Порекло становништва села Перлез, град Зрењанин, према истраживању етнолога Јована Ердељановића “Срби у Банату”. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић
Најпре су се досељеници из Србије (веле: са Чарнојевићем) били населили на данашње Селиште и то се село звало Сига, а после су их преселили у Томашевац. По причању, једном беше дошао неки краљ и једна жена наиђе с рукама умазаним од теста, како је месила хлеб, а он је запита зашто је изашла с таквим рукама. Она договори да ”хлеб меси увек, а њега може видети само сад!”. Њему се то допадне и отпочне с њом разговор и сазна да су пресељени са Сиге у Томашевац. Краљ је запита како јој се свиђа ту у Томашевцу. ”Боље мртва у Сиги, него жива у Томашевцу!”. Због тога их он после врати, али на данашњи Шанац, а не на старо месту Сигу.
Где је Водица, ту су изоравали цигље, црепове и друго од негдашњег мађарског села на Батки, а ту је и земљиште Танцош. Те је Мађаре Марија Терезија преселила у Мађарску, а довела Србе за граничаре и населила их на данашње Селиште.
Мађарско село било је на месту Батка, уз друм за Бечкерек (данас Зрењанин), с леве стране, где је сад ледина. Ту се познаје и место где је била и мађарска црква, које и сад зову Црквиште, и налазе се трагови од њихових земуница.
Осам година после свог насељења у ”Шанац Сигу” добили су земљу од ”инжињера”. Одакле су били ти први насељеници, не зна се. Међу сразмерно старијим досеаеницима у Перлезу и онима из времена дељења земље и нешто познијима, има их приличан број који поуздано знају да су пореклом из Србије.
Међу Шокцима у Перлезу има различитих елемената: и Хрвата, и покатоличених Срба за чије се претке зна да су били православни, и католика Словака и католика Бугара.
Као највећи и уједно најбогатији родови, који су у време дељења земље због великог броја душа добили највише земље, знају се овде у Перлезу, у Шанцу, и то у његова прва два сокака: Кнежеви, Јакшићи, Богићи и Падејски.
Статистички исказ за Перлез:
Год. | Муш. | Жен. | Укупно | Бр. домаћинстава |
1905. |
1877 |
1717 |
3394 |
585 |
1910. |
1724 |
1651 |
3375 |
603 |
1915. |
1761 |
1640 |
3410 |
608 |
1920. |
1725 |
1578 |
3303 |
620 |
1925. |
1807 |
1654 |
3461 |
629 |
За Шанац Сигу се по предању зна да је заистао имао редут – шанац.
Први пут је забележено крштење 07.01.1779. године….док је први смртни случај забележен 14.01.1779. године… – а у свима се случајевима свештеник потписује као ”парохијални свештеник у Сиги”. Али од јануара 1780. године почиње се један парох потписивати као парох Цркве св. архистратига у шанцу Сиги, а други као парох Цркве св. архистратига у Перлезу, али се од фебруара 1781. године оба стално потписују само као пароси Цркве св. архистратига у Перлезу, а шанац Сигу више никако не помињу.
Свакако је Перлез тада уведено као званични назив за оба насеља.
Стари су звали Бегеј именом Кустош, а после, кад је прокопан, прозвали су га Бегеј.
Засађен дуд код цркве (у обиму је у 1909. години имао 4м и 70цм). По казивању Петра Баталова, старца од 75 година, дуд на раскршћу код порте засађен је године пре но што је храм Успенија пресвете Богородице подигнут – 1806/7., а засадио га је Васа Бошков, Струганац звани.
РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА:
– ПАНТЕЛИЈА БАТАЛОВ: ”2 главе, 6 домочадчев, 2 слуге”, има и сад Баталових; пореклом су из Србије; зна се да су једни отишли у Срем, а других и сад има у Далмацији (мој додатак : домочад – укућани, чељад)
– СТЕФАН КИСЕЛИЦА: ”1 глава, 7 домочадчев”; Киселица (-чки) је надимак старе фамилије Крагујевац из Крагујевца
– ЈОВИЦА МАЛБАШИН: ”4 главе, 12 домочадчев, 4 слуге”; Малбашких има и сад; кажу да су пореклом из Лике (крупни су и сад, а такође су крупни и они у Крстуру)
– ЂУРАЂ МИРКОВ: ”2 главе, 5 домочадчев”; пореклом су из Србије
– ТИМОТЕЈ НИНИЋ: ”2 главе, 5 домочадчев”; има и сад Нинића; из Крагујевца су
– НИКОЛАЈ ТАДИЋ: ”6 глава, 6 домочадчев”; има и сад Тадића; из Арадца су дошли у Перлез, а у Арадац из Србије
РОДОВИ ЧИЈЕ ПОРЕКЛО НИЈЕ УТВРЂЕНО:
– ЋИРА БОЖИН: ”1 глава, 4 домочадчев, 2 слуге”; има их и сад
– ЈОВАН БРАНКОВИЋ: 1 + 5д; сад су БРАНКОВИ
– МАРКО БУГАРИН: 1 + 4 + 3
– ПЕТАР ВЕЉИЋ: 3 + 11
– ДМИТАР ВЛАХ: 6 + 6 + 1
– ЈОВАН ВЛАХ: 1 + 2
– ИЛИЈА ВОЈТА: 2 + 9; Војтини се зову Мишкови
– ДМИТАР ГРБИЋ: 1 + 4
– МИХАИЛО ГРБИЋ: 2 + 6 + 1; има их и сад
– СТОЈАН ГРБИЋ: 2 + 9
– МИХАИЛО ГУГА: 3 + 11; зову се Гугини, а пишу се СТАНКОВИ
– ГЕОРГИЈЕ ЖИВАНОВИЋ: 1 + 3 + 1; то нису данашњи Живановићи, који су дошли из Омољице где их и сад има (прадеда професора Ђорђа Живановића)
– СИМЕОН ЖИЖИЋ: 2 + 11 + 1
– СТЕПАН ЖИЖИЋ: 4 + 15; Жижића има и сад
– СТЕФАН ИСАКОВ: 1 + 7; Пејићи се сад зову Исакови, стара су фамилија
– САВА ЈОВАНОВ: 2 + 7
– МАРКО ЈОВАНОВИЋ: 2 + 8
– ЈОВАН КОЛАРОВ: 1 + 3; Коларових има и сад
– ТОРА МАЛБАШИН: 4 + 17 + 3
– ФИЛИП МАЛБАШИН: 2 + 8 + 1
– МАЛЕШ МИЛИНОВ: 1 + 3 + 1; Милинових има и сад
– ЈОВАН НЕНАДОВ: 2 + 6 + 3; Ненадови је сад надимак за РАЈКОВЕ
– ЈЕЛИСЕЈ ПАВЛОВ: 1 + 2; има Павлових
– ЕРЧУГИНИ, биће пореклом Ере
– ЂУРАЂ ПЕТРОВ: 1 + 7
– МИХАИЛО ПЕТРОВ: 1 + 7; има Петрови
– ГАВРИЛОВИ
– ДРАГИЋ РУВАРАЦ: 4 + 17 + 1; има и сад презиме Руварци
– СТЕФАН СЕРДАРОВ: 1 + 3 + 4
– ЈОВАН СИЛОМШИАШ: 3 + 12 + 2
– Поп ГАВРИЛ СИМЕОНОВИЋ: 1 + 3 + 1
– КОСТАДИН СТЕФАНОВ: 3 + 8 + 3
– ТОДОР СТЕФАНОВ: 1 + 4; има и сад презиме Стефанови
– НИКОЛАЈ ТУФЕГЏИЈА: 1 + 3 + 3
– АВРАМ ТУЦИЋ: 3 + 10; Туцићи постоје и сад
– ИЛИЈА УЗЕЛАЦ: 2 + 6; има и сад Узелаца
– ПАВЕЛ УЗЕЛАЧКИ: 2 + 8
ИЗУМРЛИ РОДОВИ:
ЂОРЂЕВИЋ – САЛАРОВИ – ГЕОРГИЈ-ГОВЕДАР (ГОВЕДАРОВИ) – МАКСИМ МАРЈАНОВ; има Марјанови од Лиића, који су ушли у кућу; а има и један циганска фамилија Марјанови – МАКСИМ ОБРОВАЧКИ – НИКОЛАЈ ОБРОВАЧКИ – ИВАН ПИВНИЧКИ – НИКОЛАЈ СИЛОМШИЈАШ; био је Силон Шијачки.
