Порекло презимена, село Прњавор (Шабац)

6. новембар 2012.

коментара: 2

Порекло становништва села Прњавор, град Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века

 

Досељени у 18. веку

Из Црне Горе, досељени су: ВЕСЕЛИНОВИЋИ (Степањдан, 14-1 к); има их и у Рибарима.

ГВОЗДЕНОВИЋИ (Лучиндан, 12-5 к).

КАЛАБИЋИ (Ђурђевдан, 8 к), од Дробњака.

КАНДИЋИ (Никољдан, 7-2 к), ПЕРИЋИ (7-2 к), ЧАРКИЋИ (15-4 к), и од њих РИБИЋИ (11-2 к), један су род; по предању, доселила се браћа Канда, Пера, Чарке и Риба.

ЋИРКОВИЋИ (Никољдан, 11-2 к), старо име Николићи; од њих су ДИКОСАВИЋИ (3 к), ЈЕКИЋИ (11-2 к), и СТАНИЋИ (3 к): по предању, доселила се браћа Ћирке и Момчило, са снајама Јеком (Јекићи), Станијом (Сганићи), и Дикосавом (Дикосавићи); Јекин муж звао се Мијајло (садашњи Мијајловићи), Станијин – Теодосије (данашњи Теодосићи), а Дикосавин – Кардо.

САВИЋИ (Мала Госпојина, 3-1 к), од рода су Ројевића; досељени од Никшића, браћа Сава (Савићи), и Аћим (Аћимовићи и Илијашевићи, у Бадовинцима).

ГАРАБИЉЕВИЋИ (Јовањдан, 18-1 к), и од њих ТАНАСИЋИ (4 к); Гарабиљевића кажу да их има и у Руми (7 к), и да су с њима један род.

ВУЈЕВИЋИ (Аранђеловдан, 14-2 к), и од њих КРСМАНОВИЋИ (3 к) и ПРАЈЗОВИЋИ (5-1 к).

КРИЛОВИЋИ (Лучин дан, 30 к), из Херцег Новог; по предању, четворица браће побегну из завичај а због убиства Турчина, те један од њих остане у Сјеници, други оде у Румунију, трећи – у Срем, а четврти се насели у Прњавору.

МАРЈАНОВИЋИ (Никољдан, 3 к).

МИЛОШЕВИЋИ (Степањдан, 13 к), од рода су Петровића.

ПОПОВИЋИ (Јовањдан, 7 к); прво, били насељени у Клењу, име су добили по попу који је служио у цркви Лазарици стара црквина у градини Берића).

Из Херцеговине дошли су АЛАНОВИЋИ (Никољдан, 25 к); један су род са Алановићима, у Змињаку.

СРДАНОВИЋИ (Никољдан, 30 к); прво, били у Балатуну, у Семберији; име добили по Илији Срдану, буљугбаши мачванском; старо име не знају.”

Из Босне, прешли МИЛИНКОВИЋИ (Ђурђевдан, 50 к); од њих су Беговићи, у Дуваништу. БАБИЋИ (Ђурђевдан, 5 к), један су род са Бабићима у Црној Бари.

ВАСИЋИ (Степањдан, 5 к), и ЈАЊИЋИ (6 к), један су род.

МИЈАТОВИЋИ (Ђурђевдан, 7-3 к).

КУЛЕЗИЋИ (Мрата 80-3 к), од рода Кулиза; досељени са планине Рудник у Србији; исти су са Кулезићима у Причиновићу.”

 

Досељени почетком 19. века- од Првог српског устанка до 1829. године

Из Црне Горе: МИЛУТИНОВИЋИ (Никољдан, 4-2 к), из Штитара, села на граници са Херцеговином; по предању, доселио се Гајо, са петорицом браће, три сестре, и родитељима; Од рода су Васарића, и један су род са Милутиновићима у Засавици и Дреновцу.

ПУШКАРЕВИЋИ (Ђурђевдан, 12-5 к), од рода Гавриловића.

Из Херцеговине су: АНИЧИЋИ (Јовањдан, 7-1 к), и од њих КЕВИЋИ (2-2 к).

РАКИЋИ (Никољдан, 1 к). РИСТИЋИ (Аранђеловдан, 12 к), старо име Шупетовићи.

Из Босне су: ЂУРЂЕВИЋИ II (никољдан, 2 к), звани Оџићи; један су род са Оџићима у Богатићу.

КРСТИЋИ (Никољдан, 3 к); прозвани по баби Крсти, која је погинула у Чешљевој бари; од њих су Крстићи У Змињаку, СОКОЉАНСКИ (Никољдан, 3 к), и од њих ЈЕШАНИЋИ (3 к), од рода су Кенића, из Соколца.

ТРИФКОВИЋ (Ев. Матеја, 11-1 к).

ТРНИНИЋИ (Никољ дан, 7 к); доселила се Трнина, са мужем Лазом, из Босанске Крајине; род су са Трнинићима у Узвећу.

Из Јадра су САМУРОВИЋИ (Јовањдан, 15-3 к), од Максимовића, из Грнчаре. Старином су досељени у Јадар из Херцеговине. Прво су били у селу Доња Радуша (ужичка Црна Гора).

Из Поцерине су СТЕФАНОВИЋИ (Никољдан, 3-1 к), звани Масаловићи; доселио се Стеван, из Добрића; уљез у Зељиће (замрли).

Из Рађевине су ТУФЕГЏИЋИ (Ђурђиц, 5 к), из села Ликодре, и ЂУРЂЕВИЋИ 1 (Јовањдан, 4 к), из Церове.

Не знају порекло МАЈСТОРОВИЋИ (Јовањдан, 1-2 к), МАКСИМОВИЋИ, звани Пртљаговићи (Никољдан, 2 к), и ПЕЈИЋИ, звани Шуште ровићи (Ђурђевдан, 5-1 к).

 

Досељени између 1829. и 1863. године

БАЋАНОВИЋИ (Мрата, 2 к): дошао Живан, из Причиновића, на ујчевину у Милошевиће. ЖИВКОВИЋИ (Митровдан, 5-1 к), из Херцеговине.

ИВАНИЋИ 1, звани Беговићи (Срђевдан, 5- 1 к), из Босне.

ИВАНИЋИ II (Лучиндан, 4-1 к), старо име Јелићи;” мисле да су дошли од Ивањице (због презимена).

ЈОВАНОВИЋИ 1 (Ђурђевдан, 4-2 к), из Цикота, у Јадру.

ЈОЦИЋИ (Ђурђевдан, 7-5 к), из Поцерине; старином су из Херцеговине; један су род са Јоцићима у Бадовинцима.

КАТИЋИ (Ђурђевдан, 10-2 к), не знају порекло.

КОМЕСАРОВИЋИ, звани Кундићи (Никољдан, 3 к), из Црне Горе, ЛАЗИЋИ, звани Кукаловићи (Ђурђевдан, 4-1 к), дошли од глушачких Лазића, досељених из Црне Горе.

ЛИКОДРИЋИ 1 (Ђурђевдан, 2 к), из Ликодре, у Рађевини.

ПОПАДИЋИ (Никољдан, 1-2 к), не знају порекло.

ПЕТРОВИЋИ (Јовањдан, 3-1 к), из Борање (зову их Борањци), у Рађевини.

ТРИШИЋИ, звани Тицановићи (Аранђеловдан, 3 к), из Босне. КРСМАНИЋИ(Аранђеловдан, 7-4 К), од Ђаламића, у Клењу.

 

Досељени крајем 19. и почетком 20. века

БОГУНОВИЋИ (Св. Сава, 3 к), не знају порекло.

ВАСКОВИЋИ (Аранђеловдан, 1 к), потичу од неког Васка, досељеног из Црне Горе. ДИКАНОВИЋИ (Ђурђевдан, 7-2 к), од Марића из Милине, у Јадру.

ЛИКОДРИЋИ II звани Кундићи (Аврамије, 2 к), од Чајића из Ликодре, у Рађевини.

МАТИЋИ (Никољдан, 2-3 к); доселио се Јован Црвендлакић из Новог Села (Јадар) посинио га неки Мата, и по њему узео презиме.

ПЕЈЧИНОВИЋИ (Ђурђевдан, 1 к); доселио се Јеврем, са породицом, из Горњег Милановца.

ПЕТРИЧИЋИ (Јовањдан, 6-1 к) дошао Милан, из Крбавице, у Лици, 1880 године.

ЋОСИЋИ (Илиндан, 3-3 к); доселио се Живко, ковач, из Новог Села (Јадар).

ЦВЕЈИЋИ (Никољдан, 2-4 к), од Миливојевића из Остружња, у Подгорини; старином су из Црне Горе.

СЕВИЋИ (Зл. Јован, 12 к), из Црне Баре, од Севића.

ТОМИЋИ (Аранђеловдан, 1 к), дошао Петар, из Црне Горе, служио код Папића (замрли), и наследио њихову имовину.

КОНДИЋИ, звани Тодоровићи (Никољдан, 3-3 к), од петловачких Кондића.

Из Бачке су досељени, 1880. године, ЈОВАНОВИЋИ II (Никољдан, 5 к); дошао Јован, са породицом, из Обровца (код Бачке Тополе).

МАЛЕТИЋИ (Јовањдан, 5-1 к), из Бачке Паланке.

ТРИФУНОВИЋИ (Никољдан, 1-1 к), из Дарде.

Јован АРНАУТОВИЋ (1-1 к), из Бадовинаца.

Милутин БОГДАНОВИЋ (2 к), из Лешнице.

Митар КОКАНОВИЋ, из Клења; дошао на ујчевину у Катиће.

 

Досељени између два светска рата

Живан Берић (1 к), из Богатића, уљез у Милинковиће.

Јеремије ВЕРМЕЗОВИЋ (1 к), трговац, из Трипкова (код Чајетине).

Момчило ГЛИГОРИЋ (2 к), из Јошева, у Јадру; уљез у Кроманиће.

Младен ЗОРБИЋ (1-1 к), бојаџија, из Клења.

МОРАВЧЕВИЋИ (3 к); доселила се браћа Живослав и Владан, из Змињака.

ТАНАЦКОВИЋИ (Часне вериге, 2 к), из Петковице; дошли тетки на имање, у Мијатовиће.

Миливоје ФИЛИПОВИЋ (Степањдан, 1 к), из Брњца, у Јадру.

 

ИЗВОР: macva.awardspace.com

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Luka

    Javite mi se na [email protected] ako imate bilo kakve podatke za razmenu o familiji Likodrić iz ovog sela. Imam dosta informacija, konkretno mi trebaju podaci za Živana Likodrića rođenog oko 1860.

  2. Rade

    Poštovani,
    Zamolio bih potomke Vaskovića iz Švrakinog sela iz Sarajeva koji vode porijeklo od Rubežića -Jakičića i Rubeža,Nikšić, slava sv.Nikola, da razmijenimo informacije,
    e-mail:[email protected].
    Mislim na Vaskoviće koji su u rodu sa Rubežima,Drljićima,i Vaskovićima iz Mrkalja,Vidrića,Malog Polja sa Romanije.
    Da li je ovo brastvo’ još Vasković ili su kao Jakić( Jakičići) živeli u Sarajevsko Polje nije mi poznato.
    Svako dobro za sve Vaskoviće…