Порекло становништва села Црна Гора, стање из 1912. године
Село је на таванку између кањона Сушице и Таре. Добило је то име по четинарској (црној) шуми, а постало је од турскога чифлука – некада катуна.
Село се дели на Горње и Доње. Горње Село има живу воду – чесму – Забој, а Доње пије топљеницу и снијежницу. Прве су куће постале у Доњем Селу.
Њиве су у селу и око села, а ливаде око села и у планини: Долови и Надгорје. Катун је за Доње Село: Николића Ограде, а за Горње Село – Ограде.
Зимњи станови су у селу заједно са кућама, које су растурене по једном долу а опкољене омањим брдима. Ово је село на највећој надморској висини, лежи на преко 1500 м.
У Доњем Селу:
Докићи (31 к., св. Јован); по једнима су родом из Лисине а по другима од Тијанића из Стабна.
Мумини (11 к., св. Ђорђије) из Тушине су из Дробњака.
Батурани (6 к., св. Трифун) су од Бадњара из Тепаца из Дробњака.
У Горњем Селу:
Шипчићи (21 к., св. Игњат) старином су из Рудина из Кнеж-Дола. Побегли на Равно у Пиви од крви, па се доцније населили у Црној Гори на турској земљи. По једном претку, који је био висок а танак као шипка прозову се Шипчићи.
Томчићи (15 к., св. Јован), су од Аџића из Лисине.
Петар Аврам (1 к., Срђевдан) испреко Таре је, из Златног Брда.
Јанковићи (2 к., св. Никола) су из Тепаца из Дробњака.
Све су побројане породице биле чифчије на турској земљи па ту и остале.
ИЗВОР: Светозар Томић, „Пива и Пивљани“, Посебан отисак из Српског етнографског зборника књ. LIX Насеља и порекло становништва књ. 3, из 1946. године
Коментари (0)