Порекло презимена, село Перућац (Бајина Башта)

16. јануар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Перућац, општина Бајина Башта. Стање из 1903. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Село је источно од Перућанског Врела које се овде зове само Врело, и низ Дрину до паралелног Митровачког Врела, на дринским изломљеним терасама и високо над Дрином и под Алушким планинама. Село је и високо под планином и кроз планине се пење на Тисово Бродо и Митровац. Нема планинског села тако збијеног и прегледног као што је Перућац. Не дели се на засеоке и махале.  Од Врела су на југ Стране, Горушица, Крње Брдо, Голија, Понори, В. Ливаде, делови од Алушких Планина; од југа су: Махнита Раван, Митровац, Борје, Тисово Брдо и Заовљанске Косе; од истока су: Локвице, Борово Брдо, Сумбулић, Буково Брдо, Црвено Брдо, Црвена Вода (поток) и Дрина.

У Перућцу је главна вода Перутачко Врело. На источној страни је Црвена Вода, која дели село од Бесеровине. У Зауглинама су Врела Малешево и Брестовац.

У Перућцу су узвишења: Османово Брдо (прозвано по Турчину Осману Хаџићу, чији су потомци истерани 1836 године), Симић Брдо (по неком непознатом Сими, старијем од Османа), Перле, Градац, Горушица, Лазац, Сумбулић. Код Врела на дринској обали је старо (хришћанско) гробље, знатно оштећено и полупано. Низ Лазац, Градац и Сумбулић су најлепша таранска точила, којима села: Заовине, Перућац и Бесеровине спуштају своју грађу на Дрину.

У Зауглинама су брда: Гај, Брдо, Шестић, Соколина, Ивић, Церје, Палеж и Гребен.

У Перућцу су њиве: Османовац, Врело, Брдо, Луке, Поље, Црвена Вода и Подлазац. Ливаде су на В. Ливадама, Понорима, Крушчици, Митровцу, Тисовом Брду и Грацу а и испусти су по брдима и странама изнад села и око Дрине. У Зауглинама се њиве зову: Брестовац, Пољане, Њиве (на Гају), Брдо (њиве на Брду) и Луке. Ливаде су на Соколини, Церју, Шљивовици, Умићу, Гребену и Долу. По шумама и брдима су испаше и летња станишта.

Велико старо гробље на ушћу Врела и над самом Дрином доказ су старости овог села. На Митровцу су многи стари коловози за пренос грађе. Велика точила низ Оштру Стијену и Митровац доказ су старих насеља и некадашњих планинских радња.

До 1834. год. Перућац је био чисто муслиманско село. По попису од 1832. год. имао је 24 дома са 131 пород и 73 мушке главе. Исељен је 1834. год. и тадашњи становници прешли су преко Дрине у Осат и сада су право према Перућцу. На њихова имања нагрнули су Биоштани и Заовљани па су се многи уселили у готове куће, многи поградили нове а многи тек почели да граде. Они су на својим саслушањима код власти изјавили, да су ова имања покуповали, мада их нису платили. Још су изјављивали појединци да не могу без ових имања живети, али су власти успеле да многе отерају и предаду новопридошлим Црногорцима и Херцеговцима. На тај начин дошли су Црногорци и Херцеговци као први насељеници.

Право се село могло формирати тек 1836. године.

Тада су државне власти населиле:

Кркоте-Николиће (18 к.; Св. Јован) и то најпре три, а затим још две породице из Колашина;

Шкрље, Шкрљиће (5 к.; Св. Јован) из Колашина;

Лакиће (5 к.; Св. Ђурђе) из Д. Бјелица у Црној Гори. Од ових је једна породица остала овде, а две су отишле у Ужице.

Државне су власти населиле и Петрићевиће (3 к.; Св. Лазар) из Д. Бјелица; од њих су се две породице одселиле у Ваљево.

Новаковићи (3 к.; Св. Ђурђе) су из Колашина. И од њих су се две породице одселиле и то једна у Београд а друга у Шабац.

Власти су населиле и Ђорђевиће (7 к.; Св. Лазар) од Пријепоља.

Државне власти су уступиле готове земље или признале право куповине овим родовима из околних села:

Ордагићима (5 к.; Обретеније) из Алуге.

Рајацима (2 к.; Св. Никола) на самом ушћу Врела у Дрину, где су подигли модерну стругару, млин и механу; они су из Заовина.

Јањићима (2 к.; Св. Пантелија) од Пантелића из Алуге.

Радојичићима (2 к.; Св. Никола) од Јездића из Растишта.

Галинима, Јовановићима (2 к.; Св. Трифун) из Јагоштице.

Дикановићима (3 к.; Св. Ђурђе) из Дробњака у Јагоштици.

Томићима (2 к.; Св. Никола) из Кремића.

Главни део села чине црногорска и херцеговачка насеља, која су у средини и с бољим имањима, а по крајевима су сељаци околних села. У Перућцу има 13 родова са 57 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 374-376), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.