Марковић-Мирјана(с.Шишава):-Марија и Тина. Биљана Марковић-Зоран (1958. из Власотинца):-Оливера и Ивана.

Синиша Стоиљковић (1933)-Симка (1931.с.Шишава):- Божидар (1958).-умро), Јасмина (1961.-погинуо).

Зарије-Зарко Стоиљковић (1935):-Видосава Ристић(1937.г.):-Слађана, Дивна (1963), Бранка (1965), Мирјана (1969).. Слађана Стоиљковић (1963)-Васа (Лопушња):-Дејан и Маја. Дивна Стоиљковић(1963):-Срђан Крстић(Д-Ломница):-Марија и Марко. Бранка Стоиљковић (1965)-Зоран:-Валентина, Соња,, Марија и Божидар. Мирјана Стоиљковић (1969)-Јован(с. Мрштане)-Марко.

Димитрије-Митко Стоиљковић (1937)- Велика Стојановић(1943.с.Липовица):-Весна и Љубинка. Весна Стоиљковић (1968)-Миодраг Митић (1997.с. Д. Ломница):-Душан (1999), Никола (1996). Љубинка Стоиљковић (1969)-Горан (1967. Ранђеловић, с. Шишава):-Милан и Миодраг (1997.г.).

Сретен-Сретко Стоиљковић (1939):-Душанка Здравковић(1949.с. Доња Ломница):-Зоран 81967) и Биљана (1970). Зоран Стоиљковић(1967)-Дрина (1968. из Власотинца):-Александар (2003.г.). Биљана Стоиљковић(1970)-Драган Андрејевић(1970. из Власотинца):- Александар (1996), Михајло (2000).

Запис: март 2013.г. с. Доња Ломница, Власотинце

Казивачи: Велика Стоиљковић(1943.г) и Слађана Ранђеловић с. Доња Ломница, општина Власотинце

Забележили: Душан Митић, ученик седмог разреда и Миљана Ранђеловић, ученица петог разреда из село Доња Ломница и наставник математике Мирослав Младеновић ОШ “Браћа Миленковић”, село Шишава-Ломница, општина Власотинце

*   *   *

Порекло презимена Миленковић (1):

Крсна слава: Свети Ђорђе (Алимпије 9. децембар)

Оснивач рода: Миленко

Микаил (Михајло) Миленковић се доселио 1894. године (1894-1966.г) у село Доња Ломница

Презиме: Миленковић

Познат делимично овакав родослов (1):

Миленко- Микаил- Петроније- ??– Радивоје (1937.)-

Унук Марко Мишић (по оца из с. Црнатово од ћерке) уч.седми разред. Јануар 2012.г запис с. Доња Ломница казивач деда Радивоје Миленковић (1937.г) а Микаил се доселио из село Витковац из Рашке области код Краљева.

*

Порекло презимена Миленковић (2)

Родоначелник:Миленко

Крсна слава: Свети Ђорђе (Алимпије 9. децембар)

Михаило Миленковић (1894-1966.г), жена Тала Миленковић

Синови: најстарији син се звао ЛАЦЕ, ћерка ЦАНЧЕ, друга ћерка МИЛЕВА, а најмлађи син НОВИЦА а имао је брата ЦАЛЕ.

РАДИВОЈЕ је ЦАЛИН син, а МАРКОВ (Мишић ) деда.

Други ЦАЛИН син је отишао у ВИТКОВАЦ и тамо се призетио, звао се ДАЦКО. А трећи ЦАНИН син се звао БОЦЕ. Они су мало даља родбина.

*

РОДОСЛОВ /Генеалогија):

МИЛЕНКО:-Драгомир, Станимир, Ђорђе

СТАНИМИР:-Слободан, Лука, Микаил

ЛУКА:-Цеце, Драгомир, Благоје

МИКАИЛ:-Новица, Лаце

ЂОРЂЕ:-Светозар, Сибин, Никодије

СИБИН:-Ђорђе, Борисав

БОРИСАВ:-Јеленка:син ТОПЛИЦА

ТОПЛИЦА:-Жељко(1996.г) и Александра (1998.г)

* * *

Родослов фамилије Миленковић (3)

(Родослов фамилије Миленковић од бабе по оца Топола – ћерка Александра Миленковић уч.седми разред, село Доња Ломница-од очеве мајке родослов)

Познат родослов:

Драгутин-Кева Миленковић:

– Алекса Миленковић-Станка (немају деце).

– Микаил Миленковић-Наталија: Новица, Лаце, Цанче, Милева.

 

– Новица Миленковић-Миријана:-Зоран, Горан.

-Лаце Миленковић ожењен и има два сина:Јовица и Драган.

-Драган Миленковић-Драгана(из с. Присјан):-Тамара (има 10 г.) и Михајло (има 6.г.).

 

-Лаце Миленковић има сина Јовицу који није ожењен.

-Драган Миленковић-Снежана:-Олгица (има 15.г.).

 

-Цанче Миленковић се удалау село Крајинце за Драгољуба и имају две ћерке: Бојка и Дивна.

– Цанче Миленковић се удала у Црну Бару за Радивоју. -Бојка удата и има једно мушко дете.

-Дивна има једног сина који је ожењен и има две ћерке које нису удате.

 

-Милева нема децу.

 

-Лука Миленковић-Јелица (девојачко Ицић из село Стајковце или Средор):-Вера, Драгољуб, Сретен, Славка, Бранислав.

-Вера Миленковић (1933) –Бранислав Јовић:-Светозар, Горан.

-Светозар није ожењен.

-Горан Јовић (1967.г.)-Руменка Николић:-Јована (2001.г.-има 11 година), Дарко (2007.-има 5 година).

-Драгољуб Миленковић-Роска(девојачко Здравковић):- Слободан, Љиља,

-Слободан Миленковић-Миланија (из Румунију):-Љиља.

-Љиља-Стеван Ристић(Доња Ломница):-Милена, Миливоје.

-Милена Ристић-Марко (има 25.г.):-Николина, живе у Власотинце.

-Миливоје Ристић (28.г.) није ожењен

-Лукин син Благоје Миленковић ожењен-Мирјана(девојачко Благојевић) и немају децу.

-Славка удата у Лесковац и има једну ћерку Надиву удата у Неготин, а муж јој је Симон и имају две ћерке: Данијела (23.г.) и Маријана (20.г.) нису удате.

– Сретен Миленковић-Олга (из с. Номаница.Габриловић):-Драгица, која је удата за Јована у Пирот и има два сина:Алесандар(22.г.) и Стефан(24.г.).

*

Цоле Миленковић-Вида (из с. Стајковце):-Буба, Раде, Драгиша, Боце.

* * *

Порекло презимена рода “Комаричани”:

Презимена: Јанковић, Митић, Ристић,

Крсна слава: Свети Ранђел

Порекло: из село Комарица

РОДОНАЧЕЛНИК: НЕДЕЉКО (1800.г), порекло фамилија је из село Комарица, насељени у село Доња Ломница, крсна слава Свети Ранђел (Аранђеловдан), (тај родослов потиче од племена „Васојевића“ – Немањића, из Црне Горе. Фамилије имају назив „Комаричани“ по населби из села Комарица у село Доња Ломница, а њихова презимена су: Јанковић (Јанко), Ристић (Риста) и Митић (Мита).

НЕДЕЉКО:

Недељкови снинови: Милан и Стојко

Миланови синови: Тиса и Јован

Стојкови синови: Јанко (стрељан), Коста и Мита

Јанкови синови: Риста (Ристић), Мика и Драгутин (Јанковић)

*

Род фамилија Ристић (родоначелник Риста) „Комаричани“:

Риста (Ристић):-син Милан

Миланови синови: Љуба и Мике

Љубини синови: Цане, Дика, Тома (ћерка Лила млада умрла)

Цане-син Раде

Раде:- син Милош и ћерка Андријана

Дика:-ћерке Слове и Вера

Тома:-син Дејан

*

Род фамилије Јанковић „Комаричани“:

Родначелник: Јанко

Јанко: Драгутин

Драгутин: син Цека, ћерке: Данче, Живка, Олга

Цека: синови: Крста, Звонко, Благоја и ћерка Јелка

Крстини син Бојан и ћерка Суза

Бојанин син Александар (1993.г.) и ћерка Ивана (1995.г.)

Звонков син Милан и ћерка Силвана

Благојине ћерке: Гордана и Бисерка

*

РОД КОЛАРЦИ(1к):

Фамилија Митић (Мита) „Комаричани“:

Мита је био колар у село Комарица. Из село Комарица је отишао у село Манојловце код Лесковца. Међутим, тамо није било дрвета јасен (а од њега се правила дрвена кола за запрегу) и Мита се преселио у Доњу Ломницу.

Митини синови: Станко и Никола

Никола (ратник 17. пука краљевске војске, учесник балканског и Првог светског рата 1912-1918.г., прешао Албанију и Грчку пешице, погинуо на Кајмакчалану-тако пише на гробу на Зејтилнику у Грчкој под редним бројем 330.)

Станкови синови:- Славе и Светозар (Тоза)

Светозар:-син Благоја

Никола:- синови: Стеван (1901.г.) и Милутин; ћерке: Нада, Сандра, Тала

 

Стеван:- синови: Љубомир (1923.г.-умро од турбекулозе) и Живојин (1931.г.), Светомир (1933.г.) и ћерке: Рада и Ружа

Живојин (1931.г.):- син Јовица (1959.г.) и ћерка Живанка (ћерка Милица-1989.г.)

Јовица:- син Александар (1990.г.) и ћерка Емилија (1997.г.)

 

Светомир (1933.г.):- син Горан (1967.г.) и ћерке: Зорица (синови: Боце и Миша), Јасе ( синови: Ђокица, Марјан) и Љиља (син Саша и ћерка Ана)

Горан (1967.г.):-син Милан (1989.г.) и ћерка Тина (1993.г.)

 

Милутин:- синови: Ђура (1928.г.), Боне-Љубомир (1931.г), Боце-Божидар (1930.г.)

Ђура(1928.г.):-синови: Раде и Новица

Раде:- синови: Бата и Даце

Бата:- син Лука и ћерка Даница

Новица:-син Зоран

Зоран:-син Никола и ћерка Наталија

Боне-Љубомир (1931.г.):- син Часлав (1968.г.) и ћерке: Љубинка (1969.г.) и Невенка

Часлав:- синови: Мирослав (1990.г) и близанци Марко и Младен (1995.г)

Боце-Божидар (1930.г.):- ћеке: Славица и Верица

 

У фамилији Митић познати родослови брачних заједница:

Никола-Роска (с. Шишава)

Стеван (1901.г)- Дарка (1989.г.-с.Батуловце)

Милутин- Лепосава (с. Комарица)

Ђура (1928.г.)- Марија (с. Шишава)

Боне-Љубомир(1931.г.)- Мирослава (с. Г.Ломница)

Боце-Божидар (1930.г.)- Милунка (с. Орашје)

Светомир (1933.г)- Дивна (с. Г.Ломница)

Живојин (1931.г.)- Љубинка (с. Орашје)

Раде- Рада (с. Скрапеж)

Ноке-Новица-Љиљана (с-Скрапеж)

Горан-(1967.г)- Марина (1968.г.-с. Д.Ломница)

Јоца-Јовица (1959.г.)- Марина (1969.г.-досељена у Власотинце из с. Јастребац)

Часлав- (1968.г,)- Љубинка (1969.г.-с. Орашје)

* * *

Порекло презимена рода Стаменкови (Стаменковић):

Крсна слава:Свети Ђорђе (Св. Алимпије)

Родоначелник Станко (умро у Доњу Ломницу, која је старија од Горње Ломнице, а други род исте фамилије живи у село Горња Ломница, који имају истог претка и исту крсну славу, а прешли су из Доње Ломнице у Горњу Ломницу као овчари). Род се заселио из село Горњи Орах.

Родоначелник: Микаил Стаменковић (1889)(у с.Д.Ломница)

Познат родослов:

Микаил-Младена (с.Скрапеж,рођ. 1903):-Живан(„Американац“-рођ.1905.), Драгољуб (1909.г.), Даница.

Драгољуб (1909)-Косара (Дољевац-1907):- Милорад, Благоја, Милан, Натка, Ратка, Младенка (Дена), Десана.

Милорад Стаменковић (1929)-Ружица (рођ. 1933.г. Ђорђевић,с.Средор):- Душица (1955.г.) удата у с. Шишава:Мирољуб Станојевић(1956.г.); Предраг Станојевић (1981.г. Врање)-жена Вероника (Булка-1986.г. Словачка); син Александар Станојевић (1982.г. Врање); Слађана Стаменковић( удата:Ранђеловић, 1957.г.)-Новица Ранђеловић(Доња Ломница, 1954.г), разведени.

Слађана Стаменковић (1957.г. с. Д.Ломница)-Новица Ранђеловић (1954.г.с.Д.ломница):-Бојан (1980.г.), Бојана (1983.г.) Бојан Ранђеловић (1980.г.)- Гордана (1981.г,Ђокић, с.Крушевица):- Сандра (2006.г.), Соња (2008.г.), Марија (2011.г.). Бојана Ранђеловић (1980.с.Д.Ломница) – Дејан Костадиновић (1979. г. село Шишава)-први брак):- Миљана Ранђеловић (2002.г.). Бојана Ранђеловић (1980.с.Д.Ломница)-Горан Крстић (1972.г.с. Добровиш)-други брак:- Анђела (2008.г.), Теодора (2011.г.).

Благоје Стаменковић (1930.г.)-Сибинка (Ђорђевић):-Драган (1959.г.), Ликица (1958.г.). Ликица Стаменковић (Д.Ломница, 1958.г.)-Јован Горуновић (1955.г. Власотинце):- Бојана, Снежана.

Мила Стаменковић (1927.)-Драге Стоилковић (1923,г,с. Доња Ломница):-Властимир (Лале, 1952.г.), Јелена (1949.г.). Јелена (Ленче) Стоилковић- Миодраг(Мића) Стојановић (с. Самарница-Лопушња-1949.г.):- Горан Стојановић (1972.г.), Срђан Стојановић (1970.г.). Живе у Власотинце. Властимир Стоилковић (1952.г.с.Д.Ломница) –Лепосава (Лепка-девојачко: махала Преданча с. Г.Дејан, рђена 1953.г.):- Драгана (1973.г.), Ивана(1955.г). Удате у фамилијама: Радосављевић(Црна Трава) и Ђокић(с.Свође). Живе у Власотинце имају деце.

Нада Стаменковић (1931.г.)-Владимир Стојановић(Миленковић-рођ. 1929.г.с.Доња Ломница):-Драган Стојановић(1965.г.), Басе (1961.г.).

Драган Стојановић (1965) –Весна (Здравковић с.Д.Ломница, 1961.г.):-Анкица, Немања.-сада су ученици средње школе, отац је умро, а умрли су после тога и деда и баба (2012.г-подвукао М.М)

Басе Стојановић (1961.г.)- Џофика(1951.г.):-Верица (1982.г.), Бане(1984.г.).

Ратка Стаменковић(1933.г.)-Стеван (1931.г., село Црнатово):-Гордана (1965), Драган (1962).

