Ужице и околна села

11. јун 2012.

коментара: 26

Град Ужице:

Биоска, Бјелотићи (од 2007. године Бјелотић), Буар, Витаси, Волујац, Врутци (обухвата укинуто насеље Ивојевићи), Горјани, Гостиница, Губин До, Добродо, Дрежник, Дријетањ, Дубоко, Збојштица, Злакуса, Каменица, Каран, Качер, Кесеровина, Котроман (од 2007. године Костоман), Крвавци, Кремна, Кршање, Крчагово (ново насеље од 2007. године; издвојено из Ужица) Лелићи, Љубање, Мокра Гора, Никојевићи, Пањак, Пеар, Пониковица, Поточање, Потпеће, Равни, Радуша, Рибашевина, Севојно (обухвата укинуто насеље Гај Шерељ), Скржути, Стапари, Стрмац, ТатинацТрнава и Ужице (1946-1991. године Титово Ужице); обухвата и укинута насеља Пора и Горња Пора).

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (26)

Одговорите

26 коментара

  1. Кремна, наставак…

    -Јанковићи је најстарија породица у селу у које су дошла два брата Миљко и Јовко, Јанкови синови, досељени уз неке своје сроднике из Дрбњака. Прва кућа била је у шуми на једном каналу источно од великог шанца на Гробљанском Вису. Оба су брата остала у селу, али су им се многи сродници иселили и на разне стране отишли. Познато је да их је доста у ражанским и субјелским селима и да их је исто зако и у Шумадији. И данас се врло лако исељавају али не као у ранија времена; сада иду по занатима и трговини и селе се по варошима. За Јанковиће се мисли да су у Кремнима 250 година. Данас су Јанкови потомци у два велика џемата на Вису и око старе капеле, има их 34 куће, славе Ђурђевдан.
    -Радоњићи су дошли за Јанковићима. У Кремна одмах за Јанковићима стигла су три брата, кнез Стјепан, поп Луко и сељак Коста Радоњићи из Драговољића у Никшићкој Жупи. Кнез Стјепан, бератски кнез, био је најмлађи брат од стрица попу Луки и Кости. Прву кући кулачицу подигли су на Црном Врху, источном делу Стрмца, где је дуго живео и умро кнез Стјепан.
    Дуго су се овде задржали, па се поделе, поп Луко се спусти у село Годљево да служи у сјечоријечкој цркви, његов син поп Захарије остане да попује у Кремнима а Коста се спусти у каранску Трнаву и ту се насели. Кнез Стјепанов унук био је поп Зарија а његови потомци и данас попују. Потомци првог поп Зарије отишли су у Стапаре и Мачкат, тамо се погубили или се одатле раселили. Из породица другог попа Захарија је виђени свештеник овог села протојереј Захарије Захарић-Радоњић, највиђенији свештеник овога краја са почетка 20. века. Поп Лука је умро у Годљеву и кроз дуги низ година његови потомци су поповали при црквама у Рогачици и Сјечој Ријеци, па их нема више као попова, али имају потомства. Коста је имао сина попа Митра, овај је поповао у Карану, где и данас попују његови потомци. Из његове породице је књижевник и виђен свештеник, протојереј Тадија Костић. Од првог дана одкако је Стјепан Радоњић дошао у Кремна, па кроз сва времена докле је текло расељавање, његова кућа је била станица за све жупљанске породице, које су не само кнез Стјепан и његови потомци морали примити на одмор и исхрану, него су још морали или ставити у службу да их лично или преко ранијих сродника пребаце и стално населе. Сви Жупљани од Кремана па чак до Новог Сада знају за ову кућу, да их је примила, угостила и одатле упутила на исток, где су данас. У традицији је ове угледне породице било да попови морају оставити селу једног сина попа и другог сељака, а све друге синове спремити за попове или трговце и удаљити их из села. Отуда су се Радоњићи нашли у доста цркава и манастира у 18. и 19. веку, тамо поповали и изгубили везу са својом матицом. У Кремнима их је на Стрмцу и Поповићима 20 кућа, славе Лучиндан.