ИСЕЉЕНИ РОДОВИ:
ГАВРИЛ АНДРИН – МИХАИЛО БАШКУЦИ – ДАМЈАН БИЛАЈАЦ – ТОДОР БОСТАНЏИЈА – ЈЕРЕМИЈА БУГАРИН – ИЛИЈА БУГАРИН – ГЕОРГИЈЕ ВЕЛИЋ – ПЕТАР ВЕЛЧЕРОВ – КУЗМАН ВЛАХ – МАРКО ВЛАХ – ТОМА ВУКСАНОВ – ТОДОР ГЕОРГИЈЕВИЋ – ЖИВАН ДУНЂА – ЛАЗАР ДУНЂЕРИН – ЛАЗАР ЂУРИЋ – ЛАЗАР ЖИВИЋЕВ – СУБОТА КАПЛАР – КЕЉИЋИ знају за претка Субу који је служио у војсци и био у рату с Наполеоном 12 година; они су пореклом из Сентомаша (дан. Србобран) и звали се најпре Николићи – Џаверови, тамо их и сад има – ИГЊАТ КРЕСОЈЕВ – ЈАКОВ МАКСИМОВ – ЛАЗАР МАРКОВ – ТОДОР МАРТИЋ – ЈОВАН МИЛИВОЈЕВ – ТИМОТЕЈ МЛАЂИН – СТЕВАН МОРОКВАША – СТОЈАН НАДИЋ; има сада стара фамилија Нанићи, али у протоколу јасно стоји Надић – ИВАН НЕДЕЉКОВИЋ (у најстаријем јеванђељу на првим листовима има запис да је Иван Недељковић, оберлајтнант, приложио то јеванђеље цркви шанца Сига 05.11.1772. године, за душу својих родитеља), 1 глава, 3 домочадев; данашњи Недељкови су из Опаве – ПАВЛЕ ОСТОЈИЋ – Поп НИКОЛАЈ ПЕТРОВИЋ – АНТОНИЈ ПИВНИЧКИ – МИХАИЛО ПЛАВШИН – ИГЊАТ ПОПОВИЋ, унтерлатнант, њихову земљу купили Маринчеви – РОМАН РАДАНОВ – АНДРЕЈ РАДИНОВ – ЦВЕЈА РАИНИЋ – ТОДОР РАНКОВ – ЖИВКО СЕРДАРОВ – ЈОВАН СЛОПИЧИЋ – ИЛИЈА СТАНИСАВЉЕВ; има досељених ”насеобина Станисављеви” – ВАСА СТЕПАНОВ – ПЕТАР ТАНБУР – ЈОВАН ТРИВОЈЕВ – ПРОКОПИЈ ЦАНУЛОВ – АНТОНИЈЕ ЧЕКРЧИН – ЈОВАН ЧОЛАКОВ – ЈОВАН ЧОНБИН – СТЕПАН ШИЈАК
ЦИГАНИ:
МАРЈАНОВИ; добили земљу; само се између себе жене
Остале су фамилије псотупно придолазиле и тако је постало новије насеље са именом Перлез, а држава је пре насељавања правила насељеницима куће. У том новом насељу било је и доста Влаха.
РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА:
За КЕЉИЋЕ има предање: Џаверови – Николићи су прешли са 60.000 ”нумери” из Србије и дошли у Сентомаш. Милица, сестра Коче капетана, била је удата у кућу Меленћанових – Миличиних и родила је Јуцу, која се удала у Кељину кућу за Викентија и са њим родила: Јову, Стевана и Божу. Јова је деда данашњег општинског благајника (мој додатак – 20-тих година прошлога века). Новак је свакако муж удовице Кељице, која је морала бежати из куће (јер се била саживела са девером) са три сина: Тимотијем, Марком и Суботом и из Сентомаша добегла у Перлез. А коме је од њих био син именовани Викентије, не зна се.
КНЕЖЕВИ – РАНИСАВЉЕВИ, по предању, дошли су са Шакабентом из Србије; они су изгинули у време рата Аустрије са Французима у Далмацији: 6 људи се од њих није вратио из рата и ”од тада се нису никако могли намножити”; и сад их има мало.
КНЕЖЕВИЋИ, нису род са онима у Ченти, из Србије је дошао деда, као момак, калфа, и овде се оженио.
МАРИНЧЕВИ, из Србије су дошли у Кумане и у Бечкерек, а из Бечкерека је њихов деда дошао у Перлез.
МИШКОВИ – ВОЈТИНИ, веле да су из села Војне, а где је то село, не знају.
Бивши кнез РАДОВАНОВ; фамилија пореклом из Пирота, па дошла у Сент-Ђурађ, где су били до 1826. године, кад су дошли овамо; они који су остали у Сент-Ђурђу, изумрли су.
ФИЛИЋИ, пореклом из Јанкаида; има их и у Сакулама од истог рода.
РОДОВИ ЧИЈЕ ПОРЕКЛО НИЈЕ УТВРЂЕНО:
ПАДЕЈСКИ; сад су врло разгранат род у Перлезу.
ИЗУМРЛИ РОДОВИ:
БОГИЋИ, – ЈАКШИЋИ, из Арада; неки се преселили у Гроцку у Србији – ЋАМУЛОВИ; њихову кућу држе Милинови.
ИЗВОР: Јован Ердељановић – ”СРБИ У БАНАТУ”; приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић
3. октобар 2023. у 21:38
Gavrilov Vesna
Moj djed rodom je iz preza Gavrilov Miljivoj špic namet Petrov, Otac Gavrilov Dušan rodjen 11/31937, Stric Gavrilov Zika, baba Gavrilov Angelina,stric ima jednog sina Gavrilov Dragisa a moj otac sina Gavrilov Živa,drugi sin Gavrilov Sava i naravno ja Gavrilov vesna. Pra djeda neznam.Interesuje me moje poreklo?Svi govore da je Bigarsko. Ako možete da mi pomognete bila bih vam zahvalna.