Порекло презимена Бјелогрлић

11. фебруар 2012.

коментара: 9

Бјелогрлићи потичу из Липника (Гацко) и Бојишта (Невесиње). У Липник су дошли из Сливнице код Требиња, одакле су доведени од стране мајке у свој род, јер су сe “осиротили”. У Бојишта су се доселили око 1880. године, одакле су побегли од “главодужја”, јер су убили брата “хајдука Јакшића из Мораче”. Бјелогрлићи су некад живели и у Мирушама код Билеће.

По предању, Бјелогрлићи потичу од Окиљевића из Гацка. Окиљевићи су имали лепу девојку коју су звали Бјелогрла, а због њене лепоте нико се није усуђивао да је запроси. Након извесног времена запросио ју је неки Калуђеровић пореклом из Чева у Црној Гори, а који је неко време живео у Сливници код Требиња. Након смрти мужа, Бјелогрла се вратила свом оцу у Гацко, а њену децу прозваше Бјелогрлићима.

У Гацку се среће још једно предање о пореклу Бјелогрлића. Једног дана Памучина из Требиња код Окиљевића са сином. Домаћица је малог дечкића замолила да приљуља девојчицу док она поспреми кућу, рекавши му: “Љуљни је мало па ћу ти је дати када порасте”. Кад је Памучина отишао, превијајући дете мајка је нашла дукат, што је по обичају значило да је дете испрошено. Кад је девојчица одрасла, Памучине су дошле о одвеле је. Након мужевљеве смрти девојка се вратила оцу, а децу је прозваше Бјелогрлићима. (Milićević, 2005: 239, 240)

У Липнику је 1900. године живело 30 домаћинстава, а између два светска рата 10 породица одлази у Војводину, Славонију и Косово као колонисти. За време Другог светског рата, још две породице су се одселиле, а 1946. године 27 домаћинстава. У Липнику су 1992. године била 22 домаћинства, а на страни око 65. (Gacko, prezimena i naselja: 313)

Крсна слава породице је Свети Стефан (9. јануар).

ЛИТЕРАТУРА:

Risto Milićević, Hercegovačka prezimena, 2005.

Gacko – Prezimena i naselja

ПРИРЕДИО: Милош Бјелогрлић

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (9)

Одговорите

9 коментара

  1. Jelena

    Saradnik „Virtualne Hercegovine” iz Australije istoričar Nikola Laketa, inače Nevesinjac, veliki rodoljub i nostalgičar za rodnim krajem, Prof. Laketa – 11. новембар 2005. у 21.26 (*.com.au)
    BJELOGRLIC, su starinom porijeklom iz Gacka, slave Sv.Stefana, ima ih u Nevesinju, Beogradu i koloniziranih u Vojvodini. Iz ove porodice je glumac Dragan Bjelogrlic. Kod moga prijatelja Slobodona Bjelogrlica imao sam priliku da gledam porodicno stablo porodice Bjelogrlic, bilo je to davno i ja se tih detalja više ne sjecam, …
    serbiancafe – diskusije: Hercegovina

  2. Ljiljana

    Dobar dan, ja pripadam sestoj generaciji Bjelogrlica, i trazim bilo koju informaciju ako neko ima da mi prosledi, posto imam zelju da napisem porodicno stablo. Ono sto znam, a sto mi je pokojni deda pricao, jeste da je oko 1800 neke godine njegova prababa dosla iz sela Avtovac sa malim sinom Jovom Bjelogrlicem i nastanila se u mestu Borike koje pripadaju opstini Rogatica. Deda je pricao da je prababa pobegla iz Avtovca od krvne osvete. U Austro-ugarskom popisu, ona svog sina Jovu Bjelogrlica upisuje pod prezimenom Prelic da bi ga spasila od osvete i u amanet mu prenosi da je Bjelogrlic i da nadje svoje pretke. Jovo je ostao Prelic, slavio je sv. Stefana (zadrzao je svoju slavu, koju njegov ogranak Bjelogrlica slavi vekovima unazad) izrodio je 3 sina od kojeg je jednom dao ime Jovo koji je otac mog dede. Moj deda je Vojislav Prelic i iza sebe je ostavio 4 sina i 2 cerke, mi nemamo nikakvog krvnog srodstva sa Prelicima iako nosimo njihovo prezime. Nemamo informaciju kako se ta dedina prababa prezivala devojacki…

