Порекло презимена, село Радаљ (Мали Зворник)

27. јануар 2013.

коментара: 12

Порекло становништва села Радаљ, општина Мали Зворник. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Од ушћа Радаљице низ Дрину до ушћа мање Лепенице просгире се ово дринско село. Уз речицу Лепеницу до на преседласту и плећату Ципову косу Лепеницу, на којој су и боринска и радаљска насеља, пружа се Радаљ и великом ширином улази у Борању, тако да је средњи и горњи ток врло раширене Радаљице у овом селу. Највиши врхови Борање Црни Врх, Крња Јела, Цип и Радаковац затварају ово село с југа, истока и севера.

Око села су: од запада Дрина, Ровине и Пећина, од севера Давидово Брдо, Присека, Црвена Јабука, од истока Борања и Црни Врх, од југа су Алибеговац, Бобија, Асановац и Батин.

У селу су реке, речице (потоци): Радаљ, Мали Радаљ, Дејановац, Рогуљска Река, Рамнаја, Остратница и Жарковића Поток. У селу су извори: Бања (лековита вода), Чесма и Бунар.

Брда су: Камењача, Стрижевица, Трстена, Црквина (мисли се да је овде била некад црква а данас нема нигде ништа), Сриђеви, Лескова Раван, Липово Брдо, Шаиновац, Џинов Бријег (Џиновића Бријег, ови су се Џиновићи иселили у Мачву), Кикови, Амбаришта, Лисине, Оштрељ, Брдо и Сриђ.

Њиве су: по Барама, Стрижевици, Камењачи, Сриђу, Ровинама, Амбариштима, на Киковима, Ливадама, Лукама, Пољу, Адама, Селишту, Брдима, Жарковићима (који су се пре 90 година иселили у околину манастира Фенека у Срему.

Радаљ је право планинско село. У турско доба био је лишен дринских поља. Због овог поља Турци Зворничани и Радалци су увек били у завади и омрази, па то готово и данас постоји међу њима. На ушћу Радаљице била је повелика Требишничка Ада; она је и данас на истом месту и тек од 1878. год. својина Радаља, а 1837. год. својина Малог Зворника. Уз Радаљицу од моста има повеће поље, које се пружа у село до школе и суднице и до сасгава борањских рекавица. Ово се поље звало Батин и на њега је полагао право Мали Зворник. Да се нису 1837. год. досетили Радаљци да ово поље пренесу на Салибашу из Великог Зворника, однеше им га Зворничани, а овако је било и остало њихово. Радаљцима ада и Батин уз искрчена брда над Дрином, на Рогуљама и Липничком Брду велике крчевине, благо спуштање Радаковца на север селу, дају доста добре земље за рад. По Ципу и Крњој Јели су ливаде и сувати а све косе висине од 890 до 630 м су у шумама и све у државним рукама. Радаљ је активно и економски јако село.

Данас средину села чине ставе свих рекавица у Радаљицу. Ту су судница и школа. Испред школе стране брда су под насељима.

Махале су: Радићи, Јовићи, Цвијићи, Брђани, Жарковићи, Баре, Камењуша, Јокићи, Живановићи и Лазићи.

На ставама рекавица старо гробље, мраморје под планином и рударске ископине докази су ранијег живота. Нема села које је више становништва морало мењати као Радаљ. Старији становници рудари били су мирни и печалбари. Данашњи причају, да су се два рода старијих рудара, који су говорили западним дијалектом, одселили у Босну у рударску околину око Олова. Стари сељаци причају чуда од јунаштва, која су појединци показивали у личним борбама с Турцима Зворничанима. Све су се борбе свршавале на штету наших. Зато су и досељеници стално улазили у ове борбе и на крају дуготрајне борбе морали су бежати одавде и крити се по мачванским луговима, па тамо губити се или оставити потомства. Један цео род је морао отићи у мачвански Причиновић и тамо остати. Да стари Радаљци нису били сточари и рудари, никад се не би ни задржавали у овом селу.

Старији су родови:

Радићи, дошли пре 150 година у Горње Кошље уз тамошње Тадиће из Пиве, па тек после дошли у ово село. Овде су дошла четири брата: Паун, Мирко, Бранко и Станко Радићи, чије се презиме и данас, као и Тадића, очувало у Пиви. Сва су се четворица поделила и засновала четири породице на четири брда око садашње школе, управо старе црквине, која је некад била у близини школе. Мирко није имао мушке деце, још за живота је лосинио једног Пауновог сина. Браћа су овде помрла, а деца Паунова се одселе у Табановиће и од њих су Максићи и Радићи тога села, Бранкова оду у мачвански Причиновић и оставе потомства, а Марков посинак и Станкова деца остану у селу и од њих су породице: Васићи, Ћирићи, Цвијићи, Станковићи и Лазићи, сви између себе и изван села Радићи (27 к.; Св, Јован).

