Порекло презимена, село Негришори (Лучани, Доње Драгачево)

29. јун 2012.

коментара: 12

Доње Драгачево је 1898. и 1899. године проучавао Јован Ердељановић.

Постанак села и порекло становништва

Име селу и тумачења о њему дају већ мислити, да су Негришори били врло давно насељени. Ништа пак не доказује боље старину Негришора као поменута надгробна плоча с латинским натписом.

Имамо доказ који потврђује народно предање, да су Негришори у почетку 18-ог века били опустели: на аустриској карти окупираних српских земаља из 1718. године има у рудничком дистрикту забележено село Негришур као пусто. Место Старо Село, о коме се ништа не зна, такође сведочи о неком старијем насељу, које је доцније ишчезло.

Данашњи становници негришорски доиста су сви пореклом од досељеника, само што су неке породице ипак врло старе. – У дипломи Проте Гучанина (1811.г.) помињу се Негришори као засебно село, а по списку од 1818. године имају 30 кућа са 67 арачких лица.

Најстарија је у селу породица Топаловића. То је врло давнашња породица: неки кажу, да је овде још „од прије Косова“, а други тврде, да је досељена пре 300 година. Пореклом је из Колашина у Црној Гори. Њено је најстарије станиште на месту Кућишту на Главици према долини Плавичевачког Потока. Они су једном морали из села бежати од Турака, па се доцније само један вратио и обновио породицу. Ово се лепо слаже са оним податком аустриске карте, да су Негришори 1718. године били пусти. О старини ове породице сведочи и њена велика разгранатост и велики број кућа: 66. У њу спадају данашњи: Топаловићи, Ружићи, Дуњићи и Звркете. Вероватније се чини, да је старо презиме или назив целе ове породице Звркете, па су се доцније Топаловићи као најјачи њихов џемат истакли, док су се остале Звркете растуриле по другим џематима и измењале презимена; тако су се Топаловићи почели сматрати као главни представник целе породице. Иначе су Звркете најмногобројније међу Топаловићима, јер у њих спадају: Звркете, Дмитровићи (они у Плавичевцу), Живановићи, Кузмановићи, Стевановићи, Аксовићи и Станићи. – Сви Топаловићи славе Ђурђиц (јесењи, у новембру). – Ових Топаловића има много у Пријељини (у срезу љубићском), где чине читав џемат. Знају, да су с овима негришорским једна породица а имају и исту славу. Такође знају поуздано, да од исте породице има Топаловића у Горијевници (срезу љубићском), у Пајсијевићу у Гружи и у неком селу у Срему близу Земуна.

После Топаловића су најстарије породице: Протићи, Габори и Илићи.

Протићи су пореклом из Чепова у моравичком срезу, одакле су се доселили, како веле, скоро пре 200 година. И породица Протића је данас велика и разграната: има од ње 23 куће и све су готово у Раздољу. Све су данашње породице Протића од два брата: од једнога су садашњи Протићи а од другога су: Симеуновићи, Марковићи, Спасојевићи, Дмитровићи, Милосављевићи и Павловићи. Сви славе Никољ-дан.

По причању попа Добре Протића из Негришора ова је породица старином из Херцеговине. Он прича овако: Кад су једном неки од старих Топаловића путовали ради трговине по Херцеговини, запазе тамо једну лепу девојку, испросе је за једнога од њих и доведу у Негришоре. Али девојци беше тешко, што јој је родбина тако далеко и непрестано је жалила за својом браћом. Онда се Топаловићи дигну у Херцеговину и склоне браћу те девојке да се преселе к њима. И тако дођу три брата: Никола, Арсеније и Јоксим, од којих је један био свештеник, и настане се у Раздољу, где су пре тога живели неки Бацељи. Ово је, вели, било пре 200 година. Јоксим је умро, а од друга два брата, разроде се сви данашњи Протићи.

Илића чукундед дошао је од Нове Вароши.

Габори су од прилике пре 120 година дошли од Лима (старац Радослав Габор, који је живео преко 80 година а умро пре 40 година, доведен је оданде мали). Славе Ђурђиц. Габори и Нешовановићи у Пухову знају да су једног порекла а и слава им је иста (и једне и друге дирају да су им преци били Цигани).

У време „Кара-Ђорђеве Крајине“ доселили су се: Тодоровићи и Јованчевићи.

Тодоровићи су из Косатице у близини Нове Вароши.

За Јованчевиће (Павјерце) не зна се, откуда су. Можда њихово друго презиме Павјерци упућује на њихову ранију постојбину. Славе Арханђелов-дан.

Остале су породице све доцнији досељеници.

Маркићевића дед Маркић дошао је из ужичког округа као доводак у Негришоре.

Лојанице су дошле пре скоро 50 година из села Акмачића код Нове Вароши.

Пауновићи су пре 40 година дошли из Брезове (срез моравички), а одатле су и Јојовићи, само нешто касније.

Петровић Миле дошао је пре 50 година из Пријепоља као мајстор.

Никетићи су од некуд изнад Ивањице (срез моравички).

Коковићи су дошли пре 40 година из села Крстаца ниже сјеничког поља (до Кладнице). Од њих има Коковића настањених у топличком округу.

Јаћимовићи су од старе породице Јаћимовића у Пухову.

Петровић је скорашњи досељеник из Мусине Ријеке код Краљева.

Главно становништво у Негришорима чине, дакле, старе, врло разгранате породице из 18-ог века. Село је све до средине 19-ог века расло готово само прираштајем, а од тада је тек добило и већи број досељеника (8породица).

 ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Н. Кузмановић


 

Коментари (12)

Одговорите

12 коментара

  1. vesna

    Ovde se ne spominje porodica Sretenovic, iz Razdolja, koja ima vise kuca?

  2. Mitrovic

    Dragi gospodine,

    Vi ste ovde zaboravili jednu od najbrojnijih porodica iz Negrisora koja je danas naseljena po celoj ex -Yu . familija Mitrovic

  3. чачанин

    Gospodine Mitrovicu
    Mitrovici su pomenuti,ali kao Dmitrovici,jer su se tako prezivali,kako oni u Razdolju,tako i oni u Plavicevcu. Kasnije su promenili prezime u Mitrovic.

  4. A šta je sa prezime Janković i Levkic u lozovik kod Velike Plane oni su takodjnastali jedni od drugih

  5. Mitrovic

    Lepo i poucno,, imate li vise podataka o poreku familije (D)Mitrovic .
    Po predanju i prici moga dede koji je rodjen pocetkom XX veka familija
    potice iz okoline Kolasina .Pozdrav od familije Mitrovic/Holandija

  6. Danka

    O Negrisorima fali dopuna prezimena.Od porodica fale i Adamovici.Kad kazete doseljenici,ti doseljenici nisu od juce moj deda je kao dete dosao da radi u Negrisore proterani smo iz sela Bare opstina Sjenica.Rodjen 1909.godine.
    Tu je dobio cetiri sina i jednu cerku.
    Danas su jedna od najstarijih porodica u Negrisorima.
    Slavimo svetog Djordja i postuje se Djurdjic kao slava pokojnog Marka koji je dedu usinio.
    Moj deda Andrija je zadrzao prezime.

  7. Vuk Pantelić

    Poštovani,
    Prosto neverovatno da ne pominjete
    Janka Molera – Milovanović iz neglišora, zamonašio se sa činom prote išla je tradicija sin Sreten prota, gradi manastir Sretenje na Ovčaru. Po tradiciji činova Prote nastali su protići.

  8. Goran

    Sve je to lepo, ali niko da pomene odakle ime Negrišori! Znate li odakle je to ime i šta znači? Kao i mnogi drugi toponimi u Srbiji, Pešter na primer, Stara Vlaška….. ovo ime pokazuje odakle su bili prvi stanovnici mnogih delova zemlje – starosedeoci, “Vlasi” odnosno rimski “prost” narod. Velika većina tog naroda je posle slovenizirana, ali su ostali mnogo toponimi. Negrišor, inače, znači crnomanjast, a Pešter je pećina, obično nastala ispiranjem krečnjaka, Bigar je krečnjak nastao taloženjem iz vode gde se posle stvorio vodopad……. Ima mnogo toga. Tako, porkelo mnogih porodica po Srbiji treba tražiti još u rimskom dobu!

  9. Mikan

    Janko Mihailović Moler a ne Milovanović…. Najstarije naselje u Negrišorima je bilo u mestu zvanom Jezera. ..Zvrkete su današnji Stanići,inače su živeli na mestu zvanom Anište nazvano po Turskom hanu koji je bio na putu od Čačka prema Sjenici….Istorija Negrišora je bogata ali slabo istražena….