Порекло презимена, село Заглавак (Бајина Башта)

Порекло становништва села Заглавак, општина Бајина Башта. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је југоисточно од Злодола, уз Дервенту и све њене притоке у горњем току; иде далеко у Јелову Гору, прелази њене косе: Кадињачу, Кондер и Велики Приседо и дубоко заилази у слив Скрапежа.

И Заглавак је истог облика као и друга села око њега.

Сав је у малим или велнким махалама: Радојевићи или Орашац, Заглавак, Поточари, Чолићи, Сређ, Благојевићи, Симеуновићи, Јанковићи, Кадињача, Пауновићи, Лакићи и Јелићи.

Око села су узвишења: од запада Буља, Палеж, Шеринац, Станово Брдо, Орашац и Црквина, од југа Кадињача, Кнежев Луг и Ђаков Камен, од истока је Јелова Гора, од севера В. и М. Околишта, Церје и Брезова Раван.

Реке и речице су: Чокеша, Лекића Ријека, Ђакова Ријека, Пауновића Ријека, Британски Поток. Главне су воде: Шеринац, Чесма, Ђакова Вода, Врело и Јелића Стублина.

Главна су брда: Брезова Раван, Рипач, Брдо, Тук, Стојића Брдо, Сриђ, Делибашић Брдо, К)Љишта, Ћутић Брдо, Станово Брдо Водице, Кондер, Јакшинац, Орлова Јела, Британско Брдо, Торине, Падалишта, Јасик, Дабовица, Ресанов Гај, Јагњила, Кадињача и Буља.

Потеси су: Орашац, Кућишта, Пољореп, Околишта, Чокеша, Јасик, Баре, Барице, Ђакова Вода, Кадињача, Лекића Ливаде, Брда, Бреза, Водице, Брлог Брезовац, Локве, Луг и Јелића Долине.

Стара гробља у Дервенти и на Јаворини, старе ископнине на извору Дервенте и стара огњишта по планинама доказ су и ранијих насеља у овом селу. Старина у овом селу може бити уз Дервенту и по махалама око механе, а никако по Јеловој Гори и Пониквама.

Најстарији су род:

Радојевићи (44 к.; Св. Никола) у Орашцу, дошли овде пре 250 година. Њихов је предак дошао са четири сина из Цуца у Црној Гори. Претков унук звао се Радоје и био виђен и угледан сељак. За њега се прича, да се умео добро наћи с Турцима и да је и себе и своје нагло подизао и исељавао. Радојевих потомака има у подринским селима, било их је по трговини и занатима у Ужицу, Сарајеву, Вишеграду н Зворнику. Потомци Пане капетана отишли су по државним службама и изгубили се. У махали Орашцу под презименом Радојевићи има пет страних породица које су у њих ушле и изгубиле славу и презиме.

Иза Радојевића дошли су:

Пауновићи и Јанковићи (42 к.; Св. Јован) у Поточарима. Паун и Јанко, браћа рођена, дошли су уз неке сроднике из Пиве прво у Семегњево и ту мало застали, па се тек после спустили на Јелову Гору у Потоке и ту остали. Оба брата живела су и умрла у задрузи; деца су им се поделила и почела се звати горњим презименима. Има их у више мањих махала по Потоцима и прешли су Преко Кондера. Они су се много исељавали; има их много око Крупња и по доњим селима као и по Мачви. Селили су се и радо се селе по варошима, те их има по Ужицу, Бајиној Башти, Ваљеву и Београду.

Чамиће (28 к.; Св. Јован) на Кадињачу и Јелову Гору доселио је некакав хајдук Петко Чамић с Грахова у Црној Гори више од 30 година после Пауновића. Петко је дошао сам, па кад је престао хајдуковати, довео је породицу и посео стари пут на Кадињачи, којим се преко Кондера ишло у долину Скрапежа или прелазило чак и у ваљевска села. Петко је уза се довео још два брата; деца једног од ових отишла су чак у Јарменовце, под Рудник. Потомци Петкови измењали су презимена и растурили се у неколико махала по Јеловој Гори и Кадињачи.

Благојевиће (12 к.; Св. Јован) под Орашцем и у Заглавку је довео пре 150 година неки њихов неимар Деспот из Семегњева, човек живог духа и предузимачких способности. И Деспот и његови потомци су се умели радом, држањем и окретношћу истаћи изнад свих осталих сељака, те су увек били први представници села, добри трговци и они који су преко села умели добро да живе. Они су се много исељавали као трговци, занатлије и чиновници.

Лекиће (12 к.; ‘Св. Јован) на Кадињачи, до Јоксића из Злодола, довели су Пауновићи из Јабланице; они су при изворима Дервенте и поред пута којим се пење на Поникве. И они су се селилн у Јадар.

Мелентијевиће (9 к.; Св. Јован) на Станојевом Брду у Поточарима населио је поред себе Станоје Јанковић и дао им простора да се могу подизати у Јелову Гору. Дошли су из Зарожја код Вишеграда.

Дејићи (13 к.; Св. Јован) су под овим презименом дошли из Осмаче у Осату, близу Сребрнице. И онда и данас дунђерска породица, насељена по дну Лекића, низ Дервенту и низ кадињачке трасе.

После 1878. год. дошли су:

Госпавићи (6 к.; Св. Јован), чијег је претка, удову Госпаву, са три сина из Комарана населио у овом селу на сеоској утрини поп Вујичић, као жену свог погинулог усташа.

У Заглавку има 8 родова са 166 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 396-398), Љубомир Павловић, приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић