Порекло презимена, Бајина Башта

17. јануар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва Бајине Баште. Стање из 1903. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Прича се да је Бајина Башта добила име по оснивачу, неком муслиману Баји. У турско доба и до 1834. год. Бајина Башта се састојала из четири засебна, мања, чисто муслиманска села: Бајине Баште, Плијескова (Пљескова), Маћа (и Маћевине) и Вишесаве. Сва ова села звала су се Једним именом Плијесково и то се име сматрало по нашим службеним списковима као главно село, а друга три као његови засеоци. По попису од 1820. год. Плијесково је имало 40 домова, а по попису од 1832. године 57 домова с 300 породица.

Плијесково је било под селом Рачом и низ реку Рачу до Дрине. Сав горњи део овог села потпао је после 1834. год. селу Рачи, а доњи је остао Бајиној Башти. Маће или Маћевине биле су уз леву обалу реке Пилице и све до њеног ушћа. Оне су данас потпале под Бајину Башту. Вишесава је под истоименим селом и под истоименом косом и спуштала се Дрини и хватала се оне пространије равнице, која је низ Воjнићску Реку. Бајина Башта је према Вишесави и по врху Плијескова и Маћевина и од ње је Вишесава отпала и потпала под село Вишесаву, под старо село Воjиће.

Кад су Турци 1834. год. истерани из Плијескова, отишли су у прекодринска осаћанска села и тамо се стално населили. Своја имања распродали су нашим сељацима из суседних и даљих села, ретко коме изван ондашњих граница. Плијесково, Вишесава и Маће остају села, али се Бајина Башта нагло насељава занатлијама, трговцима, радницима и чиновницима и већ 1838. год. она има тип наших варошица. Да се овако брзо насели и прошири помогле су државне власти, што су ово место прогласиле среским, што се још првих дана отпоче сећи, прерађивати и извозити шума из Таре.

Бајина Башта се данас састоји из три дела: Бајине Баште, Луга и Плијескова. Бајиној Башти припадају Диздаревача, Подјазови и Радошевац. Плијесково се дели на Жабљак, Шарлмпов и Маће, Луг се дели на Љуто Поље и Лугове.

 

У Бајиној Башти су родови и породице:

Павићевићи овде дошли из Ужица, раније од Ивањице (3 к.; Св. Ђурђе).

Мијушковићи трговци, од Никшића (1 к.; Св. Јован),

Пенезићи занатлије, из Бранежаца (2 к.; Св. Никола),

Станишићи занатлије, из Солотуше (1 к.; Св. Никола),

Николићи занатлије, из Пилице (1 к.; Св. Стеван),

Глишићи занатлије, из Раче (2 к.; Св. Јован),

Мурићи занатлије, из Карана (1 к.; Св. Ђурђе),

Симовићи занатлије, из Бесеровине (1 к.; Св. Ђурђе),

Пантелићи занатлије, из Бесеровине (2 к.; Св. Стеван),

Маленићи трговци, из Раче (1 к.; Св. Никола),

Кнежевићи трговци, из Вишесаве (1 к.; Јован Милостиви),

Поповићи трговци, из Кремана (2 к.; Св. Лука),

Ћировићи занатлије, из Осата (1 к.; Св. Стеван),

Јелисавчићи занатлије, из Вишесаве (1 к.; Св. Јован),

Тодоровић трговац, из Камене Горе (1 к.; Св. Архангел),

Јоловић занатлија, из Бање код Прибоја (1 к.; Св. Никола),

Савићи занатлије, из Бесеровине (2 к.; Св. Стеван),

Пузовићи занатлије, из Ужица (1 к.; Св. Никола),

Газдићи занатлије, из Нове Вароши (1 к.; Св. Никола),

Перовићи занатлије из Осата (1 к.; Св. Јован),

Цвијовић занатлија, из Ужица {1 к.; Св. Јован),

Мијалковић занатлија из Бабушнице (пиротске) (1 к.; Св. Јован),

Караклије трговци, из Заовина (2 к.; Св. Никола),

Тадић трговац, из Црвице (1 к.; Св. Никола),

Гагићи занатлије, из Пилице (2 к.; Св. Алимлије),

Јањушки занатлија, из Бабина (1 к.; Мратин дан),

Остојић занатлија, из Обајгоре (1 к.; Св. Јован),

Тришић занатлија, из Раче (1 к.; Св. Никола),

Тошић занатлија, из Кремана (1 к.; Св. Стеван),

Игњић занзтлија, из Вишесаве (1 к.; Јован Златоуст),

Вујичић свештеник, из Радојине (2 к.; Св. Никола),

Кесерски, из Стапара (ужичких) (2 к.; Св. Никола),

Радојичићи занатлије, са Стапара, (2 к.; Св. Лука),

Митровићи трговци, из Заглавка (2 к.; Св. Јован,

Шибалић занатлија, из Ужица (1 к.; Св. Ђурђе),

Нинчић занатлија, из Седобре код Милешеве (1 к.; Св. Јован),

Карадаревићи (5 к.) муслимани, старинци, остали у Бајиној Башти; по занату су ковачи и поткивачи и физички радници,

Требињци (1 к.; Св. Јован), индустријалци из Ужица,

Јовановићи трговци, из Радојине (3 к.; Св. Ђурђе),

Милошевићи, Сарајлићи трговци и индустријалци, од Бање (2 к.; Св. Никола),

Ђорђевић свештеник из Котраже, (1 к.; Св. Стеван),

Петровићи занатлије, из Заглавка (2 к.; Св. Јован),

Миловановић, Кајмачић чиновник и трговац из Ужица (1 к.; Св. Арханђел),

Ћирићи занатлије, од Ужица (2 к.; Св. Никола),

Николић занатлија, из Глумча (пож.) (1 к.; Врачи),

Ивановић занатлија, из Осата (1 к.; Св. Лазар),

Богојевић трговац, из Стапара (1 к.; Св. Никола),

Веселиновић трговац, из Солотуше (1 к.; Св. Никола),

Тодоровићи из Црвице (2 к.; Св. Арханђел),

Алексић из Раче (1 к.; Св. Ђурђе),

Бјелица из Високе, трговац, (1 к.; Мратин дан),

Пантовић трговац, од Требиња (1 к.; Св. Никола),

Илићи из Пилице (2 к.; Св. Јован),

Анђелић трговац, с Бајица (Црна Гора) (1 к; Св. Ђурђе),

Каљевић трговац, из Бранежаца (1 к.; Св. Тома),

Давидовић занатлија, из Вишесаве (1 к. Св. Јов. Златоуст),

Јовановићи из Бухара (ужички) (2 к.; Св. Никола),

Богдановићи трговци, из Бухара (2 к.; Зачеће Св. Јована),

Ђокић занатлија, из Добротина (1 к.; Св. Арханђел),

Радељић занатлија, из Шљивовице (1 к.; Св. Врачи).

Трговачких, занатлијских, чиновничких и радничких породица у Бајиној Башти има 66 са 96 домова.

 

У Плијескову, Маћама и Лугу населиле су се ове земљорадничке породице:

Анђићи из Биоске (4 к.; Св. Арханђел),

Салкићи (2 к.) и Ајкићи (3 к.) једине су муслиманске и староседелачке породице, остале неодсељене у Босну.

Карадаревићи (6 к.) и они у Бајиној Башти, једна су породица, само што су ови земљоделци и надничари, радници на Дрини, и данас су муслимани.

Тешићи (6 к.; Св. Јован) из Мокре Горе,

Јовановићи (3 к.; Св. Јован) из Осата,

Савићи у Лугу (3 к.; Св. Јован) су из Љештанског,

Бешлићи (4 к.; Ђурђиц) су из Кремана,

Ђурђићи (4 к.; Ђурђиц) су из Кремана,

Чучковићи из Бање (4 к.; Св. Никола),

Пуртићи су из Слатине (прибојске) (7 к.; Св. Јован),

Петковићи (6 к. Аћим и Ана) су од Вранеши (нововарошке),

Павловићи (3 к.; Св. Никола) су из Пчелица,

Пурићи су из Радијевића (2 к.; Св. Архангел).

Михаиловићи су из Пјешиваца (3 к.; Зачеће Св. Јована),

Бојићи су из Кремана (2 к.; Ђурђиц),

Павићевићи су од Нове Вароши (2 к.; Св. Ђурђе),

Лекићи су од Бранежаца (2 к.; Св. Никола),

Јелисавчићи су из Заовина (2 к.; Св. Јован),

Јовановићи Галине су из Јагоштице (5 к.; Св. Трифун),

Борањци су из Раче (2 к.; Св. Стеван),

Ивановићи су из Вранеши (2 к.; ‘Св. Никола),

Лаловићи су из околине Нове Вароши (2 к.; Св. Никола),

Петровићи су из Јагоштице (2 к.; Св. Ђурђе).

Тошићи су из Кремана -(3 к.; Св. Стеван).

Ђокићи су из Раче (2 к.; Св. Никола),

Прокићи су из Љештанског (2 к.; Св. Марко);

Веизовићи су из Љештанског (2 к; Св. Марко).

Недељковићи, Китићи су из Вилова (2 к.; Св. Арханђел),

Ивановићи су из Бесеровине (2 к.; Св. Стеван),

Јевтићи су из Заовина (2 к.; Св Стеван),

Секулић је из Рогачице (1 к.; Св. Јован),

Татић је из Обајгоре (1 к.; Св. Лука),

Хаџић је из Качера (1 к.; Ђурђиц),

Вукашиновић је из Осата (1 к.; Св. Никола),

Радмиловић је од Криве Реке (1 к.; Св. Ђурђе),

Кутлешићи су из Чајетине (2 к.; Св. Никола),

Матићи су из Јагоштице (2 к.; Св. Ђурђе),

Лазаревић је из Раче (I к.; Св. Арханђел),

Стевановић је из Раче (1 к.; Св. Ђурђе),

Михаиловић је из Обајгоре је *к.; Св. Јован),

Нешковић је из Дрвице (1 к.; Михољ дан).

Земљорадничких породица у Бајиној Башти има 41 са 111 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 384-388), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.