Порекло становништва села Дуб, општина Бајина Башта. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
С обе стране реке Дервенте, тачно њен средњи ток, заузима Дуб. С десне стране реке диже се плећата и висока коса Јаворина. Од Присојнице изнад пиличких Драјића дижу се вишесавски дубски висови: Вишесава, Црвенка и Главица. На јужној страни према Пилици и Злодолу је висока Градина.
Од запада су брда: В. и М. Кик, Вишесава, Шумарица, од југа Драјић-Брдо, Главица, Крстац, Николић-Брдо, Грашевац, од севера Бурмаско Брдо, Јаворина и Рипа.
У селу су реке и речице (потоци): Дервента, Црквенац, Бурмаски Поток, Лазића Поток. Главни су извори: Црквена Чесма, Бурмаска Чесма, Бајића Вода, Змајевац (код ње се скупља свет на сабор).
У Дубу су брда: Бурмаски Вис, Црквина (где је била стара црква), Попово Брдо, Осоје; на Јаворини су: Жежница, Рипа, Врх, Главица, Дековац и Васин Гроб.
Поље се дели на два дела: Лучице и Пустопоље.
Поља су још: Локва, Барице, Језера, Попово Брдо, Долови, Јаруге, Крчевине и Жеравиња.
И Дуб се по општем изгледу мора увести у брдска села. Од Вишесаве и Јаворине слазе потоци у Дервенту. Потоци су широких изворишта и равни, а по њима су веће или мање махале: Дуб, Градина, Бурмази и Петронијевићи.
Гробља на три места: око цркве, око школе, под Николић—Брдом, Градина, ископине по Јаворини, приче о старој цркви, која је била и на другом месту, доказ су старости овог села. Стари су родови исељени из овог места. Отишли су низ Дрину и на разне стране, и стварали читава села. Старац, поп Јова Туцовић, свештеник, прича да је слушао од сељака, да су стари родови отишли у Срем и Босну и да су стари знали да ређају села у којима су населили.
Најстарији су родови од 250 година:
Бурмази (52 к.; Св. Алимпије). Дошли су као јак род, у коме је било више братственика. Прво су дошли у Љештанско, па им се није свидело. Одавде су се повратили у ово село и први пут закућили на вишесавској Главици. Деобама су се растурали из овог места и по њему, па их има и по Вишесави и Јаворини, и чине више од пола села. Бурмаза има данас у Јадру око Јаребица у неколико села, има их у Мачви у два-три села. Свуда падају у очи крупним растом, јаком телесном грађом, нарочито у млађим годинама. Воле да су на површини и да се баве занатима и трговином. Бурмаза има и по ваљевским брдским селима. Врло су склони сеоби. Они су ушли у неке старе родове, од којих су неки сишли у Мачву, а неки се утопили у Бурмазе. Стари Бурмази добро знају свуда, да су с горњег Лима однекуда од Плава, и да им је и презиме отуда. Овде су у две махале под презименима: Петровићи, Радојичићи, Миловановићи и Василијевићи на Вишесави, Петронијевићи горњи и доњи на Јаворини.
Све до пре 150 година у селу су били сами Бурмази са старим родовима. У један од старих родова ушли су:
Бајићи (9 к.; Св. Јован Милостиви) у Дубу, где су се стари изгубили и новима презиме дали. Прелак Бајића је из Костојевића.
Вуловићи из Јасеновца код Сребрнице су стара свештеничка породица која се населила поред цркве у Дубу (15 к.; Св. Лазар).
Пејићи су друга свештеничка породица из Богданића, у близини Рогатице, насељени у Дубу али на Црвенки (9 к.; Михољ дан).
Гавриловићи на Градини, исто су што и пилички Јанковићи из Кремана (10 к.; Св. Ђурђе).
Игњићи на Дубу до Драјића су од пиличких Пачаџија, дошли у неку стару данас изгубљену породицу (9 к.; Св. Марко).
Вукајловићи на Јаворини изнад горњих Петронијевића, дошли су из села Округле код Вишеграда на стара и напуштена имања (9 к.; Св. Алимпије).
Божићи под Николића Брдом су из Кремана и исто што и Николићи (6 к.; Св. Стеван).
Васићи на Градини прешли су из Злодола и подишли под Пилицу и Плошчаре у Пепељу (13 к.; Св. Јован).
Познији су досељеници, после 1834. године:
Дукањци, свештеничка породица на Дубу, старином од Никшића (6 к.; Св. Јован).
Поповићи су од Поповића из Раче (3 к.; Михољдан).
После 1878. год. у Дуб су дошли:
Бајићи у Бурмазима. Њихова је претка довео од Пљеваља поп Вујичић и населио изнад Бурмаза на сеоској утрини (5 к.; Св. Стеван).
Марковић дошао уз попа Вујичића из Седобре (1 к.; Св. Стеван).
Милинковићи занатлије из Никојевића (2 к.; Св. Никола).
Мојковић из Стапара (1 к.; Св. Ђурђе).
Глигоријевић из Злодола (I к.; Св. Архангел).
Туцовић, свештеник из Гостиља (1 к.; Св. Пантелија).
На Дубу има 17 родова са 152 дома.
ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 393-395), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
24. новембар 2015. у 15:50
Nenadtomic selo Dub
Da li neko zna poreklo prezimena tomic u selu Dub? Kod bajne baste.. Tu su vec oko 350godina
14. мај 2018. у 22:25
Славица
Да ли неко зна порекло презимена Вукосављевић из села Дуб, Општина Бајина Башта?