Порекло презимена Панчевачки

ПАНЧЕВАЧКИ-МИЛАНОВИ

(Панчèвачки-Ми̏ланови)

 

Стара презимена: Поповић, Животин (1764, 1765, 1774), Максимов (1795), Панчевац (1782-1845), *Панчевачки (1788+)

Најстарији забележени предак рода: Живота (око 1710. године рођен)

Крсна слава: Никољдан (19. децембар)-прва потврда 1816. године

Породични надимак (шпицнамет): Ми̏ланови, Лудајнице

Порекло: Панчево (први помен рода 1764. године), Банат, Србија

Ранија места боравка: Београд и околина ? (са патријархом Српским Арсенијем Јовановићем Шакабентом у Другој Сеоби Срба 1739. године прешли у Панчево?)/Темишвар и околина? (у периоду 1720-1722. године прешли у Панчево?)/Потиска Војна крајина?(1752. године дошли у Панчево?)/ Смедерево?, Панчево (1764-1765, 1913+), Опово (1765-1790), Црепаја (1790-1997)

Националност: Срби (Православни)

Генетика/Хаплогрупа по оцу (патернално порекло, Y DNK): Dinaric South/ I2-Slavic-Carpatian (Јужна Динарска/ И2 Словенско-Карпатска)

 I2а1b3-PH908-Z16983>А493>A8741*

I2>I-L460>I-P37>I-M423>I-Y3104>I-L621>I-CTS10936>I-S19848>I-CTS4002>I-CTS10228>I-Y3120> I-S17250>I-PH908>I-Z16983>I-Y4789 (A493)>A8741*

Генетика/хаплогрупа по мајци (матернално порекло mtDNК) : U5b1b1-b* 

Прапорекло: Стари Словени (Полапски Срби /Набски Срби)

_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Саша Панчевачки

 

У прилогу је фотографија настала почетком 20. века у Црепаји, а представља стару изворну Српску ношњу Банатских Срба у Црепаји.

Уопштено о пореклу рода Панчевачки

 

Презиме Панчевачки представља српско презиме топонимског карактера (по граду Панчеву), и по свом облику и наставку чки представља уобичајено презиме које се среће код Срба староседелаца Баната  (у мањој мери Бачке и Срема), чије присуство на тим просторима досеже до 18. века. Род Панчевачки није сачувао предање о пореклу пре доласка на простор Баната-конкретно Панчева, као и о својим старим презименима. Прегледом матичних књига пре свега банатског села Опова, а потом Црепаје пронађена су четири стара презимена породице Панчевачки, као и два банатска села у којима је породица поуздано боравила пре враћања у Панчево. У Црепаји одакле је род Панчевачки прешао у Панчево за време I Светског рата, правилно акцентовање презимена било би Панчèвачки-Ми̏ланови. Садашње презиме Панчевачки први пут се помиње у попису граничара Банатског села Опова 12.Банатске регименте 1788.године током Кочине Крајине тј. Аустријско-Турског рата 1788-1791, док се у српским православним црквеним књигама села Црепаје помиње први пут тек 1804. године.

Породица се званично први пут помиње у  попису цивила Панчева 1764. године-конкретно кроз цивила по имену Максим Животин, док се у српским православним матичним књигама ова породица званично први пут помиње 1774. године у матицама Опова, поново Максим  Животин. 

Презиме Животин свакако јесте најстарије директно забележено презиме ове породице (Опово 1774. године), али се са великом сигурношћу може рећи да је још старије презиме ове породице потврђено индиректним путем било Поповић, и да је то потенцијално презиме  најстаријег пронађеног претка данашњег рода Панчевачки, Животе Панчевца (рођен око 1710-преминуо пре 1768. године).

Стара презимена породице Панчевачки су Поповић/Попов (пре 1764. године) ?, Животин (1764. године у на попису цивила у Панчеву и 1774. године у црквеним матичним књигама у Опову), Максимов (1795. године у црквеној матичној књизи Опова) и Панчевац (највероватније после 1764. године, код једног огранка породице забележено као надимак у црквеној матичној књизи Опова 1769. године, а код другог дела породице забележено је као презиме  тек од 1782. године па све до 1845. године). Стара места  у којима је породица поуздано боравила пре враћања у Панчево почетком 20.века су Опово и Црепаја. Могућа места и време насељавања ово рода у Панчево су као и за остале староседелачке породице у Панчеву, у периоду  1720-1722. године из Темишвара и околине, или из Београда непосредно пре турског освајања Београда у Аустријско-Турском рату 1739/40, тј. у Другој Сеоби Срба предвођене патријархом српским Арсенијем IV Јовановићем-Шакабентом. Обзиром да је Панчево жестоко настрадало у куги и пожарима око 1733-1737. године , обзиром да се на првом попису Панчева 1733. године не помињу могући преци овог рода и најстарији забележени преци (Живота), могуће је да је овај род у Панчево дошао из Београда у Другој Сеоби Срба под патријархом Српским Шакабентом 1739/40. године. Аргумент за насељавање Панчева од стране Београђана 1739/40. године такође је и порекло православних свештеника  у Панчеву (из Београда, Гроцке, Параћина и околине и Ковина). Зато порекло становништва Панчева након Друге Сеобе Срба можемо посматрати као из Темишвара и околине (Српски Сенмартон), Београда и околине (Гроцка), Моравске Србије (Шумадије у регији Параћина, село Крежбинац). Срета Пецињачки помиње, водећи се Феликс Миликером (Geschichte) да се део Панчеваца иселио око 1743. године због куге, део 1752. године када је са Поморишким и делом Потиских граничара отишао у Русију где је у оквиру Српских аутономних области- НовоСербије основали истоимени град Панчево. Ипак на њихово место, 1752. године дошли су Потиски граничари који су такође значајни за насељавање града. Други историјски подаци указују да је пак 1723. године Панчево захватила куга и пожар и том приликом је 3/4 становиштва изгубило живот а остатак се иселио у околна места. Оно што је у овом тренутку нагађање, али ипак највероватније, јесте да је  род Панчевачки из Београда и околине населио Панчево у периоду 1739/40. године, када је Београд пао у руке Турцима. 

Родослов породице Панчевачки-Миланов 1710-2023

(крсна слава Св. Никола, пореклом из Панчева) : 

 

10. Саша (1993), Сандра (1996)

9. Синиша (1954) = 1993=Снежана рођ. Јајић (1963-2022) из Сурдука (Лазарева Субота)

8. Сава (1924-1998)=1953= Вукосава рођ. Јанковић (1933-2010) из Београда

7. Живојин/Живан-Дика (1885-1933), Црепаја-Панчево (1912-1915)=1906=Наталија рођ.Стојков-Ненадов (1884-1958) из Долова (Никољдан)

6. Јефтимије /Јефта (1861-1933)=1879= Персида/Перса рођ. Бугарин-Ћирић (1860-1929) из Црепаје (Никољдан)

5. Николај/Никола Панчевачки (1831-1905)=1851=Олимпијада/Пијада рођ. Марков-Стојићев (1827-1895) из Црепаје (Ђурђиц)

4. Милан/+ Михаил Панчевац/Панчевачки (1797-1864)=1815=Марија рођ.Стојанов(ић)-Качаров (1798-1835) из Црепаје (Свети Лука)

**3. Миј(х)аил(о) Максимов/Панчевац/Панчевачки (око 1765-1822)Опово-Црепаја 1789/90.године= Истијана (забележена по једанпут као Татијана/Доја/Стефанија)  (?-1827)

*2. Максим Животин/Панчевац (око 1735-1784)= Стана (?-1789)

1. Живота Панчевац (око 1710-пре 1768.године), Панчево-Опово (око 1764-1767, највероватније 1765.године)= Анђелија (?-1782)

 

*Максим Животин Панчевац (1735-1784) забележен је на попису цивила Панчева у српском делу града (рашки део града) 1764.године, потом на попису исељеника из Панчева и околине 1765.године (Панчево, Јабука, Сефкерин-Панчевачки дистрикт)-вероватно због одбијања да породица буде у Војној Крајини која је у то време успостављена, а у православним матичним књигама Опова 1774.године.

**Михаило Максимов Панчевац (1765-1822), из села Опова био је граничар пешадинац у 12.Банатској регименти током рата са Турцима- Кочине Крајине  (1788-1791) и као рањеник прешао је у суседно село Црепају 1790.године.

 

Детаљнија образложења о пореклу рода Панчевачки , његових старим презименима као и местима поузданог и вероватног боравка :

Било је речи о томе да је  можда и најстарије забележено презиме породице Панчевачки било презиме Поповић. Постоји шанса да  је презиме Поповић почетно презиме са којим су преци рода Панчевачки дошли из Панчева у Опово око 1764. године, те да се презиме код једног дела породице задржало, док је код другог дела породице изгубљено при доласку у ново место (Опово). Презиме Панчевац/Панчовац, званично је код овог огранка породице забележено први пут 1782. године, а последњи пут 1845. године. Код дела рода у Опову који је задржао презиме Поповић/Попов, презиме Панчевац помиње се као надимак уз постојеће презиме само једном у матичној књизи крштених Опова, и то 1769. године. Под презименом Животин породица је уписана по први пут 1764. године на попису цивила Панчева, а у Опову 1774. године, под презименом Максимов 1795. године. Презиме Панчев представља погрешан  и скраћен упис свештеника 1789, 1816. и 1817. године.

Презиме Панчевачки, први пут је забележено у аустријским војним пописима граничара 12.регименте за време Кочине Крајине 1788. године (приликом војних пописа аустријски пописивачи уписивали су варијанту презимена Панчовачки, јер је српски назив града Панчево од стране Немаца и Мађара изговаран и писан као Панчова), а у српским православним матичним књигама се први пут јавља приликом крштења Димитрија-сина Михаила Панчевца 1804. године у Црепаји. Током времена у матичним књигама наизменично су бележена оба презимена (Панчевац и Панчевачки) , да би се данашњи облик презимена почео самостално бележити  у матичним књигама Црепаје тек од 1845. године (тек од Милановог сина Николаја/Николе који је у матичним књигама Црепаје био уписиван искључиво под презименом Панчевачки) пред Српско-Мађарски рат и то траје до данас. Породични надимак тзв. шпицнамет  је Миланов и настао је 30-тих година 19.века (ради вероватног разликовања два огранка породице Панчевачки у Црепаји- Михаилових синова Милана и  Димитрија). У селу Црепаји данас нема мушких потомака ове породице а последњи је био Ђурица Панчевачки (1941-1997) који је као и његов отац Илија (1915-1987) био познат под надимком тј. шпицнаметом Лудајница (лудаја=пита од бундеве). Крсна слава овог рода је Свети Никола Зимски (19.децембар по новом календару). Први пут је забележено  прослављање крсних слава за све родове из целог села у Домовном Протоколу Црепаје 1850. године, те је тада је такође забележено да род Панчевачки прославља Никољдан (6.декембри по јулијанском календару). Ипак, први помен крсне славе у оквиру рода Панчевачки био је у Парохијалу српске православне цркве у Црепаји 1816. и 1817. године када је забележено да је Михаило/Мијаило Панчев. дао 36 крајцера за Никољдан 6. декембрија.

Истраживањем је откривено да су преци овог рода боравили прво у Панчеву (не зна се када нити одакле су дошли у Панчево), да би након 1764. године (1765) прешли у Опово и тако добили претечу презимена које данас носе. Након досељавања у Опово, током Кочине Крајине 1789/1790. године једини преостали члан ове породице, Михаило је прешао из Опова у Црепају, да би се 1912-1915. године највећи део ове породице поново вратио у Панчево (Живојин/Живан са своја два брата од стрица Аксентијем/Александром и Лазаром). Презимена Панчевац и Панчевачки су се често смењивала и у војним пописима и матицама, да би тек од Николе/Николаја 1845. године породица почела да се уписује искључиво под презименом Панчевачки. Порекло из старих времена пре Прве Велике Сеобе Срба (1690. године) и Друге Сеобе Срба (1739/40. године) је нејасно и постоји више различитих могућности. Обзиром на начин насељавања и обнављања напуштеног Панчева, постоји могућност да су преци ове породице из Београда и околине 1739. године током Друге Сеобе Срба под патријархом Шакабентом прешли у Панчево, или из Темишвара и околине у периоду 1720-1722. године. Ипак по речима градоначелника Надбантића, Панчево је 1723. године тешко пострадало од куге, и том приликом је три четвртине становништва изгубило живот а остатак се иселио у околна места. Због тога је вероватније да је род Панчевачки пореклом из Београда и околине из ког су се по туском заузимању града 1739. године иселили у Панчево. Ипак посматрајући порекло православног свештенства у Панчеву, долази се до закључка да је део Панчеваца био пореклом из Параћина и околине, Београда и околине као и Темишвара и околине.

Обзиром да се у матици Опова из 1774. године породица појављује под презименом  Животин (Максим Животин), а да се Максим Животин јавља и у попису цивила српског дела Панчева 1764. године, то може да буде један од доказа  да је породица после Прве Велике Сеобе или Друге Сеобе Срба дошла у Панчево под другим презименом (пре презимена Животин можда Поповић?), а потом прешла у Опово и због тога је један део породице добио презиме Панчевац – касније и Панчевачки , а у даљем тексту ће бити изнети докази који говоре у прилог овој тези.

По свему судећи, породица је у Опово сасвим сигурно дошла  из Панчева највероватније после 1764. године. Оно што знатно отежава истраживање је чињеница да су се у Опову током прве две деценије вођења матичних књига смењивало неколико пароха. Један је своје парохијане уписивао по уобичајеном српском принципу настанка презимена по очевом имену (Максим Животин, Михаило Максимов) док је други свештеник-макар за овај род презиме уписивао по месту из ког је породица дошла (Живота Панчевац, Максим Панчевац итд.) а трећи парох је често умео да наводи надимке, имена очева/дедова итд. Након пописа домаћинстава Панчева 1764. године (568 у српском делу вароши) за останак у граници се одлучило само 186 домаћинстава док се остатак одлучио да напусти војну границу, тако да се 1764. година узима за годину када је велики део породица напустио Панчево и населио села углавном села у његовој околини која нису улазила у састав војне границе, али су била део панчевачког дистрикта (Опово тек 1770-1773. године укључено у састав 12.Банатско-Немачке регименте). Доказ овоме јесте матична књига крштених за Опово из 1769. године у коме се наводи Пантелија Поповић Панчевац, као кум Симе/Симеона Стаина и његове супруге Саре (писао парох Опова Јован Еренков/Еренковић). У Опову је било доста фамилија које су имале топонимска презимена (Панчевац, Косовац/Косовачки, Сервијанац, Мошоринац/Мошорински, Земунац, Јабучанин, Вуковарац, Козловачки, Гаичанин/Гајчанин, Гладилац/Гладилички, Ченђан/Ченч(ђ)ански, Бугарин/Бугарчић/Бугарски, Ковилски, Петровачки-Бечкерек, Ђерманов/Германов, Каначки, Влах/Вла, Бајац/Бајски, Бокинац, Борчанин, Дробњак, Ирижанин, Јачински, Каћанин/Каћански, Крчединац/Крчедински, Рудњански, Смедеревац/Смедеревачки, Дошљак, Титељанин/Титељан/Тителски, Тушковић, Бошњаков, Грк, Неузинац/Неузински, Модошанин/Модошки, Туринац/Турински, Опавчанин, Жељац/ски, Јечинац, Црепајац/ски, Вучковац/Вучковачки, Тополовчанин/Тополовац/Тополовачки, Сефкеринац, Лочки/Лочанин, Шенђурађски, Шелеверац/Шелеверачки, Сремац/Сремчев, Сланкаменац, Ердељан, Кендерешки, Ђуринац/Ђулинац, Керечки, Маџаревић , поједини су бележени као из Кикинде, Иланџе али без формираног топонимског презимена итд.) што значи да су на тај начин разликовали родове различитог порекла и да је тешко могла да постоји могућност да се у матицама бележе две породице/рода истог топонимског презимена, а да су различитог порекла (јер је циљ топонимских презимена био да јасно одвоји родове различитог порекла а не да их доведе у везу). Због тога се намеће закључак да је у Опову постојало две или више породица пореклом из Панчева сигурно је да не би биле означаване под презименом Панчевац, јер их то не би разликовало и стицао би се утисак да су истог порекла. Због тога, чињеница да је у Опову наведен више пута Живота Панчевац (био је означен као становник Опова-иако је умро пре почетка вођења матица (барем оних очуваних из 1768. године) и чињеница да се Пантелија Поповић/Попов наводи истовремено и као Панчевац (само 1769. године а касније само као Пантелија Поповић/Попов) означава да су Пантелија Поповић/Попов Панчевац и Живота Панчевац били вероватно истог порекла. Животини потомци, син Максим пре свега, су се уписивали као Животини (1774. године) а касније-после најмање 14 година од смрти Животе породица је под другим млађим свештеницима  почела да се уписује као Панчевац– јер је вероватно остало сачувано само сећање и по томе надимак  који је Живота имао међу Опавчанима и новим свештенством у Опову- да је дошао из Панчева. У то време Панталија Поповић је још био жив и преносио је  презиме Поповић/Попов својим потомцима а друго презиме Панчевац код овог дела породице је било потпуно потиснуто. Оно што говори у прилог овоме јесте и чињеница да је чак и код Опавчана других народности остало упамћено и забележено да је код готово сваке српске породице уз презиме постојао породични надимак који је често замењивао првобитно презиме. То је између осталог разликовало Србе и остале нације које су насељавале ово село у мањем броју.

Примери српских породица у Опову са забележеним старијим презименима је једна од ствари која издваја Опово од околних места. Битно је рећи да је специфичност места та што се дешавало да презимењаци и чланови исте породице имају различите кумове.

