Порекло презимена Самарџић

11. март 2012.

коментара: 56

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Претходни чланак:

Коментари (56)

Одговорите

56 коментара

  1. srbo

    Sve je lepo,ali niko ne napisa o ovom Samardžiću-profesoru,ko mu je otac,majka,deda,brat,supruga,ko su bili i šta su radili,jel moguće da su u Srbiji svi koji su bili ili su sada na vlasti bez porekla,da ih je donela roda i da niko ne objavljuje svoje generalije.Izgleda da se svi stide da napišu ko su im roditelji,šta su radili,čime su se bavili,baš čudno.

    • Aloja

      Otac mu je Jovo Samardzic iz sela Gorani kod Vosokog. Slavi Djurdjevdan.

      • goran

        A Jovov pradjed je u Gorane dosao iz sela Ladjevica kod Bilece. Majka prof. Slobodana Samardzica je iz Pastrovica.

      • Borislav Samardžić

        Pozdrav.
        Ja sam Borislav od oca Nedeljka, djed Danilo, a pradjed Jovan Samardžić. Krsna slava Sv. Georgije .
        Moji Samardžići su iz Visokog, selo Kralupi – Križ, oni su u Visoko došli 1756 god. tri brata, jedan se nastanjio na Goranima a dvojica u Kralupe, 1875 jeedan predak od ove braće iz Kralupa nastanjuje se u Dvor kod Rajlovca, Sarajevo.

  2. Војислав Ананић

    САМАРЏИЋ (п,м). Самарџићи (п) су веома бројне породице у Херцеговини. Настањени су у више мјеста, посебно у билећком и невесињском крају. Поријеклом су из Кривошија у Боки. У Херцеговину су први Самарџићи дошли у другој половини 18. вијека и настанили се у Лађевиће код Билеће, у заселак Рогови. Из Рогова су се расељавали у Плану, Крстаче и Врањску (Билећа), Братач, Џинову Махалу, Доњу Трусину, Батковиће, Слато (Невесиње). Има их у Богојевић Селу (Зупци, Требиње), Љубињу, Блацама и Љутом Доцу (Дабар) и другим мјестима. Према подацима Обрада М. Самарџића, “херцеговачка група Самарџића” броји преко 300 породица настањених широм Југославије, а има их и у иностранству. Стара слава Самарџића била је Јовањдан, али је касније већина породица узела славу Ђурђевдан. Самарџићи у Богојевић Селу и Блацама задржали су стару славу, а неке породице у Љубињу славе Аранђеловдан (208:113,179; 59:181,213.214,227.228,325.329; 75:1242; 155:506). Самарџићи су жијели и у Гацку. гдје се крајем 19. вијека помиње Јово Самарџић као власник прве књижаре. Забиљежено је да је у његовој кући радила 1881. године “прва српска конфесионална школа у којој је учитељем био Глишо Шпановић, оснивач првог дјечјег хора у БиХ (147:591). Из рода Самарџића потиче више познатих личности. Ристо Самарџић Ринда (1804-1930) син Лазара Самарџића из Мостара, био је истакнути активиста радничког покрета у Југославији прије Пивог свјетског рата. Године 1929. изабран је за члана ЦК КПЈ, а затим за члана Политбироа. Радио је под илегалним именом Насков. Трагично је завршио његов живот у загребачкој полицији 1930. године (208:156-180). Драго Самарџић из Братача код Невесиња мање је познат, али га помињемо као “првог погинулог борца невесињског устанка из 1941. године”. Драгов брат Петар Самарџић био је много познатији у невесињском крају, а и широм Херцеговине. Још у младости имао је тркаћег коња са којим је побјеђивао чувене тркаће коње невесињских и гатачких газда. У току Другог свјетског рата опредијелио се за српски национални покрет. А људе је свесрдно помагао без обзира на њихову вјерску и националну припадност (208:163-164). Из овог рода потиче и академик Радован Самарџић (1922-1994). Био је плодан историчар и темељит научни радник. Објавио је бројне студије међу којима: Велики век Дубровника, Мехмед Соколовић, Писци српске историје. Сулејман и Рокселина… Самарџићи (м) су настањени у Прозору. У ово мјесто су „прешли с Милуше на неколико година пре окупације”. Претке су им звали “Семендрија”, јер је “дедо био из Семендрије” – Смедерева (79:108).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  3. Milos

    Da li neko zna odakle potiče otac glumca Ljubiše Samardžića Drago.
    Unapred hvala

    • Bojan Samardžić

      Nikola-Damjan-Miloš-Gavrilo-Djuro-Miloš-Niko-Stanko-Drago-Ljubiša…

      Od Nika se odvajamo, Niko je imao dva sina Stanka i Novicu. Kuća je još uvek u Krivošijama. Dosta je urušena ali se zidovi i dalje drže.

  4. Drazenko

    Ja sam Drazenko Samardzic okolina Prijedora.Slavim sv Panteliju…Neznam nista o svom porjeklu..A volio bi saznati…Ima nas 5 porodica…Samardzic…a dva brata se prezivaju jedan Samardzic a drugi Samardzija….

  5. Небојша

    Небојша,рођен у Високом,БиХ.Отац Јован,деда Веселин(Весељко),стричеви Ранко и Јанко.На жалост сви побројани су покојни.Славимо Ђурђевдан као и сви Самарџићи у Сарајевској регији.На једном од Сабора Самарџића у Београду сам од Миливоја из Билеће(Лађевићи) чуо причу како су његови преци некада давно за славу св.Јована ишли у Опузен код својих рођака по вино,али их је замела сњежна мећава па се нико није вратио жив.Онда су остали одлучили да не славе више св.Јована и од владике из Сарајева добише поруку да славе св.Ђорђа јер је то најљепша али и за то вријеме најтежа јер је тада тзв.гладно прољеће. За мене је то директна веза мојих предака са тим селом због тога јер ми славимо св.Ђорђа. Ако Бог да у Ивањици 08.08.2020.

    • Ognjen

      Zdravo rode. Ja sam Ognjen Samardžić, od oca Bogoljuba [Ljupče] i đeda Petra. Svi porijeklom iz Visokog. Slavimo Sv. Đorđa i preko oca saznajem da si mi stric. Volio bih da znam puno više o svom porijeklu, otac zna puno ali ovdje na portalu vidim da je to malo, đed je nažalost pokojni već 22 godine tako da nemam nikog da bi me svemu naučio. Pozdrav iz Slovenije, ovdje nas isto ima mnogo.

  6. Dragica Trogert

    Postovani,
    Zovem se Dragica, udata sam Trogert, ali sam devojacki Samardzic. Otac mi je Milorad, gradjevinski inzenjer. Deda mi je Vladimir, pradeda Nikola, a cukundeda Dukica Samardzic. Moji Samardzici su iz Slata (Nevesinje). Posle ISrpskog rata kolonizovani naKosovo selo Glogovac, posle II svetskog rata kolonizovani u Zmajevo(Vrbas). Od malih nogu otac me je ucio mojim precima. Moja familija slavi Djurdjevdan. Prema predanju koje mi je otac rekao, a njemu njegov otac, Samardzici su nekada slavili Jovandan, ali su se gosti smrzli u odlasku, tako da su neki presli da slave Djurdjevdan. Otac mi je uvek govorio da je nasa familija plave krvi, i da smo jedni od 100 direktnih potomaka Pavla Orlovica. Htela bih da saznam jos nesto, da prosirim svoja znanja, ili da me razuverite i demantujete o vec postojecim. Pozdrav svim Samardzicima.

  7. Drago se preselio sa Krivošija u Ariljaču kod Goleša.

  8. Dragica Trogert

    Dobar dan. Ja sam Dragica Trogert, devojacki Samardzic. Veoma vodim racuna, i volim da saznam sve sto mogu o mom poreklu, to mi je otac usadio od malena. E pa ovako cukundeda mi je bio Dukica Samardzic, iz Slata, Nevesinje. Pre toga nisam upucena odkle sta i kako. Pradeda Nikola Samardzic jedini je od Dukicine dece posle prvog svetskog rata, dobio volovska kola da dodje do zeleznice, i krene put kosova, gde je bio kolonizovan, ostali su ostali u Slatu. Nikola je kolonizivan u Glogovac Drenicki. Imao je 6oro dece Zoru, Jelu, Danila, Vladimira, Mirka i Manojla. Zora je udata Mrzic, Jela Tausanovic. Braca su zavrsila u logoru u nemackoj za vreme drugog svetskog rata, sem Manojla koji je bio u Partizanima. Nakon rata, zahvaljujuci Manojlu, Braca su kolonizovani u Vojvodini, selo Zmajevo. Danilo je imao Vukasina, Voja, Zdravka i Vukosavu. Mirko je imao Ljubisu, Ljubicu i Ljiljanu. Vladimir je imao Milorada i Dragana. Manojlo je imao Slavka i Miru. Ja sam Miloradova cerka, unuka Vladimirova. Nazalost svi moji stricevi imaju cerke, tako da nasa loza se zavrsava zvanicno na mom ocu i braci njegovoj od striceva. Volela bih ako neko zna da mi kaze nesto pre Dukice Samardzica. Hvala unapred, i pozdrav Samardzici.

  9. Vesna

    Moja baba (1912 god) je zivela u Krivosijama zajedno sa svojih ne znam tacno koliko brace i sestara. Njen otac se zvao Kiko, majka Tijana. Ona i sva njena braca i sestre su kolonizovani u Vojvodinu gde su svi ostali osim jednog brata koji se vratio. Slave svetog Jovana.

  10. Tiho

    Po Statutu Prvog Skupa Samardzica održanog na Dragalju (Krivosije) 1997 god, član udruženja Samardzica može postati SVAKO ko nosi ovo prezime. Tako da dolazite na skupove da se družimo i da pričamo ko je od koga i odakle. Pozdrav.