У старе Жарковиће рударе, одсељене у Олово и Фенек дошли су:

Кевићи. Кевићи су Кучи и дошли уз своје земљаке Човићe у Вољевце, па их нека Кева довела у Жарковиће под Радаковац. Кева је била у добрим односима са Зворничанима и није се с њима терала, те су се њени потомци само појединачно селили. Овде се између себе зову Кевићи, докле им се цео крај зове Жарковићи, а иначе су Теодоровићи, Јовановићи и Вуковићи (19 к.; Св. Димитрије).

Јокићи су преко Горњих Кошаља и преко Тадића дошли из Пиве и населили се уз Радиће. Овде су дошла три брата, а потомци једног од њих сишли у Табановић. У селу се зову Зељићи, Давинићи, Крсмановићи и Мићићи, сви између себе и изван села Јокићи (38 к.; Св. Јован).

Живановићи су дошли кумовима Радићима у село и населили се испод Лескове Равни по Лепеници. Они су испели и на брда над Дрином зову се: Илићи, Павловићи и Марковићи, сви изван села Живановићи. И од њих се једна породица одселила у Табановић (26 к.; Св. Ђурђе).

Лазића предак је хајдуковао по Бирчу и нашим странама, био се стално настанио под Јелечем и отуда га отерали, па су га јатаци овог села довели и високо у планину подигли. Лазић хајдук је био родом из села Пијука код Власенице. Његови су потомци и доцније били немирног и борбеног карактера (18 к.; Св. Ђурђе).

Познији су досељеници:

Јовићи према школи у југоисточном правцу више Радића, дошли из Рујевца (9 к.; Св. Јован).

Костадиновићи су добегли од Татића из Горње Љубовиђе (8 к.; Св. Ђурђе).

Гошнићи су дошли из рађевске Церове на имања сродника Жарковића (5 к.; Св. Ђурђе).

Вуковић је из Будишића од Матића (1 к.; Св. Ђурђе).

Пантић је из Борине (1 к.; Св. Никола).

Ерић је из Д. Тријешњице (1 к.; Св. Арханђел).

У Радаљу има 11 родова са 153 дома.

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 499-501), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

*

ДОДАТАК: Родослови неких породица из села Радаљ

Припремио: Жарко Миличић

Извор: Архив Србије, лични фонд Јована Цвијића

 

Перићи, Пантићи, Павловићи/Мирковићи

Била су четири брата које су звали презименом Батинац: Перо, Сава, Јевто, и још један непознатог имена (Н).

Перо се са Батина преселио у Жарковић. Имао је синове Тому и Ристу који су се одселили у Борину. Од њега су Перићи.

Сава се са Батина преселио у Крупањ. Имао је сина Панта, чији су синови били Ранко, Симо, и Ристо. Ристо Пантов је имао Мику, а Симо Пантов Драгића. Од Панте Савиног су Пантићи.

Н се са Батина преселио у Жарковић. Имао је сина Павла. Павлови синови су Милош, Васо, и Мирко. Милош Павлов је имао Јанка, а Мирко Павлов: Милорада, који се одселио у Мали Зворник, Миладина, Владу, Јоцу, Станимира, Станоја, и Цветка. По Павлу се зову Павловићи, а по Мирку Павловом и Мирковићи.

 

Средојевићи и Живановићи/Николићи

Средоје и Никола су били браћа. Средоје је имао сина Павла, а Павле синове Сима и Ранка. Ранко Павлов је имао синове: Николу и Максима. Никола Ранков је имао синове: Владисава, Владимира, и Милутина, а Максим Ранков сина Живојина. По Средоју се презивају Средојевићи.

Средојев брат Никола имао је сина Живана, а он синове: Марка, Гаја, Тимотија, Глиша, и Спасоја. Тимотије Живанов је имао сина Петра, Глишо Живановић сина Бојка, а Спасоје Живанов синове Николу и Милоша. Никола Спасојев је имао синове: Мијајла, Живана, и Душана. По Николи се презивају Николић, а зову се још и Живановићима по Живану Николином.

 

Станковићи

Неђељко је имао сина Станка по коме се ова породица презива Станковић. Станко Неђељков је имао синове Матију, Андрију, Антонија, и Милана. Матија Станков је имао синове Неђељка и Вилотија. Андрија Станков је имао синове Цвија, Живка, и Боја. Бојо Андријин је имао синове Миладина и Душана. Антоније Станков је имао синове: Љубисава, Милутина, Радована, и Бранка. Милан Станков је имао синове: Драгомира, Јанка, Бранка, и Станимира.