  3. Војислав Ананић

    БЈЕЛОГРЛИЋ (п), у Липнику (Гацко) и Бојиштима (Невесиње). У Липник су дошли из Сливнице код Требиња, одакле их је мајка довела у свој род “пошто су осиротили”, У Бојишта су доселили из Липника око 1880. године. Побјегли су ”од главодужја”, тј. због тога што су убили брата “хајдука Јакшића из Мораче. Бјелогрлићи су некада живјели и у Мирушама (Билећа). Према предању потичу од Окиљевића из Гацка. Окиљевићи су, како каже предање, имали врло лијепу дјевојку коју су звали Бјелогрла. Због њене љепоте нико се није усудио да је запроси. Најзад је запроси Калуђеровић поријеклом из Чева у Црној Гори који је неко вријеме живио у Сливници (не Сливљу Р.М.) код Требиња. Послије смрти мужа Бјелогрла се вратила свом оцу у Гацко. Њену дјццу прозвали су Бјелогрлићима (59:155,196,323). У Гацку је забиљежено нешто друкчије породично предање: „Једног дана дође Памучина из Требиња у Окиљевића са сином. Домаћица замоли дјечака да приљуља дјевојчицу у бешици док она поспреми кућу, рекавши: ‘Љуљни је мало па ћу ти је дати кад порасте’! Кад је Памучина отишао, мајка, превијајући дијете нађе дукат, што је, по ондашњем обичају, био знак да је дјевојчица испрошена. Кад је дјевојчица одрасла, дођу Памучине и одведу је. Након мужевљеве смрти Окиљуша се врати оцу и дјеца јој се прозову Бјелогрлићима” (147:571,572).
    У Липнику је рођен народни херој Коста Бјелогрлић (1900-1946), командант Гатачког партизанског батаијона. У мају 1942. године посебно се истакао у борбама против јединица италијанског окупатора које су нападале Липник и Самобор, затим у борбама на Купресу. код Горњег Вакуфа, Посушја, Ракитна… Због нарушеног здравља, повучен је 1943. из оперативних јединица и изабран за првог предсједника Среског НОО Гацко. Умро је 1946. године у Мостару, као члан Обласног народног одбора за Херцеговину.

    Извор: РИСТО МИЛИЋЕВИЋ – ХЕРЦЕГОВАЧКА ПРЕЗИМЕНА, Београд, 2005.

    • Mилорад Лојовић

      Господине Војиславе, Кад већ пишете хвалоспјев о “народном хероју” Косту Бјелогрлићу, дозволите да Вас мало допуним, пошто сам и ја Липничанин и имам податке из прве руке . Прича о нападима италијанских јединица на село Липник је измишљена ! У току другог свјетског рата Липник су напале једино Усташе, у јуну 1941; када су били планирали да нас побацају у јаму ! . . . Косто је био тешки туберкулозни болесник, који је једва доживио крај рата , и сасвим је искључено да се могао истаћи у борбама, које у херцеговачком кршу захтијевају знатан физички напор . . .
      Он се “истакао” у нечем другом ! Двојица његове браће од тетке (очеве сестре) Драго и Душан Милинковић, синови Шћепана и Јоване Милинковић (рођене Бјелогрлић) предали су се брату Косту ,1946. године, као четници , који нису учинили никакав злочин ! Косто, који је тада “ведрио и облачио” у Гацку наредио је да се одмах стријељају ! Убиство два брата високо је вредновано код комуниста и зато му је додијељено звање такозваног “народног хероја”! Отац убијених, Шћепан (Олица) Милинковић био је кум са мојим Ђедом Станојем, па сам као дванаестогодишњи дјечак слушао причу о томе тешком злочину и сјећам се добро да је стари кум Шћепан више пута поновио : “Косто, милу ли му мајку !”

      • МИЛОРАД ЛОЈОВИЋ

        Извињавам се због дуплирања идентичног коментара , до чега је дошло због техничке грешке на компјутера те сам помислио да се коментар изгубио па сам други коментар поновио , по сјећању . Тек данас сам видио да су оба коментара објављена! Није ишло како сам хтио, али је битно да је објављено ! . . . Кад сам већ “узео перо у руке” да додам још појединост, двије о “народном хероју” и његовој браћи ! Убијену браћу Милинковиће егзекутори су оставили изван насеља па је њихов стари отац Шћепан (Олица) морао да упрегне волове и да их на саоницама довезе од Автовца до гробља у Горњем Липнику, гдје је требало да их сахрани. О тој стравичној библијској слици, од које човјек протрне : гдје стари отац вози воловском запрегом своја два мртва сина, слушао сам много пута у дјетињству. Али, врхунац нашега српскога безумља и дехуманизоване комунистичке идеологије тек слиједи ! На вратима Липничког гробља чекали су наоружани изасланици будућег “народног хероја” , црнобрата Коста Бјелогрлића, такозвани Скојевци и нијесу дозволили да се Костова два брата од тетке, Драго и Душан Милинковић, сахране у гробљу !?! Морали су бити сахрањени у долини поред гробља, као да нијесу били људи !?! . . .
        Но терор комуниста није ту стао ! Првих година, на десетине пута су били гробови оскрнављени : рушена је ограда око гробова, бацано цвијеће и свијеће које су паљене . . . Ту су остали пуних педесет година, до иза овога рата и пропасти нељудске комунистичке идеологије . Тада их је син старијег брата Драга, Душан Милинковић, који је рођен мјесец, два дана иза очеве смрти и понио стричево име Душан, пренио у гробље код Автовца, гдје данас почивају! Покој Њиховим невиним и праведним душама и Вјечна Им Слава ! Пострадали су само зато што су били Срби! А њиховом убици, народном злочинцу Косту Бјелогрлићу, “траг се грдни његов ископао , како што је шареним коњима” !

    • Mилорад Лојовић

      Поштовани господине Војиславе, пошто написасте хвалоспјев о “народном хероју” Косту Бјелогрлићу, дозволите да Вас мало допуним , пошто сам и ја Липничанин и имам података “из прве руке”! Прича о нападу окупаторских италијанских јединица на Липник је измишљена! Једино су Усташе нападале на Липник, у јуну 1941. године, када су били планирали да нас побацају у јаму ! . . . Косто је био тешки туберкулозни болесник, који је једва доживио крај рата, па је потпуно искључено да се он могао истаћи у борбама у тврдоме херцеговачком кршу , што би захтијевало велики физички напор! . . Међутим, он се истакао у нечем другом ! Двојица његове браће од тетке (очеве сестре!) Драго и Душан Милинковић, синови Шћепана и Јоване Милинковић, рођене Бјелогрлић , су се 1945. годане предали брату Косту, као четници, који нису урадили никакав злочин, а брат Косто, који је тада “ведрио и облачио” у Гацку, наредио је да се одмах стријељају ! ! Убиство два брата високо је вредновано од стране комуниста па су му додијелили звање такозваног “народног хероја” !

  4. Bjelogrlić

    Familija Bjelogrlic, iz Sapca. Naseljeni posle Prvog svetskog rata. Podatke o poreklu je imao Bjelogrlic, novinar iz Zrenjanina koji je nazalost preminuo. Ukoliko ih neko ima ili mozada ima potrebu da dopuni stablo neka mi se javi na mail [email protected]. Mozda postoje i negde objavljeni. Hvala unapred!