    -Селаковићи (Селаци) су трећа стара породица овог села. За Селаке се зна да су старином Кучи, пали у Морачу. Немирног су духа; нису дуго остали па уз неке хајдучке породице пребегли у Гласинац и одатле се спустили у село Бралиће у Сарајевском Пољу. Из Бралића су пребегли у ово село четири сељака са децом и неким удовама, па се раселили у Радуши, ту се изделили и одмах уз неке виђене породице одселили у даља дринска села. Селаци су као и Јанковићи, с којима су у додиру, стално селе по занатима, трговинама и школама, те их има растурених на све стране. Сељаци се зову овим презименом у селу и до Ужица, а одатле даље мењају своја презимена и губе сваку везу са селом. У Кремнима их је у Горњој и Доњој Радуши и до планине 31 кућа, славе Јовањдан.
    -Милосављевићи (Врачевићи) су четврта стара породица овог села у ово село дошла су пред Селацима на неколико година од морачког манастира браћа; Симан, Милосав и удова снаха Стана са децом и населили се у Горњој Радуши, где су и Селаци дошли уз њих. Одмах по доласку Селака поделе се; Милосав изађе у Матик на Косе, мало испод њега Симан а удову Стану оставе у Радуши. Од Стане се одели пасторак Јован и остане у Радуши а Стана са другом децом сиђе у Коњску Реку и тамо умре, где јој се деца изделе и пређу у Биоску или остану на старом месту као Станићи. Јованови потомци у Радуши по сину Богдану зову се;
    -Богдановићи, Милосављеви су;
    -Милосављевићи, сви у Матику, под њима Симанови потомци су;
    -Симановићи и Марковићи, где их је укупно 39 кућа, славе Св. Враче.
    -Богосављевићи (Курлагићи) и Томићи су пета стара породица. У село су дошли из Гацког из Гатачког Поља. Богосав и удова снаха Стамена, сточари и стругари. Први пут се населе на Гробљански Вис до Горње Радуше, па су се уз Јанковиће померали по Вису, докле нису заузели западни крај и тамо почели исељавати са старог места. Унук Стаменин, неки Јово Стаменић био је сеоски викач, после пољар и најзад општински шумар. Станко је живео и тумарао по Шаргану, упадао у Вишеград и турска села крао и тукао се. Сељаци су га назвали Курлага, те се готова сва породица зове Курлагићи. Богосављевићи су над Дубравама, на Вису око суднице и механе, Курлагићи су око гробља, Томићи у Поповићима, има их 37 кућа, славе Стевањдан.
    -Витаси су шеста стара породица. У село је дошло шест блиских сродника Витаса или из села Витаса у близини Љубиња у Хрецеговини. Витаси су у Трговишту. Прве њихове куће поникле се на Шаргану на извору Трговишке Реке, па се после померале на север до Дубрава и премештали на обе стране реке. Витасима се зове цео крај, зове се цело Трговиште и свега 5 кућа, која су остале на старом месту, а све остале породице су промениле ово старо презиме. Витаси знају да по Херцеговини и Лици имају православних и католичких сродника и да се зову Витаси, а знају да их има у Бјелопарицама и Каленићу као Витаса док су свуда по другим местима променили презимена. Витаси су:
    -Арсићи, Ђокић, Тодорићи, Митричевићи, Спасићи и карајићи, има их 38 кућа, славе Ђурђиц.
    -Тарабићи су седма стара породица у Кремнима. Они су таранска породица, доселила се из Тепаца на Тари; стара стругарска и јапијарска породица. Населила се у Тари и одмах ушла у Тару, и на старом путу, којим се из дринских и моравских села ишло за Вишеград и Босну подгли свој хан. Тарабићи су се истицали богатством у стоци и храни, те се причало, да су стари Тарабићи могли хранити месецима пук војске. Већ данас опали су, а то је потекло од оног доба, од кад се варошани дигоше на Тару и почеше је сећи. За старе Тарабиће зна се да су били врло бистри, отресити , вредни, неуморни, кратковечни и индуктивних особина. Нема сељака у округу ужичком да не зна за прорицања Милана, Милоша и Митра Тарабића. Селили су се али никада као друге таранске породице; има их 12 кућа, славе Јовањдан.

    Наставиће се….

  2. Pštovana gospodo, potrebna mi je pomoć jer pravim prodično stablo ali ne mogu nikako da pronadjem mesto ZEB u okrugu Livno jer mi odatle potiču koreni prtezimena Stojković. U koliko neko može da me obavesti o tom mestu neka mi pošalje podatke na imejl [email protected], bio bih mu jako zahvalan. POZDRAV

  3. Кремна, наставак….

    -Радојевићи (Ћирковићи, Дивљаковићи-Дивљаци) су осма стара породица. Радојевића има и у Биосци, о њима је тамо речено доста. У овом селу су остала браћа Ћирко и Радош, оба су помрли у Горњој Радуши. По смрти њихоој деца има се поделе. Радоје, Ћирков син, оде у Стрмац и тамо се насели са братом а Радошев унук Паша остане у Горњој Радуши и по њему се његови потомци назову:
    -Пашићи.
    Радојевићи се зову и Дивљаковићи (Дивљацима), има их 23 куће, славе Петровдан.
    -Ерићи су девета стара породица. Они су у Горњој Радуши и по дну Витаса, између њих су Курлагићи. У село са Богосавом из истог места од Гатачког Поља дошла је удова Ресимија Ерац са три сина. Ресимија се наслила поред Курлагића до Селака. И сама је видела да нема места за њено ширење те подели синове. Јеног остави на старом месту и од њега су Ерићи, млађег помери на запад до Курлагића и од њега су:
    -Филиповићи, названи по унуку Филипу за кога причају приче о јунаштву и храбрости. Са трећим оде из Витаса и тамо умре и ти се назову по њој:
    -Ресимићи.
    Има их данас 31 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Панићи (Николићи) су десета стара породица у Кремнима. Населио их је некакав Пано, за кога се мисли да по својим обичајима и начину живота и разговору није једно исто са старим сељацима. Пано је био миран, пуки сиромах и невољник, сав зарастао и прљав. Доселио се из истих крајева одакле су и Витаси и уз њих се населио, па се после спустио у Шанац, где су му под Висом и Дубрави потомци. За Паниће се зна да их је око Лијевна и по Крбави те да их има доста по дринским селима, овде их је 31 кућа, славе Ђурђиц.
    -Мулићи-Нешовићи су једанаеста стара породица у Доњој Радуши. Неки Муло Караџа, Куч дошао је у Морачу сродницима и намери да остане, али није могао да живи у миру. Стално је био у завади са Арбанасима, па ту заваду пренео и на децу. Муло је умро у Морачи. Витор је пребегао у ово село и по дну Селака населио се у Доњој Радуши са три сина. После кратког времена дошла су му још два брата из Мораче; у томе умре и Витор а његови синови и браћа се растуре; једни оду у Голу Главу, други у Радушу а трећи у Скелу и Купиново и тамо остану где и данас имају потомство. У селу оставе једног слабашног дечка уз матер удову. Од овог слабашног дечка Максима остану три сина. Од њих се двојица одселе у Грнчару и Руњане и тамо заснују велике породице Максимовиће, од који су Самуровићи у Прњавору и друге породице у околини. Од Максима се остало у селу слабашко дете Нешко, Нешо, од кога су днашњи Мулићи – Нешовићи, има их 9 кућа, славе Јовањдан.
    Досељениси после 1892. године су:
    -Врачарићи. Стари Милун Врачарић дошао је из Пиве. Био је гатар, видар и сеоски паметар. То су му годинама били и потомци. Милун је имао повише синова, одакле двојица сиђу у Бадовинце и уселе се у Бујуклиће али очувају старо презиме. Врачарићи су на улазу Карачице у теснац и међу Поповићима, има их 14 кућа, славе Аранђеловдан.
    -Бешлије (Бешлијићи) су преко Трговишке Реке, дошли су од Невесиња од места или породице Бешлија; заузели су према Панићима леву страну реке и до Матика. Има их 12 кућа, славе Ђурђиц.
    -Родаљи-Ђурђићи су према Бешлијама, утиснути међу Паниће и Богосављевиће у Дубравама, досељени однекуда од истих страна одакле су и Бешлије, дошли заједно и посели родни део Дубраве. Има их 16 кућа, славе Ђурђиц.
    -Мисаиловићи су на ставама Коњске Реке и Трговишке Реке у најравнијем и најпитомијем делу Дубрава, дошли су из Пиве из истог места одакле и биоштански Пивљани. И они су се много расељавали и на све стране кретали; има их 13 куће, славе Јовањдан.
    -Мољковићи (Мољци). Дошла су два брата Мољка од породице Мољаца у Дробњацима у Великој Комарници и населили се на Кадијиној Главици. За њих се зна да су вредни, предузимљиви али се тешко одржавају и множе. Има их данас око школе и на Главици 7 кућа, славе Ђурђевдан.
    -Ђенадићи су до Биоске по Стрмцу су од неке Ђенадије. Отишао неки Јанковић по трговачком послу у Сарајево и на пазару наишао на удову Ђенадију са дететом Војином. Упита је да ли би служила и она пристане, доведе је у село и узме у службу. По смрти Анђелије добије од села земљу у Стрмцу, тамо се насели и сина ожени. Потомци се зову Ђенадићи, има их 5 кућа, славе Никољдан.
    -Буквићи су у Ерићима, дошли као стругари код Ерића; дошла су два брата из села Букве код Пљеваља и овде се оженили. Село их је истурило под Соколовину, где су некада биле најбогатије куће а сада сиромашне, има их 7 кућа, славе Јовањдан.
    -Сташићи су у Панићима и Николићима, досељени из Оста у Босни, дошли као радничка породица, има их 4 куће, славе Ђурђевдан.
    -Нешовићи су у Мулићима у Доњој Радуши, досељени из Камене Горе код Пљеваља, ушли на имања расељених Мулића, има их 3 куће, славе Ђурђевдан.
    Досељеници после 1834. године и до данас су:
    -Милановићи су дошли из Вишеграда, има их две куће у Богосављевићима, славе Јовањдан.
    -Драговићи су у Богдановићима, дошли из Шљивовице, јенда кућа, славе Св. Враче.
    -Ковачевићи су у Мољцима, дошли из Шљивовице, једна кућа, славе Ђурђевдан.
    -Ђенадићи други су из Биоске од Љубичића, једна кућа, славе Никољдан, прекађују Ђурђевдан.
    У Кремнима има 391 дом од 24 породице.

    Крај!

  4. Порекло становништва села Мокра Гора, град Ужице – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

    Положај села.

    -Мокра Гора је највеће село у овој области; протеже се у дужину од 6 часова (хода) поред босанске границе. Веома је брдовита. На северној страни јој је према Заовинама планина Милошевац са висом Гавраном а на јужној страни кроз село: Ивица, Милошево Збориште, Оштрељ, Мали Столац, Кршањска Главица, Вис, Тусто Брдо, Градина, Шарган, Препелиште, Мали и Велики Вијогор, Осојница и Козја Стена до Кремана, Семегњева и Јабланице.
    На средини села је Марково Поље, дуго 2 а широко 1 километар и у њему је општинска судница, школа, механа и железничка станица на прузи и путу Ужице-Босна а наоколо куће у којима су: Богдановићи, Арсенијевићи, Миковићи, Драгутиновићи, Томичићи, Миловановићи, Јовичићи, Којадиновићи, Божовићи, Средојевићи, Ђурићи, Јојићи, Вилиповићи и Ристановићи. На јужној страни је засеок Пањак, врло брдовит, кршевит и куће су испод висова: Кршева, Рудина, Мијаилових Солила и Оштримица где су куће Јакшића, Чечарића, Рашковића,, Топаловића, Микавица, Радојевића, Ђуровића, Перишића, Сенића и Калабића; на северозападу је Кршање где су Тошићи, Шарчевићи, Чанчаре, Тошићи и Мојићевићи. Около су засеоци: Преседо где су Гајовићи, Бошњаци, Татићи, Стевићи, Станишићи, Драгутиновићи, Колаковићи и Станићи; затим, Крсмански Поток у коме су Крсмановићи и Шиљковићи; заселак Под-Шарган где су Глибетићи, Шијаци, Ивановићи, Шпијуновићи, Рабаси, Гацићи и Цвијовићи; засеок Мантеше где живе Турудићи, Вучетићи, Симовићи, Богдановићи и Росићи; засеок Суви Поток у коме су Шијаковићи, Милинковићи и Филиповићи; Ћуповићи, Ђоковићи, Керковићи; засеок Постење у коме су Милекићи, Турудићи и Тимотијевићи; засеок Стари Котроман где су Милићевићи, Томићи, Ћуповићи,Ђоковићи, Керковићи, Миловановићи и Урошевићи док су Под-Отрељом Остојићи.

