Порекло презимена, село Брђани (Г. Милановац)

Порекло становништва села Брђани, стање из 1903. године

Брђани су село разбијеног типа и подељени су на пет крајева, Куће су без реда растурене. Крајеви су: Под-вујан, Парлог, Савића Крај, Рожањ, Кравајци.

ПАРЛОГ – Кнежевићи (5 к.), Јелићи (2 к.), Гавриловићи (7 к.), Брадоњићи (4 к.).

САВИЋА КРАЈ – Стризовићи (9 к.), Шкољевићи (1 к.), Обрадовићи (1 к.), Ћурчићи (4 к.), Тодоровићи (1 к.), Глишићи (8 к.), Достанићи (2 к.), Перишићи (1 к.), Гавриловићи (3 к.), Савићи (12 к.), Филиповићи (2 к.).

РОЖАЊ – Перишићи (2 к.), Милићи (5 к.), Филиповићи (1 к.), Тешићи (15 к.), Кољајићи (4 к.), Шарчевићи (3 к.), Урсулићи (2 к.), Крсмановићи (6 к.), Вујовићи (1 к.), Шенчевићи (1 к.), Гачовићи (1 к.).

КРАВАЈЦИ – Бурађани (2 к.), Вујовићи (5 к.), Дакићи (12 к.), Пурићи (1 к.), Вератовићи (1 к.).

ПОД-ВУЈАН – Божовићи, Тодоровићи, Вићентијевићи, Кићановићи, Јовановићи. Свега 36 кућа.

Цело село има до 150 кућа. Задруга је сада мало. Највећа је сада задруга Пауна Достанића, која има 30 душа. Како је земљиште у овом селу брдовитије од осталих околних села у срезу љубићском, то је због своје брдовитости и добило своје данашње име – Брђани.

По народном причању у Брђанима су најстарије породице:

САВИЋИ (Василићи), славе Св. Јована. Досељени су од некуд из ужичког округа. Један део ове породице разбегао се 1813.год., те су неки отишли у Мачву, а неки у Колубару. Ови из Колубаре вратили су се доцније у Брђане, те их сада зову Колубарчевићима.

ПЕРИШИЋИ су такође стара породица, не памте одакле су се доселили. Славе Св. Пантелију.

ТЕОДОСИЈЕВИЋИ не памте одакле су се доселили, славе Ђурђев-дан.

ДОСТАНИЋИ славе Св. Николу.

ТОПАЛОВИЋИ славе Св. Јаћима.

ДАКИЋИ славе Аранђелов-дан.

Ни за једну од ових породица не зна се кад су ни одакле су досељене.

Почетком XIX века досељени су:

СТРИЗОВИЋИ, славе Св. Јована. Доселили су се од некуд из ужичког округа.

ГЛИШОВИЋИ/ГЛИШИЋИ (Божовићи) су се доселили из Горобиља (код Пожеге), славе Св. Ћирила.

КНЕЖЕВИЋИ су дошли из Богданице (пожешки срез), славе Ђурђев-дан.

ТЕШИЋИ су се доселили из Горобиља (код Пожеге), славе Св. Јована.

БРАДОЊИЋИ су такође из Горобиља, славе Св. Срђа. Њих има и у селу Луњевици (срез таковски) и тамо се презивају Трифуновићи.

УРСУЛИЋИ су се доселили из Урсула у Старој Србији.

НИКОЛИЋИ су се доселили из Бурађе (срез златиборски).

ГАЧОВИЋИ су се доселили из ужичког округа.

ВУЈОВИЋИ су се доселили из Трнаве код Чачка, где их и сада има, но они су старином из Сјенице, славе Ђурђев-дан.

КОЉАЈИЋИ (Шенчевићи, Стевановићи) су се доселили из ужичког округа. Доселио им се дед Стеван Кољајић.

ЈОВАНОВИЋИ су из Осата (Босна), славе Аранђелов-дан.

КИЋАНОВИЋИ су из Босне, славе Св. Алимпија.

СПАСОЈЕВИЋИ (Бошњаковићи) су из Босне, славе Ђурђиц.

ШКОЉЕВИЋИ су се доселили пре 60 године из Коњуше (Кнић), славе Св. Јевстатија.

ГАВРИЛОВИЋИМА се отац доселио пре 40 година као припуз из Љубића, славе Аранђелов-дан.

ЋУБИЋИ су досељени из Пријепоља, славе Св. Стевана.

ФИЛИПОВИЋИ су се доселили из Брезне (срез таковски), славе Св. Николу.

ОБРАДОВИЋИ су се доселили из Горње Горијевнице, славе Никољ-дан.

ПУРИЋИ су се доселили пре 20 година из ужичког округа.

МИЛОШЕВИЋИМА се отац доселио као припуз из Прислонице.

ТОДОРОВИЋ се доселио из Леушнице (таковски срез).

ШАРЧЕВИЋИ славе Св. Стевана.

ВИЋЕНТИЈЕВИЋИ славе Св. Јована. За ове две породице не зна се одакле су досељене.

Ако узмемо у обзир положаје најстаријих породица, онда излази да су најстарији крајеви: Под-вујан, Савићи и Парлог. Село се није помештало.

ИЗВОР: РАДОМИР М. ИЛИЋ – О ЉУБИЋСКИМ СЕЛИМА (Прислоница – Пријељина – Брђани – Соколићи – Коњевићи – Горња Трепча – Доња Трепча – Остра – Вечањ – Бресница – Тамник – Лађевци), СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК Књига пета 1903. година.  Приредио Александар Маринковић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.