Порекло становништва села Семегњево, општина Чајетина. Стање са почетка 20. века. Према студији Љубомира Мићића “Златибор” (Насеља и порекло становништва)
Семегњево је на северозападу од Златибора. На средини села је Семегњевско Поље, заталасано и око њега куће.
Около су брда: Вијогор, Лупоглав, Лисичина, Велико Брдо, Ди?бор, и Груда. Кроз село тече Скакавац и Сандучки Поток у Црни Рзав.
Извори су: Божанића Извор, Сандук, Камичак, Пишчева Чесма, Пековића Чесма и Шаш.
Земљиште се назива: Питомине, Баре, Мало Поље, Окомиште, Њивице, Јагњило, Бели Брег, Поток, ?а?ино Брдо, Поље, Обарак и Вратановац. Шума је: Дебело Брдо, Тичија Глава и Велико Осоје.
У ”доба Проклете Јерине” сејали су неколико година неко семе које ”није издавало” (није ницало), те су говорило да је то ”семе гњево”, отуда име села Семегњево. У Семегњевском Пољу у Обрви је Грчко Гробље.
Пре 300 година досељени су из Пиве:
Пековићи (Благојевићи, Божовићи и Јездимировићи),
Костићи (Вујовићи и Јездимировићи) и
Пишчевићи из пивског села Пишћа (Пишче) где их има и сад велика породица Добриловића, сви славе Јован-дан, и имају осељене рођаке: од Костића Делићи Божићи и Кулаши у Шљивовици и Семегњевци (Николићи) на Филиповића Брду у Заовинама, а од Пишчевића Шућури у Шљивовици и породица јунака Стојана Чупића у Црнобар. Салашу у Мачви.
У почетку 19. Века су досељени:
Црепуљари из Штрбаца (сл. Пантелејев-дан и радили црепуље), Јањићи из По?????а код Ужица (св. Ђурђев-дан), Маричићи из Мокре Горе и Тошићи из Ојковице.
Пре 140 година досељени су Џамбаси (Думоњићи, Милинковићи и Костићи) и Виторовићи из Бјеле Реке на своја колибишта и Маричић из Херцеговине.
ИЗВОР: Љубомир Мићић, Златибор (Насеља и порекло становништва)
12. март 2017. у 22:45
ђорђо
Божовићи су у једном од пописа из 19. века уписани као Кулићи па је могуће да потичу од Кулића из Пиве
21. новембар 2020. у 23:54
Doca
U nekom predanju pominje se (silni) Janko Kulić, pa stariji ljudi kad psuju psuju “Božijeg Janka”.
A za Božoviće kažu da su od Boža Kulića potekli.
7. мај 2018. у 10:56
djordjo
ako ima neko iz ovih porodica da hoće da se testira
Пековићи (Благојевићи, Божовићи и Јездимировићи),
Костићи (Вујовићи и Јездимировићи) и
Пишчевићи из пивског села Пишћа (Пишче) где их има и сад велика породица Добриловића, сви славе Јован-дан, и имају осељене рођаке: од Костића Делићи Божићи и Кулаши у Шљивовици и Семегњевци (Николићи) на Филиповића Брду у Заовинама, а од Пишчевића Шућури у Шљивовици и породица јунака Стојана Чупића у Црнобар. Салашу у Мачви.
neka mi se javi na [email protected]
14. фебруар 2021. у 13:20
milisav mijo perazic
Brastvo Piščević je starinom sa crnogorskog primorja od plemena Paštrovića-Reževići-Katun, doselili u ovo mjesto iz Godinja-Crmnica, opština Bar kao dio brastva Perazić 1564 godine, da bi se sredinom XVII vijeka odselila u mjesto ŠID danas Vojvodina- Srbija. Nejasno je zašto su prezime Perazić promjenili u prezime Piščević, jer i danas se njihovi najstariji preci u Godinju – Crmnica i Reževići – Petrovac prezivaju Perazić.
22. новембар 2020. у 18:44
Doca
Primetio sam da u ovom spisku prezimena nema prezimena Đurić.
Da li je to slučajno promaklo ili su naseljeni tek nakon pisanja etnološkog zbornika?