Младенка (Дена) Стаменковић (1932.г.)-Раде (1930.г., с. Манастириште):- Горан (97)-Слађа (1973); Предараг (1968)-Марија (1981):-Илија(2000) и јелена /2005)-живе у Ниш. Десана Стаменковић (1936)-Првослав (Осипаоница, рођен 1932.г.):-Горан 81962)-први брак (жена Дуња)-син, други брак:Александра .

* * *

Родослов фамилије Стојановић (различит род од другог рода Стојановић(Мирачије) у с .Доња Ломница)

Настанак рода: Славко Трајковић је живео у село Конопница. Криста и Јелица Миленковић у село Доња Ломница нису имали деце. Славко Трајковић за време рата су сви погинули, а једино је он остао жив. Онда су га његова тетка Јелица и теча Миленковић из село Доња Ломница усвојили-посинли. Славко је задржао своје презиме Трајковић. Касније је Славкова тетка Јелица родила дете по имену Драган Миленковић. Славко Трајковић је имао два (2) сина и четири(4) ћерке. Славков син Милутин Трајковић и Драган Миленковић су ишли заједно у школу као браћа. У школске књиге су уписани као презиме Миленковић. Зато се рођени брат Владимир Стојановић (1929.г.) презивао Миленковић. Владимир, сада Стојановић-када је ишао у школу презивао се Трајковић као његов отац Славко Трајковић. Када је добио позив за војску, писало је Стојановић Владимир (1929.г.), јер га је баба водила у цркву да га прекрсти. Поп је у црквене књиге уписао презиме Стојановић.

Познат родослов:

Владимир Стојановић (Миленковић-рођ. 1929.г.с.Доња Ломница):-Нада (девојачко Стаменковић 1931.г.с. Д.Ломница):-Драган Стојановић(1965.г.), Басе (1961.г.). Драган Стојановић (1965) –Весна (Здравковић с.Д.Ломница, 1961.г.):-Анкица, Немања.-сада су ученици средње школе, отац је умро, а умрли су после тога и деда и баба.(2012.г-подвукао М.М) Басе Стојановић (1961.г.)- Џофика(1951.г.):-Верица (1982.г.), Бане(1984.г.).

* * *

Порекло презимена фамилије ЂОКИЋ

Родоначелник:- Бошко Ђокић-призетак (крсна слава Св. Јован) из село Скрапеж, у род Зоре Миленковић у село Доња Ломница.

Крс. Сл. Свети Ђорђе-Алимпије)-„на земљу“ као призетак, док у село Скрапеж је им ао крсну славу Свети Јован.

Познат родослов:

Бошко-Зора:-Градимир(1937.), Пера(1934.), Милица (1936.), Даница(1950.)

Градимир-Перса:- Јован, Драган.

 

Драган има унуку и унука.

Пера има сина и ћерку Драгана и Драгицу.

Даница има две ћерке Марију и Славицу.

* * *

Порекло презимена фамилије Јовић и Крстић (род БАОЊЦИ):

Крсна слава Митровдан.

Родоначелник ТАСА.

Таса је био много злобан човек, није давао никоме воду. Баба (његова жена) била много добра жена и све је крила од њега.

Таса је имао четири ћерке и четири сина.

Познат родослов:

Таса: Тоза (Светозар).

Тоза (Светозар)-Нада(Митић-род ТУЦОЊЦИ с. Д.Ломница):-Лаце, Бранко, Олгица.

Бранко-Верка(девојачко Миленковић с. Д.Ломница):-Горан, Светозар.

Бранко Јовић и Верка Миленковић су растављени. Верка и данас жива у село Доња Ломница.

Син Горан је ожењен, Светозар није ожењен.

Горан Јовић -Руменка(девојачко Николић):-Јована Јовић (2001), Дарко Јовић (2007).

Данас је Олгица још још жива , а Бранко и Лаце су умрли(Подвукао М.М 2012.г.)

