Порекло презимена Станишић

5. фебруар 2012.

коментара: 76

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ТЕПЧАНИ – ПОТОМЦИ СТАНИШИНИ – СТАНИШИЋИ

Станиша Тепчанин, синовац Стојанов или Смољанов, како су Стојана из милости звали његови синовци Рајич и Станиша, населио се у Тепцима, селу које се раније звало Козила и које је било ненасељено и пусто послије разуре, коју су доживјели од Турака у другој половини 17. вијека. На диоби извршеној након насељења Козила. Станиши допадне дио звани Потоци. Једно вријеме потомци Станишини су се, по Станиши, презивали Станишићи, а онда се потомци његових синова Обрада, Петка, Милића и Божа по својим очевима почну презивати Обрадовићи, Петковићи, Милићевићи и Божовићи.

Са осталим братственицима Стојановим и Рајичевим потомцима, рано су се разбратствили и почели међу собом узимати. На ово су били принуђени због удаљености од других племена и братстава, као и због тога што су живјели у забаченом крају.

Тепчани су приликом насељења Козила, односно Тепаца, славили заједничку крсну славу Ђурђевдан, а тада се договоре да једни задрже стару славу, а други узму нову славу Никољдан, да би могли једни код других да иду на славску свечаност. Стојанови синовци Рајич и Станиша задрже своју славу Ђурђевдан, а Стојанови потомци узму Никољдан за своју славу.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (76)

Одговорите

76 коментара

  1. Miško Momov Stanišić

    Stanišići sa Romanije su iz sela Vinići, Bjelopavlići, opština Danilovgrad, Crna Gora.
    Rodonačelnik Stanišića je Staniša, Raslavov, Raslav je bio Branislavov( Bubin), Buba Šćepanov, a Šćepan jedan od dvojice sinova Bijeloga Pavla.Bijeli Pavle je rodjen izmedju 1330 i 1340 godine u Metohiji, odakle je, pretpostavlja se, sa najbližim rodjacima došao u današnje Bjelopavliće, koji se prvi put u knjigama pominju 1411 gidine.
    Veliki dio Stanišića se raselio, najviše u Srbiju, zatim u Bosnu, a Bogu fala ima nas i u CG.
    Ne zna se tačno kad je Staniša rodjen, ali se zna da je četvrto koljeno od Bijelog Pavla.

  2. Александар

    Ја се данас презивам Тодоровић и поријеклом сам са Мајевице, општина Лопаре. Али знам да су се моји преци презивали Станишићи. Из неког разлога дошло је до промјене. Не знам зашто и кад тачно. Славимо Св. Николу. Можда неко зна више?

  3. Anđela

    Pozdrav svima. Mene zanima šta znate o Stanišićima iz okoline Šipova i Mrkonjić grada. Slava je Sv Jovan Krstitelj. Navodno postoji priča da smo iz Crne Gore, ali želim to i da dokažem.