Порекло презимена, село Будишић (Мали Зворник)

27. јануар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Будишић, општина Мали Зворник. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Од ушћа реке Трешњице, где је и судница села Цулина, Читлука и Будишића, низ Дрину, до ушћа велике бучнице Пештанице, па уз Пештаницу на север, дуж Доње Трешњице, просгире се ово дугачко село до Радаковца и Бобија изнад Радаља. Насеља су и на чукама брда Медника. Медникова коса иде упоредо с трешњичком Орловачом са сниженим узвишицама, с изворима и насељима око себе. Средина обе ове косе зове се Јеовац. Од механе и ушћа потока Јеовика дижу се уз Пештаницу високе стене Дречевик и Плоча, и над њима испод Бобија је високи северни део села, сав у шумама и рудиштима. Од Медничке Стене па до ушћа Јеовика испод механе простире се доста у дужину равно, неплавно и плодно такозвано Будишино Поље, права житница овог села.

Око села су: од запада Дрина и речица Пјештаница, од југа Стијена и Кулина, од истока Јеовац, Град, Балвани, Радаковац, од севера Бобија и Влашке Њиве.

У Будишићу су ове воде: Пјештаница, Јеовац, Недића Поток. У селу су извори: Млаква, Радакова Чесма на Влашким Њивама (мајора Радаковића погинулог 1876. г.), Лазина Вода, Камена Чесма и Чесма.

Брда се зову: Приседо, Јагодња, Лазин Шанац, Лазино Брдо, Црвена Стијена, Капела, Велика Стијена, Рудине, Влашке Њиве, Камењача, Шанац и Бобија.

Њиве су: Њиве, Пјештаница, Стијене, Приседо, Присади, Ливаде, Јеовац, Ерића Стране, Кремењача (на Јеовцу) и Поље. Поље носи општи назив Будишин (Будишино Поље).

Махале су: Пештаница, Ерићи, Црвена Стијена, Матићи, Јеовац и Медник. Има од 1878. год. много спуштених Матића, Будишића и нових насељеника изнад Поља и низ Јеовик до саме Дрине.

Стара гробља на ушћу Јеовика и Трешњице око суднице, стари закопи под Бобијама докази су старог живота. И у овом селу било је старих муслиманских родова, који су живели над Пољем око механе, али су се они рано иселили у Босну, право у Зворник, где имају и данас потомства. Они су се и враћали у село и понова селили.

Биће скоро 200 година како су овде, уз муслимане, дошли однекуда са запада Будиша и Јева с децом и засновали Будишиће, по којима се и село тако зове. Будиша је дошао као рудар и два су му сина била рудари, а трећи је уз муслимане радио земљу. Насред Поља имају и данас неке зидине. Прича се, да је Будиша за живота подигао на том месту лепу зграду с чардаком и да је Будиша до зиме увек седео у Пољу, мада му је жена с децом живела у Јеовцу, око извора, који је Јева ископала и зове се Јевин Бунар. Будиша је једног сина отурио од себе у Осат, а два су остала код њега и њихови потомци су у Јеовцу и зову се Будишићи, Петровићи и Тешићи. Говоре западним дијалектом (20 к.; Св. Ђурђе).

Матијићи су дошли много доцније од Будише; они су из дробњачких Језера, дошли као сточари, али уз Будишу научили и рударски посао (20 к.; Св* Ђурђе).

Дуго је требало да прође времена па да почну долазити нови досељеници у ово село. Тек од 1808. год. почињу нагла спуштања појединих родова, и то је трајало до после 1838. год.

Живановиће је довео 1810. год. хајдук Анте Габела оздо негде испод Мостара и населио их на стенама. Антин син је Живан и по њему се зову његови потомци (6 к.; Аћим и Ана).

Јевтићи су из Амајића, дошли 1838. год. на саму границу и послије (7 к.; Мратиндан).

Тешићи су од Лишковаца из Д. Тријешњице дошли овде 1834. г. (9 к.; Св. Лазар).

Перићи су дошли из Читлука 1839. год. и на стенама (6 к.; Св. Алимпије).

Средојевићи из Вољеваца (4 к.; Св. Димитрије).

Тадићи I су из Црнче (5 к.; Св. Никола).

Тадићи II су из Црнче (3 к.; Св. Аврамије).

Нешковићи су из Доње Тријешњице (4 к.; Св. Арханђел).

Томићи су од Ерића из Доње Тријешњице (4 к.; Св. Арханђел). — Јовичићи су од Радошевића у Доњој Тријешњици (7 к.; Мратин дан)

Божићи су из Амајића (4 к.; Св. Јован).

У Будишићу има 13 родова са 99 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 494-496), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.