    Воде.

    -Кроз село тече бели Рзав, Камишница – ова прима Трњачки Поток који извире испод Кутозера, Шарганчицу, Постењски Поток – тече из Грубишеваца, Суви Поток, Крсмански Поток, Дубавац и Црни Рзав – прима Дубраву и Брезовац. Извори су: Смрдељ, Корита, Велики Гај и Суљевац у Пањку, Ракино, Радованово и Филиповића Врело, Луг, Божурица, Јованова Вода, Липовица и Сировица у Марковом Пољу, Пиревац, Подивичје у Ђурковац у Постењу, Добриш на Стоцу, Симина Вода, Петрова Вода, Андрова Вода и Змајевац у Кршању, Ђаковац у Старом Котроману, Милошева Вода у Милошевцу и Сланац под Козјом Стеном – оставља црвенкасте трагове, има непријатан мирис и зими је млака вода из њега.

    Земље.

    -Земљишта се називају: Дубље, Језеро, Нишан, Романија, Гуманце, Милорадица у Пањку; Локав, Друганчица, Њивашница, Попово Брдо и Погача у Преседлу; Карасалија, Бучевски Дућан, Чутурско Поље, Дијанице, Кукавички До, Ограђеница у Марковом Пољу; Градац, Топлика, Алина Граб, Ајдучка Пећина, Јовци, Бурановац, Лугови и Притори у Постењу, Коњско Поље, Бркина Раван и Османова Раван у Кршању, Крсманско Селиште у Крсманском Потоку и Бјело Поље у Старом Карантину.

    Име селу.

    -Име селу дао је његов ага Мустај-бег из Прибоја. Веле да је ту законачила нека војска и ложила сирову гору (сирова дрва) на ватру, па говорили : „ала је ова гора мокра“ те је отуда дошло име Мокра Гора.

    Старине у селу.

    1. У Марковом Пољу, у школској башти, постоји побијен камен висок 1,5 метра, зову га Марков Камен или Нишан, лепо истесан а веле да је се њиме „мећао Краљевић марко и са њега узјахао на Шарца“.
    2. Милошевац и у њему Милошева Вода и Милошево Збориште називају се по Милошу Обилићу, који је овде имао цркву о чему има помена у народним песмама.
    3. У Марковом Пољу крај друма је велико Грчко Гробље, пуно великох надгробних плоча кречњачких из Ограђенице*, неке тешке и по две тоне. Неке су обрађене у виду сандука и на гробове положене. Има и камења пободеног „у дубац“, на неким изрезане змије, млад месец у виду полукруга, крстови и људске слике. Неки ово зову Римско Гробље.
    *То је висораван, чије су њиве ограђене каменим зидом.
    4. Ту је место Црквина и Ланиште.
    5. Преко Шаргана познаје се „турска калдрма“ на старом друму Ужице – Сарајево.
    6. У Марковом Пољу ископаване су зидине, земљано посуђе, сабље, топузи, калдрма и велике људске кости.
    7. У Кршању је мала дрвена црква на месту старе, коју су запалили Турци у Првом Устанку.

    Наставиће се….

  5. Порекло становништва села Мокра Гора, град Ужице – Златиборски округ.
    Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића, прво издање 1906. године.

    ВАЖНА НАПОМЕНА: Горњи наслов је исправан за Мокру Гору а не наслов из претходног текста, оп. Милодан.

    Мокра Гора, наставак.

    Порекло становништва и оснивање села.