* * *

Порекло презимена Фамилије Величковић из рода ВЕЛИЧКОВИ:

Крсна слава: Свети Ранђел

Порекло: из Црне Траве

Само две куће у Ломници-насељене из Црне Траве, крсна слава Свети Ранђел; а према причи оца Ненада Величковића(син у гимназију а ћеркана економски факултет трећа година-учио сам иху школи)-каже да му је деда Милан причао да су из Црне Траве, а старо кумство Станковић из Боњинце(Станковић Милош био директор фабрике „Милош Диманић“ у Власотинце).

Запис: децембар 2010.г

* * *

Порекло презимена рода ГИРЦИ

Крсна слава: Свети Ранђел

Презимена: Стоијликовић, Младеновић

Порекло: насељени као призетак од рода Станојевић из село Средор

Родоначелник: Стоилко (призетак у из с.Средор у с. Доња Ломница)

Родоначелник фамилије био је Стоилко призетак у село Ломница из село Средор из фамилије Станојевић.

У Средор његов брат Милутин Станојевић(пореклом од Станоје, који је убио Турчина у село Дејан и пребегао у густу шуму између села:Средор и Липовица, а од његовог сина Влајка Станојевића води порекло Драган Влајковић(1945.г) у село Липовица-који живи у Власотинце) славио крсну славу Свети Николу, а када се призетио у село Доњу Ломницу узео је као “призетак” крсну славу “на земљу” славу Свети Ранђел.

Познат родослов:

Стоилко: Димитрије, Младен и Гаврил.

Била три брата: Димитрије, Младен и Гаврил-а њихов отац Стоилко, се призетио у село Доња Ломница из село Средор из фамилије Станојевић (брат Милутин-славио Свети Николу) и прихватио крсну славу “на земљу” Свети Ранђел.

Дакле, Стоилко као призетак је прихватио славу Свети Ранђел у село Доња Ломница.

Иначе Род Стоилковићи имају у Доњу Ломницу надимак МРЗИНЦИ (“Мрнза”-брбрљивац, који много прича).

Стоилков син Гаврил (стрељан је 1917. година од Бугара у Првом светском рату, има га на саграђеном спомен обележју на путу Власотинце-Доња Ломница, 2012.г.подвукао М.М)) и жена Стојанка имали су овакав родослов:-син Александдар (рођен 1897.г) а жена Будимка (рођена 1900.године), а његов син је Предраг (1931,г) и жена Милева (1931.г), ћерка Вукосава (1927.г) удата у Орашје, ћерка Добринка (1936.г) удата у једно село крај Струмице (преко једне Црнобарке удате тамо, која се вратила овамо са два сина из Македоније).

Предрагова и Милевина деца су: син Новица (1957.г) и ћерка Љиљана ( 1957.г) удата у Присјан у Цветановићи (Реџинци)-држао Реџа кафану у Присјан.

Напомена: На самој спомен плочи стрељаних од Бугара 1917. године стоји за Гаврила Стоилковића-Гирци, што је тај надимак Гирац од имена Гаврил, била умиљата реч његове мајке па и цела фамилија(род) Стоилковић има тај назив Гирци.

Стоилков син Димитрије: призетио се у Горњу Ломницу у фамилију „Вуждало“-порекло из Доњи Дејан и узео њихову славу. Има два сина. Један његов син (има га на спомен обележје) стрељан од Бугара 1917. Године. Његов један унук Мицко „Вуждало“ се призетио у махалу Кујинци у Горњу Крушевицу.

Његов потомак је Цоне-Стојан „Кумита“ Стоиљковић (1942.г. ) село Доња Ломница.

*

РОД ЖАРИВИЧКИНИ (2к):-одсељени у Власотинце

Родоначелник: Младен

Презиме: Младеновић

Крсна слава: Свети Ранђел

Трећи Стоилков син је Младен. Фамилија носи презиме Младеновић, славе Свети Ранђел. Живела у Доњу Ломницу а одсељена у Власотинце-Синиша Младеновић, његова жена била шнајдер у село Доња Ломница.