 

Вуковићи

Била су два брата: Вук и Радиша. Вук је имао синове Станка и Ђукана. Станко Вуков је имао сина Вучету, а Ђукан Вуков синове Ивана и Спасена. Иван Ђуканов је имао сина Сава. Сава Иванов је имао сина Драгутина. По Вуку се презивају Вуковићи, а од њих су и Ђокићи, који воде порекло од једног од Вукових синова.

 

Несторовићи, Гошнићи, и Радојичићи

Благоје Гошнић, звани Гаврило, имао је синове: Антонија, Максима и Нестора, званог Паво. Нестор Благојев је имао синове: Јевта, Пера, Нинка, Мила, Марјана, и Дана. Јевто Несторов је имао синове: Неђа, Јова, Ђура, Матију, Јеротија, и Илију. Неђо Јевтов је имао синове Милисава и Маринка. Ђуро Јевтов је имао сина Радоја. Илија Јевтов је имао сина Станоја.

Перо Несторов је имао сина Сава. Саво Перов је имао синове Живојина, Милоша, и Влада.

Нинко Несторов је имао синове Маринка, Миленка, и Боја. Бојо Нинков је имао сина Стојка.

Марјан Несторов је имао синове Крсмана и Ђермана. Ђерман Марјанов је имао сина Војина.

Дано Несторов је имао синове: Боја, Павла, и Влајка. Бојо Данов је имао сина Драгића.

Максим Благојев је мао синове: Ивана, Рада, Николу, Пера, и Василија. Иван Максимов је имао синове: Макевију, Велисава, и Цветка. Василије Максимов је имао синове: Драгомира и Владимира.

Антоније Благојев је имао синове: Мића, Јова, и Средоја. Средоје Антонијев је имао синове: Светислава, Миливоја, и Драга.

Несторово потомство се по њему презива Несторовић, а Масимово и Антоније по њиховогм оцу Благоју – Гошнић.

Благоје Гошнић је имао и брата, или рођака није сигурно, Радојицу, од кога су Радојичићи. Радојица је имао синове:  Живка, Илију, и Стојана. Живко Радојичин је имао синове Марка, Милана, Проша, и Митра. Марко Живков је имао синове: Радована, Мићана, Димитрија, и Милоша. Милан Живков је имао сина Максима. Митар Живанов је имао синове Тихомира и Неша.

 

Теодоровићи, Јовановићи, и Пекановићи/Петровићи

Жарко је имао синове Радована, који није имао деце, Марка, и Благоја. Благоје Жарков је имао сина Ивана. Иван Благојев је имао сина Теодора. Теодор Иванов је имао синове Антонија, Пера, Васа, и Средоја. Антоније Теодоров је имао синове Стојана и Акса.

Перо Теодоров је имао синова Дамјана и Вилипа. Вилип Перов је имао сина Димитрија, а Димитрије Вилипов сина Миливоја.

Средоје Теодоров је имао синове Сима и Риста. Ристо Средојев је имао сина Милана. Ристо Средојев и његов син Милан су се одселили у Ковиљачу.

Марко Жарков је имао сина Стивана. Стиван Марков је имао синове Цвијетина и Јована. Јован Стиванов је имао синове Јевта, Стивана, и Марка. Јевто Јованов је имао синове Милана, Јоцана, Алимпија, Јанка, и Митра. Јоцан Јевтов је имао синове Ристана, Милутина, и Драга.  Митар Јевтов је имао синове Љуба и Ивка.

Потомци Теодора Ивановог се називају Теодоровићи, а потомци Јована Стивановог Јовановићи.

Жарко је имао и једног синовца Пекана. Пекан је имао синове: Сава, Јеремију, Јова, и Љуба. Саво Пеканов је имао синове: Алексу, Цветка, који се одселио у Борину, Милована, и Боја, Бојо Савов је имао сина Јосифа.

Јово Пеканов је имао сина Крсту, а Љубо Пеканов сина Драга. По пекану се називају Пекановићи а још и Петровићи.

