Горњи Милановац и околна села

11. јун 2012.

коментара: 23

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (23)

Одговорите

23 коментара

  1. Порекло становништва села Коштунићи, општина Горњи Милановац – Моравички округ. Према књизи Миленка Филиповића „Таково“.

    Положај села.

    -Коштунићи су велико село, друго по величини на овим прострима, после Прањана. Село је у Подгорини Сувобора, а куће су по странама, брежуљцима и косама, углавном на три дугачке косе.

    Воде.

    -Много је извора у селу и зову се: Дреновача, Васковића Чесма, Перовчева Чесма, Сиге, Чанчић и др. Од извора у Мокрој Пећини под Равном Гором настаје поток Граб, од извора Сиге, такође под Равном Гором, поток Велика Буковача. Од њих постаје Чемерница. Кроз сеоски атар протичу потоци Дреновача или Ријека и Шибан. На тим потоцима има 12 воденица.

    Земље и шуме.

    -Њиве, ливаде и забрани у селу налазе се на местима: Дренов Вр, Крст, Дамњановићи, Кршеви, Бојанлук, Осоје, Зечевића Тор, Црњуша, Мрамор, Блајин Рид, Злоступ, Ћебовина, Парлози, Велики и Мали Вис, Мирковића Брдо, Аврамовића Гај, Томовића Баре, Селиште, Ријека, Маџаревац, Кремен, Шибан, Галовића Брдо и др. У планини и над селом су: Граб, Гајеви, Бабина Глава, Равна Гора, Буковача, Пуцијашко Брдо, Шиљак, Поглед, Превоји, Врањак, Солила, Мокре Пећине, Кишин, Дубоки Поток, Мујовац, Сува Пећина, Сувобор, Жуњске Градине, Опаљени До, Широка Коса, Стопица, Вукића Брдо и др.

    Тип села.

    -Село је веома раштркано и дели се на „крајеве“: Парлози, Дренов Врх, Томовића Брдо, Дамњановића Кршеви, Савићи, Бојалук, Мало Поље, Ријека, Маџаревац, Чемерница, Галовића Брдо, Граб, Гајеви, Мирковића Брдо, Богићевића Брдо и Аврамовића Гај.
    У селу је 187 домаћинстава.
    Гробље је у Звековчевој Страни, лево од Ријеке, у средини насеља.
    Сеоска „обетина“ (преслава) је на Мали Спасовдан а вашари су у Недељу по Петровдану и на Трећи дан Божића.

    Старине у селу.

    -На Кршевитој Главици у Гајевима има шлакње у великим количинама и ту су налажени велики земљани ћупови.
    На Маџаевцу до Леушића било је велико „маџарско“ гробље, али је надгробно камење разнето. Кажу да је и на Ридовима, на Аврамовића Брду, било „маџарско“ гробље. Прича се да је била „маџарска“ црква код Џојића (Дамњановића) кућа у кршу поред Чемернице, па је Чемерница потопила цркву и све око ње – а око ње се налазила као нека „варошица“. Одатле су Маџари пресељени на Маџаревац да би потом побегли због снега који је пао на Петровдан.
    Велики Потес, десно од Ријеке, зове се Селиште. Некада је ту била велика шумаа и данас је земљиште делимично под шумом. На Селишту су се дању скривали хајдуци. Десно од Чемернице је Осоје, где су се хајдуци некада задржавали а Водица је била хајдучка вода.
    Галовћа Брдо је названо, по предању, по Турчину Галу, који је ту живео. У саставу Галовића је место Турковина, које су Обрадовићи купили од Турчина Ибраима Гаге, који се одселио најпре у Пирот па потом у Штимље на Косову. Тапија о томе је из 1863. године. На некадашње муслимане подсећа топоним Мујевац, између Сувобора и Равне Горе.
    Место Тошин Гроб названо је по Тоши који је ту погинуо и сахрањен за време Турака. На Бабиној Глави су Турци набили на колац бабу која их је издала а на Мрамору је био мрамор неког човека кога су Турци убили на том месту.
    Многи казују да је на Аврамовића Брду било и турско гробље, недалеко од старог српског. У степенице општинске суднице уграђен је један камени крст, који је донет одатле. Близу тих гробаља познаје се и старински сеоски пут, који је обрастао у траву. Када је била велика шума на Жуњским Градинама је становао неки Жуња, чије је потомство данас у Брајићима.
    Што се тиче Лијепина Гроба, са каменим крстом, ту је несрећним случајем погинула Лијепа, јединица неког Дамњановића. При планини постоји место Маркова Стопа.

    Порекло становништва.
    -Чековићи, славе Ђурђиц. Сматрају се најстаријим родом у селу. Има их у Коњевићима а мисле да су им род и Чековићи у Матарушкој Бањи. Они тврде да су пореклом од Ђаковице, неки кажу да су од Пиштине.
    -Веселиновићи, Савићи и Николићи (Вуловци) – славе Лазаревдан. По старини су одмах иза Чековића. Доселила су се три брата; Никола, Веселин и Сава и од њих воде порекло поменуте фамилије. Николићи су променили славе, те славе Аранђеловдан, по „женском имању“. Браћа су била из неког места између Призрена и Ђаковице, а „испреко Дрима“, дакле из Хаса. Од њих су пореклома и:
    -Радивојевићи (раније Вуковићи) звани сада и Петковићи по дедовом надимку;
    -Марковићи, који славе Лазаревдан и;
    -Јоксовићи, који славе Алимпијевдан, јер је отац отишао на имање Јоксовића.
    -Томовићи први, славе Никољдан. Пореклом су из Маревића у Црној Гори. Најпе су били отишли у Бачку, па се одатле вратили овамо, у шуму, и поградили кулаче. У Коштуниће су дошла браћа Јован и Јованчић. Неки су отишли у Доње Јабучје код Лајковца и од њих је тамо постао велики род. Томовићи се деле на огранке:
    -Ћебовце, по претку Павлу Ћебу;
    -Толовиће или Шеварлије или Пијевце;
    -Шоше и:
    -Мишовиће (Лажичиће).
    -Томовићи други (Косанчићи, Лисице), славе Никољдан. Њихов предак је био из Јадра а призетио га Јованчић да му буде комшија.
    -Дамњановићи (Џојићи, Кораћи), славе Аранђеловдан. Предак Дамњан је дошао из Босне, бежећи од Турака. Најпре се крио од Турака по Дренову Врху. Има их у Кадиној Луци, Коњевићима, Чачку и Љубићу, где су поједине породице одлазиле после деобе на делове имања који су им припадали.
    -Аврамовићи и Милосављевићи, славе Никољдан. Они су старином од Стаматовића у Црној Гори, одакле су дошли преци, браћа Аврам и Милосав.
    -Обрадовићи (Зечеви) и Вуловци, славе Алимпијевдан. Предак Обрад је дошао из Босне, из околине Бања Луке или Прњавора, где су провели само годину дана. Бежећи из Босне од Турака превели су само неколико кљусади и, колико су могли, ствари на њима. Даљим пореклом су од Ђаковице, одакле су прешли у Црну Гору, одатле ка Сјеници а потом у Босну. Из Босне су једни отишли под Космај у Неменикуће, Врбица, Амерић и Пружатовац – други под Сувобор. Најпре су се населили на Шибану док им је трло било на Чемерници; после деобе, настанили су се у Чемерници, где су и данас – у већини.
    -Милојевићи, славе Стевањдан. Они су пореклом од Сјенице. До скора су се презивали Докићи, по прабаби Доки, која их је довела. Она је лично убила Турчина „праљачом“ да би спасла сестрића Милоја, кога су Турци били повели. Она је Милоја узела под своје. Он се после оделио. Од истог рода су Недићи у Прањанима, Теочину и Горевниици.
    -Недељковићи и Стефановићи (други нечитко), славе Св. Василије-Нову Годину. Некада се презивали Равилићи. Предак Недељко, унуук Докин, био је из истог места одакле и Милоје, од Сјенице. Неки кажу да су из Црне Горе.
    -Јелесијевићи, славе Никољдан. Предак Јелесије је дошпао од Јавора када и Дока, са којим је био род. Са старцем Недељком угасиће се овај род. Сада је са њим у кући зет Драгиша Савић од Савића из села.

    Наставиће се…..

  2. Коштунићи, наставак…….

    -Мирковићи први и Милцовићи, славе Ђурђедан. Они су на Грабу, раније Продановићи, старином су из Црне Горе. Као и Продановића има их у Вранићима. Један предак је дошао овамо а брат му отишао у Срем. Један од предака се звао Богић и по њему се зове Богићевића Брдо у селу. Један огранак Мирковића се презива Милцовићи.
    -Мирковићи други су уствари Мирковићи први, чији је предак био однекле досељен коме су Мрковићи наметнули своју славу, Ђурђевдан, и своје презиме.
    -Лазовићи, славе Аранђеловдан. Зову их Бумбарима, можда због тога што околина тврди да су старином са Бумбарева Брда код Крагујевца. Дошли су пре Милојевића и не знају за своје порекло.
    -Весковићи и Ђикићи (нечитко), славе Алимијевдан. Они су од Весковића у Теочину. Дошли су пре више од 100 година. Има њихових гробова из 1856. године.
    -Ђоковићи су од Ђоковића у Теочину, после деобе прешли на своје имање у Коштунићима.
    -Брковићи су на исти начин прешли из Теочина, један је дошао после Првог светско рата „на мираз“ у Симовиће.
    -Николићи и Симовићи, славе Никољдан по имању. Прадед је дошао из Прањана призетивши се у Мирковиће.
    -Перишићи, славе Ђурђевдан. Предак им дошао из Леушића „на мираз“ пре 90 година.
    -Станисављевићи, славе Јовањдан. Дед им дошао из Дружетића, пошто је тамо продао имање, јер му је брат био „хајдук“, противник Обреновића. Имају род у Пожеги.
    -Лучић (Миленко), славии Ђурђевдан. Пореклом је из ужичког округа.
    -Јовичић (Тане), слави Никољдан. Дошао је одмах после Првог светског рата из Гојне Горе а отац му је пореклом са Златибора.
    -Аврамовићи (Адам). Отац Ивко му био ванбрачно дете и презиме добио по мајци.
    -Мирковићи други, славе Аранђеловдан по имању, прекађују Стевањдан. Отац им се призетио ииз Прањана, од Ћизера.
    -Томовићи, славе Ниукљдан по имању. Отац му дошао из Прањана од Томанића, усвојеник Томовића.
    -Јочовићи, без мушких чланова. Покојни Стојан је био из Теочина и преизетио се у Аврамовиће.
    -Ботићи су огранак од Ботића у Теочину, уствари они су део подељене задруге.
    -Томовићи (Диковићи). Дед им дошао из Рупељева у Томовиће.
    -Милановић је дошао „на мираз“ из Леушића, 1908. године.
    -Вуковићи, славе Ђурђевдан. Отац дошао из Дружетића пре Првог светског рата.
    -Бабовић Викорија, без мушких чланова, је дошла из Гојне Горе. Њен ванбрачни син је у Горњем Милановцу.
    -Ковачевићи су од Ковачевића у Теочину и подигли су куће на земљи која је административно припала Коштунићима.
    -Биорац је од Биораца у Леушићима.
    -Милинковић, слави Никољдан по имању. Доселио се из Прањана после Првог светског рата на женино имање.
    -Старчевићи су из Прањана, један се призетио у Мирковиће 1920. године а други дошао на своје имање и воденицу.
    -Дмитровићи, славе Никољдан. Предак дошао изу Полома „на мираз“ пре 30 година.
    -Жунић, слави Никољдан по имању и Ђурђевдан по роду. Бивши жандарм, родом из Борове Главе на Златибору се овде призетио 1923. године.
    -Трифуновић је родом из Гојне Горе, призетио се у Дамњановиће 1925. године.
    -Петровић је од Петровића у Брајићима одакле је дошао на своје имање.
    -Бајићи су из Брајића, подигли куће у атару Коштунића.
    -Милетић Ж. слави Никољдан. Ковач, родом из Богданице, призетио се 1931. године.
    -Васиљевић В. је зет куће Чед. Томовића, дошао из Полома пре 5 година.
    -Мићовић је дошао 1950. године из Дружетића као посинак код Александра Дамњановића.
    Посрбљени Цигани-РОми:
    -Илићи, славе Госпојину. Одавно су у селу.
    У новије време многи из Коштунића су се иселили после деобе у Враниће, Трбушане и Коњовиће – где су имали имања.
    Неиспитано:
    -Јаковљевићи, славе Никољдан.
    -Николићи (Пуцијаши), славе Ђурђевдан.

    Напомена. Многима није наведена Крсна слава, која се лако може установити у текстовима околних села.

    К Р А Ј !