Запис: 2008.г.село Д. Ломница

* * *

Порекло презимена Благојевић (прзетен потомак петар из с. Дарковце у с.Д.Ломница):

Родоначелник: Петар

Крсна слава у с. Дарковце: Свети Ранђел, а у село Д.Ломница преузета слава као “призета-на земљу” је Свети Никола (19.децембар).

Презиме: Благојевић

Предак Благојевића је из село Преслап (Црна Трава). Постоји прича да је неки Радул имао два сина. Један “ прумућурнији”, а други мање сналажљивијији. Првог сина је оставио код себе да живи у Преслап, а другог сина са женом и једном кравом га је “пустио” низ планину “Плану”- да лута и тражи себи нови дом за живот.

Тај брат са женом и том једном кравом је лутао планином и зауставио се у Златову махалу села Дарковца (Црна Трава) и ту формирао своју фамилију, која и данас на почетку 21. века постоји.

Један од предака тог брата је био Петар, који се призетио у село Доња Ломница. У село Доња Ломница од тај родослов тог брата из Златове махаке (Дарковце) познат је овај родослов: Никола (1982), Ненад (1984)-Ђокица (1982)-  Благоје (1960)-Ђорђе (194?)-Петар-Никола. Један од потомака овог рода Јоца Благојевић и данас на почетку 21. века живи у Златову махалу села Дарковце (Црна Трава), а Благојевића има и у Преслапу, Кални и другим местима (Крушевица-Власотинце) и у широм Србије.

Запис: 2012.г.село Доња Ломница општина Власотинце

Казивач: Ђокица Благојевић, с. Доња Ломница

Забележио: Мирослав Младеновић, наставник математике и локални етнолог, Власотинце

 

АУТОР: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар Власотинце, 22. јануар 2013. године, Власотинце, јабланички округ, југ Србије

 

ИЗВОРИ:

[1] Јован Ф. Трифуноски: СЕЛА И СТАНОВНИШТВО У ДОЊЕМ СЛИВУ ВЛАСИНЕ – Други (посебни) део, издање Народног музеја у Лесковцу, 1975. године

[2] Стаменковић Србољуб: “Географска Енциклопедија насеља Србије”, књ.1 (а-ђ), Београд

[3] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа: “Села у власотиначком крају”, 1970-2012.г., Власотинце

[4] Мирослав Б Младеновић Мирац: ЗАПИСИ из рукописа: “ПЕЧАЛНИК-приче, легенде, предања, изреке, клетве, здравице и загонетке из власотиначкога краја- Повласиње)”, 2012. г., Власотинце

[5] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа: “Народне умотворевине из власотиначкога краја (Народни обичаји и веровања), 2009. г, Власотинце

[6] Казивачи из село Доња Ломница општина Власотинце: баба Риска Станојевић (око1875. г.), Митић Стојан (1933), Митић Видосава (1933), Новица Стоилковић (1954), Лука Николић (1933), Чедомир Митић (1934), Живојин Митић (1931), Љубомир-Бубе (1931), Крста Јанковић, Стојан Ранђеловић (1944), Јоца Анђелковић (1957), Топлица Миленковић, Радивоје Миленковић, Митић Томислав пуковник у пензији, Ружица Стаменковић (1933), Владимир Стојановић (1929), даница Првуловић (1950).Ђокица Бчагојевић.

[7] Забележили: Мирослав Младеновић, локални етнолог и историчар и наставник математике ОШ “Браћа Миленковић” с. Шишава-Ломница СО Власотинце

(Бележио од 1970-2012.г) и ученици из село Доња Ломница (од 2008-2012-г.): Данило Мишић, Милан Николић, Никола Митић, Ивана Јанковић, Александра и Жељко Миленковић, Марко Мишић, Михајло Митић, Аница Стојановић, Јована Стојановић, Митић Аница, Рајковић Кристина, Митић Никола, Крстић Марко, Јовић Николина, Јовић Јована, Марија Крстић, Душан Веселиновић, Филип Миленковић, Милица и Јована Здравковић, Илић Александра.