Порекло презимена, село Прељина (Чачак)

Село Прељина је разбијеног типа. Подељено је на четири краја: Кучице, Доњи Крај, Бајинце и Плану.

У КУЧИЦАМА су ове породице: Ристовићи (6 к.), Божовићи (10 к.), Симовићи (4 к.), Максимовићи (3 к.), Минићи (3 к.), Жагрићи (10 к.), Грујовићи (1 к.).

У ДОЊЕМ КРАЈУ: Топаловићи (11 к.), Корићанци (Радовановићи, Стајчићи, Илићи, Сирџићи) скупа 12 к., Ђондрићи (5 к.), Осаћани (10 к.), Славковићи (2 к.), Милијановићи (1 к.), Милошевићи (3 к.), Даниловићи (1 к.), Бојовићи (5 к.), Илићи (5 к.), Николићи (1 к.), Шеварлићи (4 к.), Пластоње (Вулевићи) (4 к.), Грујовићи (1 к.), Томашевићи (4 к.).

У БАЈИНЦИМА: Ирижани (5 к.), Рајовићи (5 к.), Остојићи (3 к.), Еровићи (5 к.), Јоваши (16 к.), Радојевићи (1 к.).

У ПЛАНИ: Печењци (6 к.), Игњатовићи (1 к.), Настићи (1 к.), Павловићи (2 к.), Ристовићи (2 к.), Милићевићи (1 к.), Бојићи (6 к.).

Цело село има до 170 кућа. Највећи је Доњи Крај.

О постанку имена народ зна ову причу: ”Пре је у селу било мало света и цео је атар био под густом шумом. Усред села на једном избрешку, налази се један пропланак, где су се скупљале девојке из села и преле крај ватре. По тим прељама, село је добилио име ПРЕЉИНА (или како сељаци говоре ПРИЈЕЉИНА).

Најстарије су породице у селу:

ПЕЧЕЊЦИ (Настићи, Урошевићи), не памте одакле су ни када су досељени. Славе Св. Јевстатија.

ПЛАСТОЊЕ (Калуђеровићи), су досељени из Маскове, срез Моравички, округ руднички. Од њихова досељења има више од 100 година. Сада их има и у Дубрачи, Станчићима и Шаренику.

БОЈИЋИ, славе Лучин-дан. Доселили су се из Црне Горе пре првог устанка.

Баш пред Први српски устанак доселили су се:

ЈОВАШЕВИЋИ су због убиства неког Турчина пребегли из Марковице (Доње Драгачево) и населили су се овде, славе Ђурђев-дан.

ТОПАЛОВИЋИ су се из истог узрока доселили из села Негришора (Доње Драгачево), славе Ђурђиц. Сад их има и у Горњој Горијевници (срез љубићски) и у Пајсјевићима (Гружа).

У време Првог српског устанка доселили су се:

ЕРОВИЋИ (Зечевићи), славе Св. Николу. Доселили су се из околине Нове Вароши.

ЈАКОВЉЕВИЋИ, доселили су се од Нове Вароши, славе Св. Јована.

ИЛИЋИ, досељени из Корита (код Новог Пазара), славе Св. Николу.

СИРЏИЋИ, досељени из Корита, славе Св. Стевана.

МИЛОШЕВИЋИ су досељени из Босне у време другог устанка – кад је Ђаја паша закрајинио, славе Св. Николу.

Доцније су досељавани:

ИРИЖАНИ, од Ирига (Срем), славе Св. Николу.

ЂОНДРИЋИ, су се доселили од Јавора, славе Св. Василија.

РАЈОВИЋИ су досељени од Карловаца, славе Аранђелов-дан.

ОСТОЈИЋИ славе Ђурђев-дан, доселили се од Ариља.

МИЛИЈАНОВИЋИ су досељени из Ступчевића (код Ариља), где их и сада има.

НИКОЛИЋИ досељени су из Црне Горе, славе Св. Николу.

КУРЋУБЕ (Симовићи) досељени су од Мучња, а има их и у Мачкату (ужички окр.), славе Аранђелов-дан.

МИНИЋИ су досељени из Радобуђе (од Ариља).

ТАНАСКОВИЋИ су досељени из Босуте (Качер).

КУКИЋИ су старином из Заграђе (Качер). Прво су се населили у селу Ракови (срез љубићски), а одатле су после прешли у Пријељину.

РИСТОВИЋИ су се доселили из Шаторње (крагујевачки окр.), славе Ђурђиц.