    -Крсмановићи, Шарчевићи и Остојићи су најстарије породице у овом селу, заједно су живели у Крсманском селишту. Од њих су Лазићи у Заовинама а Крсмановића има у Тометином Пољу код Пожеге. Славе Никољдан.
    Пре 300 година досељени су:
    -Чутурићи (Јовичићи, Томичићи, Миловановићи, Богдановићи, Рабаси и Тимотијевићи) су из Босне, има их у таковским Прањанима, славе Ђурђиц.
    У 18. веку досељени су:
    -Шпијуновићи (Којадиновићи) су из Шаранаца, њихов прадед Димитрије шпијунирао је Туреке у Првом Устанку, од њих су Којадиновићи, само доцније доведени из Заовина, славе Стевањдан.
    -Јањићи су из Будимлије код Вишеграда, где има још, велика породица, славе Јовањдан.
    -Драгутиновићи (Миковићи, Тошићи и Поповићи) су од Сјенице, најпре били у Сјеништу, од њих су Панићи и Попадићи у Стапарима, славе Ђурђевдан.
    -Чанчари (Јојићи, Арсенијевићи, Вујићи, Ракићи и Бјелићи) су од Никшића, славе Стевањдан.
    -Глибетићи су из Пиве, славе Ивањдан.
    -Тошићи (Јездимировићи и Плакаловићи) су из Гацког, славе Јовањдан.
    -Колаковићи су из Језера, славе Ђурђевдан.
    -Татићи су из Херцеговине, славе Лучиндан.
    У 19. веку досељени су:
    -Шиљковићи су из Слатине код Чачка, побегли због Турака у Време Првог Устанка, славе Аранђеловдан.
    -Радојевићи су из Мацута у Босни, славе Јовањдан.
    -Турудићи су из Пиве, прво били у Кремнима па отуда дошли овде због Турака, има их у Босни на Гласинцу, славе Аранђеловдан.
    -Рашковићи су из Рашке, славе Св. Ћирило и Методије.
    -Перишићи су из Вардишта, од њих су Шобатовићи у Шљивовици и Калабићи (Гајовићи) у Вардишту, славе Јовањдан.
    -Урошевићи (Бабићи и Ивановићи) су из Паочића у Босни, славе Пантелијевдан.
    -Милекићи су из Јабланице***.
    -Недељковићи (Поповићи) су из Пиве***.
    -Бучевци* и Ристановићи су из Бучева у Херцеговини, славе Аранђеловдан.
    *По њима се у Марковом Пољу зове Бучевски Дућан на једном водопаду Калмашице, где су њихови стари помоћу воде правили пушке – „бучевке“.
    -Чечарићи (Мићићи*) су били у Борановићима, па у Штрпцима, славе Јовањдан.
    *Мићићи се назвали Чечарићи када је сердар Мићић затворен у Гургусовачку Кулу.
    -Станишићи су из Штрбаца, били претходно у село Сокољане (Рача), славе Никољдан.
    -Вилиповићи су из Велетова у Босни, потичу од велике породице Станојчића, славе Јовањдан.
    -Вучетићи (Паунци) су из Мочиона код Ариља, славе Ђурђиц.
    -Цвијовићи су из Заовина, славе Ђурђевдан.
    -Максимовићи (Лончари) су из Крњаче код Пљеваља, славе Јовањдан.
    -Керковићи си из Бијелог Поља, славе Никољдан.
    -Станићи су из Штрбаца, славе Пантелијевдан.
    Пре 70-80 година досељени су:
    -Јакшићи су из Вардишта***.
    -Бошњаци су из Гласинца***.
    -Томићи су из Будимлије, славе Ђурђевдан.
    -Томићи су из Босне, славе Никољдан.
    -Сенићи су из Кривог Дола преко Увца, има их у Сјеништима и Чајетини, славе Лучиндан.
    -Росићи су из Босне, славе Стевањдан.
    -Ћуповћи су из Штрбаца, били најпре у рачанске Јасиковиће, славе Аранђеловдан.
    -Милићевићи су из Крњаче***.
    -Стевићи су из Вардишта, славе Јовањдан.
    -Стојићи су из Велетова***.
    -Миловановићи су од Вишеграда, славе Ђурђиц.
    Пре 30-50 година досељени су:
    -Ђоковићи су из Нове Вароши, славе Јовањдан.
    -Мијићевићи су од Нове Вароши, славе „Аћимијану“.
    -Средојвећи су из Раче, славе Аранђеловдан.
    -Симовићи су из Ташеве, претходно били у Чајетини, славе Ђурђевдан.
    -Милинковићи (Гацићи) су из Велетова од Станојчића, славе Јовањдан.
    -Божовићи су из Семегњева од Костића***.
    -Ђурићи су из Заовина, славе Ђурђевдан.
    -Микавице су из Будимлије, славе Ђурђевдан.

    Напомена:
    ***Не каже се коју славу славе.
    Крај!