Порекло презимена, село Дрлаче (Љубовија)

23. јануар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Дрлаче, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Дрлаче су јужно од Савковића и Торника и дуж Г. Кошаља, Грчића и Д. Кошаља пружају се до Дрине. Североисточни део села је врло простран и раван, по њему су закоси, утрине, поред Трибуће и шуме, тамо су и многа летња станишта. Овде је сеоски Бошковац с вртачама, безводан и пун разних остењака. На источној страни се диже Бошковац у високу Дренову Главу. Бошковац иде висином Љуте Стене до пада њеног у Дрину па се ступњевито спушта у пространо поље дрлачко.

Око села су: од запада Дрина, затим Градац, Стине, Валетић Брдо, од севера Равна Гора, Бошковац и Дренова Глава, од истока Кошљанске Стијене, Љубача, Тријешњица, од југа Дрина.

У селу су воде: Трибућа, Кељића Поток, Битиновачки Поток. Врела су: Озорачко, Битиновачко, Суво, Близанац, Чесма и Корита.

Брда се зову: Дрлаче, Војина, Бошковац, Озорачка Стијена, Битиновац, Жута Стијена, Осоје, Кељића Брдо, Миличић Брдо, Гуња, Ковачица и Мрамор.

Потеси су: Подстене, Раван, Бошковац, Баре, Локва, Мочила. Потоци, Ковачица, Луке, Барице и Поље. Поље је испод Дрлача и до 1836. год. било је подељено на Бошковачко, Кељићко, Озорачко, Дрлачко и Тријешњичко.

Од Дренове Главе па на југ Дрини слази висока, али плећата, насељена и обделана коса Војина, која је и раније и сада делила село на два мања дела. Источни део села се зове Забрђе и има две махале: горњу Забрђе и доњу Војине. Западни, пространији део се зове Дрлаче, које чине ове махале: Битиновац, Озорци, Кељићи и Западе.

На Западама и у Забрђу стара гробља, старе калдрме по Бошковцу, име Бошковац, име Озорци доказ су ранијег живота у овом селу. До 1834. год. у Дрлачама су била три чисто муслиманска села: Битиновац, данашња махала Битиновац (1820. год, с 4 куће, 1832. год. с 5 кућа), Кељићи, данашња махала Кељићи (1820. г. с 8 кућа, 1832. г. с 15 кућа) и Дрлаче, данашња махала Дрлаче (1820. г. с 20 кућа, а 1832. г. с 23 куће). Ова су села исељена и имања, зграде и права на Бошковац купили су браћа Јосип и Бошко Тадићи из Савковића, да себе и своје Тадиће населе. Браћа Тадићи се поделе и Јосип добије Дрлаче, а Бошко добије у Ваљеву друго поље, које се по њему дуго звало Бошково Поље, купљено од неког бега из Кељића. Јосип Тадић је многе делове препродао или су то учинили његови сродници, који су се или отселили или се нису хтели селити из Савковића и Кошаља.

Најстарији родови једва да су од пре 120 година. Међу њима су најстарији:

Добросављевићи (25 к.; Св. Стеван) у Забрђу, под Стенама и око врела; дошли су из Пилице из Придола, уз неког претка Аврама, који их је овде склонио од освете; има их и расељених по Ваљеву, Шапцу и Београду, а и исељених низ Дрину и поред Саве.

Живковићи (27 к.; Св. Трифун) у Гуњи на Бошковцу, под Битиновцем и после у Забрђу, дошли су из Кошаља. Зна се, да је и Живко живео у овом селу, па чак се мисли, да је у Гуњи и умро. Они су се досељавали у Устанку, и после 1834. год., па чак и после 1878. год.

Ђокићи у Озорцима дошли у Устанку на место Ћириловића, отишлих у ваљевске Новаке, из Кошаља; Ђокићи у Кељићима дошли после 1834. год. (27 к.; Св. Арханђел).

После 1834. год. дошли су:

Ненадовићи из Валетића у Г. Буковици (4 к/, Св. Алимпије).

Аћимовићи у Битиновац из Горње Буковице (3 к.; Мратиндан).

Лекићи у Битиновац из Пилице из Пепеља (6 к.; Ђурђиц).

Трифуновићи у Озорце из Заовина од Јелисавчића (9 к,; Св. Јован).

Цвијићи на Равној Гори су из Цапарића од Васића (10 к.; Св. Трифун).

Радојичићи код суднице на Војини и у Забрђу су од Веселина Петровића из Осата, из првог села преко Дрине, Вотњака. Мати му се преудала за неког Добросављевића и њега довела, одгајила, од Добрисављевића одвојила, оженила и добро окућила (7 к/, Св. Лука).

Тадићи у Дрлачама и Битиновцу,

Милутиновићи на Западама,

Давидовићи у Забрђу, сви су Тадићи из Савковића и разместио их Јосип Тадић (28 к.; Св. Јован).

Илићи у Забрђу су из Леовића (5 к.; Св. Ђурђе).

Станојевићи под Стенама у Забрђу у врху самих врела су из Осата, одмах преко Дрине (4 к.; Св. Арханђел).

Вићентићи на Војини из Торника од Матијића (9 к.; Св. Јован).

Нешићи су преко Ваљева дошли однекуд од Никшића (5 к.; Мала Госпођа).

Карадаревићи (2 к.), Цигани муслимани, населили се у Дрлачама као занатлије; дошли су из Бајине Баште и раде занате и земљу.

У Дрлачама има 15 родова са 171 домом.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 440-442), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.