Од овог Жарка су још и: Аврамовићи из Корените у срезу јадарском, Ковачевићи у Рибарици у Јадру. За Жарка причају да је једном са четири мрка вола без иједне белеге спуштао вино у пивнице. Случај је дао да сва четири вола сломе вратове. Када су Жаркови синови оци испричали шта се десило он им рекне: „Шта сте учинилипроклети били до девет колена“.  Дамњан Теодоровић је говорио: „Е баш се на мени сломило, ја сам девето колено (иако није био девето)“. За Марка Жарковог сина причају следеће: Једном Марко заноћи у тору код оваца, а имао их је сто грла. У сред ноћи упадне у тор гола гатара, узјаше вратило и стане обилазити око тора говорећи: „Ја гола, боса, сијевала, голо масло слијевала, мени сир и масло, а Марку и Радовану сурутка и млаћеница.“ Кад је трипут обишла око тора, уђе у тор и крене исто ово говорити, правећи кругове око оваца. Чује то Марко и устане па је шипком од пушке избије те она на три дана од тога умре. Док је тукао гатару викао је: „Да видимо коме је сир и масло, а коме сурутка и млаћеница, и ко чува сто оваца, да ли ти или марко и Радован!“.

 

Којићи

Стојко је имао сина Ђука, а Ђуко Стојков сина Која од кога су Којићи. Којо је презивао Стојковић. Којо је имао синове Вилипа, Милића, Теша, Јоца, и Јеремију. Вилип Којов је имао сина Димитрија. Димитрије Вилипов је имао синове: Стева, Милана, и Ивка. Милић Којов је имао синове: Илију, Андрију, и Јанка. Андрија Милићев је имао синове Боја и Ивана. Јанко Милићев је имао сина Живка.

Тешо Којов је имао сина Марка, а Марко Тешов сина Јанка.

Јоцо Којов је имао сина Ратка. Ратко Јоцов је имао синове Цветка и Станисава.

Јеремија Којов је имао сина Цветка. Цветко Јеремијин је имао сина Миодрага.

По Којовом деди Ђуки зове се и извор Ђукина вода, а пре тога се звао Чолакова вода по неком Чолаку из Зворника.

 

Марковићи

Из Читлука у општини Доња Трешњичка доселила су се у Жарковић три брата Марковића: Богосав, Матија, и Јово. Матија је имао сина Обрада, а Богосав синове Властимира, Војислава, Милоша, и Спасоја. Спасоје Богосавов је имао сина Драгомира.

 

Зељићи, Васићи, и Ћирићи

Син Боже Голубовића звао се Радука. Радука Божов је имао сина Ђука. Ђуко Радукин је имао сина Сима. Симо Ђуков је имао синове: Максима, Манојла, Ћира, Васа, И Јована. Васо Симов је имао: Живана, Милована, Ђока, и Луку. Живан Васов имао је сина Рајка, а Рајко Миланов сина Миливоја. Милован Васов имао је сина Влајка.

Јован Симов имао је сиове Сава и Николу. Саво Јованов имао је: Јована, Алимпија, Јовицу, и Милоша. Алимпије Савов је имао синове: Драга, Спасоја, Микајла, и Лазу. Јовица Савов имао је: Живана, Јакова и Ђура. Милош Савов је имао сина Сава..

Никола Јованов је имао синове Стева, и Милана. Милан Николин је имао синове Риста и Луку. Лука Миланов је имао сина Цветка.

Потомци Јована Симовог се данас зову Ћирићи, а потомци Васа Симовог Васићи.

Зељићи воде порекло од Радуке али се на зна како. Митар, звани Зељо је имао сина Максима. Максим Митров је имао синове Ђорђа, Матију, Василија, Крсту, Јована, Андрију, и Луку. Лука Максимов је имао синове Марка и Вуја, званог Остоја. Вујо Лукин је имао сина Живка, а Марко Лукин сина Цветка. Андрија Максимов је имао синове Миливоја и Богосава. Крста Максимов је имао сина Спасоја. Матија Максимов је имао сина Ивана. Ђорђе Максимов, који се одселио у мали Зворник је имао синове Милутина, Михајла, и Милорада. Милутин Ђорђев је имао сина Љубомира. Митар је по предању имао зелене очи, па су га браћа звала Зељо.

 

Јокићи, Цвијићи, Ристићи, Средићи, и Максићи

Све наведене породице воде порекло од  Радана, сина Боже Голубовића, али не знају тачно како.

Била су два брата, Иван и Ђурађ. Иван је имао сина Максима. Максим Иванов је имао сина Јока. Јоко Максимов је имао синове: Риста, Пера, Илију, и Ђокана. Перо Јоков је имао сина Андрију. Илија Јоков је имао синове: Спасоја, Максима, Ивана, Цвијана, и Нинка. Спацоје Илијин је имао сина Живка, Максим Илијин синове Миладина, Милорада, и Драгомира, Иван Илијин сина Марка, а Цвијан Илијин сина Станоја. Сви ови потомци  Јока Максимовог се по њему презивају Јокићи.

Ђурађ, брат Иванов је имао сина Јована, а Јован Ђурађев синове Илију и Алимпија.