ОСАЋАНИ (Ковачевићи, Симовићи) су се доселили из Осата у Босни, славе Св. Николу. Они су и раније, а и данас граде куће сељацима.

ШЕВАРЛИЈЕ су се доселили из Ртара (Доње Драгачево), славе Св. Илију.

ЖАГРИЋИ (Јовановићи) су досељени из Ковачевца (Јасеница), сада их има и у Заблаћу (Трнава), славе Св. Николу.

ИГЊАТОВИЋИ су се доселили из Мајдана (срез таковски), славе Лучин-дан.

СЛАВКОВИЋИ су се доселили из Горње Трепче, славе Лучин-дан.

ДАНИЛОВИЋИ су се доселили из Прислонице, славе Ђурђев-дан.

РАДОЈЕВИЋИМА је предак дошао као доводак (мој додатак – дете које удовица доведе у кућу другом мужу) из села Бреснице, славе Мратин-дан.

БОЖОВИЋИ су се доселили из села Сврачковаца (срез таковски). Узрок сеобе је плодније земљиште. Славе Аранђелов-дан.

МАКСОВИЋИ су се доселили због плоднијег земљишта из села Врнчана (под Кабларом), славе Ђурђев-дан.

ИЗВОР: Радомир М. Илић, “О љубићским селима”. Приредио Александар Маринковић

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Мирослав Б Младеновић Мирац

    Poruka sa FEJZBUK MREŽE 7 april 2013.godine
    Jusuf Pečenković
    Poštovani kolega, Profesore!
    Ja se zovem Jusuf Pečenković i rodom sam iz Bihaća u Bosni i Hercegovini. Završio sam studij pedagogije, a sad sam dospio do penzije,pa mi se javila želja i interes da pokušam istražiti kotijene porijekla moje porodice. Pored ostalog “putevi” su me doveli u Srbiju do Vaše rodne Vlasotince i do Čačka- selo Preljina gdje ima Pečenkovića. Pročitao sam i neke Vaše istraživačke radove na temu geneaologije. Vidio sam da pominjete i Prezime Pečenković u Vlasotincu- u selu Darkovce u opštni Crna Trava.
    Nas Pečenkovića u Bihaću ima čitav kvart. Svi smo Muslimani. Nemam pouzdanih izvora o našem pretku. Postoje priče da je za vrijeme turske vladavine, negdje u l7. vijeku došao
    neki vojnik služti ovdje na zapadnu Osmansko-Tursku granicu i da se ovdje u selu Hatinac priženio sa nekom bogatom djevojkom i tu ostao, ali to je priča?
    Ja bih Vas, prijatelju, zamolio, ako je to moguće, da mi nešto napišete, po vašem saznanju, o porijeklu Pečenkovića na vašem kraju. Ako, pak Vi to ne možete, onda bih Vas zamolio da me uputite na nekog drugog, ili na neku istorijsku literaturu. Pročitao sam da u Vlasotincu postoji Muzej koji je smješten u obnoivljenoj nekadašnjoj turskoj kuli.
    Ja vas srdačno pozdravljam, kao kolegu, prosvjetnog radnika i uspješnog matematičata, etnologa,istoričara i pisca.
    Moja adresa je [email protected]

  2. Мирослав Б Младеновић Мирац

    [DOC] Издавачки одбор
    http://www.pozorista.com/site/img/bilten/zatamnjena_istina.doc
    По наређењу са Равне горе ради напада на ослобођени Чачак ноћу између
    3. и 4. …… 1941; Војимир Печенковић (30), земљорадник из Прељине, борац
    Љубићког …… Аугуст Хелер је пореклом Аустријанац, рођен је 1920. године;

    Radisav S. Nedović: ČAČANSKI KRAJ U NOB 1941 – 1945. o …
    https://www.scribd.com/…/Radisav-S-Nedović-ČAČANSKI-KRAJ-U-NOB-1941-1945-o-ČAČANI-I-DRAGAČEVCI-LOGORAŠI-BANJICE
    9 авг 2012 … 637) регистровапих заточепика из дапашњих општипа Чачак и Лучапи било
    их је 1.130, што чипи 4,86%. …… вероватпо су такве податке дали да би
    прикрили своје порекло и спасили злостављање …… ПРЕЉИНА НИКОЛИЋ
    ЖАРКО, трговац; рођ. … ПЕЧЕНКОВИЋ БОШКО, земљорадпик; рођ.

  3. Миличић

    Да ли неко, којим случајем, располаже арачким тефтерима и пописом села Прељина? Био бих веома захвалан за неке податке из истих. Мој мејл је [email protected].