Презиме Таминџија присутно је код Срба у у Старој Херцеговини.
Таминџије или Таминџићи су насељени у Кљену и Бежђеђу. Предање каже да су потомци попа Таминџије који је био пореклом из Врањских и старином из Риђана, а презивали су се Кашиковић.
У Кљену је живела породица попа Сава Таминџића који је умро од куге у пећини Магупици, а његов син се одселио у Бежђеђе. У Врањским се налази заселак Таминџићи, где је раније живело ово братство. У селу Лукавац је 1770. године забележен Симо Тахминџи, а у Бежђеђу извесни „поп” који је јамчио за становнике истоименог села.
Таминџије славе Ђурђевдан.
Етимологија презимена је од речи тахмин (ар.), која има значење процена одока, без мерења; тахминџија, таминџија, онај који процењује без мерења, претпоставља.
Студијом “Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине” обухваћен и род Таминџија и установљена њихова генетичка веза са следећим родовима: Кашиковић (Врањска), Кундачина (Хатељи), Милидраговић (Обло Брдо) и Хајровић (Хатељи).
Коментари (0)