Poreklo prezimena, selo Grčić (Ljubovija)

Poreklo stanovništva sela Grčić, opština Ljubovija. Stanje iz 1930. godine. Prema studiji “Sokolska nahija” Ljube Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Severno od Donjih Košalja, s obe strane reke Triješnjice do crkve, zatim samo levom stranom ove reke je ovo selo. Prema Košljanskim Stenama su visoke krečnjačke čuke: Tatašnica, Zastup, Točila i Trutinac. S ovih visova slazi. vilovita Rujnica, u čijem je gornjem delu glavni deo sela oko njenih izvora i potočića. Selo je vrlo strmo i nagnuto reci i zapadu. Oko izvora su čuke, kičeri ili obični ostenjci, i sve daje selu tip pravog brdskog naselja.

Oko sela su: od juga Jelašinac, Jelašina, Erić-Brdo, Grčki Grob, od istoka Kadrinjača, Trutinac, od severa V. i M. Grad, Stijene; Osojača i Ljubača su od zapada.

U selu su reke i potoci: Mala Rijeka, Erića Potok, Nemčevića Potok, Jezdinački Potok i Sajića Potok. U selu su izvori: Popova Voda, Hladna Voda, Česma u Nemčevićima i Česma kod crkve.

Brda se zovu: Rekljača, Zastup, Tatašnica, Čajina Pećina, Višesava, Grčko Brdo, Dolac, Stijena, Brezovac, Zastranjica, Rubež, Nemčevo Brdo, Erić-Brdo, Čadinje i Dumonja.

Njive se zovu: Dolovi, Bare, Lokva, Rosulje, Tikva, Livade, Grkove Njive, Grčko Groblje i Jezdinac.

Selo je u pravim i povećim mahalama, koje su ili po trutinačkim zavalama, oko izvora, oko reke i u planini.

Male su: Sajići (Popovići), Rubeže s Kovačevićima, Nemčevići, Đorđevići, Zabrdo, Erići i Triješnjica.

Do 1834. god. ispod crkve je bilo malo muslimansko selo Triješnjica, koje je 1820. god. imalo 10, a 1832. god. domova pravih muslimana. Ovo je selo 1834. god. Raseljeno, stanovništvo prebačeno u Bosnu, a njihova su imanja prešla u svojinu seljaka ovog sela.

Groblje, na kome je crkva, staro groblje u Ceriku, popa Grka i njegove popadije grob u Ceriku u Đorđevićima, stare kaldrme po Zastupu i iskopine po Rujnici dokazi su starosti i ranijeg života u ovom selu. Muslimanska naselja u Triješnjici ovo potvrđuju još više.

Po pričanjima pok. Koste Popovića, biv. trgovca, selo je dobilo ime od jednog starog popa, koji je imao nadimak Grk. Pop Grk je od roda:

Jovanovića (9 k.; Đurđic). Doselio se odnekuda iz Makedonije, upravo od Kostura i znao je vrlo dobro i grčki govoriti. Došao je pre 200 godina i zatekao u selu dve kuće, od kojih danas nema ni traga. Doveo je sobom brata Jovana i s njime se naselio i u primernoj zadruzi živeo sve do svoje pedeset treće godine u današnjim Rubežama. Sporazumno sa svojim bratom Jovanom preseli se u Zabrdo i tamo se dobro nameste. Pop se tada reši da ide na vilajet, i pošto se sa ženom i svima susedima oprosti, ode i za njega se dugo nije ništa znalo. Kad je došao u Kostur, uhvate ga Turci i zatvore, pošto je bio osumnjičen. Iz zatvora, pomoću srodnika i mnogih para, jedva se dočepa slobode i pobegne u Srbiju. Kad je došao bio je starac osamdesetih godina, a u selu je našao svega četiri kuće: svoga sinovca Alekse Jsvanovića, Jeremije Nemca i dve kuće braće Riste i Pavla Đorđevića. Njemu su dotle bili pomrli brat žena, neka deca, a neka su se odselila u Gornju Badanju, u Jadar. Tada je zamolio sinovca Aleksu i suseda Jeremiju Nemca da mu nađu i pokažu ženin grob i oni ga nađu u Ceriku. On dođe sa svima seljacima na ženin grob, opoja ga pa uzgred brata i decu, malo zatim podigne spomenik sebi i ženi. Kad je ovo svršio, jedno veče kod svog sinovca prvo sebe opoja, zatim izda daću, gde su bili svi njegovi seljaci, pa naredi snahi da mu prostre na zemlju. Kad je to sve urađeno, obrati se seljacima da ga sutra pored žene sahrane i zamoli ih da mu čuvaju grob i beleg. Još pred njima legao je i izdahnuo. Selo mu i danas čuva grob i misli da je po njemu selo dobilo ime Grčić.

Nemčevići (16 k.; Jovan Zlatoust) su od Jeremije Nemca, koga je pop Grk zatekao u selu, kad se vratio s vilajeta. Nemac je došao iz okoline Podgorice u blizinu negde oko Pljevalja i pogodio se da služi, pa je odatle po službi sišao u Bajinu Baštu i bio u službi tamošnjih Vojića. Odatle je, pošto se pobio s Turcima u Plijeskovu, pobegao u ovo selo i skrio se kao nemac. Nije bio nem, nego pravio se, da ga ne bi Turci pronašli i ubili. Ali je zato ostao „nemac, pritom dobar radnik i privrednik. Oženio se u godinama i ostavio dece, koja su u naročitoj mahali i zovu se Nemčevići.

Kad i Nemac stigli su na isto mesto braća Rista i Pavle Đorđević (28 k.; Sv. Jovan) od Papratne kod Pljevalja. Oni su revnosni čuvari Nemčevi, čuvali su i branili, mnogo se iseljavali i množili.

