Poreklo prezimena, selo Okletac (Bajina Bašta)

Poreklo stanovništva sela Okletac, opština Bajina Bašta. Stanje iz 1930. godine. Prema studiji “Sokolska nahija” Ljube Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Ovo je četvrto povlensko selo koje se od Drine duž Gvosca (od kojeg ga deli visoka Glavica) pruža preko Gnjile Priseke na sever, skoro do Velikog Povlena.

Oko sela su: s juga Drina, od zapada Visoka Glavica,. Korita, Kolišta, Srednjak, od severa Triješnjica, od istoka Bukva, Lozanj i njegova kosa do Drine.

Kroz sredinu sela teče Okletačka Rijeka, kojoj su glavni izvori u Vreocima.

U selu su brda: Grobnice, koje se dele na Velike, Male i Duboke. Iznad Dubokih Grobnica je Latinsko Groblje, Okletačke Strane, Severnja, Crveno Stinje, Stine, Branjača; u planini: Dugi Do, Glavica i Boljevine.

Njive se zovu: Podstine, Bare, Barice, Lokve, Vreoci, Njive, Dolovi, Bratoševac, Dubrašnica, Polje. (Polje se deli na tri dela: Pustopolje, Zalug i Lokve).

Stari Okletac je bio kao i današnji zbijen na Rudinsku Kosu i na ušće Okrugle gde je i put, kojim se penje u selo i planinu, a s Rudina se stranom silazi kapeli i velikoj mahali oko nje. Mahale su: Obradinovići, Miholjčići, Vrela i Polje.

Staro groblje na ušću Okrugle, staro kamenje oko Vrela i kapele, dokazi su starijeg života u selu. Starih nema, oni su ili izginuli ili se morali iseljavati zbog stalnih sukoba, koje su imali s bačevačkim Turcima. U selu su se mogli održavati samo oni rodovi, koji su pristajali da su daleko od polja, da rade kao argati ili da služe Turcima. Po pričanjima mnogih Oklečana, seljaci ovog sela nisu mogli imati imanja u polju niti livada u Triješnjčci. Zbog toga su se morali latiti gajenja voća. Za trešnje Obradinovića u Valjevu i Užicu ne zato, što su najranije stizale nego što su bile i najboljih vrsta, bila je najveća tražnja. Dobra pastrma Simića i Milića mnogo se cenila u Valjevu i Užicu. Već toga danas nema.

Najstariji su rod:

Obradinovići, došli pre 200 godina. Valjevski Obradinovići pričaju, da su u Okletac došla braća Obradin i Vučić sa sinovcem Ranisavom, koga su od milošte zvali Ranom. Oni su se doselili iz Tepaca i zvali su se Laudanovići. Prva kuća bila im je gde je današnja kapela pod Rudinskom Kosom; po dolasku podelili su se u četiri kuće, te su Obradin i njegovi mlađi sinovi ostali na istom mestu, stariji mu sin otišao negde u Rađevinu, Vučić sišao bliže reci, a Rano otišao bliže ušću reke. Daljim deobama popunjavane su praznine oko crkve i niz kosu ka reci i tako je postala velika mahala Obradina, koja se po dobijanju polja spuštala i Drini i niz polje. Mnogi Obradini iselili su se po zanatu i trgovini u Užice, Valjevo i Beograd, a odatle su se razišli i po drugim mestima; ovde se zovu Obradinovići, Vučićevići i Ranići (57 k.; Sv. Đurđe)

Preko susednog osaćanskog Žlijepca ovde je uz Obradine pao rod:

Miholjčića (49 k.; Đurđic), koji je iz sela Delijića u Banjanima došao u Žlijebac. Oni su nazvati po nekakvoj babi Miholjci Miholjčićima, a po selu Delićima i Demićima. Miholjka je došla sa dva odrasla i oženjena sina i prvu kuću podigla na glavici, gde ja sada sudnica. Množenjem a zbog klizavosti ovog dela sela rasturili se tako da ih je retko gde po dve kuće. Mnogo ih se iselilo i otišlo u Posavinu po službama, pošto se retko odaju zanatima i trgovini. Od njih se nešto odselilo Šapcu i ima ih po Varni, G. Vranjskoj i Pričinoviću.

Dugo ovo selo nije imalo drugih rodova. Posle više od 60 godina došli su:

Simići u vrhu sela i usred polja, srodni s Đokićima oko vrela; oni su od Simića iz Sijerča došli na ova imanja, koja su dobili od svojih srodnika u selu (17 k.; Sv. Nikola).

Trišići, zanatlije, su od Prijepolja (9 k.; Sv. Jovan).

Minići na putu za Strmovo su od Prijepolja (9 k.; Sv. Lazar).

Babići u Miholjčićima su novi doseljenici iz Žlijepca u Osatu; došli na imanje i uzeli njihovu slavu (2 k.; Đurđic).

Lazića kuća je iz Strmova (Sv. Nikola).

U selu ima 7 rodova sa 144 kuće.

IZVOR: Sokolska nahija (str. 422-424), Ljubomir Pavlović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić