Порекло презимена, село Клинци (Херцег Нови)

Порекло презимена села Клинци, општина Херцег Нови. Стање из 1913. године. Приредио сарадник портала Порекло Небојша Новаковић.

Село се налази по сата источно од Порто Роса, у једној висоравни, између два брежуљчића, с оне стране полуотока према отвореном мору, у висини над морем 146-189м.

 

ело се дијели на Клинце и Љумотиће, једно од другог четврт сата удаљено.

У Љумотићима станују Кршанци (5к), којих су куће све једна до друге, тако да између себе чине унакрст улицу. У Клинцима куће су разбијене, али су ипак породице једног братства ближе једна другој, у размаку од 5-15м, а племе од племена једно 5 часака.

Све су куће покрај пута, који води из Порто Роса кроз село, а има их 47 а душа 218 (143 мушких, а 74 женских – 146 прав., а 70 римокатолика). Највеће су породице: Калуђеровићи (8к), Ђураши (4к), Радовићи (5к), Вего (3к), Поповићи (2к) и Бјелица (1к). У Клинцима је пучка школа, тврђава Кабала, Марконијев брзојав, три православне цркве и један дућан. Сва се здања налазе покрај пута, који води кроз село. Клинци су добили име по камењу, који се туда налази, а сличи клинцима. Име је врло старо. Засеок Љумотићи назват је од давнина по Љумотића породици, која се спомиње у 15в у пергамони зетског митрополита Јефтимија, у којој се говори о једној парници, коју је речени митрополит пресудио у корист Љумотића, а у присуству сведока Досе Бабунчића и Богдана Мркова.

Између старина јесу цркве св. Арх. Михаила, мала црква, заокружена високим зидом. Зидарска је техника према другим црквама знатна. Сазидана је 1670, а иконостас је, како се види из натписа, рад из 18в Рафаела Зоографа. У њој има Триод, у коме се спомиње „Стефан од града Скадра“, а то је био онај штампар Стефан Скадарини, који је у Млецима отштампао један Фаризеовац 1561г. Има и један Зборник, ког је написао ердељски митрополит Генадије 1580. – Св. Сава, то је мала црква, грађена 1800. Св. Трифун, црква врло мала. Св. Пантелије црква мала, а близу ње је засеок Љумотићи, гдје је некад живило братство Љумотића, што се дознаје из пеграмене зетског митрополита Јефтимија.

У овом селу има и једна гомила. – Данашње насеље у Клинцима има везе са старијим насељем у толико, у колико и данашње породице стоје у вези са старим породицама, од којих неке тврде да су још од тада.

 

Порекло родова 

Постанак села губи се у недогледној прошлости. Нека од данашњих племена сnомињу се у општој читуљи луштничкој, која се чува у манастиру Савини, а написана је почетком 18. века од калуђера Савинских, који су купили милостињу по Луштици.

Најстарија братства, за која се зна да су у овом селу била, а која се истрачила, јесу:

Љумотићи, који се спомињу у пергамени эетског митрополита  Јефимија у 15. веку, а по њима је, како видесмо, прозван засеок Љумотићи, где живе сада Кршанци. Братство се истричило има 200 год., а славило св. Николу.

Чворићи су староседеоци. По читуљи, звали се и Чорићи. Славе св. Трифуна.

Гуше, Ђурђиновићи, Вицковићи, Милашиновићи и Радовићи, славе св. Николу, а истрачили се има преко 170 година.

Ђурашевићи. Њих зову и Ђураши. Славе св. Харитона, староседеоци. Читуља неког Стијепе Ђурошевића из 18. века налази се у манастиру Савини. Ови тврде да су потомци Ђураша, унука Ђураша Вранчића, витеза у цара Душана, а члана оне замените породице, која, као што се прича, даде име селу Ђурашевићима у Кртолима.

Калуђеровићи. Они су дошли са Црне Горе из Ћеклића има 400 година, а славе св. Трифуна.

Кршанци, дошли у 16. веку из Арбаније и настанили се у засеоку Љумотића. По читуљи, кoja се храни у манастиру Савини, звали се и Кршанчевићи. Славе св. Тројицу.

Бего, староседеоци, славе св. Харитона.

Поповићи из Црне Горе, има 200 година, а славе св. Трифуна, као и Бјелица, који је дошао из Грбља има 20 година.

 

ИЗВОР: Бока, поп Саво Накићеновић, 1913. године

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Небојша Новаковић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.