Неке од старих српских родова из Опова са старијим варијантама презимена су: Панчевачки– стара презимена Максимов, Панчевац, Животин и Поповић- Смедеревачки- било је уписивано као Смедеревац и као Макленов, Курјачки-као Курјаков и Курјаковић, 4. Лочки -као Лочанин, 5.Татин- као Татомиров, Ченђански- као Ченђанин, Стаин- као Стаић, Станишин и Увалин, Максимов- као Страинин (Максим 1729. године, син Теофан 1757. године), Страинић и Угринов (са могућношћу и презимена Деспотов јер се у књизи умрлих из 1773.године јавља Страин Деспотов), један део породице Поповић/Попов- као Цвејини, Воденичар- као Воденичаров и Арсенијеви (Арсеније Воденичар 1717., Кузман 1737. и Дамјан 1742), Косовачки- су били Косовци/Капларови/ Антонијеви, Плавшићи-су били Шемпркат/Шемпркатини/ови, Чаругџије- су били Чаругџићи,  Сабови- су били Живанови/Живојинови, Јабучанин-су били Стокини/Поповићи , Недељкови- су били Недељковићи, Субашини/Субови (од Недељка Субова), њихови презимењаци али не и рођаци Недељкови- са старијим презименом Касапинов, Живојинов, Живанов (од Живојина Касапина), Цвејини- су били Поповићи/Попови такође (Цвеја 1707. Сава 1737. године (син Максим 1762. године) и Антон 1750.), Илини- су били бележени као Страин (Дмитар Страин и супруга Сара а као кумови је био наведен Стока Недељков.

Ако причамо о пређашњем месту становања/порекла пре доласка у Панчево -највероватније после 1739/40. године са патријархом Српским Шакабентом, у матичним књигама Опова (1781/1787. година) налази се траг томе. Наиме, у матичној књизи венчаних Опова за 1781/1787. годину налази се упис младожење Василија Панчевца и младе Јулите рођене Курјаков (од оца Стефана), као кум је уписан Стока Недељков, а као стари сват Стеван Макленов. Ако знамо да је у српском народу стари сват долазио са младожењине стране, као и да је обично то бивао ујак или неожењен мушкарац из породице, а када знамо да је породица Макленов бележена још и под презименом Смедеревац/Смедеревачки, то би значило да је део породице Панчевац сигурно имао везе са Смедеревом, тачније да је један део-макар са мајчине стране из самог Смедерева ! То би упућивало да корене породице Панчевац/Панчевачки можемо тражити у Смедереву или самој околини града !

Оно што морамо имати на уму је и могућност да се породица Панчевачки/Панчевац могла презивати Којић/Коић а не Поповић (мало вероватно). Наиме знамо да се најстарији предак породице Панчевац/Панчевачки звао Живота, а у матичним књигама умрлих Опова од почетка вођења књига (1768. године) па до краја 18.века се помињу само Живота Глуви (преминуо 1770. године)-за кога морамо поменути да је 1768. године уписан као новопримљени граничар у Опову и Живота Којић (преминуо 1778. године). У војним пописима у Бечком ратном архиву 1768. године помиње се као новопримљени граничар Живота Глуви, док се у попису цивила Опова 1768. године помињу Живота Бакалов уз Тодора Бакалова и Јована Бакала (бакал-трговац). Оно што је занимљиво јесте чињеница да је ћерка Животе Којића-Ана била удата за Петра, сина Пантелије Поповића Панчевца, а добили су сина ког су назвали Живота 1779. године. Такође уз Животу Којића помиње се и Михаило Којић тј. његова ћерка Сара која је била удата за Михаила сина Радомира Колара и која је добила сина Гаврила 1779. године (кум Недељко Живана Касапина), као и Јован Коић (број куће 108 по војном попису 1798. године) стари сват Јовану Давинићу и Ивани Лазић на венчању 1768. године (кум Милован Илин). Занимљиво је и то што се Јовану Којићу и Сави Којићу (број куће 134) као кумови наводе чланови породице Косовац/Косовачки (Симеон и Сава), а како су Косовци били кумови Поповић Панчеваца, а из Којића куће је девојка била удата за једног од синова Пантелије Поповић Панчевца извесна веза између ове 3 породице може да постоји ! Такође, на попису Милитара Српског Панчева 1765. године налазе се Живота Којић и Живота Савић. На наредном попису Милитара Српског Панчева 1768. године, од милитара се помињу Живота Сибинов, Живота Стаин и Живота Стошић. Ово може бити доказ да је Живота Којић из Панчева прешао у Опово после 1765. године ! Јован Ердељановић у својој књизи Срби у Банату забележио је да постоји стариначка породица Којић (Св. Никола) у Панчеву и Омољици (такође славе св.Николу и сматрају да су старином из Македоније тј. Старе Србије), а како знамо да је Пантелија Поповић Панчевац заједно са породицом прешао из Панчева у Опово, ово може значити да је породица Пантелије Поповића заједно са породицом Животе Којића прешла у Опово из Панчева јер је син Пантелије Поповића-Петар био ожењен ћерком Животе Којића-Аном.  Нажалост први познати предак породице ПанчевацЖивота Панчевац се помиње у матицама Опова само у пар наврата. Помиње се преко Максима Панчевца -његовог сина који се у матицама наводи као Максим Животин (1774. године, парох Исидор Поповић) и као Максим Панчевац син Животе Панчевца (1782. године, парох Јован Цвејин), а касније се Живота помиње и кроз супругу Анђелију, која је означена супруга Животе Панчевца (1782. године) тако да оно што знамо јесте да је за овај огранак породице прво навођење под презименом Панчевац било 1782. године, и од тада се у матицама Опова ова породица и сви њени чланови бележе искључиво под овим презименом. Пошто се у матичним књигама венчаних не помиње венчање Петра, сина Пантелије Поповића и Ане Животе Којића (иако матице почињу тек 1768. године) може да буде да је венчање било у Опову периоду досељења породице Пантелије Поповића и Животе Којића из Панчева 1764-1768. године, али лако може да буде да је венчање било у Панчеву јер је сигурно да је један од ова два рода у Опово дошао из Панчева ! У матичним књигама Опова у периоду 1802-1811. године помиње се Стефан Којић са 6 чланова породице, тако се наводи у монографији Срете Пецињачког о Опову. Ипак у периоду 1799-1811. године пронађено је два огранка Којића/Коића. У питању су Сава (Павел) Којић са женом Пауном (Марија 1799.године, Алимпије/Александар 1800. године, Јулијана 1803. године, Јован 1804. године, Пантелејмон 1808. године) и Јован Којић са женом Макреном/Макрином (Јулијана 1800. године рођена). Кумови оба ова огранка су из куће Косовац/Косовачки (Саве Косовца и Симеона Косовца). Наравно, овакве наводе о повезаности породица Поповић/Попов или Којић са породицом Панчевачки може да потврди само ДНК анализа Y хромозома некога од потомака ове две породице.

У пописима цивила и војника српског и немачког дела Панчева из 1764. године наводи се доста мушкараца са презименом Поповић и Попов. За истраживање је најбитније што се наводе чланови породице Поповић/Попов који су били присутни и у Опову после 1768. године што се може видети по матичним књигама крштених, умрлих и венчаних. То су били  Пантелија Попов, Милосав Попов (војник), Милован Поповић и Милић Поповић кнез (оборкнез Панчева) који је био становник Опова (у коме је умро 1771. године). Оно што отежава истраживање је чињеница да нису сви Поповићи/Попови из Опова били истог порекла.  Зна се поуздано да су носиоци овог презимена живели у Опову још 1733. године (Петар Поповић, парох Опова Исидор Поповић и син му Максим- кум Атанасије Чизмаџија и његова породица), један део је дошао из Јабуке (Стока Поповић Јабучанин (1728) и син Арон-кумови му били Димитрије Поповић и Филип Стајић што може да указује да је тај огранак истог порекла као и Пантелија Поповић Панчевац-у попису из 1767. године наводи се да Стојан Поповић има 39 година, син Арон 6 година, ћерка Ана 11 година, Наталија 1 годину), други део из Панчева (поп Петар Поповић 1767. године дошао у Опово из Панчева, Пантелија Поповић уз синове Петра (његови синови Јован и Живота), Павла, Јосифа, Василије Поповић са синовима Марком и Димитријем, и Живота Поповић касније прозван само Панчевац као и остатак његове породице). Постоји и огранак који води порекло од Цвеје Попова (1707), и тај род је нејасног порекла (синови Никифор, Максим и Антоније и тај огранак је имао кумове из куће Цвеје Баронића, Јована Живковића, Викентија Касапинова, Јефтимија Момчиловића а од средине 19.века из куће Матејића-на попису из 1767. године наводи се да је Цвеја имао 60 година а синови Сава (30), Антон (17) уз унука Максима(5) ) и огранак који води порекло од Константина Које Поповића а такође је нејасно одакле је пореклом (имао сина Николу и кумове из куће Поповића, помиње му се супруга Марта (1747. године рођена) и син Петар (1768. године рођен) са супругом Мартом)- а њихови потомци су вероватно касније прозвани као Попов-Којини (Ђурђиц, број куће 33). На попису усељеника у место 1767. године (Панчево, Опово и околна села) јавља се још неколико родова са презименом Поповић. У питању су Тодор Поповић (1742) са сином Данијелом (1764), уз брата Васу (1737) који је имао ћерку Атанасију (1763). Помиње се још и Лазар Поповић (1722) са сином Јефтимијем (1744) и унукама Маријом (1764) и Дафином (1765), уз браћу Васу (1733) и Павла (1740). Из Панчева је био и панчевачки оборкнез Милић Поповић (1707) који је живео у Опову (помиње се као оборкнез још 1726. године-додуше без навођења имена иако је вероватно да је у питању Милић Поповић), а зна се  да је био оборкнез Панчева 1742. године и 1756/7 године (у попису из 1767. године наводи се да је оборкнез Панчева и да је тада имао 60 година). Пантелија Поповић је имао синове Стефана (1774. године се удавио), Јосифа и Петра уз кћи Ану тако да је према рачуницама Пантелија Поповић рођен између 1720-1725. године. Кумови Пантелије Поповића/Попова су били чланови породице Косовац/Косовачки (Јован и син Лука) и породице Стајин/Стајић/Стаин (Симеон/Сима), док су кумови породице Животин и Панчевац били од куће Недељка Субаше-касније Недељковићи/Недељкови (Григорије син Недељка Субаше/Субова) и Петра Сабова.

