Порекло презимена Ћојбашић

18. март 2012.

коментара: 7

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (7)

Одговорите

7 коментара

  1. mihailo

    Прича о Ћојбашићима
    Родослов сеоских старешина
    У доба које је претходило настанку презимена људи су живели у ретко насељеним местима и препознавали се само по личном имену. По мотивима настанка презимена могу да одражавају: крвно сродство (веза родитељ-деца, то јест по имену оца, деде, ређе мајке); везу са лицима познатим по својим личним особинама и надимцима, друштвено признање неког од предака: Кнежевић, Кара-Петровић, Аџемовић, или Ћојбаше – што је турско обележје у то време за сеоског старешину, отуда и презиме Ћојбашић – напомиње Мирко Ћојбашић аутор родослова

    Корени живота понекад продиру толико дубоко у прошлост да је сваки покушај да се распозна и растумачи порекло наше породице веома тешко и недокучиво. Породична стабла се непрекидно гранају, неретко и гасе, али најчешће и једна и друга бивају заборављена под притиском новог времена, будућих генерација. Ипак, у таквом родословном вишегласју понекад се појави изузетак, попут др Мирка Ћојбашића који је после вишегодишњег истраживања сачинио јединствени родослов Ћојбашића, у којем је детаљно обрађена свака породица са биографијом, сликама и породичним стаблом. Иако расути по целој Србији уз помоћ огранка породице Ћојбашић која живи у Крушевцу успели смо да успоставимо контакт са аутором књиге.

    * Откуда идеја да урадите један овако интересантан и комплетан родослов?
    – Идеја да се приступи изради породичног стабла Јоксимовог до наших дана спонтано је настала у разговору код Радомира Вељковог, почетком седамдесетих година прошлог века. По сећању старијих људи Јоксим се са својом породицом доселио у топлички крај из села Вучак испод планине Јавор, на реци Моравици. Радомир је тих година посетио моравички крај и састао се са породицама Ћојбашића које још тамо живе. У разговору са њим тада, али и у каснијим сусретима, често је ова тема покретана. Томислав, Радомиров син, у то време је сачинио скицу са именима Јоксимовог породичног стабла. Од тада је протекло доста времена. Сеоба породица које започињу нови живот на новом простору био је погодан тренутак да се истражи и детаљније обради овај огранак фамилије Ћојбашића. Нови импулс активнијем приступу изради родослова дао је Милорад Мирослављев. Будући да је био активан спортски радник и одбојкашки судија често је путовао. Тако се једном приликом, крајем прошлог века, састао у Ивањици са потомцима Ћојбашића који су у том крају остали да живе, и сазнао за књигу Д. Радивојевића „Моравичани у првом потпуном попису (1863. године) после ослобођења од Турака“. Подаци из пописа обрађени у тој књизи били су добра полазна основа за активнији приступ остваривању идеје израде породичног стабла. Но, у међувремену су се стекли и други повољни услови, који су омогућили ширу обухватност, бржу и ефикаснију обраду и систематизацију података и, уопште, савременији и комплекснији приступ формирању концепције и садржине родослова.

    * Књига почиње освртом на праисконска времена, пореклом Срба и њиховим доласком на Балкан. Зашто тако дубоко задирете у прошлост да би сте урадили једно породично стабло?
    – Не мора сваки потомак изучавати бројне историјске изворе да би дошао до основних сазнања о својим праисконским коренима. Овај кратак историјски преглед од дубоке прошлости нашег народа до савременог доба има за циљ да нам једноставном и лако разумљивом причом створи јаснију слику о нашем пореклу и далеким прецима и да у најкраћим цртама прикаже куда су се кроз векове и ратне вихоре у трагању за бољим животом по овој кугли земаљској они кретали да би се настанили ту где данас живе. Јер, како се обично каже: ко не познаје своју прошлост неће имати ни будућност.

    * У књизи пише да су Ћојбашићи пореклом из Херцеговине. Ко су били ваши преци и откуда тако необично презиме – Ћојбашић?
    – У том шароликом мозаику великих и малих сеоба и кретања народа кроз време и простор, негде на западу Балканског полуострва, нашли су се и наши непосредни преци од којих потичу породице Ћојбашића. Знатно касније од других крајева ослобођен је и моравички крај. Одмах по ослобађању од Турака, 1833., у време кнеза Милоша, овде се из Црне Горе и Херцеговине насељава и већи број српских породица. Са њима долази и више породица Ћојбашића. Шест породица Ћојбашић-Јездимировић населили су се у селу Медовине, а породице Јоксимовог оца и његове браће у селу Вучак.
    Интересантна је прича о презименима. У доба које је претходило настанку презимена људи су живели у ретко насељеним местима и препознавали се само по личном имену. По мотивима настанка презимена могу да одражавају: крвно сродство (веза родитељ-деца, тј. по имену оца, деде, ређе мајке); везу са лицима познатим по својим личним особинама и надимцима; друштвено признање неког од предака: Кнежевић, Кара-Петровић, Аџемовић, Ћојбаше – што је турско обележје у то време за сеоског старешину, отуда и презиме Ћојбашић); националну припадност (Боснић, Бугарски…); крајеве или места одакле потичу (Варјача, Маxарев…); занимање (Ковачевић, Ћурчић, Коларевић, Калаитовић, Мутавџић, Пушкар).

    * Ћојбашићи су данас врло бројна и разуђена фамилија присутна у свим крајевима Србије. Да ли то видите као успех њихових потомака или као Божји благослов?
    – То само указује да су умни, вредни, храбри и одлучни и да уз Божји благослов могу бити веома успешни. Но, на жалост, читаво српство, па тако и ове фамилије није поштедела тзв.“бела куга“. Заслуга за бројност и разуђеност више припада старијим генерацијама. Млађе породице пред крај 20. века губе темпо наталитета.

    * С обзиром да су у књизи осим фамилијарног стабла и породичних грана присутне и слике са комплетним биографијама, колико сте времена провели истражујући „Родослов Ћојбашића“ који ће остати јединствен по методу којим је урађен?
    – Много, заиста много времена и рада. И не само мога времена. Цела моја породица је на изради родослова активно учествовала. Са пуно поноса могу рећи да су на изради родослова учествовали бројни и мушки и женски потомци из скоро свих породица и не само Ћојбашића већ и из породица у које су наше девојке удате. Циркулисали су и анкетни упитници које су попуњавали живи чланови породичног стабла за себе и зе своје претке у непосредној линији. Телефонским контактима и размењеним писмима ни броја се не зна. Израда родослова у облику који је предат у штампу трајала је скоро седам година.
    Н.Ницовић

  2. Da li se u toj knjizi pominju i porodica Cojbasic iz Gornje Konjuse kod Prokuplja? Da li mogu nekako da dodjem do te knjige? Inace, mi slavimo krsnu slavu Sv. Jovan Krstitelj, a negde sam nacuo da je to familijarna slava jos od vremena. Molim vas da me kontaktirate putem emaila [email protected] cisto radi dalje diskusije. Hvala.