Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
ДУЛОВИЋИ
(у Крњој Јели)
Старином су из Попова Поља из Херцеговине, одакле се средином 16. вијека Обрад Селаковић са пет синова и братом Радулом због заваде са Турцима одселио у околину Никшића у Риђане. Након кратког времена, прешли су у Горњу Морачу гдје су осјећали сигурност због удаљености од турских центара. У Горњој Морачи населили су села Трновицу и Сврке. Обрад са синовима живио је у Трновици, а Радуле који је доласком у Морачу формирао породицу живио је у Свркама.
Међу потомцима Обрадовим и Радуловим у почетку је долазило до трвења и зађевица око главарских титула и власти. Касније су неспоразуме изгладили и успоставили добре међусобне односе. Прилжом једног турског напада на село Трновицу побију све становнике, осим Руже, жене Милете, сина Обрадова, која је била у другом стању, а родом је од Пилетића из Пипера. Ружа побјегне у свој род, гдје је родила близанце којима је дала имена Дуле и Мрво. Када дјеца поодрастоше, Ружа се са њима врати у село Трновицу на њихово очинство. Од Дула се формира братство Дуловићи, а од Мрва Пајовићи.
Према породичном предању Дуле је имао сина Јована, а овај три сина: Радисава, Радована и Васиља. Од Радована Јованова је данашње братство Ђокићи. Од Радосава су Драговићи и Мијатовићи, а од трећег Јовановог сина, а Дуловог унука Васиља су братства Јанковићи, Мандићи и Секулићи.
Братство Дуловићи се нагло намножило и ширило тако да се почну исељавати на разне стране, али највише у правцу Србије и Затарје. Од њих су Магделинићи у околини Рожаја, од којих се одвојило велико муслиманско братство Курпејовићи код Рожаја; Дуловићи код Нове Вароши су од овог братства из Мораче, Беговићи у Колашину, Влаовићи у Штитарици и Чуљковићи код Бијелог Поља. Дуловићи – муслимани у околини Сјенице су од ових Дуловића из Мораче. У Мачкату на Златибору има неколико кућа Дуловића. У околини Берана Тмушићи и Лакићевићи казују да су од Дуловића из Мораче. Широм Србије у многим мјестима има Дуловића, а најбројнији су у Београду. Има их у околини Ваљева и у Мађарској, гдје су се иселили под Арсенијем Чарнојевићем.
Најпознатија личност у братству Дуловића био је горњоморачки сердар Мијат Мијушков Дуловић. Око њега су се окупљали они који су тежили коначном ослобођењу од Турака. У свим бојевима и сударима са Турцима излазио је као побједник. Сердар Мијат је предводио Горњоморачане у многим бојевима, као нпр. оним на Штитарицу, Грдијевиће, Липово и многим мјестима око Колашина.
Међу првим насељеницима села Крње Јеле је био и сердар Мијат Дуловић са синовима стотинашом Перком и Илијом. Стотинаш Перко касније постаје племенски капетан, а Илија послије очеве смрти сердар горњоморачки. Племенски капетан и први командант горњоморачког батаљона био је Лука Илијин Дуловић – Мијатовић. Барјактар горњоморачки од овог братства био је Бошко Секулов који се истицао као велики јунак.
Обрад Петров и Радован Арсенијев, који је погинуо у америчкој војсци, налазили су се на раду у Америци гдје су отишли 1903. године. Јоксим Арсенијев налазио се у аустроугарском логору Нађмеђер од 1916-1918. године.
Нешко Јоксимов је био истакнути борац НОР-а 1941-1944. године; носилац је Споменице 1941. године и генерал ЈНА.
Међу многим Крњојелцима који су се исељавали у друге крајеве наше земље налазе се и Обрад и Вучета Петрови који су одселили у Затарје послије Првог свјетског рата, а послије Другог свјетског рата у Србију се одселио Благоје Јоксимов.
Славе Шћепандан, а прислужују Светог Илију.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
Коментари (0)