Данас у Опову има 2 огранка породице Попов, тачније 4 породице, а некада је био присутан и 3.огранак (данас више не живе у Опову). Први огранак чине породице Попов-Писарови, Попов-Бељини и Попов-Учитељови које су истог порекла и славе Митровдан. Њихов најстарији предак којег памте је Атанасије/Арон Попов/ић рођен 1793. године и он је потврђен у матичним књигама (од оца Василија кум Константин Поповић). Трећи, данас непостојећи  огранак су Попов-Којини (вероватно од Константина Које Поповића и сина Николе-кумови Јеремији Поповићу), славили су Ђурђиц, број куће 33 али их нема више у Опову. Други огранак породице Попов из Опова су Попов-Цвејини (305 бр.куће од средине 19.века) који славе Светог Николу (од Цвеје Попова рођеног 1707. године и синова Никифора, Максима (1762), Антонија (1750) и пароха Јована Цвејина). Због тога што славе Светог Николу овај огранак Попова из Опова је веома занимљив, али преко матичних књига односно кумова из истих породица нису потврђене везе са Пантелијом/Пантелејмоном Поповићем Панчевцом и његовим огранком (Василије са синовима Димитријем и Марком и Пантелијини синови Јосиф, Петар и Павле). Ипак, занимљиво је то да што оповачки парох Јован Цвејин био кум Јосифу, сину Пантелије Поповића Панчевца. Никифор Попов, од Цвеје Попова син дао је имена својим синовима-Пантелија и Петар, која подсећају на имена која се јављају у огранку Пантелије Поповића/Попова. Треба рећи да велики број породица Поповић/Попов различитог порекла у Опову и чињеница да чак у кући Попов-Цвејиних одрасли мушкарци који су основали своје породице још у 18. веку нису бирали кумове из истих кућа (Петар Поповић син Никифоров је имао кумове из куће Баронића као и његов отац, Максим син Цвејин је имао кумове из куће Касапинова Викентија, док је Григорије Поповић други Никифоров син имао кумове из куће Момчиловића, а његов син Георгије и унук Јован кумове из куће Живковића). Уколико би се  генетским тестирањем доказало исто порекло породице Панчевачки и Попов-Цвејин то би значило да су у Опово дошла три рођена брата- Пантелија Поповић Панчевац, Цвеја Поповић и Живота Панчевац.

Ако се узму у обзир бројеви кућа на војним пописима Опова 1782-1787. године долази се до следећих ствари: на попису из 1778, 1782. и 1786.године јавља се војник Максим Поповић (Максим Животин Панчевац умро 1784. године) са бројем куће 61, док се на попису из 1787. године јављају Аврам Поповић (само једном у матичној књизи крштених Опова се појављује) и Ђука Поповић (на војном попису 1793. године број куће 4), уз Викентија Петровачког (који је битан због другог пописа), а на попису из 1784. године јавља Павле Поповић у истом броју куће (број 4). На попису 1785. године јавља се Јосиф Поповић са бројем куће 55 (највероватније син Пантелије Поповић Панчевца). У кући под редним бројем 33 живели су Попов-Којини са крсном славом Ђурђицом. На попису премештаја за Сегедин 1788. године јављају Аврам Панчовачки и Викентије Петровачки. Ово је још један од наговештаја да је породица Панчевачки заправо део породице Поповић и да је то уједно најстарије презиме ове породице. (На уписници у граничаре јављају се Аврам Поповић и Викентије Петровачки док се на премештају јављају Аврам Панчевачки и Викентије Петровачки, а не наилазимо на Аврама Поповића и његову исписницу или умрлицу !).

Породица Недељков(ић)-Субашин/Субов (Стока и Григорије синови Недељка уз своје ћерке број куће 166), осим са родом Животин Панчевац имала је кумовске везе у Опову такође са породицом Чаругџија/Чаругџић (Максим Чаругџија умро 1768. године, Милија који је био опанчар јер је његово презиме турцизам који означава опанчара) и породицом Плавшић (Шемпрката/Шемпркатов/Шемпркин) (Лука син Георгија-кум му уз Субашине био и Викентије  Поповић док је Филипу кум био Пешић из Црепаје а Ћири Плавшићу кум био из куће Срдановића), са породицом Илин/Страин (Дмитар Страин/Илин и супруга Сара). Са друге стране друга кумовска породица роду Животин Панчевац- породица  Сабов/Живанов/Живојинов (Петар као најстарији преко матица познати предак) била је у кумовским везама  са породицом Воденичар(ов)-Арсенијев (број куће 176) може се поставити теза да породице Чаругџић/Чаругџија, Шемпркат/Шемпркатов/Плавшић (бр.куће 113) и Воденичар(ов)-Арсенијев могу имати везе са породицом Животин Панчевац из Опова.

Теоретски гледано, зачетник рода Животин Панчевац, и отац од Животе- теоретски и од  Пантелије Поповића је могао да буде било који свештеник који се помиње у Панчеву током прве половине 18.века, па чак и поп Петар Поповић који је из Панчева прешао у Опово 1767. године. Први помени православног свештенства у Панчеву бележе попа Остоју и попа Стојшу 1726. године (попа Стојшу и 1733. године), попа Страјина 1744. године,  проту Лазара Зарића 1742. године и 1755. године , Јеврема Ђорђевића (1745-1755 бивши панчевачки викар из Ковина), попа Арсенија и попа Петра Јовановића 1746. године,  1755. године Јована Петровића из Београда и Јована Марковића, попа Павла Поповића 1763. године, Јована Бркића 1764. године (седморо деце из Креџбинца код Параћина у Србији), Јована Лујановића-Вујановића (из Параћина), Живојина Стојановића/Стојковића из самог Панчева, попа Јована Первовића из Београда и Николу Петровића из Гроцке. Поп Петар Поповић родом из Панчева прешао је у Опово и постао свештеник 1767. године!

Од носилаца презимена Попов/Поповић у Панчеву се помињу грађани Арсеније Попов 1733. године, 1750. године тровци Лацко Поповић (1705) и Јосим Поповић (1742. године, 1759. године), Милић Поповић (1707) оборкнез панчевачки 1742. године. У попису цивила и војника Панчева из 1764.године помиње се следећи носиоци презимена Поповић/Попов: Милић Поповић (1707) кнез, Павел Поповић , Милован Поповић (1712), Аксентије Поповић (1727), Гаврило Поповић (1727), Пантелија Попов , Лацко Поповић (1705)  (Handelsman), Јеврем Поповић (1707) (Zimmerman), Милосав Попов (1737) (војник). Помиње се у попису из 1767. године и Петар Попов (1722).

Оно што остаје недоречено је питање због чега је део породице која се презива Панчевачки/Панчевац престала да се уписује под презименом Поповић. Оно што се поуздано зна је да је за време Кочине Крајине 1789/1790. године, Михаило Панчовачки/Панчовац као рањени граничар-пешадинац прекомандован из Опова за Црепају, а после 1912. године , Живојин/Живан је са своја два брата од стрица (Аксентијем/Александром и Лазаром) прешао у Панчево. Презимена Панчевац/Панчевачки су аустријске власти уписивале у војним пописима за време Кочине Крајине као Панчовац/Панчовачки, док се у црквеним матицама Опова и Црепаје увек наводило као Панчевац/Панчевачки

Први пут аустријске власти уписују презиме данашњег рода Панчевачки, у онаквом облику какав се користи данас (као Панчевачки -српска варијанта презимена)-тек 1799/1800. године у Грунтовим катастрима војно способних Црепаје (Inwoghner Mihailo Pancsewacsky -Михаило Панчевачки).

Панчевачки дистрикт око 1740.године (укључујући и Опово и Црепају)

  • У наставку ће бити речи о најранијој појави презимена Панчевац и презимена сличног корена у различитим местима широм Баната и покушају довођења у везу са данашњом породицом Панчевац/Панчевачки (1567/79 године и 1720.године). Са овим породицама и презименима је немогуће успоставити било какву везу али су свакако занимљиви подаци у питању.

Презиме Панчевац/Панчовац се појављује на попису Срба војника Арада 1720. године (Militia In Civitate Aradiensi). У питању је Суба Панчовац али веза са Арадом није доказана прегледом матичних књига. Уколико би се доказала веза са Арадом могуће би било да је старије презиме било Партивац (1715. године Суба Партивац, али се нигде не појављује презиме Панчевац/Панчовац). На основу праћења самог презимена и његових претеча, у теорији је могуће да је породица Сеобом Срба дошла у Арад после 1690. године, одатле 1746. године прешла у Опово (иако се каже да је ова сеоба била из места Гај у близини Арада у Опово) са још шездесет породица пре него што је Поморишко-Потиска војна крајина (1702-1751) потпуно развојачена. Ово је теоретски могуће, али проналазак старијих презимена рода Панчевачки- а то су презимена Животин и можда Поповић указује на другачије порекло ове породице. Тако рана појава презимена Панчевац (1720. године), осим тога даје изузетно мале шансе да је од тог периода па до доласка породице у јужније крајеве Баната могло да се одржи, јер су презимена тада била нестална, а уз то добијала су се по оцу или по месту из ког се породица непосредно иселила.

Слично презиме Панчевић се појављује у попису Чанадског санџака (обухватао српски и румунски део Баната) за време Мехмед-паше Соколовића 1567. године (Ђурађ и синови Субота и Недељко) у селу Сент Михал у близини данашњег Зрењанина, док се у наредном попису Сент Михала из 1579. године не појављују Панчевићи , али  се јавља породица Марковић, врло сличних имена са Панчевићима (Димитар и синови Субота и Недељко). Највећи број истраживача који су се бавили историјом Баната и пореклом банатских Срба сматра да је топонимско презиме Панчевац везано за боравак породице у Панчеву и пре Велике Сеобе уз исељење у северније крајеве који нису били под Турцима због страха од одмазде због учешћа Срба- а можда и самих чланова породице на аустријској страни у рату са Турском (1685-1699) који је узрок Велике Сеобе Срба.

Православна црква Светих апостола Петра и Павла у српском делу Арада

Покушај реконструкције изгледа поморишких граничара почетком 18.века

  • Подаци о роду Панчевачки пронађени су у Литератури, Православним Матичним књигама/Регистру рођених, умрлих и венчаних за места (Црепају, Опово, Зрењанин, Панчево, Арад, уз преглед матица Банатског Новог Села, Вршца и Делиблата), Домовним Протоколима (Црепаја, Панчево) , Парохијалу (Црепаја 1812), Пописима граничара Поморишко-Потиске Крајине (1715-1720), попису граничара 12.Банатско-Немачке регименте (1764-1835)  са акцентом на период током Кочине Крајине (1788-1791), у Грунтовом катастру војно способних Црепаје 1799/1800.године, претрагом грађе-цивилних пописа из Ратног архива Беча (1764, 1765, 1767) као и паспротоколима за подручје Панчева и околине (1795-1805), претрагом Урбаријума Марије Терезије (1767. године за место Санад), прегледом оригиналне грађе Јована Ердељановића у Матици Српској (грађа за књигу Срби у Банату), Историјски архив Београда (Дигитални репозиторијум и картон житеља у првој половини 20. века), коришћењем услуга Матичне службе Панчева после почетка вођења државних матица (1895. године до данас), Црвеном Крсту Србије (подаци о ратним заробљеницима у нацистичким логорима у Другом Светском рату 1941-1945), кроз предања од стране житеља Црепаје, Панчева и Опова, коришћењем модерних техника откривања порека (ДНК анализа Y DNA који се преноси искључиво патернално, аутозомална анализа као и анализа митохондријалног генома који се наслеђује преко мајке), фотографије из породичног фонда.

1) Литература :

Као први и базични извор података коришћена је књига Јована Ердељановића-Срби у Банату. У књизи се  помиње попис родова у  Црепаји, а међу родовима познатог порекла помиње се род Панчèвачки-Ми̏ланови (Никољдан, 1 кућа) који је део стариначких српских родова у Црепаји, по професору Ердељановићу даљом старином из Панчева, док се у попису Горње парохије Панчева наводи род Панчéвачки (Никољдан, 1 кућа) који је дошао из Црепаје. У оригиналним белешкама Јована Ердељановића (вођеним 1922. године-оригинали се чувају у Матици Српској у Новом Саду) се наводи да је у улицу Црепајачки Пут број 4 у Панчево из Црепаје прешао Аксентије/Александар Панчевачки, док се  у издању Матице Српске то не наводи.

Др Јован Ердељановић сматра да је Црепаја насељена 1773/4. године и то са простора Старе Јабуке и Јарковца. Претходно су српске породице населиле Стару Јабуку из Иланџе. Сматра да су поменута досељавања и попуњавања банатских села могла бити и током Друге Сеобе Срба 1739/40. године под патријархом Арсенијем Шакабентом, те да су се велики родови растурали, а у неким тренуцима да су се враћали у насеља која су населили њихови рођаци и земљаци.  Од породица у Црепаји који по презимену и породичном надимку завређују пажњу због могућег заједничког порекла са родом Панчевачки јесу следеће породице: Животин (Св.Никола), Радивојев-Животини/Шаргини (Св.Никола), Милошев-Панчевачки/Паркајини/Чиклуцини (Св.Никола). Иако је претпоставка да је породица Милошев надимак Панчевачки добила по томе што су преци овог рода из Панчева населили Црепају, то ипак није довољно јасно објашњење јер је уз Милошеве/Милошевиће , из Панчева још 40 српских породица населило Црепају по њеном обнављању 1774. године. Банатска традиција говори у прилог чињеници да је надимак могао да настане тако што је неко из породице Панчевачки живео у кући породице Милошев(ић) или обрнуто, а као успомену на тај период остајало је презиме другог рода као надимак. 

У Црепаји постоје три сродне фамилије Милошев – Чиклуцини, Парткајини и Панчевачки. Први предак у Црепаји им је Павел/Павле Милошевић (рођен 1765. године) са женом Живком (1767. године рођена). Сматра се да су дошли из Панчева, јер се у попису Панчева 1764. године помињу цивили Иван и Јосиф Милошев, наредне године на попису исељеника из Војне Границе у Панчеву помиње се Иван Милошев. Ипак, Ердељановић каже да су из Иланџе, за чије се становништво сматра да је дошло са Шакабентом у Другој сеоби 1739/40. Генетским тестирањем утврђено је да род Милошев-Панчевачки из Црепаје припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120. Хаплотип рода Милошев-Панчевачки је интересантан, јер страшно наликује породицама из Топлице и са Косова са славом Св. Врачи – роду Ковачана “Точанаца”. Сродност с њима дала би се лако проверити, јер Точанци припадају релативно добро дефинисаној дубљој подграни Z17855>A16413>BY153008. Овим резултатом искључена је могућа веза између Милошев-Панчевачких и Панчевачки-Миланових из Црепаје.

Што се тиче презимена Животин, Ј.Ердељановић бележи постојање породица са овим презименом у следећим местима : 1.Алибунар, Животин (Ђурђиц) изумрли род, 2.Црепаја, Животин без шпицнамета (Никољдан), Радивојев-Животини , 3.Ватин, Животин-Медведи (Ђурђиц), 4. Врачев Гај, Животин-Пањалов (Свети Лука), Животин-Чарајин (Аранђеловдан), 5.Добрица, Животин-Лилин (свети Никола), први свештеник у месту дошао је из те породице која спада у ред најстаријих породица у месту, која је као и друге најстарије фамилије досељена од Пожаревца или из других делова Србије, 6.Томашевац, Лалић-Животин , из места Лалић у Бачкој прешли (Свети Стефан), 7.Санад-Животин-Петлов-Дудаши, чукундеда дошао из Пећи, другачије се презивали (презиме Животин добили до деди) слава Никољдан, стара Јовањдан, 8.Бока-1804.у Протоколу забележено презиме Животин. У Добрици је као први свештеник рукоположен 1766. године Арсеније Животин који се служио само српским језиком ! Каже се да је Добрица предоминантно насељена Србима из Поморишја.

Урбаријум Марије Терезије (The Empress of the Habsburg Monarchy, Maria Theresa Szanad)

Овај документ познат као Урбаријум Марије Терезије 1767. године , значајан је као демант за породицу Животин из Санада, јер се код Ердељановића каже да је чукундед дошао из Пећи, ал да су презиме Животин добили по деди. Овде видимо да се 1767. године помињу у Санаду Андрија Животин и Тима (вероватно Тимотеј) Животин.

 

47.Andria Zsivotin-Андрија Животин 

34.Tima Zsivotin -Тима Животин

 

У оригиналним белешкама/грађи за књигу Срби у Банату др Ердељановића које се чувају у Матици Српској у Новом Саду,  пописани су  најстарије Домовници и матичне књиге -углавном за Преображенску цркву у Панчеву, уз доста материјала непознатој данашњој архивистици, и уз најстарије преписе матица који се само делимично преклапају са грађом која је дигитализована за старо Панчево 18.века и која стоји у Историјском архиву града Панчева. Из његових преписа, види се да је презиме Животин  било присутно у Панчеву у 19.веку (2.горња Парохија Преображенске цркве у време проте Стојшића (вероватно око 1892. године кад је Стојшић био прота) и забележен је Јосиф Животин (судећи по матицама венчаних 1824. године када је оженио Јулијану Стојка Јовичића, рођен је око 1800. године и вероватно је унук од Крсте Животина) , на попису Срба цивила Панчева 1870. године (Inwohner steuer Entwurf pro ano 1870) пописан је Живота Животић, такође забележено у књигама умрлих Преображенске цркве 1797. године-Ана Крсте Животина сна. Ако погледамо пажљивије, схватићемо да је Крста Животин највероватније имао 40+ година када је његова снаја умрла , те је он рођен најкасније око 1755. године (вероватно 1735-1745). Остаје нејасно да ли је Крста Животин брат од Максима Животина који је рођен око 1735. године, а одселио се за Опово после 1764. године, или је Крстин отац неко од носилаца имена Живота забележеним на попису Панчева 1764. године (Стојшин, Јокић, Симин, Стајић). У матицама умрлих Преображенске цркве које се воде до 1831. године не појављује се Крста Животин.

На матицама венчаних 1824. године 31.01. наводи се Јосиф Животин који је оженио Јулијану кћи Стојка Јовичића, а кумови су им били Дмитар Пејић и Петар Савков-становници Панчева. У матицама крштених наводе се његова деца (ћерке) Персида (1824), Елена (1826) и Александра (1838), док су кумови били из куће Пејића (Гаврило, Димитрије, Живојин). Породица Животин није пронађена међу кумовима на крштењу ниједној породици у Панчеву. Пејићи су као стара панчевачка породица (забележени 1733.године на Првом попису Панчева Станимир, Тимо, Живко Пејић) имали кумове међу породицама Ђукић (1782), Стоиков (1838), Њагулица (1783), Бизмеџија Живковић (1783), Лукић (Милић момак 1783), Крачуновић (1783). Обзиром на старину Пејића у Панчеву, можда су Животини у то време 1733. године били присутни у Панчеву.

У матицама венчаних наводи се такође и венчање Марије кћи Антонија Животина из Црепаје за Николаја Теодоровића (кумови Живојин Михајловић и Сара Петра Радотића кћи 1822. године).

Осим њега, забележен је и раб Божји Сава Николе Животина из Ботоша син 1824. године. У матицама крштених 1783. године Преображенске цркве помиње се Симеон Животин становник Добрице, као кум Григорију Живана Гарина/Тарина/Дабина. Такође, у матицама умрлих 1797. године (препису др Ердељановића из књиге, навођење презимена без имена) појављује се и презиме Илијевић (панчевац), међутим у питању је препис Протокола умрлих (књига 1 U, подаци из Протокола умрлих панчевачке црквене општине) од стране др Ј.Ердељановића који не обухвата књиге умрлих из Историјског архива Панчева. У матицама крштених 1797. године, као и 1798. године  наводи се такође презиме Илијевић, али је у питању такође препис књига крштених који није дигитализован у ИА Панчева, за разлику од пописа умрлих Преображенске цркве 1798. године где се помиње презиме Илијев,  (Јован отрок Марка Илијева), док се у матицама крштених 1783. године наводи Максим Илијевић/Илић? (кум ученик Јефтимије Бугарски), у матицама крштених 1784. године наводи се Алекса Илијев (1824. године се наводи као Алекса Дрвар Илијев) као кум Марку Христину.

Други извор података је књига Душана Поповића-Срби у Банату до краја 18.века, где се у попису мушког становништва Црепаје (није ни попис граничара нити само цивила већ мушкараца домаћина и њихових синова) из периода око 1800. године (заправо белешке су вероватно рађене по Домовном Протоколу и то најстаријем који је почео да се води пре 1792. године) по белешкама пуковника Живана Живановића (чувају се у Етнографском Институту при САНУ у Београду-иако нису пронађене приликом претраге) наводе Михаил и Милан Панчевац  (отац и син). У пописима Зрењанина из 1773. године наводи се Лазар Панчевац, а у пописима војника Арада 1720. године Суба Панчевац/Панчовац, у пописима војника Арада 1715. године Суба Партивац (могуће да је најстарије презиме у питању које указује на село Парту недалеко од Вршца), у пописима Вршца 1795. године Стеван Панчевац  (у Урбаријуму Вршца из 1815. године Лазар Панчевац, у попису цивила Вршца из 1828. године Анта и Димитрије Панчевац).  По речима једног од потомака породице Панчевац-Стеванчев из ВРШЦА (Паорски/Српски крај), сматра се да је Стеван Панчевац дошао у Вршац из Панчева, а да му је право презиме било Стојшић и да је пореклом из околине Пожаревца, а да је податке крио због страха од турске одмазде ! У попису становника Панчева из 1764. године наводе се цивили Пантелија Попов уз Милована Поповића , Милића Поповића (оборкнез панчевачки), Милосав Попов (војник) и Максима Животина, Животу Стојшина, Животу Симина, Животу Јакоића (грешком уписан као Јакоић јер му је право презиме било Јокић и може бити да су Јокићи из Црепаје од њега пореклом), Животу Стајића ( људи који су из Панчева могли да пређу  у Опово). На попису Милитара Српског Панчева 1765. године налазе се Живота Којић и Живота Савић, док се на попису Милитара 1768. године  налазе Живота Стошић, Живота Сибинов и Живота Стаин !Од породица у Црепаји забележених око 1800. године од интересовања су због могућег заједничког порекла следеће 4 породице- Животини (Стефан, Антоније, Јеремија-забележен у матицама умрлих Црепаје 1792. године, Софроније), Радивојев(ићи) (Георгије, Лука, Михаило, Арсеније, Василије, Ђука, Стојан, Петар, Максим), Милошев(ићи) (Павле, Јован, Сима, Живојин, Николај, Гаврил, Петар),  Поповићи (Стефан, Јефтимије, Михаил-у једном попису из 1784. године појављује се и Маријан који се 1764. године јавља на попису цивила Јабуке). У попису  Јабуке из 1733. године  појављује се Владислав Животић и Радивој (без убележеног презимена), а на  попису Јабуке 1764. године појављује се Јеремија Животин и Велисав Животић/ин (Јеремија је забележен око 1800. године и у Црепаји) као и Маринко Радивојев (па је могуће да је породица Животин и Радивојев у Црепају досељена из Јабуке) а на попису Милитара Јабуке из 1768. године наводе се Јеремија Животин и Велисав Животин , затим попис Сефкерина из 1733. године где се помиње име Живота без презимена, а на попису из 1764. године појављује се Димитар Животин (око 1805. године наводи се Сима Животин 167 број куће у Сефкерину).  На, званично 3.попису Панчева 1795. године налазе Живота Крстин, Живота Ристовић, Михаило Максимов, (не наводи се презиме Илијевић)-вероватно као носиоци домаћинства. На попису власника кућа у Панчеву јављају се 1791. године Живота Ристин и Живота Белин. У Црепаји се на попису (нејасно да ли су цивилни пописи или војни у питању) 1784. године јављају Јеремија Животин и Шома Животин (Schoma Schivotin), уз Животу Радивојева.

Оригинални подаци архива који обухватају издвојен попис цивила Панчева српског дела града 1764. године (вероватно у Бечу или Темишвару), што је грађа коју је користио и етнограф Душан Поповић, као и Живан Сечански. На њему се налазе цивили Максим Животин, Живота Стајић, Живота Јокић, Живота Стојишин, Живота Симин (1727. године рођен), Пантелија Попов. На другом попису из 1765. године налазе се као грађани Панчева и околних места (Панчевачког дистрикта) који су се определили да не остану у војној граници, тако да су исељени и замењени новим становништвом. Међу исељеницима из Панчева и околине (Јабука и Сефкерин) нашли су се  Максим Животин, Пантелија Попов, Живота Стојишин и Живота Стајић из Панчева, уз Јеремију Животина из Јабуке (око 1800. године се пише као становник Црепаје што искључује могућност да је породица Животин у Црепају досељена из Панчева већ је из Јабуке). На овом попису нема Животе Јокића и Животе Симина, што оставља могућност да су поменуте породице остале у Панчеву.  На попису Милитара Српског Панчева 1765. године налазе се Живота Којић и Живота Савић, док се на попису становника Рашког дела Панчева 1767. године (власници кућа) јављају се Живота Симин (1727) уз сина Глигорија (6 година), Јован Јеловачки (1703) уз сина Животу (1737) и Јована (1725), Риста Бугарин (1712) уз сина Крсту (20) и Срећка (2), Јован Билин/Белин (1719) уз сина Животу (10), Трпко Ристовић (1717) уз сина Животу (1755), а на попису Милитара Српског Панчева из 1768. године јављају се Живота Сибинов, Живота Стошић и Живота Стаин. Породица Животин се такође наводи у попису Јабуке 1733. године (Владислав Животић), у Јабуци а попису цивила 1764. године (Јеремија Животин уз Велисава Животића), попис Милитара Јабуке из 1768. године обухвата Јеремију и Велисава Животина , у Сефкерину на попису цивила  1764. године (Димитар Животин) и у Панчеву 1764. године (Максим Животин). Породица Јокић помиње се у Панчеву 1733. године (Плавша Јокић), Уљми 1735. године (Милисав Јокић) и у Панчеву 1764. године (Живота Јокић). Претпоставља се да је породица Јокић населила Црепају (слава Свети Јован).

 

  

Максим Животин-један од најстаријих, матичним књигама потврђених предака породице Панчевачки, као становник српског дела града, пописан као цивил 1764.године

 

Попис српских исељеника из Панчева и околине 1765.године 

Deutschen Grantz Ansiedlungs operations Cassa Extract,“List die denen … lebenden Insassen abgelöste Häuser”  (Списак становника којима су откупљене куће ради пројекта  насељавања Немаца у Војну границу)

 

 

 

Животин Јеремија , становник Јабуке који је одлучио да напусти новоформирану Војну границу и пресели се у цивилни део. Предак породице Животин из Црепаје у којој се помиње и око 1800.године по белешкама пуковника Живана Живановића. У матицама умрлих Црепаје забележено је да је преминуо 1792.године.

 

Максим Животин, један од најстаријих предака рода Панчевачки  на попису исељеника из Панчевачког дистрикта као новоформиране Војне Границе ка територијама ван Војне Крајине, у село Опово. На овом делу пописа налази се и Лазар Ристин-један од првих кнезова Црепаје, такође породице која је кроз 5 генерација у Црепаји била у кумовским односима са родом Панчевачки.

 

Трећи извор података је књига Монографија Црепаје 1660-1918. године од свештеника Петра Идворца који наводи да је род Панчевачки коју свештеник Идворац означава као Панчевачки-Панчевац, забележена први пут у пописима српских граничара Арада 1720. године (Суба Панчовац/Панчевац) у који је дошла 1690. године током Сеобе Срба управо из Панчева, а да је након развојачења Поморишко-Потиске границе (већ 1741. године почела да се укида а српске породице да се исељавају) породица уместо у Русију (територије Славеносербије и Новосербије) прешла у јужнији део Баната. По свештенику Идворцу вратила се у Панчево у ком је забележена 1764. године у пописима које је и Душан Поповић у својој књизи објавио (вероватно је грешка свештеника и претпоставка на основу презимена, јер се породица не помиње ни у попису Панчева из 1764. године нити 1795. године). По свештенику Идворцу  један део породице је прешао у Црепају након њеног обнављања 1774. године а други део је остао у Панчеву што је, испоставиће се по свим досадашњим истраживањима нетачан податак. Свештеник Идворац је био вођен чињеницом да појава презимена Панчевац у различитим местима указује на заједничко порекло свих ових породица, али обзиром на време јављања ових породица и чињеницу да је било ко, ко би прешао из Панчева у друго место могао да буде прозван Панчевац , указује да свештеник Идворац није био у праву. Што се тиче породица које су нам од интересовања због могућег заједничког порекла са породицом Панчевачки  (Животин, Радивојев(ић), Милошев(ић)) свештеник Петар Идворац бележи следеће податке. Сматрао је да су породице Животин и Радивојев због забележих предака у првом попису Јабуке 1733. године (Владислав Животић и Радивој без презимена) као и пописа цивила 1764. године (Јеремија Животин и Велисав Животин/ић уз Маринка Радивојева) прешла из Јабуке у Црепају око 1774. године (Јеремија Животин и Шома Животин уз Животу Радивојева на попису Црепаје 1784.године се помиње, иако је за Животине изразио сумњу и на Сефкерин због Димитра Животина цивила Сефкерина 1764. године). Што се Милошевића/Милошева тиче, сматрао је да су из Панчева прешли у Црепају око 1774. године јер се наводе на попису цивила рашког дела Панчева 1764. године (Јосиф и Иван Милошев).

На оригиналном попису исељеника Панчевачког дистрикта (Панчева и Јабуке конкретно) из 1765.године јавља се попис лица која су се углавном налазила на претходном попису Панчева из 1764.године али нису желели да остану у Војној граници па су се према томе изјаснили за напуштање Панчева, док су у њихове куће насељени Немци. На списку се налази Максим Животин који се иселио у Опово. На попису цивила Опова у документу у Бечком ратном архиву (1767) није забележена породица Животин, уз још доста незабележених српских родова у Опову који су у то време саасвим сигурно живели у насељу.

Сматра се да је Панчево насељено од српских породица из Темишвара и околине 1720-1722. године, а доста је страдало и од рата и куге 1737-1740. године, а становништво се након освајања Београда од стране Турака 1739. године доселило управо у Панчево-током Друге Велике Сеобе Срба под Арсенијем IV Јовановићем-Шакабентом. Стога део Срба у Панчеву на попису из 1764. године , а касније одсељених у Црепају има порекло које води из Београда (а у Београду Срби углавном пореклом из Шумадије али и удаљенијих јужних и западних српских крајева).

На попису Београда 1733. године јавља се под именом Живота (Живота Јовичин, Живота Ристић, Живота Христић,  Живота Херотијевић терзија).

Четврти извор података је књига Ивана Јакшића-Срби у Угарској у 18.веку у ком се за Milititatian in Civitate Aradiensi  anno 1720.-Милицију града Арада наводи Суба Панчовац (Szuba Pancsovacz) са привилегијама које када се преведу на мерне јединице које су дуго употребљаване на простору Српске Војводине, у тзв. јутра износе 23-26,5 јутара ораница и 3-4 јутра ливада. У књизи о стварању војне границе на простору Баната 1764.године од Феликс Миликера, немачког али просрпски оријентисаног историчара, он каже да су Срби хусари (коњаници) за разлику од Срба хајдука (пешадинаца) имали више земље и наводи тачно 24-25 јутара ораница и 3-4 јутра ливада као део тих привилегија које је и Суба (Субота) Панчовац имао. То указује да је вероватно био део хусарских војних јединица Поморишко-Потиске крајине из војног дела града Арада.

Такође и мађарски историчар Ото Лакатош у попису српских граничара Арада наводи Субу Панчовца у свом делу Arad Tortenete из 1881. године.

Пети извор података су књиге Срете Пецињачког- Опово са краја 18.века и Панчевачки дистрикт 1717-1773. године  и у њој стоји податак да је 60 породица из места Гаја код Арада 1746-1750. године (највероватније баш 1746. године ) прешло у Опово, а такође наводи да је 1770. године тридесетак породица из Опова прешло у Зрењанин и ту основало Оповачку махалу.  Ипак Лазар Панчевац се наводи у попису Зрењанина- насеља Мале Чонтике 1773. године а не Оповачке махале. Такође први пут се чланови ове породице појављују у матицама крштених Успенске цркве у Зрењанину још 1769. године и то се уписује Илија Панчевчанин-касније Илија Панчевац! Презиме Панчевчанин је такође забележено у Земуну у 18. веку али било каква повезаност ове две породице је искључена јер је у питању само начин на који је парох могао да наводи да је породица дошла из Панчева, иако је у питању неисправан начин формирања топонимског презимена ! Такође је готово немогуће да постоји повезаност између породице Панчевац у Опову и Зрењанину.

Панчевачки Дистрикт 1717-1773. године је значајан по томе што се, користећи се Феликс Миликеровим белешкама , помиње исељавање Панчеваца после 1742. године због куге, као и после 1752. године када су одлазили у Русију где су основали истоимени град Панчево. На њихово место досељени су 1752. године Потиски граничари у Панчево.

Шести извор података је књига др Николе Милутиновића-Наше вароши, њина садашњица, привредни и просветни им значај-књига Прва-Панчево (издата 1922. године) у којој се по први пут јављају чланови рода Панчевачки као занатлије у Панчевуопанчари А.Панчевачки (Аксентије/Александар) и Лаза (Лазар) Панчевачки  (рођена браћа ), као и надничар а касније ковач Жива (Живан/Живојин)  Панчевачки (њихов брат од стрица).

2) Православне матичне књиге, Домовни Протоколи и Црквени Регистри рођених, венчаних и умрлих  у следећим православним црквама:

А) Храм Светог Оца Николаја Чудотворца Мирликијског у Опову (изграђен 1831.године)

Б) Храм Успења Пресвете Богородице у Црепаји (на месту цркве из 1776.године, садашњи храм изграђен 1822.године)

В) Храм Успења Пресвете Богородице у Панчеву (познатији под именом црква са два торња, саграђена 1811. године)

Г) Храм Преображења Пресвете Богородице Панчево (на месту цркве из 1717.године, храм је изграђен 1873.године)

 

Како и данас има породица које се презивају Панчевац а којe су и током 18. и 19.века живелe у истим насељима као и данасВршцу породица Панчевац-шпицнамет Стеванчеви који такође славе Св.Николу, у Делиблату породица Панчевац, породица Панчован-могуће порумуњени Срби у Банатском Новом Селу) тако и раније је породица са тим презименом било и у Црепаји, Опову, Зрењанину и Араду. Управо зато истраживање је обухватило преглед православних матичних књига за насеља- Црепаја, Опово, Зрењанин, Арад (обе цркве-црква Св.Петра и Павла (1727-1760) и црква Св.Јована (1730-1760)), Банатско Ново Село ( 1795. год+), Вршац (црква Св.Николе 1795. год +), Делиблато (1779. год. +).

Православне матице ових места  доводе  до закључка о дефинитивној повезаности породице Панчевац из Црепаје (матице се воде од 1790. године), Опова (матице од 1768. године) и Панчева (матице од 1782.  године са прекидима ! ),  но за остала места (Арад, Зрењанин, Вршац, Делиблато, Банатско Ново Село) је свака веза овим путем искључена ( за сва ова насеља матице се воде од последње четвртине 18. века). Боравак породице у Араду није потврђен преко матица јер су оне вођене у прекидима и без устаљеног шаблона и правила вођења (непотпуно за период (1727-1735) + (1750-1760) за Петропавловску цркву, а  у матицама друге цркве (Светојованске цркве -матице из (1730-1760)) стоје само имена без презимена на основу којих се не може ништа закључити). Такође, у питању је веома ран период када су презимена била нестална и променљива, тао да су потомци Субе Панчовца могли имати било какво презиме после исељавања из Арада, а мале су шансе да су задржали презиме Панчевац.

