Порекло презимена, село Рабровац (Младеновац)

6. јул 2012.

коментара: 3

Порекло становништва села Рабровац, општина Младеновац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.

 

Топографске прилике.

Сеоске куће се налазе на таласастом земљишту пиносавске површи, чије се стране благо спуштају у долину Великог Луга и Кубршнице. Кроз село протиче поток Трстена, притока Кубршнице.

Село се служи изворима: Косовчићем, Врбањом, Пескушом, Чупином Водом, Дединим Бунаром и Великим Бунаром. Ови су извори поређани дуж долине потока Трстене. Готово свака кућа има и ђерам. Дедин Бунар сматрају за лековит и ту купају децу која болују од грознице.

Село има ситне шуме на местима Црнчици и Водици. Виногради су на Црнчици. Зиратно земљиште је у Кубршничком Пољу, у Старом Рабровцу, у Врбањи, Косовчићу и Лејама. Општина има три хектара под шумом.

Село је разбијеног типа, шумадијске врсте. Подељено је на Доњи и Горњи Крај, Шумар и Марошевац. Ови се крајеви даље деле на мање породичне групе као: Петковића Крај, Ранковића Крај и др. Вујићи и Пантићи су се одселили на своје колибе и тај се крај зове Вујића Колибе.

Изван села су трла и то: у Рајбари су Арсића трла, у Класову трла Андрића и Ћосића, у Рупачи су Недића трла, у Старом Рабровцу су трла Стојановића и Пантића. На трлима стално станује по неко из куће, а стока је преко целе године ту.

 

 Порекло породица и старине

Село је најпре било северно од данашњег места, у Старом Рабровцу где сада има само неколико кућа. Данашњи Рабровац је постао пресељавањем из Старог Рабровца и досељавањем нових досељеника.

У селу су ове породице:

Јанковићи (Јеремићи, Мијаиловићи, Васиљевићи, Јаковљевићи, Павловићи) укупно 26 к., славе Митровдан. Доселио се прадед Јанко, пре Карађорђевог устанка, из Кусатка. У Кусатку (Смедеревска Паланка) су им род Стојаковићи – Марковићи – Бркићи, пореклом су из Бијелог Поља.

Гачићи (2 к., Митровдан). Дошли у фамилију Јанковића из Кусатка. Имају бројну фамилију у Кусатку, пореклом од Ђаковице. Њихови рођаци у Кусатку славе Ђурђиц. Ови су вероватно примили крсну славу од Јанковића.

Кујунџићи (Стојановићи 5 к., Ранисављевићи 7 к., Манићи 4 к., Вићентијевићи 6 к., Симићи 6 к., Јовановићи 8 к., Милентијевићи 4 к., Цолићи 3 к., Никодијевићи 4 к.,) укупно 47 к., славе Св. Николу. Доселио се Станимир Кујунџија са пет синова из околине Гњилана. Направио колибу у Старом Рабровцу, па се доцније пресели на данашње место. До пре годину дана се између себе нису узимали. Од старине су им кумови Ђаковићи из Кусатка који су такође са Косова.

Миловановићи (Миловановићи 6 к., Пантићи 14 к., Миленковићи 2 к., Ранковићи 5 к., Недићи 3 к., Јоксимовићи 6 к., Јанекићи 4 к., Новаковићи 3 к., Ђорђевићи 3 к., Арсићи 16 к., Танасијевићи 3 к.,) укупно 64 к., славе Св. Стевана. Не знају одакле су и кад њихови стари досељени. Најпре су се настанили у Јагњилу, па за време збега три брата пређу овде на своја трла, а један брат остане у Јагњилу (Александрићи). И данас ова породица има у Мрчевици заједничко гробље са Александрићима.

Вујићи (28 к., Св. Арханђел). Доселио се прадед из Сеоне (Смедерево), даље порекло непознато.

Ракић (1 к., св. Никола), из Клоке (Топола) од Ракића који су старином из Мутња (област Качер).

Павковићи и Тришићи (21 к., Св. Никола). Доселио им се деда Павле са четири сина од Ниша.

Блажићи (3 к., Св. Никола). Дошао прадед из Жабара (Топола) од Јанковића – Цолића, који су пореклом из Кладнице (Сјеница).

Марковић (1 к., Св. Никола). Дошао из Јеленча у кућу Блажића.

Јовановићи (3 к., Св. Јован). Мати им се преудала и довела их у фамилију Миловановића. (Не пише ништа из којег се села доселила Мати).

Трипковићи (4 к., Митровдан). Доселио се деда Трипко из Груже.

Божанићи (3 к., Св. Арханђел). Дошао прадед Јанко из Иванче. За време пропасти бежали преко.

Миливојевићи (6 к., Св. Аћим и Ана). Њихов прадед Суља дошао из чачанског округа.

Стојковићи (3 к., Св. Никола). Стојан са братом дошао из околине Ниша.

Андрићи (6 к., Св. Тома). Доселио се деда Тома из пиротског округа.

Максимовић (1 к., Св. Лука). Дошао од Чачка.

Станекићи (Павловићи) 2 к., св. Јован. Доселио се деда из Крајине (источна Србија).

Пешић (1 к., Св. Јован), дошао предак као дунђерин из Парамуна (Трн – Бугарска).

Милошевић (1 к., св. Јован), дошао као дунђерин из Јерула (Трн, Бугарска).

Милутиновићи (2 к., св. Никола). Отац дошао из Старог Влаха.

Цолићи (2 к., Св. Ђурђиц). Доселили се из Тополе.

Глишићи (Савићи) 5 к., Св. Никола. Доселили се после боја на Љубићу из околине Чачка.

Ристићи (2 к., Св. Арханђел). Доселио се деда из околине Лесковца.

Николић 1 к., св. Никола. Као воденичар дошао из Јеленча.

Шулејић 1 к., св. Ђорђе. Дошао као млинар из Крњева. Имају истоимену фамилију у Крњеву пореклом су Власи.

Комадинић 1 к., Митровдан. Дошао из Лисе (Драгачево).

Вукашиновић 1 к., Св. Никола. Дошао са Ушћа (Рашка-Краљево).

Стевановић (1 к., св. Јован. Као опанчар дошао је из Кусатка.

Ђорђевић (1 к., Св. Петка). Циганин ковач.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“.  НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923. Приредио сарадник портала Порекло Александар Акић Шарко

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Lepo odradjeno, ima par gresaka koje dosta menjaju pravo stanje….

    Npr. o Kujundzicima, nije se doselio Stanimir kujindzic vec Milisav Kujundzic sa zenom Gospavom… Stanimir je jedan od njegovih sinova. A ostale porodice vezane za Kujundzice su prezimena dobile po imenima njegovih naslednika.

    Nikodije – Nikodijevici , Ranisav – Ranisavljevici, Mana – Manici, Sima – Simici…

    • Sarko

      Konstantine, da li si posetio nekad zavicaj svog predaka Milisava???

      • Milos Arsic

        @ Sarko

        По причи мога деде, Живомира, сина Радисава, унука Љубомира, праунука Матеје, чукунунука Милије, наврунука Стевана и тако бих могао да набрајам и даље…. Има ту Младена, Никола, Светозара, Радивоја…. и сви су се до једног презивали Арсићи… и који су пореклом из околине Пећи, дошли на ове просторе под Арсенијем IV Јовановићем Шакабентом….између 1737 и 1739 године…. И такође постоји још неколико грешака које битно мењају реално стање….