Порекло презимена Шћепановић

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ШЋЕПАНОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Шћепановић

Хаплогрупа: I2a DS род Никшића

Порекло: Вишње, Ровца, Црна Гора

Крсна слава: Лучиндан

Контакт:
_________________________

Шћепановић

Хаплогрупа: I2a DS род Никшића

Порекло: Речине, Црна Гора / раније Ровца

Крсна слава: Лучиндан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

_____________________________________

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ШЋЕПАНОВИЋИ

(живе у Горњој Бијелој)

Шћепановићи су огранак Вуловића, а презиме су добили по Шћепану Вуловићу. Када је куга 1732. године харала у Дробњаку, помрло је доста Вуловића, а међу њима и кнез Вуловић. Остадоше његова стара мајка и два малољетна сина Ђуро и Шћепан. Ту, у Бијелој, живио је неки Гуја који је имао девет синова. Њих је ова опака болест поштедјела. Гуја оде у Травник код везира и каза му да је кнез Вуловић умро и да од њега нема потомака, на шта везир даде кнештво његовом сину Митру. Кад баба Вуловића дозна за ово, пође и она у Травник код везира, и са собом поведе старијег унука Ђура. Покаже везиру старе берате и малог Ђура. На основу тога везир раскнежи Митра Гујина, а закнежи малог Ђура Вуловића. Ђуро је имао синове Аћима и кнеза Стојана. Аћим још као дјечак погинуо од лавине, те од њега нема потомства, а од Стојана, који је био кнез, остану синови Аћим и Драшко. Ни од овог Аћима није остало потомства, а Драшко је имао сина Ђура.

Од Шћепана, млађег брата кнеза Ђура, остала су три сина: Јован, Кека и Марко. Јован је имао Милована, Савића, Радована и Петра, а Марко Зека, Мијата, Илију, Пера и Станоја.

Од Кеке, сина Шћепанова, настало је братство Кекића. Потомци Шћепанови се по њему прозову Шћепановићи, а то исто презиме узму и потомци његовог старијег брата Ђура.

Послије кнеза Ђура, кнез је био његов син Стојан, за кога се зна да је био необично снажан човјек, који се истакао у борбама против Турака, у времену од 1775. до 1812. године. Погинуо је у једној комшијској свађи – убио га је Марко Вућић. Њега је на мјесту кнеза замијенио син Драшко, кога су Турци уморили у никшићком затвору 1853. године. Са Драшком је завршено кнештво у овој породици.

У ратовима 1875/76-1878. године истакао се Шоле Шћепановић, као поткомандир Ускочко-дробњачког батаљона.

Ово братство је учешћем у НОР-у дало велики допринос побједи над непријатељем.

Милисав Мићунов, у саставу једница НОВ-а од првих устаничких дана, истакнути борац, погинуо је херојском смрћу у јулу 1942. године код Бугојна. Школа у Бијелој носи његово име.

Момир Малинов, у НОР-у од 1941. године, погинуо је као замјеник командира чете у Четвртој црногорској бригади 10. марта 1944. године у Пенезићима код Прибоја. И Јоко и Милован погинули су као припадници НОВ-а и то Јоко на Жабљаку 1942. године, а Милован у Добром долу на Дурмитору 1942. године.

Ново Божов, правник из Бијеле, у НОР-у је био на разним дужностима: од командира вода, командира чете, члана Пропагандног одсјека и предсједника Војног суда у дивизији. И Томаш Мићов истакао се као омладинац у саставу Седме омладинске бригаде у којој је рањаван.

Славе Никољдан, а прислужују Ђурђевдан.

_________________

ШЋЕПАНОВИЋИ

(на Мокром)

Старином су од Вулића од Попова из Херцеговине, одакле се Шћепан Вулић око 1840. године, са синовима Крстом и Тривком, доселио у Никшић. Тривко се из Никшића око 1865. године досели на Мокро, гдје се ожени; његови се потомци по дједу Шћепану прозваше Шћепановићи.

Раније су славили Никољдан, а сада славе Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић