Село Бошњане се налази на обали Голиске Мораве, простирући се и уз Бошњанску реку.
Сеоске су куће на једној уздигнутој заравни, те су осигуране од поплава, али их има и на самој моравској обали. Кроза село протиче Бошњанска река, састављена из Залоговачке реке која извире код Сватовског гробља више села Парцана, и Падешке реке, која извире више Каменара. Ове се реке састају испод села Вратара. Бошњанска река је доста укопана, те селу не наноси штету. Ретко кад пресушује. Село је окренуто истоку.
Село највише пије бунарску, а ређе изворску и моравску воду. Извора имају два, од којих је један у Буковику, а други у Обрадовићкој фамилији. Ниједан од ових извора не пресушује.
ЗЕМЉЕ И ШУМЕ. Сеоски атар простире се уз Бошњанску реку скоро до Вратара. У равници земља је јака и родна, а по странама је мешовита. Шуме има доста ситне и крупне, нарочито идући према Вратарима, уз реку, с леве стране, у једном потоку, а на месту званом Буковик. Ова шума је далеко од села за 3 километра.
ТИП. Село је обичне или средње збијености. Око школе, суднице и механе куће су збијене, а по крајевима разређене. Село се дели на: Буковик, у потоку Буковик, за 3 км, од осталог села, са 10 кућа, Горњу малу, јужно уз Мораву, Средњу малу, у средини села и Доњу малу, северно низ Мораву. Горњу малу раздваја од Средње, Бошњанска река.
ИМЕ. По једном причању село се овако прозвало због неких Турака-Бошњака, који су ту некада изгинули. По другом пак, због неког спахије Бошњака, коме је ово село припадало.
СТАРИНЕ. За 2 км. од села, идући уз реку, у равници, на десној страни реке, било је, веле, некад село. На том месту находе се неке рушевине, за које се прича да је то некада била црква. Затим се находе стари новци, већином римски, комади од земљаног посуђа, стреле и копља. По једнима то се село звало Дренац, а по другима Буковац.
ПОСТАНАК СЕЛА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА. Старо село се преместило на данашње место отприлике пре 150 година, по једном причању због чуме која их је морила, по другом због реке која их је плавила. У данашњем селу има 8 породица са 74 куће „старинаца“, тј. оних који су у старом селу били.
У Горњој мали су ове породице :
ФИЛИПОВИЋИ (14), старинци, славе Св. Тому.
ДУГАЛИЋИ (8) су старинци, славе Св.Стевана (27. 12. и 2.8.).
ЂУРЂАНОВИЋИ(9) су дошљаци из Шанца. Славе Св. Андрију и Св. Јована ( 24.6.).
КОЗИЋИ (3) су из Сталаћа. Славе Св. Ђорђа и Ђурђевдан.
СТОЈАНОВИЋИ (4) су из Маскара. Славе Св. Николу.
ОБРАДОВИЋИ (20) су старинци. Славе Св.Јована ( 7.1. и 24.6.).
ПИПЕРЦИ (8) су дошли пре 100 година из Црне Горе. Има их у Коњусима, Љубави и Коморанима. Славе Св. Ћирика.
ШУЛИЋИ (6) су дошли пре 120 година из врањског краја. Славе Св. Николу.
СЛАНИЋИ (4) су дошли из старе Србије пре 100 година. Славе Св. Николу.
ТЕРЗИЋИ (10) су дошли пре 100 година из лесковачког краја. Славе Св. Николу.
У Средњој мали су:
ЛЕШКАРИЋИ (12) су старинци. Славе зимског и летњег Св. Јована.
ЋОСИЋИ (15) су старинци. Са Обрадовићима и Лешкаревићима нису род, иако им је једна слава. Славе Св. Јована.
ЈОРГИЋИ су са Косова. Славе зимског и летњег Св. Стевана.
КУШТРИЋИ (10) су са Косова. Славе Св. Мину (11.11.).
МИРЈАНИЋИ (6) су из врањске околине. Славе само Св.Митров-дан, овако су прозвани због неке бабе Мирјане.
ВУКАЊЦИ (4) су дошли пре 100 година из Вукање у Округу крушевачком. Славе Св. Николу.
ЈЕВДОСИЋИ (8) су из Топлице, али то не знају посигурно. Има их у Обрежу. Славе Св. Јована.
ЂОКИЋИ (5) су из Топлице. Славе Св.Николу.
СТАМАТОВИЋИ (6) су из врањског краја . Има их у Бивољу код Крушевца. Славе Св. Ђорђа (3. 11. ) и Ђурђевдан.
ДАВИДОВИЋИ (6) су из Топлице. Има их у Пољни и Левцу. Славе Св. Враче .
У Доњој мали:
БУРГАЧИЋИ (8) досељеници из врањске околине. Славе Св. Николу.
МИЛЕНКОВИЋИ (8), не зна се одакле су дошли. Славе само Св. Луку.
БОЖАНИЋИ (8), су из врањске околине. Славе Св. Николу.
ЏИГУЛИЋИ (6) су из лесковачке околине. Славе само Св. Тому.
РАДОЈЕВИЋИ и ПЛЕТИКАПИЋИ (20) су СТАРИНЦИ. Славе Св. Ђорђа и Ђурђев дан.
МИЈАИЛОВИЋИ (9) су из врањског округа. Славе зимског и летњег Св. Стевана.
ПЕШИЋИ (6) су старинци. Славе Св. Ђорђа и Ђурђев дан.
МИЛУТИНОВИЋИ (3) су непознатог порекла. Славе Св. Николу.
СТАНИСАВЉЕВИЋИ (6) су из Леновца у округу Црноречком. Славе Св. Јована.
ПЕРИЋИ (6) су старинци. Славе Св. Јована.
СТОШИЋИ (4) су дошли из лесковачког краја пре 100 година. Славе Св. Јована.
У Буковику су:
БУРМАЗИ (6) су из Здравиња у Расини. Славе јесењег и летњег Св. Аранђела.
ЗЕБИЧАНИ (3) су из Зебице у округу крушевачком . Славе зимског и летњег Св. Јована.
ДАМЊАНОВИЋИ (1) је доселио из старог села ( Бошњана ). Слави Св. Ђорђа и Ђурђевдан.
У селу има судница, школа, црква, механа и ковачница. Сеоска је слава Мали Спасов-дан, а заветина Св. Врачи ( 1. и 14. јул ). Прва за здравље људи и стоке а друга ради берићета. Село има два гробља. Једно је ново и налази се у Доњој мали, поред Мораве, где се сахрањују: Бугарчићи, Џигулићи, Божанићи, Перићи, Пешићи и Плетикапићи, сви остали се копају у старом гробљу уврх села, које је остало још од старог села.
ИЗВОР: Станоје Мијатовић (1868-1946), етнолог и учитељ. Приредио Војислав Ананић
Коментари (0)