Порекло презимена, село Блажуј (Илиџа, ФБиХ)

Село Блажуј, општина Илиџа (данас Федерација БиХ), стање из 1908. године

Човићи, старином из Старе Горе код Колашина. У Босну се доселио Стојан Човић са синовима: Миленком, Маринком, Савом, Нешом и Илијом и то најпре у муслиманско село Грац, где му Турци подметну да је убио некаква млинара, те он утече с децом у Неретву. Из Неретве се дигну и дође у Ормањ. Кад Турци сазнају да се вратио почну га тражити, те он умакне у шуму, а остави децу. Турци му тада узму једног сина и поведу у Сарајево, не би ли како и њега домамили. Али, Стојан пресретне Турке у Грацу, отме им дете па опет побегне у шуму. Када му је дотужило четовање он се обрати Илији Куљанину у Осијеку код Сарајева да га препоручи Омарији у заштиту. Омарија кад сазна целу ствар прими га под свој скут и да му чифлук у Доловима. Из долова се касније преселио на Красни код Рогачице. Ту се изделе, те једни остану на Красни, једни на Рогачицама, неки оду у Блажуј, неки у Сарајево, а неки на Стојчевац. Славе Св. Архиђакона Стефана.

Вујовићи су се доселили из Прераца у билећком котару око 1850. године. Ово им је презиме старо. Вујовића има још у Мишевићима, али су се ови касније доселили. Славе Св. Николу.

Коковићи су старином од Старог Влаха, одакле су се око 1720. године доселили у Отес код Сарајева, где су најпре били врло богати и задружни. Касније се обамрли, осиромашили и разишли се по најму и мајсторији. У Блажуј се доселио Вучина око 1850. године на крчевину. Имају породице у Чемерну, где се зову Михаиловићи, по оцу Михаилу. Славе Св. Николу.

Тамбури су се доселили са Рогачица код Сарајева. Славе Св. Николу.

Митрићи су се доселили из Осијека код Сарајева са Слатине. Старином су из Херцеговине, где су се звали Лаковићи. Отуда су давно дошли у Пресјеницу, а из Пресјенице их је дигао Ченгић најпре на Слатину, а касније у Блажуј око 1860. године. Митрићима се зову по некој баби Митри. Има их још 1 кућа у Двору и Сарајеву. Славе Св. Ђорђа.

Пејићи су се доселили из Лужана око 1860. године. Славе Св. Николу.

Штаке су се доселили из Врела Босне. Славе Св. Ђорђа. Старином из Херцеговине.

Радојевићи су се доселили из Лужана, славе Св. Николу.

Зироја се доселио из Вогошће и призетио се код удовице Трунташеве око 1890. године. Старином је од Гацка. Славе Св. Николу.

Вучинић се доселио из Сарајева око 1880. године у хан на раскршћу. Старином је од Требиња. Слави Св. Арханђела.

Николић се доселио из Сарајева око 1880. године. Старином је из Крајине од Бањалуке. У Сарајеву је дошао као слуга око 1860. године, а данас је трговац. Слави Св. Ђорђа.

Јокић је старином из Грахова. У Блажуј је дошао Обрен на храну, затим је био ханџија на Раскршћу. Старином се зове Ковачевић, а Јокић је прозват по матери. Слави св. Матију.

Јеремићи су се доселили из Црнотине. Дошао Лука пунцу Пејушићу. Старином су из Херцеговине. Доселио се Јеремија око 1860. године са синовима Радом, Бајом, Тодором и Ђорђом. Јеремићима се зову по деди. Славе Св. Арханђела.

Тасовци су се доселили из Сарајева. Старином су из Требиња у Херцеговини. Славе Св. Арханђела.

ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко