Стерђевић

13. март 2012.

коментара: 5

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Mihajlo

    Moj čukundeda se zvao Dragutin Sterdjevic, živeo je u Peći pre početka prvog Balkanskog rata. Kada je počeo rat ubio je 2 ugledna Turčina (bilo ih je trojica, jedan je preživeo) i nakon toga beži u Kosovsku Mitrovicu koja je već bila oslobođena i tu započinje nov život. Mi trenutno živimo u Kragujevcu, probao sam da nađem poreklo prezimena u gradskoj biblioteci, ali bezuspešno. Moja pretpostavka je da je poreklo verovatno negde iz Crne Gore, jer se dosta ljudi doselilo u Đakovicu i Peć iz Crne Gore. Ako neko ima ikakve informacije o poreklu, dosta bi značilo.

    • Mihajlo

      Zaboravio sam da spomenem da slavimo Mitrovdan, takođe čukundeda se zvao Dragutin i imao je sina Stevana po kom je moj deda dobio ime. Stevan je imao 3 sina, Milorada, Branka i Uroša. Uroša su nakon Drugog svetskog rata komunisti oteli i ne zna mu se trag. Moj deda kaže da je vrlo verovatno ubijen na brdu iznad bolnice u Kosovskoj Mitrovici, tu je dosta Srba ubijeno. Branko je učestvovao u probijanju Sremskog fronta i bio je najmlađi u svojoj četi i živeo je u Beogradu kasnije. Milorad je ostao u Kos. Mitrovici, bio je trgovac i nakon rata su mu komunisti sve oduzeli…

    • Слободан Зрнић

      Турске репресивне мере разних облика према православним хришћанима после Кримског рата нарочито су погађале Пећку и Ђаковачку казу. Из једне жалбе коју је у Србију послало братство Пећке патријаршије јула 1856. године види се да је не само манастир већ „и народ бо обшче целе вароши“ страдао „особито сад како се прочита они мирни ферман“ (Хатихумајун), и то тако што „троструко теглимо гњечење од свагдашњи наши непријатеља не само у Пећи но у целој Старој Сербији“. Патријаршија и Дечани су, уз новчану помоћ тројице Пећанаца –– трговаца несебично помагали српску сиротињу у плаћању дажбина Турцима „да не би се потурчила“. У вароши Пећи, у подметнутом пожару дућана тешко је пострадао угледни трговац Лазар Стерђевић („пострада сасвим, изгоре му дућан упалише му наши добри Турци но’ћом“). Он је y пожару изгубио више од сто хиљада гроша, осим другог свог иметка, па је дошао „до границе нервног слома“ („све се бој имо да не совест изгуби“). Сем овога., у Пећи је изгорело још других седам дућана српских. Пећанци Срби, али и уопште и хришћанско српско (православно) становништво Пећке казе, живели су у страху и неизвесности од будућих. догађаја. Молећи митрополита Србије за помоћ Стерђевићу код кнеза Александра, Дечанцп су вапили као „пропаде ваш народ. А особито нигди нигде није зулума ка’ у Пећ и у Пећкој и ‘Њаковачкој нахији. Све Турче, надежда изгуби се“.

      Немате никакве везе са црногорском колонизацијом, пошто видимо да је презиме постојало доста раније, а и било би презимењака у Црној Гори. Моје мишљење је да се ради о цинцарској породици, прво због чудне основе презимена, а друго због тога што се ради о градској трговачкој породици. И био је неки Стерђо Ставрић око 1900. учитељ у Новом Пазатру, пореклом из Македоније. То је једини Стерђо којег сам ископао.