Боровић

5. март 2012.

коментара: 7

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (7)

Одговорите

7 коментара

  1. Угљеша Боровић

    У пљеваљском крају, Црна Гора, живе две фамилије Боровића. Нису у сродству. Боровићи из села Оћевина и Боровићи из села Бољанићи.

    У Фочи, прича моја снаха има и Боровића муслимана, што је њу у почетку одбијало од мога брата, она је родом од Фоче и када је чула да је момак који јој се свиђа Боровић мислила је да је муслиман.

    Ја сам из села Бољанићи. Породично предање казује да смо у пљеваљски крај дошли око 1826. године из околине Пећи. Предак је у некој сеоби остао без сина јединца и са трудном снахом и четири унука се одвојио од матице сеобе. Презиме је донео из старог завичаја и није га мењао, оно га је бранило од несоја.

    Пљеваљски крај је у то време био пуст и турске власти су давале посебне погодности за настањивање богатијих чивчија. Богатсво се мерило у стоци и чељади.

    Предак се настанио у селу Драгаши под планином Љубишњом. Година доласка, 1826. је тачан податак јер се пети унук рађа у селу Драгаши као посмрче, касније бива писмен и са сигурношћу зна колико му је година. Умире 1915. године тврдећи да је узео 90-у годину живота.

    Двадесетак година касније, петорица унука се селе из села Драгаши у село Бушње, на другу старну реке Ћотине.

    Танасије Пејатовић у свом делу: Средње Полимље и Потарје, цитира турски тефтер у коме се као чифчије 1851. помиње кућа Боровића у Брвеници, тј. Бушњима, слави Св. Николу, одселили на Ковач (планина).

    Тај податак се у потпуности уклапа у усмено предање старих.

    Као чести људи, добри домаћини и тврди ратници оставили су јак траг у историји пљеваљског краја свога времена.

    Више је носилаца Карађорђеве звезде и Златне медаље Милоша Обилића, о споменицама на Балканске и Први светски рат да се и не говори.

    Милојица, од оца Новице, Боровић, четнички командант у бригади Јована, касније Милутина Јеловца. После рата осуђен на 6 месеци затвора, на суђењу га нико ни за какво нечасно дело није теретио, на изричито инсистирње највиших КПЈ руководилаца пљеваљског краја помилован после три месеца затворске казне. Уредно позиван на све прославе у част оружаног устанка и борбе против окупатора у пљеваљском крају, одазивао се позивима и бивао поздрављен од стране окупљеног народа.

    Милош, од оца Риста, Боровић, предратни ( 2. Св. рат) судија у Београду, током априлског слома као резервни официр пао у немачко заробљеништво, логори Дахау и Матхаузен, после рата судија окружног суда у Београду, а од 1952. год. адвокат.

    Ранко, од оца Илије, Боровић, инжењер рударства, доктор наука и професор Рударско-Геолошког факултета у Београду, на катедри транспортни системи. Иако му је више од 83 године, пројектује и активно учествује у надзору над извођачима капиталних пројеката, по његовим речима: ” Нема знања синовче, млади побегли из Србије”.

    Слободан, од оца Илије, Боровић, доктор медицине, специјалиста интерне медицине, субспецијалиста кардиологије, “народни доктор” у пљеваљском крају.

    Славко, од оца Саве, Боровић, инжењер грађевине, одговорни извођач радова пута Ђурђевића Тара – Мојковац.

    Миладин, од оца Ђурице, Боровић, ратни командант ( БиХ рат 92.-95. год) станице полиције Чајниче.

    Од живих и медијски атрактивних издвојио бих овом приликом:

    Жарко, од оца Брана, Боровић, доктор медицине, специјалиста пластичне и реконструктивне хирургије,” име” у КБЦ Црне Горе.

    Боривоје, од оца Миомира, Боровић, адвокат у Београду, први одбранио Србина у Хагу, случај Мирослава Радића оптуженог да је као капетан ЈНА умешан у убиства на Овчари код Вуковара.

    Оно што ја покушавам сазнати је где је тачно та “околина Пећи” из фамилијарног предања и ко су наши рођаци.

    Срдачан Поздрав

    • Slavko

      Jeste li upoznati da su neki Borovici otišli na Golijiu u Srbiji.Ja sam iz Ivanjice i okupljam Borovici,cuo sam da smo iz Pljevlja al mng da nadjem trag.Ako neko ista zna voleo bih da se javi.pozzz

  2. Prolaznik

    Hvala puno. Inace u Novalji kod Paga, imas isto Borovice, okorele ustase.
    Cisto da znas. Tugo nasa srpska.

    • Далибор

      Вероватно исто црногорског порекла. Као и онај пилот што је 1992. украо авион од распале ЈНА и одлетео у НДХ.

  3. Marija

    Borovici iz Ocevine slave zacece Sv. Jovana 6. oktobra.
    Inace je i Rade Neimar bio Borovic ali ne znam iz koje je familije.

  4. Maksim

    Borovici koji slave svetog Nikolu od kojih je advokat Borivoje Borovic i Borovici koji slave svetog Jovana Krstitelja koji su se sa Golije raselili na mnoge strane, NISU KRVNI SRODNICI.

  5. Nemanja

    Zdravo ljudi mene bas zanima poreklo,prezivam se Krća iz sela Pribojska Goleša otac mi je rekao da smo se prezivali Borović i da smo iz sela pored Pljevalja koje se zove Krća i da su se djedovi odselili zbog ubistva nekog Age u Goleša i promenili prezime da bi mogli opstati.On ne zna vise informacija a ne znam ni koliko su ove tacne,nadam se da neko zna malo vise jer bi voleo da saznam mallo vise o svom poreklu.Hvala