Цимбаљевић

Један коментар

1. 28. август 2023. у 14:18

   Irena

   Цимбаљевићи су велики род из помињаног села Дапсића. Старином су из Пипера. Очували су пиперску славу Аранђеловдан. Има их и у Васојевичкој нахији, у селу Коњухе, али у мањем броју[70]. Према предању Васојевића из Коњуха, они су их ту затекли кад су почели да се досељавају у Полимље. То значи да су ови Цимбаљевићи ту били још у 17. веку. Логичан правац сеобе је да су се нешто касније, неки Цимбаљевићи из Коњуха спустили низ Лим у Будимљанску жупу у највероватније прилично запустело село Дапсиће. Повољнији услови за живот у Дапсићима изгледа су допринели да ових Цимбаљевића има знатно више од оних из Коњуха. Ове друге су, вероватно, у одређеној мери притисли и експанзивни Васојевићи.

   Ово презиме, као и многа друга помињана, налазимо у неколико облика у прошлости. Тако, поред данашњег облика Цимбаљевић, и Цимбаљић[71] почетком 20. века, и још раније Цимбаљ (1863. године, Сајко Цимбаљ из Дапсића)[72].

   Различита су тумачења презимена полимских Цимбаљевића. Једно народно тумачење каже да су презиме добили по томе што је неки њихов предак „могао најдаље да скочи, односно да цибне“[73]. Етнографски извори и не дају нека нарочита објашњења, али је општи закључак да презиме долази од назива за музички инструмент цимбал (или цимбало)[74]. Назив је код нас дошао из латинског језика (cymbalum), а корен је из грчког назива кимвалон – ударачки музички инструмент у облику трапеза са жицама, који се свира ударањем по жицама дрвеним батићима са врховима пресвученим кожом. Свирач на цимбалу се обично назива цимбалаш или цимбалист, отуд је тешко прихватити да је овај род презиме добио презиме Цимбаљ по томе што им је предак свирао на овом инструменту. Нарочито не у Горњем Полимљу у 17. веку.

   Други могући одговори за порекло овог презимена су речи цимбуља – старији мањи музички инструмент, претеча усне хармонике, као и цимбола[75] како се у неким крајевима назива биљка руса (у разним крајевима назива се и: росопас, ластина трава, лишавица, лишајница, змијино млеко, ластавичина суза)[76], лат. chelidonium maius. Оно што је за ову биљку својствено је њен хемијски састав, због којег има широко дејство у лечењу разних болести и тегоба – стомачних проблема, болести јетре, неких бактеријских инфекција, затим за дерматолошке проблеме – за скидање брадавица, жуљева, лишаја, екцема и других сличних промена на кожи, итд[77]. Цвет ове биљке има изразито јаку жуту боју. Па, ако бисмо корен презимена Цимбаљевић повезали са овом биљком, као неки могући одговори намећу се да је предак овог рода био видар који је лечио цимболом, или је можда имао изразито плаву косу по којој би га неко могао прозвати по жутом цвету биљке цимболе. Све су ово, ипак, само нагађања на основу сличности ових речи и презимена, док одгонетке за његов настанак још увек нема.

   Треба рећи да су презимена са основом цимбал далеко заступљенија код Хрвата. Тако налазимо презимена Цимбал и Цинбал (Славонија), Цимбала (Славонија), Цимбалевић (Истра), Цимбалић (Славонија) и коначно Цимбаљевић (Истра)[78].

   Треба рећи и да је генетика показала да предање Цимбаљевића о пиперском пореклу вероватно није тачно, с обзиром да је код једног тестираног Цимбаљевића (из Дапсића) утврђена хаплогрупа Q[79], типична за суседно племе Братоножића. По свој прилици, преци Цимбаљевића су у Братоножићима живели у оно време када је тамо живео и део Пипера – Лутовци, те им је, из неког разлога, остало предање да су и они Пипери. Врло је могуће да је то неки старији братоношки род у Лутову који се у одређеном раздобљу утопио у тамошње Пипере.
   Izvor:https://www.poreklo.rs/2021/03/02/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-7-deo

   Одговори