Неки Петар, потомак Раданов је имао синове Стева, Тодора, Игњата, и Цвија. Тодор Петров је имао сина Риста. Игњат Петров је имао сина Илију, а Илија Игњатов сина Пера. Цвијо Петров је имао синове Сима, Пера, Боја, и Лаза. Бојо Цвијов је имао синове Теодора, Вилипа, и Јакова. Јаков Бојов је имао сина Саву, а Сава Јаковљев сина Јована. Лазо Цвијов је имао сина Ђеримана, а Ђериман Лазов сина Милорада. Сви потомци Цвија Петровог се по њему презивају Цвијићи.

Ристо и Станоје су били рођаци, потомци Раданови. Ристо је имао синове Стевана, Неђељка  званког Неко, Андрију, Станоја, и пасторка Милоша. Милош, пасторак Ристов је имао сина Риста, и они су се одселили у Кивиљачу. Андрија и Станоје, синови Ристови су се одселили у Табановић, мисли се да су од њих Радићи из Табановића. Неђељко Ристов је имао синове Алексу, Андрију, и Марка. Алекса Неђељков је имао сина Живојина. Андрија Неђељков је имао синове Влада и Риста. Марко Неђељков је имао сина Димитрија. Стеван Ристов је имао синове Рајка и Бранка. Бранко Стеванов је имао синове Михајла и Млађена. Сви потомци Ристови се по њему презивају Ристићи.

Станоје, брат или рођак Ристовог оца, имао је синове Ђукана, и Макса. Максо Станојев се одеслио у Табановић. Од Ђукана Станојевог је, не зна се у ком колену, потомак и Средо, који је имао синове Јова и Алексу. Алекса Средов је имао сина Спасоја, А спасоје Алексин сина Цветка. Средови потомци се презивају Средићи, а потомци Макста Станојевог Максићи.

 

Лазићи/Милићи/Алексићи

Лазо је, не зна се у ком колену, потомак Мијатов. Лазо је имао синове  Жика, Мила, и Алексу. Жико Лазов је имао сина Богосава, а Богосав Жиков синове Павла, Љуба, Неђељка, и Вилотија.

Мило Лазов је имао синове Василија и Рада. Радо Милов је имао сина Драгића, а Василије Милов синове Микајла и Живка. Живко Василијев је имао сина Душана.

Алекса Лазов је имао синове Цвијетка, Тоша, и Стивана.

Сви се презивају Лазићи, али се потомци Мила Лазовог зову Милићи, а Алексе Лазовог Алексићи.

 

Лазићи, Илићи, и Крсмановићи

Све три породице воде порекло од Мија, сина Боже Голубовића. Од Мија, су у неком колену, потекли  браћа Илија и Крсман. Илија је имао Лаза и Риста. Лазо Илијин је имао синове Саву и Марка. Марко Лазов је имао сина Владимира, а Владимир Марков сина Јована.

Ристо Илијин је имао синове Милана и Антонија.

Крсман, брат Илијин је имао синове Панта и Неђа. Панто је имао синове Матију и Живана. Живан Пантов је имао Велемира, Ђура, и Петра, а Петар Живанов Ивана и Николу.

Матија Пантов имао је Владимира, Душана, и Добросава. Добросав Матијин је имао сина Јована.

Неђо Крсманов је имао сина Јеремију, а Јеремија Неђов Војислава. Војислав Јеремијин је имао сина Миливоја.

Од Крсмана су Крсмановићи од Риста Илијиног Илићи, а од Лаза Илијиног Лазићи.

 

Илићи/Антонићи, Тришићи, Ивановићи, Николићи/Теодоровићи/Кузмановићи

Све ове породице потичу од Ђурђа сина или унука, не зна се тачно, Боже Голубовића. Ђурђе је имао синове Илију, Ивана, и Јована. Илија Ђурђев је имао Луку, Веса, и Пантелију, званог Корда. Лука Илијин је имао сина Рада. Раде Лукин је имао синове Илију и Луку. Илија Радетов је имао Антоније, а Антоније Илијин Лаза, Раја, и Стева. Стево Антонијев је имао Цветка, Миладина, и Милинка. Рајо Антонијев је имао Милорада и Николу, а Јазо Антонијев Млађена.

Лука Радов је имао синове Јевта, Јешана, Која и Алексу. Алекса Лукин је имао Живојина. Којо Лукин је имао Јована, Цветка, Антонија, и Светозара. Јешан Лукин је имао Милана и Вилипа, а Вилип Јешанов Милорада. Јевто Лукин је имао сина Боја, а Бојо Јевтов Миладина.

Весо Илијин је имао сина Илију, а Илија Весов Патра, Митра, и Васа. Петар Илијин је имао Андрију и Јеремију. Андрија Петров је имао Милоша, а Јеремија Петров Милутина. Митар Илијин је имао сина Милана. Васо Илијин је имао сина Илију.

Пантелија/Корда Илијин је имао Триша, Тана, и Пера, званог Корда. Тришо Пантелијин је имао Матију и Панта, а Панто Тришов Петра. Петар Пантов је имао Миливоја и Драгољуба. Тано Пантелијин се одселио у Добрић у Јадру, а Перо Пантелијин у Лозницу, са војим синовима Костадином и Светозаром.

Иван Ђурђев је имао Игњата и Петра. Игњат Иванов је имао Мића, Ивана, и Јова. Јово Игњатов је имао Влада, Максима, Стивана, и Петка. Петко Јовов је имао Алексу и Сима. Симо Петков је имао Цветка и Живана. Стиван Јовов је имао Радосава, Петра, и Алимпија. Алимпије Стиванов је имао Јована и Филипа. Петар Стиванов је имао Мика.

Максим Јово је имао Панта, Сава, Мирка, и Ивка. Мирко Максимов је имао Николу.

Иван Игњатов се са својим синовима Петром и Живаном одселио у Крупањ. Живан Иванов је имао Тодора и Драгића.

Мићо Игњатов је имао Илију, Васа, Сава, Пера, и Спасоја. Илија Мићов је имао Влајка,, а Влајко Илијин Милорада и Живана. Станоје Мићов се одселио у Лозницу.

Петар Иванов је имао сина Рада који се одселио у Планину. Раде Петров је имао синове Јешана и Мирка. Јешан Радов је имао Љуба, Драга, Тома, Василија, и Рајка. Мирко Радов је имао Живана и Стева.

Јован Ђурђев је имао Николу. Никола Јованов је имао Петра, Сава, Кузмана, Станоја, и Васа. Петар Николин је имао Матију, Ђура и Дмитра. Дмитар Петров је имао Раја и Петра, Ђуро Петров Боја и Живка, Матија Петров Стивана, а Стиван Матијин Добросава.

Саво Николин је имао Андрију, Милана, и Теодора. Андрија Савов је имао Крсту, Крста Андријин Милорада. Милан Савов је имао Влајка, а Влајко Миланов Душана, Драгутина, и Александра. Теодор Савов је имао Војина Војина, Димитрија, и Боја.

Кузман Николин је имао Влајка, Блага, Станка, и Арсена. Арсен Кузманов је имао Ивана и Љубисава.

Илићи који се још зову и Антонићи су пореклом од Илије Радовог. Лукићи су пореклом од Луке Радовог. Петровићи су пореклом од Петра, сина Илијиног, унука Весовог. Друга два сина Илијина, Васо и Митар, и њихови потомци су Илићи. Од Трише Пантелијиног су Тришићи. Од Јова Игњатовог су Јовићи, и Зебићи али ови потоњи не знају тачно како. Од Мића Игњатовог су Мићићи који се још зову и Игњатовићи. Од Рада Петровог су Радићи. Од Петра Николиног, Сава Николиног, и Теодора Николог су Николићи. Потомци Теодора Николог се зову и Теодоровићи. Од Кузмана Николиног су Кузмановићи, који се још зову и Николићи.

 

Костадиновићи, Ћосићи, Поповићи, Павловићи, Крстићи, и Радићи

Била су два брата, један сада непознатог имена (Н) и Богдан. Н је имао Костадина, који је био хајдук, Митра, и Риста. Костадин је имао Петра, Вуја, који је био поп, и Пава, званог Пајица. Петар Костадинов је имао Вилипа, Риста, Андрију, Која, Спасоја, Јефта, и Мијајла. Вилип Петров је имао Алексу, Алекса Вилипов Милутина и Драга, Драго Алексин Петра. Андрија Петров је имао Милоша и Сима. Симо Андријин је имао Стојана. Милош Андријин је имао Сава и Андрија. Ристо Петров је имао Крста и Стевана. Стеван Ристов је имао Боја, Станисава и Станимира. Спасоје Петров је имао Марка, а Марко Спасојев Јанка.Јефто  Петров који се одселио у Руњане имао се Антонија, Павла, Владимира, Живана, и Петра. Мијајло Петров који се такође одселио у Руњане у Јадру имао је Вуја и Милоша. Поп Вујо Петров имао је Неђа и Сима. Симо Вујов је имао Јакова, Радована, Војина, Алимпија, Жића, и пасторка Јова. Јово пасторак Симов је имао Илију, Мијајла, и Душана. Алимпије Симов је имао Димитрија, Љубомира, Живана, и Јешана. Војин Симов је имао Млађена, Боја, и Драгољуба. Радован Симов је имао Ивана, Драгутина, Милоша, и Михајла. Јаков Симов је имао Стева.

