Порекло презимена, село Рогљево (Неготин)

29. септембар 2012.

коментара: 3

Порекло становништва села Рогљево, општина Неготин, стање између Првог и Другог светског рата

Село је насељено досељеницима са Косова, који су у ове крајеве стигли селећи се пред најездом Турака (у највећој мери око 1695. године), али се сматра да има и староседелачких породица (од староседелаца су до данас очуване две породице).

Делови становништва које се селило у истом таласу насељавају  и друга места у Неготинској крајини, а један крак се зауставља на реци Јантри у селу које се данас зове Косово, на територији данашње Бугарске.

У Рогљеву су, између два светска рата, живеле следеће фамилије:

Мутулови или Мишићи (слава Св. Никола)

Паликућани, Лазићи, Петровићи или Жикићи (слава Ђурђевдан)

Шиљкови, Недељковићи или Младеновићи (слава Св. Јован)

Милошевићи или Стојановићи (слава Св. Петка)

Миловановићи, Илићи и Станојевићи (слава Св. Никола)

Ђуричићи (слава Св. Јован)

Рајићи, Даниловићи и Мишићи (слава Св. Тома)

Мицинчићи и Гавриловићи (слава Ђурђевдан)

Дусанчићи, Лукићи, Првуловићи, Алексићи и Боцићи ( слава Св. Никола)

Цокинчићи или Цокићи (слава Св. Никола),

Попићи (Петровићи) и Мијајловићи (слава Св. Петка)

Николићи, Станковићи, Никољкићи и Благојевићи (слава Обретење)

Станојевићи или Ђорђевићи (слава Петровдан),

Јоновићи (слава Св. Алимпија)

Милосављевићи (слава Ђурђевдан)

Радосављевићи (слава Св. Никола)

Здравковићи (слава Св. Василија).

Најранији подаци о овом селу се могу наћи у турским пописима као једно од насеља у хасу формираном између 1491. и 1521. године. По подацима из Видинског санџака из 1530. године, ово село је бројило 56 кућа. Постоје подаци још из 16. века о производњи вина као основној карактеристици овог села.

Подаци о именима породица показују да је у селу традиционално живело српско становништво. Попис говори о томе да је било и неколико породица Рома муслиманског порекла.

Остаци старина у атару насеља налазе се на местима Латинско Гробље, Селиште и Старо Гробље. По неким тумачењима насталим на основу налазишта у околини Рогљева, ово место је било настањено и у време Римљана, мада ова теорија није у потпуности потврђена упркос археолошким налазиштима. Од првих трагова, каснија сведочења показују да село никада није било пусто иако је у њему број кућа драстично варирао (у једном тренутку у селу је било само осам кућа, што због куге, а што због немаштине и ратова). У село су се досељавале и неке румунске и бугарске породице, али су оне асимиловане и попримиле српски идентитет.

Становништво Рогљева, као и Неготинске крајине уопште, доминантно је православно. И Срби, и Власи, и Румуни и Бугари су православне вероисповести.

Заветина насеља је Света Тројица. Православни храм посвећен је Светој Тројици, а саграђен је 1870. (освећен 1881.).

Рогљево је предмет неколико студија. Бранимир Жикић је 2007. написао студију под називом “Рогљевски родослови”, која прати развој (нажалост и опадање) рогљевских породица. Он реконструише породична стабла рогљевских фамилија и родова, вођен, по сопственим речима, мотивима да иницира интересовање млађих Рогљеваца да се баве даљим истраживањем својих корена и порекла. Постоје и две студије мр Александра Д. Жикића, објављене у оквиру библиотеке “Хронике села” Одбора САНУ за проучавање села: “Насеља и демографска обележја Неготинске крајине (1997) и “Крајинска насеља доњег Тимока – Рогљево, Смедовац и Вељково” (1997).

ИЗВОР: Село у пограничју источне и југоисточне Србије (Завод за проучавање села и ЈП Службени гласник, 2012); аутори Данијела Гавриловић и Милош Тасић, стр. 108-109.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Mileta Urošević

    Interesuje me poreklo Petrovica iz grada Negotina , slave Svetog Nikolu.

  2. Marisav

    U selu Rogljevo ima i srpskih porodica koje su se za vreme svog boravka u Rumuniji i Bugarskoj asimilovale i prihvatile rumunski i bugarski identitet.

  3. Čedomir

    Tačno je da u Rogljevu ima dosta srpskih porodica koje su se za vreme svog boravka u Rumuniji i Bugarskoj asimilovale , tamo prihvatile rumunski i bugarski identitet i onda su se nakon par vekova povratile u svoju postojbinu. Na Vikipediji sam pročitao da su oni Bugari u Bosilegradu i Dimitrovgradu zapravo Srbi koji su vremenom prihvatili bugarski identitet.

    Pravi Bugari su bili nomadski narod iz centralne Azije (a ne Sloveni) koji je 9. veku u potpunosti nestao. Sadašnji Bugari su mešavina Srba, Grka, Vlaha, Roma, Kumana, Mongola, Tatara, Avara, Turaka, Čerkeza, Cincara…