Kovačevići (23 k.; Miholjdan) potomci Krsta Kovačevića, iz istog su mesta odakle i Đorđevići. Krsto je bio šurak Pavlov i s bratom popom Miladinom ubio je Turčina, pa po pozivu Pavlovom trebao je da siđe u ovo selo, da bi mu brat bio i pop. Krsto i Miladin su došli prvo da vide gde bi se doselili, pa tek posle da prevedu porodice. Dopalo im se ovo mesto, naročito staro Grkovo kućište, i Krsto ostane da sa šurakom i selom gradi zgrade, a popa pošlje da dovede porodice. I pop dođe u Papratnu, ali ga Turci primete, uhvate i ubiju. Čak posle 3—4 godine njegov sin Rubeža ukrade se i prevede obe porodice i naseli gde mu je stric bio obeležio. Potomci Rubežini i Krstovi i njihove dece zovu se Rubežići i Kovačevići, ali im se mahala zove Rubežići.

Sajići (20 k.; Sv. Jovan) su potomci popa Tome Sajića. S Rubežom je došao u ovo selo pop Toma iz Pive. Pop Toma je prvo došao u osaćanski Žlijebac u nameri da tamo popuje i stalno ostane. Pop Toma je pri dolasku u Žlijebac imao šest sinova i jednu ćerku već na udaju i na glasu zbog svoje lepote. Jedne noći prikrade mu se kući neki beg iz Srebrnice u nameri da mu ukrade kćer i da je odvede za sebe. Njegovi su ga parohijani voleli i na vreme izvestili o begovim namerama. Te noći, kad mu je naoružani beg nasrnuo na kuću, pop ga je s naoružanim sinovima na pušku dočekao. U toj borbi poginuo je beg a ostali su se Turci razbegli. Još iste noći pop je s celim narodom prebegao preko Drine u Okletac i preko sela Strmova osvanuo na Zapolju. Kako i ovde nije bilo popa, pop Tomi se svidelo da bi se trebalo zadržati i popovati, pa se preko Zapolja spusti u Rekljače u nameri da tu ostane. Ostao je pet godina u Rekljačama, ali ga uhode obaveste, da begovi potomci znaju gde je. Odatle pop sa sinovima, od kojih su dva bila popovi, i s ćerkom neudatom krene na sever i dođe u Tekeriš u Jadru. Tu mu se neobično svidi pa sina popa odvoji od sebe i ostavi ga za popa u Tekerišu, ćerku uda tu u selu, a on s ostalim dođe na skelu u Mitrovici i skloni se u Šašince u Sremu. U Šašincima zapopi još jednog sina, pa ga tu ostavi, a već u dubokim godinama starosti s najstarijim sinom popom Stepanom i ostalim narodom krene se natrag istim putem. U Tekerišu je obišao sina i zeta i dopalo mu se, ali ga je sve vuklo da ide u Grčić, pošto je taj položaj najviše godio njegovu oku. U povratku preko Tornika za Grčić tako mu se svidelo ovo selo, da nagna decu da ovde ostanu. I u Torniku zakuće i zastanu, ali pop Toma je bio već malaksao, dalje nije smeo ni mogao. Tu, pošto je dobio povoljne vesti iz Grčića, odeli sina popa Stepana od sebe i umoli ga da vodi sobom još dva brata, a trećeg najmlađeg ostavi kod sebe u Torniku. Malo posle toga vremena pop Toma umre, a pop Stepan s braćom ode u Rekljače i tamo se podeli s braćom i time postanu tri kuće Sajića. Od popa Stepana, koji je rano došao do crkve u Triješnjici, popovali su pri istoj crkvi pop Jevrem, pop Ranko i pop Todor pa su posle prestali. Deca ovih popova se prozovu Popovići, te su svi Sajići izvan sela poznatiji pod prezimenima Popovići.

Pozniji su doseljenici:

Erići u Rubežama i Zabrdu. Predak ovih Erića došao je iz Mokre Gore udovi Jovanovića u kuću i zvali ga Era, te su mu potomci u Jovanovićima i Rubežama (10 k.; Sv. Nikola).

Bojičići u Zabrdu su došli iz Osata iz sela Oparaca, a preveo ih je neki Đurica majstor, koji je radio po G. Košljama, pa se prvi put tamo i naselio. Đurica ostane rano udov i posle ode nekakvoj udovi iz Jovanovića, te s njome rodi dva sina. Jedav mu sin ostane u selu kao Bojičić, a drugi Vujica zbog nemanja imanja ode ženi u kuću u strmovski Jezdinovac i ostavi potomke Vujiće (5 k.; Sv. Đurđe).

Posle 1834. god. doselili su se:

Damnjanovići od Tadića iz G. Košalja, u Rekljačama, Triješnjici i Sajićimz (5 k.; Sv. Jovan).

Mitrovići u Triješnjidi od Živkovića u G. Košljama (3 k.; Sv. Trifun).

Gajići u potocima u Triješnjici iz Tornika (4 k.; Sv. Jovan).

Lekić (tačnije Lesić, po ispravci g. Dušana Lesića, vidi komentar) je iz Rudnika u Mitrovačkom Kolašinu. Pretka našao pre 40 godina pop Todor na pazaru u Užicu, doveo za slugu, pa ga posle oženio i okućio (1 k.; Sv. Nikola).

Radivojević je iz G. Košalja (1 k.; Sv. Srđ).

Karadarevići (4 k.) Cigani muslimani, došli iz Bajine Bašte kao zanatlije i žive u Triješnjici.

U Grčiću ima 13 rodova sa 129 domova.

IZVOR: Sokolska nahija (str. 429-432), Ljubomir Pavlović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić