Порекло презимена, село Злодол (Бајина Башта)

Порекло становништва села Злодо(л), општина Бајина Башта. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Злодо је источно од Дуба, право уз Дервенту, с једне и друге стране. На десној страни је висока Јаворина а на левој страни се дижу Поникве. Висока коса овог села је заглавска Кадињача испод које су многи извори и врела.

Цело село чине махале: Чучала, Читлук, Грашуловићи,. Ђуричићи и Јоксићи.

Око села су узвишења: од југа Градина, Грашевац, Косовица, Крагујевац, Стене, Поникве, од истока је Буља, Палеж, Шеринац, Станово Брдо, Орашац, Црквина, одсевера: Јаворина.

У селу су реке и речице (потоци): Злојана, Чокеша, Јоксића, Ђуричића, Панића, Грашуловица и Дековац. У селу су врела: Панића, Јоксића, Добра Вода, Петровац, Врело (испод Стина) и Чесма у Читлуку.

Брда су: Чучало, Ерић-Брдо, Благајиште, Брезовац, Катуниште, Мусин До, Ушин До, Марјановића Брдо, Грот, Страња Гора, Бријест, Косовица, Гај, Крагујевац, Прљине, Шестан, Приложина, Липовац, Стијене, Петровац, Ивић, М. Гај, Орница, Крајеви, Сирча, Главица, Крушчица. Долови, Јоксића Барице, Луг, Рудине, Тртица, Орашће, Војиновац и Брда.

Потеси су: Читлук, Дековац, Змајевац, Поља, Луке, Баре, Шестан, Поникве, Луг, Долови, Подстење, Орашће, Војиновац и Брда.

Злодо је питомо и плодно село, па је увек било насељено. Стара гробља по Јаворини и Читлуку и старе путине и ископине под Пониквама доказ су насељености и старости овог села. Ни ово село нема старих родова. Мисли се, да су пре замрли него иселили, али како је и ово село постизала иста судбина, као и остала села, и одавде су се морали селити.

И овде је пре 250 година било старинаца и међу њих су придолазила нова насеља.

Од првих родова су:

Савељићи. Њихов лредак је дошао прво у Драксин, са северне стране Јаворине. Довео је три брата, од којих су постале три куће. Један од браће оде у Јадар, други остане у Драксину, а друга двојица пређу у Читлук и населе се на оном месту, где су раније имали своја летња станишта. Ова двојица дуго су живела у задрузи па се после поделе; од њих се нека деца иселе у Јадар, где их данас има више породица. Овде се сви зову Савељићи, као да би хтели тиме показати, да им је први досељеник био Савеља. Дошли су из Пиве и што је важно налазили су и својих сродника. Данас се зову још: Глигоријевићи, Ранковићи и Алексићи (33 к.; Св. Арханђел).

Из Пиве су дошли у исто доба и Ђуричићи. Дошла три брата, од којих се старешина звао Ђурица. Населили су се при извору Злодолске Реке под Кадињачом. Кад су се поделили, најмлађи брат, још неожењен, пошто се замерио неким пријатељима, побегне у Рађевину и тамо остане, ожени се и остави потомство. Ђурица и млађи му брат Јокса поделе се, те Ђурица остане с децом на старом месту, а Јокса се повуче на исток и спусти доста ниско од Кадињаче. Потомци ове браће ивлазили су на глас као добри трговци, одличне занатлије, исправне народне старешине (35 к.; Св. Ђурђе).

Грашуловићи су из црногорског Колашина, дошли много после Ђурице и његови су их населили ближе Пепељу. Они су се знатно множили, прешли су преко реке у Дуб, а многи су сишли у лозничка и бијељинска села (22 к.; Св. Јован).

Пре 150 година дошли су:

Јојићи на средини Чучала, дошли из Пилице и на своја летовалишта; има их као Лазића у три махале (18 к.; Св. Алимпије).

Николићи у Читлуку испод Савељића су од Курлага из Кремана (13 к.; Св. Стеван).

Панићи испод Јоксића и над Заглавком су Дробњаци; они су у родном крају и увек сматрани као први (9 к.; Св. Јован).

После 1878. год. на Чучала су дошли:

Милошевићи, чијег је претка населио поп Вујичић као свога усташа из Бабина (5 к.; Св. Јован).

Благојевићи, чијег је претка населио поп Вујичић као свог усташа из Рутоши уз Грашуле (4 к.; Св. Јован).

Јанковић у Николићима је из Драксина (1 к.; Св. Никола).

У селу има 9 родова са 140 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 395-396), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић