Порекло презимена, село Доња Биоча (Илијаш)

Порекло презимена насеља Доња Биоча – Илијаш. Према књизи Миленка С. Филиповића „Вогошћа и Биоче у Босни“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља и воде.

С обје стране доњег тока потока Биоче раштркане су куће села Доње Биоче, која је косом Рабушом oдијељена од Малешића, а Грабовиком од Кадарића и отворена само у правцу сјевер–југ, како тече поток. Мјеста на нојима су куће зову се: Сатница или Сатнице, Игруше, Бунар, Врто, Гајеви, Загајнице, Плане, Вишеград. Готово свака кућа има своју воду. Ни преко љета не пресушују извори: Јавор, Љесковик, Делијина Вода, Колибе и Студенац. Сам Биочки Поток неки пут пресуши.

Земље и шуме.

Њива има највише по блажим странама око потока и по терасама изнад села. Зову се: Бара, Кошева, Овчија Њива, Запутница, Грепчине, Бунар, Стране, Лучица, Вртло, Слове, Игруше, Јаворови, Сатнице, Вишеград, Плане, Гај, Загајница, Љесковик и др. Шума је по странама око села: Грабовик, Вишеград, Плане, Сатница и Рабуша. Има ту и „мере и власниства“. Испаше су по тим шумама; у Сатници има и косница. Земље су врло слабе.

Тип села и остали подаци.

Има 18 кућа.

На Јавору, на десној страни потока Биоче, била је „грчко гребље“, чији су стећци већином утонули у земљу. Испод тога гробља је напуштено муслиманско гробље, јер је Доња Биоча била првобитно муслиманско село, а већ од прије 50 година у њој нема муслимана. По Вишеграду као да имају неке зидине. По шуми испод Пискавца има клесаног камења, можда од неке грађевине.

Као спахија Доње Биоче помиње се у помињатом сиџилу из 1565/66 год. Осман син Алијин. Старији људи причају, да су y селу били само три чифлука, па су долазили каураши и крчили агама. Данас у селу живе само православни.

Порекло становништва.

-Maрићи (2 к.; Св. Арханђел) су старином из Херцеговине (или Црне Горе). Раније су се друкчије звали, али не знају како. Боравили су и у Г. Биочи, гдје их још има.

-Црногорци (4 к.; Никољ дан) су овамо дошли прије 70—80 година са Марија, гдје их још има.

–Ждрале (3 пор.; Ђурђев дан) су старином Дивљановићи; Ждралама су прозвани по очуху, пошто им се мати била преудала. Дошли су прије 80 године од Билеће. За огранак Ждрала у Сарајевском Пољу забиљежено је, да су дошли из села Бањана код Билеће (С. Е. З. XI,114, 217).

-Чабаци (1 к.): 8. у опису Г. Биоче.

-Пајкићи (1 к.; Јовањ дан) су старином из Крајине. Боравили су и на Влахињи. Има их и у Рибарићима у Луци; из Луке су прешли у Д. Биочу прије 50 година (С. Е. З. XLIII, 354, 408).

-Максимовићи (3 к.; Ђурђевдан) су старином Владисављевићи од Требиња, одакле су доселили на Велу прије 220 године, те их и сада има на Зенику (С. Е. З. XI, 214).

-Јовићевићи (2 к.) су старином Врљеши и род с Петровићима и Драгићима у Рибарићима; старином су из Херцеговине.

-Ногићи (2 к.; Ђурђевдан) су били у Смрековици. Један од њих – Ђорђо — истуче, „прије Швабе“, неко муслиманско дијете и утече у Биочу. Послије окупације сви су прешли у Биочу. Зову се и Кавазима, а с материне стране им је дошло презиме Ногићи. Старином су из Мрачаја у Бос. Грахову.

Гробље је на Јавору, и y њему се сахрањују Максимовићи и Јовићевићи, те Бјелоши из Г. Биоче, а у новије вријеме и Ждрале; остали копају мртваце у Горњој Биочи.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Вогошћа и Биоче у Босни“. Приредио сарадник Порекла Милодан.