Неђо Вујов је имао Мирка, Андрију, Мла, и Матију. Матија Неђов је имао Млађена и Жика, а Мило Неђов Илију.

Паво Костадинов је имао Тому, Сава, Николу, и Јова. Саво Павов је имао Ивка, Која, Цветка и Спасоја. Ивко Савов је имао Крста, Којо Савов Ђорђа и Стојадина, Спасоје Савово Стева. Никола Павов је имао Живка. Јово Павов Милутина, а Милутин јовов ПЕра и Стева.

Митар, син Н, брат Костадина хајдука је имао Веса, танасија, Јова, и Мића. Весо Митров је имао Јакова, Димитрија, и Арсена. Јаков Весов је имао Влада и Петра који су се одселили у Добрић у јадру. Димитрије Весов је имао Крсмана, а Арсен Весов Бранка, Владимира и Милоша. Јово Митров је имао Николу и Васа. Никола Јовов је имао Милинка, Јанка, и пава. Васо Јовов се одселио у Добрић а имао је синове Петра и Јована.

Ристо, син Н, брат Костадина хајдука имао је Илију који је био поп, и Крста. Поп Илија Ристов је имао Средоја, Јоцу, Мића, Милоша, и моја. Мојо Илијин се одселио у костајник. Мићо Илијин је имао сина Илију. Јоцо Илијин је имао Ђока, Андрију, и Јакова. Ђоко Јоцов је имао Ивана и Драга, а Јаков Јоцов Миливоја. Средоје Илијин је имао сина Рајка који се одселио у борину. Крсто Ристов је имао синове Риста, Јова и Живка. Живко Крстов је имао Милана, Влада и Вилипа, а Вилип Живков Светислава. Јово Крстов је имао Димитрија, Бранка, Ђурђа, Тома, Сава, Јеротија, Петра. Димитрије Јовов је имао Марка и Војислава. Тома Јовов је имао Живана и Живојина. Саво Јовов је имао Добросава, Цветка, Стева и Милоша.

Богдан, брат Н, стриц Костадина Хајдука имао је синове Дамјана, Тадију, Рада, и пасторка Васа.Дамјан Богданов је имао Петра, Тадија Богданов Јеремију, а Раде Богданов Сима и Живка. Симо Радов је имао Боја и Глигорија. Бојо Симв је имао Арсена, Јеротија и Мијајла. Арсен Бојов је имао Драгомира и Андрију. Глигорије Симов је имао Тома, а Томо Глигоријев Милана. Живко Радов је имао Рада и Вилипа. Вилип Живков је имао Владисава, Владимира, и Спасоја. Владисав Вилипов је имао Божа и Вилипа, а Владимир Вилипов Светомира и Крсту. Радо Живков је имао Мелентија, Луку, Богдана, Драгослава, и Тихомира.

Васо, пасторак Богданов је имао Петра, Марка, Цвија, Стивана, Јевта, и Глиша. Петар Васов се одселио у Прњавор а имао је синове Адрију и Глиша. Марко Васов је имао Симеуна, васа, Тома, и Јована. Симеун Марков је имао Андрију, Љубисава и Милутина. Андрија Симеунов је имао Тома, Љубисав Симеунов Теодора.Васо Марков је имао Стева и Рада. Раде Васов је имао Алексу, Милоша, Богосава, и Војисава.

Цвијо васов је имао Аксу и Среда. Средо Цвијов је имао Дамјана, Давида, и милорада, а Аксо Цвијов Влада, Панта, Милана, Лаза и Андрију. Милан Аксов  се одселио у Ковиљачу.

Стиван Васов је имао која, Крста, и Сава. Којо Стиванов је имао Ива и Сима. Симо Којов је имао Вела, Светисава, Велизара, и марка, а Иво Којов Боја.

Јевто Васов је имао Јакова, Глиша, Матију, и Вилипа. Вилип Јевтов је имао Живка. Матија Јевтов се одселио у мали Зворник.  Глишо Јевтов је имао Цветка, Јована, и Радивоја. Јаков Јевтов се одселио у мали Зворник, имао је Милана, Мијаила, и Пера. Глишо Васов је имао Вилипа и Петра, а Петар Глишов Цветка.

Потомци Костадиновг сина Петра се зову Костадиновићи, изузев Петрових синова Мијаила и Јевта. Потомци Јефта и Мијаила Петрових синова зову се Ћосићи. Потомци Костадиновог сина Вуја зову се Поповићи. Потомци Костадиновг сина Пава су Павловићи. Потомци Митра, Костадиновог брата су Митровићи. Потомци Илије Ристовог сина су Поповићи, а потомци Крсте Илијиног другог сина су Крстићи. Потомци Богдановог сина Рада су Радићи. Сви потомци Васа, Богдановог пасторка зову се Васићи, изузев потомака његовог сина Петра, који се зову Борањчевићи. За Костадина хајдука говоре да је ратовао са Карађорђем и да је пдо њим водио чету те да је Карађорђе често свраћао код Костадина у кућу. Прича се да је Митар, звани Зељо, од кога су горе наведени Зељићи нешто наружио Костадина код Ахмет аге Брке и да је зато Костадин морао бежати у хајдуке.

Коментари (12)

Одговорите

12 коментара

  1. Rakic

    Moja zena je od Popovica iz Radalja,tj,njen otac Milojko rodj.1949.Kasnije su se odselili za LoznicuSa brda u Radalju gledaju gornju Borinu a ispod brda je bilo istureno odeljenje skole?Ona kaze da joj je i deda rodjen u Radalju 20-tih?Interesuje me poreklo Popovica iz Radalja jer se ne pominju nigde a njihove stare kuce tj.rusevine su jos u selu.Nadam se da neko zna odgovor i unapred hvala.

  2. Небојша Мићић

    Књига о Радаљу је штампана у малом тиражу (300) и одавно нема више примерака. ако је неком потребан неки конкретан податак, може да ме контактира. Такође, постоји добра студија о Радаљу коју је писао учитељ Никола Ненадовић. Објављена је у књизи Видосаве Стојанчевић “Необјављени списи Цвијићевих сарадника”, а поново ју је објавио Павић у Књизи о Радаљу.

    • Ђорђе Петровић

      Поштовани Небојша, мени је потребно пар података везаних за Књигу о Радаљу. Наиме, ја поседујем књигу, али ми недостаје пар страна које нису одштампане.

    • МИЛАДИН ВАСИЉЕВИЋ

      МОЈА МАЈКА МИЛКА КОЈИЋ, УДАТА У КОСТАЈНИК У ВАСИЉЕВИЋЕ. ПРАВИМ РОДОСЛОВ ПО ЊЕНОМ ОЦУ ЦВЕТКУ КОЈИЋ СИНУ ЈЕРЕМИЈЕ КОЈИЋ. ИНТЕРЕСУЈЕ МЕ ПОРЕКЛО КОЈИЋА ,ОДАКЛЕ СУ ДОСЕЉЕНИ. ТРАЖИО САМ КЊИГУ О РАДАЉУ АЛИ БЕЗ УСПЕХА. БИО БИХ ВАМ ВЕОМА ЗАХВАЛАН АКО МИ ПОШАЉЕТЕ ДЕО ТЕКСТА ИЗ ТЕ КЊИГЕ ГДЕ СЕ ВИДИ ПОРЕКЛО КОЈИЋА ИЗ РАДАЉА-ЛЕСКОВА РАВАН. МОЈ МОБ ТЕЛ ЈЕ 0642586232.
      ЗАХВАЛАН

    • Milenko Radaljac

      Posalji te mi vas broj telefona da vas kontaktiram

  3. Djordje D Radic

    Da li slucajno znate, ko je staresina i dostaresina bratstva Radaljskih Radica ?

    Moram da dopunim, da su 1750 (oko), dosli iz Trebinja, a pre toga iz Dubrovnika.
    Bili su pravoslavni svestenici i kamenoresci.

    Prvi Radici koji su otisli iz Dusanove Srbije, u Dubrovnik i okolinu, nakon odluke da se Dubrovnik ne osvaja (pod uslovom, da Srbi dobiju jednaka, gradjanska verska i trgovacka prava), bili su pravoslavni svestenici. Godinama su njihovi saplemenici, naucili i kamenorezackom zanatu…

    Radici su dobili ime ( kasnije prezime) u cast Rada Crnojevica, kome su bili odani u sluzili mu .

    Gore pomenuti Radici Slave sv. Georgija Pobedonosca,

    Ako Bog da, pa da se jednom svi okupimo u Radalju 6-og maja, pa kao nasi preci, kako dolikuje proslavimo Djurdjevdan.

  4. Milenko Radaljac

    Ja se prezivam Radaljac,Živim u Baščelucima kraj Loznice.Voleo bih da znam iz koje sam porodice i kako smo se pre prezivali.pozdrav

  5. papovina

    У књизи ”Књига о Радаљу” аутор Дејан Павић из 2011. године објављен је Распоред пореза на земљиште од 21. марта 1888. године. У том документу се под бројем 25. спомиње Матија Паповић (Пановић), па ме занима да ли неко има сазнања о постојању ова два презимена у Радаљу у том периоду?