Порекло презимена, село Богатић (Ваљево)

Порекло становништва села Богатић, град Ваљево. Стање из 1907. године, према студији “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, аутора Љубомира Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Богатић је на источном крају простране Лесковичке висоравни, а на левој обали реке Граца. Богатинске су земље по вртачама, доловима и плећастим висовима.  Само кишних година, земље овог села могу донети осредњи род. Шума је од лиснатог дрвета, а има је по целом слеу и његовом атару.

Богатић је село разређеног типа. Првобитно је било село од једне куће, па се после деобом множило и ширило на све стране. На овај начин постао је џемат, кји се даље грана и померао, те добио данашњи изглед. У селу се знају три џемата: Матићи, Антонијевићи и Оглавци.

Богатић је према харачким тефтерима из 1818. год. имао 14 домова са 17 породица и 40 хар. лица. Према попису од 1865. год. било је 25 домова са 196 становника….докле према попису од 1900. год. било је 47 домова са 382 становника.

У Богатићу је 48 кућа од 3 породице. Одвајкада је саставни део лесковичке општине у срезу ваљевском. Гробље је заједничко ина Меховинама. Село не преславља.

Богатић је старо село. По причању старијих сељака и предањима која су се очувала у селу и околини, село је основала породица Богатинаца, досељена из села које је имало данашње имена. Имена џематска: Матићи и Антонијевићи су по презименима главнијих породица, а Оглавци су име по месту насељења јер су по оглавцима ових брда изнад река Граца и Суваје.

По Гувништу се налазе многи стећци за које народ држји да су споменици од старих маџарских гробаља, којих је било доста у овом селу, ну то могу бити спомиеници ранијих насељеника или изгинулих путника који су сахрањивани поред путева. Као сеоска старина је стари, низ Дугалицу, у корито реке Граца, сведени пут којим се у турско доба и раније ишло из Босне на Ваљево. Овај је пут усечен у камену, а могао је бити и римски пут по старој тврђавици у Бранеговићу, која је вероватно била сместиште мале посаде која је овај пут чувала и одржавала.

 

Порекло становнштва и оснивање села

Матићи су на Парлогу и у њима су ове породице: Матићи 4к, Ранковићи 2к и Матијевићи 3 куће.

У Антонијевићима су: Мићовићи 5к, и Антонијевићи 7 кућа.

Оглавци су: Митровићи 4к, Шабазовићи 1к, Јанковићи 4к, Марићи (Митровићи) 5к, Романовићи (Маринковићи) 3к, Кнежевићи 1к, Стевановићи 3 куће.

На Дугалици су: Митровићи 2к, Марковићи 1к и Госпавићи 2 куће.

Народно предање вели да је село основао Јован Богатинац, досељен пре почетка 17. столећа из Доњег Колашина у Старој Србији, из братства или села Богатића. Кад се Јован доселио, нашао је село пусто и ненасељено, морао га је крчити и тако се населити. Прва кућа била је на Тичаку. Јован је имао три сина: Илију, Савка и Милију, који су живели у задрузи до смрти Илијине. По смрти Илијиној, браћа се са синовцима тако поделе да Милији припадне Парлог и сав крај села око њега, Савку остане Тичак, а синовцима Гувниште. О насељавању Богатића, својим млађима је причао пок. Павле Антонијевић, рођен 1792. год., а умро 1891. године.

  • МАРИЋИ, СТЕВАНОВИЋИ, РОМАНОВИЋИ и ЈАНКОВИЋИ – потомци Илијини.
  • МИТРОВИЋИ, ГОСПАВИЋИ и МАРКОВИЋИ – од Савка.
  • МИЋОВИЋИ, АНТОНИЈЕВИЋИ и МАТИЋИ – од Милије.

Према овоме, цело је село скоро од једне породице, има их 46 кућа, сви славе Св. Николу.

  • ШАБАЗОВИЋ – је из Вранеши у Старом Влаху
  • КНЕЖЕВИЋ – из Штрбаца у Старом Влаху, обојица досељени пре 45 година у ово село, прво као слуге, па се после овде оженили и закућили; оба славе Св. Јована.

 

Богатинци се занимају земљорадњом и воћарством…докле је сточарство сведено на најмању меру. Богатинци се осим овога најрадије занимају и зидарством. Занат су изучили од Осаћана и од пре 30 година отпочели су га у толикој мери упражњавати, да су се пустили у самостална предузећа по свима суседним селима ове области. На занат их је упутила неродност њиховог села и малена имања.

 

ИЗВОР: “КОЛУБАРА И ПОДГОРИНА“, Љубомир Павловић, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига осма НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига IV Београд, 1907. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Корени

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. NemanjaVa

    Da li znate šta još detaljnije o poreklu Jovana Bogatinca? Iz Bogatića sam poreklom pa me interesuje. Unapred hvala.

  2. mg valjevo

    Jovan Bogatinac (orginalno Bogetinac, po selu Bogetic odakle se doselio, smestenom na izvoru reke Zete, bratstvo Pjesevaca, slave sv. Nikolu, pod tim imenom upisivano u turske teftere i u enturiji manastira Celije 1830. god.) se na ovaj prostor doselio sa svojom i bratovljevom porodicom.Prethodno prezime je nepoznato.Brat Jovanov se kratko zadrzao na ovom prostoru te nastavio put sa svojom porodicom ka Cesariji. Posto mu nedozvolise da granicu predje osta u Macvi i formira selo koje nazvase Bogetici (kasnije opstina Bogatic).Pominju se u popisu iz 1809. god. (Pavle Bogatinac, verovatno unuk Jovanovog brata).Iz ovog bratstva bio je i Nikonor Bogetic, savinski arhimandrit i provikar bokokotorski od 1812-1822, osvestao barjak rusko-crnogorsko-bokeljske vojske koju je predvodio mitropolit Petar I 1806. god.

    • Ivan

      postovani, video sam vas komentar i na sajtu http://www.ajmonegde.com, u vezi izvora reke Gradac. Radim zavrsni rad na temu predeo izuzetnih odlika klisuta reke Gradac, pa me zanima da li to sto ste napisali u komentaru postoji u nekoj literaturi? bio bih vam zahvalan ukoliko biste mi odgovorili. unapted hvala.
      pozdrav!

      • MG Valjevo

        Izvori podataka:1. Vojnogeografska karta,Sekcija 1:25000 Valjevo 4-1 (Susica),2. Dr Radenko Lazarevic valjevski karst (srpsko geografsko drustvo ,Beograd 1996.),3. Vode valjevskog kraja,Kolubara-veliki narodni kalendar za prestupnu 2004.,knjiga 14,IP Kolubara.

    • NemanjaVa

      Da li imate u pdf formatu knjigu ,,Selo Bogatić (valjevski” i ukoliko je imate lično u iz Valjeva ste kopirao bih je. Evo i moga mejla pa mi se se javite ukoliko ste radi [email protected]

  3. mg valjevo

    ispravka je neophodna, prvo treci sin Jovanov je Matija.Drugo, potomci Savkovi su Stevanovici, Markovici i Gospavici (prethodno Gavrilovici pa Pantelici), potomci Ilijini su Milovanovici, Marici, zatim Marinkovici, Jankovici i Mitrovici koji se prethodno prezivase Romanovici a Matijini su Petrovici od kojih nastase Matijevici, Markovici i Rankovici te sve tri familije uzese prezime Matici a od drugog sina Antonijevici.Sabazovic prezime postojalo je u Lelicu a njihov doseljenik u Bogatic preziva se Nikolic.Knezevici su se prethodno prezivali Dubnica,Simeunovic, Mihajlovic (postoji i Ivanic) konacno Knezevic po knezu Mijailu Dubnici. Postojala su i prezimena Dimitrijevici (potomci Jankovica), zivkovici (potomci Markovica), Zekici (potomci Matica iz Lelica), Jovanovici (teritorijalno pripali s. Leskovice kao i Miletici, Rakici pripali s. Lelic, Teodorovici nastanjeni iz s. Curovo, Bistrica, srez Prijepoljski.