Прве матичне књиге из којих се изводе закључци су православне матице Успенске цркве у Црепаји од које су кренула сва истраживања, јер је данас међу потомцима ове породице који тренутно живе ван Црепаје остало запамћено да је њихов предак Жива (Живојин/Живан) звани Дика био ковач из Црепаје који је дошао у Панчево почетком 20. века са женом, Наталијом Стојков која је родом из Долова. Најстарији и једини из рода Панчевац/Панчевачки који је био забележен у Црепаји од када је почело вођење матичних књига- а вероватно и од оснивања тј.обнављања села после 1774. године јесте Михаил са супругом Истијаном Панчевац/Панчевачки (иако се Констант. Панчовачки наводи у војним пописима 12. регименте као граничар из Црепаје током Кочине Крајине).  Константину Панчовачком се касније губи сваки траг, али у Банатском Новом Селу се наводи Констант-Стан Панчован, уз  Илију и Стојана Панчована па повезаност ове две  породице може имати смисла, поготово што је у питању средина која је после Кочине Крајине масовно насељена Румунима док је у насељу било и пређашње насељених Срба, па је могло да дође до румунизације новосељанског огранка породице ради бољег уклапања у средину, можда и склапањем бракова са женама румунског порекла.

У матичним књигама Опова налази се  доказ да су Михаило и његова жена Истијана (наведена је још  под именима Дуја/Доја, Татијана и Стефанија али је засигурно иста особа у питању) пре Црепаје живели у Опову (односи се на Михаила Панчевачког). Иако је живео увелико у  Црепаји, Михаило је крстио децу (сина Георгија 1795. године, сина Михаила/Милана 1797. године, сина Аксентија 1803. године и сина Теофана 1808. године) у више наврата у оповачкој православној цркви Св.Николе. Такође се поклапа и име и презиме његовог кума који се наводи под истим именом у матицама Црепаје и матицама Опова (Кузман, син Глише Недељкова/Недељковића који је од Недељка Субаше син). У матицама Опова се налази докази о најстаријим презименима породице Панчевачки а то су Поповић (<1768. године)?, Панчевац (1769, 1782-1789 + 1797-1808), Животин (1774. године), Максимов (1795. године). Последњи члан породице Панчевац који је забележен као становник Опова био је Василије Панчевац који је преминуо 1789. године. Након тога се у матицама Опова појављује његов рођени брат Михаило који је забележен као становник Црепаје, у коју је прешао управо из Опова (забележен као син Максима Панчевца, кумови су му из оповачке породице Недељковић/Недељков). 

Можда и кључни податак о пореклу породице Панчевац и месту доласка пре преласка Дунава и доласка у Панчево, јесте  матична књига венчаних Опова за 1787. годину , где се налази  упис младожење Василија Панчевца и младе Јулите рођене Курјаков (од оца Стефана), као кум је уписан Стока Недељков, а као стари сват Стеван Макленов. Ако знамо да је у српском народу стари сват долазио са младожењине стране, као и да је обично то бивао ујак или неожењен мушкарац из породице, а када знамо да је породица Макленов бележена још и под презименом Смедеревац/Смедеревачки, то би значило да је део породице Панчевац сигурно имао везе са Смедеревом, тачније да је један део-макар са мајчине стране из самог Смедерева ! То би упућивало да корене породице Панчевац/Панчевачки можемо тражити у Смедереву или самој околини града !

У матицама и Домовним Протоколима Панчева (црква Преображења Господњег), односно у преписима најстарије црквене грађе др Ј.Ердељановића (током теренских истраживања 20-тих година 19. века за књигу Срби у Банату), налазе се најстарији преписи матица Панчева који се само делимично преклапају са грађом која је дигитализована за старо Панчево 18. века и која стоји у Историјском архиву града Панчева. Из његових преписа, види се да је презиме Животин  било присутно у Панчеву у 19. веку (2.горња Парохија Преображенске цркве у време проте Стојшића (вероватно око 1892. године кад је Стојшић био прота) и забележен је Јосиф Животин (судећи по матицама венчаних 1824. године када је оженио Јулијану Стојка Јовичића, рођен је око 1800. године и вероватно је унук од Крсте Животина). На попису Срба цивила Панчева 1870. године (Inwohner steuer Entwurf pro ano 1870) пописан је Живота Животић. Ипак најзначајнији његови преписи су преписи грађе из 18. века, конкретно   у књигама умрлих Преображенске цркве 1797. године помиње се Ана Крсте Животина сна. Ако погледамо пажљивије, схватићемо да је Крста Животин највероватније имао 40+ година када је његова снаја умрла , те је он рођен најкасније око 1755. године (вероватно 1735-1745). Обзиром да се Крста Животин не појављује у протоколу умрлих (један једини дигитализован у архиву до 1789-1831 +1893-1895) , остаје нејасно да ли је Крста Животин брат од Максима Животина (који је рођен око 1735. године, а одселио се за Опово после 1765. године), или је Крстин отац неко од носилаца имена Живота забележеним на попису Панчева 1764. године (Стојшин, Јокић, Симин, Стајић). На матицама венчаних 1824. године 31.01. наводи се Јосиф Животин који је оженио Јулијану кћи Стојка Јовичића, а кумови су им били Дмитар Пејић и Петар Савков-становници Панчева. У матицама крштених наводе се његова деца (ћерке) Персида (1824), Елена (1826) и Александра (1838), док су кумови били из куће Пејића (Гаврило, Димитрије, Живојин). Породица Животин није пронађена међу кумовима на крштењу ниједној породици у Панчеву. Пејићи су као стара панчевачка породица (забележени 1733. године на Првом попису Панчева Станимир, Тимо, Живко Пејић) имали кумове међу породицама Ђукић (1782), Стоиков (1838), Њагулица (1783), Бизмеџија Живковић (1783), Лукић (Милић момак 1783), Крачуновић (1783). Обзиром на старину Пејића у Панчеву, можда су Животини у то време 1733. године били присутни у Панчеву. У матицама венчаних наводи се такође и венчање Марије кћи Антонија Животина из Црепаје за Николаја Теодоровића (кумови Живојин Михајловић и Сара Петра Радотића кћи 1822. године). Осим њега, у матицама умрлих забележен је и раб Божји Сава Николе Животина из Ботоша син 1824. године. У матицама крштених 1783. године Преображенске цркве помиње се Симеон Животин становник Добрице, као кум Григорију Живана Гарина/Тарина/Дабина. Такође, у матицама умрлих 1797. године (препису др Ердељановића из књиге, навођење презимена без имена) појављује се и презиме Илијевић (панчевац), међутим у питању је препис Протокола умрлих (књига 1 U, подаци из Протокола умрлих панчевачке црквене општине) од стране др Ј.Ердељановића који није  обухваћен дигитализацијом  Историјског архива Панчева. Исто важи за матице крштених 1797. године као и следеће 1798. године где је такође забележено презиме Илијевић-али поменуте матице нису дигитализоване у ИА Панчево. Ипак у матицама умрлих 1798. године забележено је презиме Илијев- (Јован отрок Марка Илијева), док се у матицама крштених 1783. године наводи Максим Илијевић/Илић? (кум ученик Јефтимије Бугарски), у матицама крштених 1784. године наводи се Алекса Илијев (1824. године се наводи као Алекса Дрвар Илијев) као кум Марку Христину.

У матицама Зрењанина се помињу  Илија Панчевчанин-касније ће бити уписиван као Панчевац (1769. године), Лазар и Соломија-син Максим (рођен 1772.године), Арсеније и Стана-њихови синови Сава (рођен 1771. године), Константин (рођен и преминуо 1773. године), синови Павел и Петар (1777-1778), кћи Марта (рођена 1779. године) , удовица Живана од покојног Тасе Панчевца жена, Илија (преминуо 1772. године) и старешина дома Радивој (преминуо 1775. године)- његова кћи Елена удата за Ивана Влаха- рођење њиховог сина Живојина 1770. године (породица Влах живела је у том периоду и у Опову па се може закључити да је и део те породице прешао у Зрењанин). Тек након 1785. године престало је помињање породице Панчевац у матицама Зрењанина (иако су матице непотпуне за умрле и венчане након тог периода). Породица Панчевац у Великом Бечкереку– данашњем Зрењанину је била вероватно имућнија обзиром да су Илија Панчевац до своје смрти али и Арсеније Панчевац имали отроке (слуге Алексеј, Василије и Станија-Станка).

Може се рећи да није потврђена  ни сумња о истом пореклу породице Панчевац у Опову и Зрењанину (у матицама Зрењанина породица Панчевац почиње да се наводи тек 1769. године тј.Илија Панчевчанин- што се не поклапа са исељавањем дела породице са још 30-так породица из Опова 1770. године). Ипак оно што додатно збуњује, мада може бити да је у питању случајност је да се у истим матицама Успенске цркве из 1776. године  наводи Живана жена покојног Тасе Панчевца, док се у матицама Опова наводи Димитра кћи покојног Тасе Панчевца -преминула 1789. године (име Атанасије/Танасије је било веома често у Банату у том периоду). Пароси су имали обичај да бележе одакле су њихови парохијани дошли у Зрењанин, а ни за кога из породице Панчевац се не наводи ни у једној врсти књига да су дошли из Опова. Ипак чињеница да је породица била присутна још 1769. године и да није живела у Оповачкој махали већ Малој Чонтики говори у прилог чињеници да породица Панчевац из Опова и породица Панчевац из Зрењанина нису истог порекла !

Ипак, у матичним књигама цркве Ваведања у Зрењанину помиње се род Деспотов-Панчевачки (наизменично су тако уписивани), и Живан као један од најстаријих чланова овог рода (у Граднулици су и данас насељени). У попису Великог Бечкерека 1773. године-конкретно Мале Чонтике , помињу се истовремено Лазар Панчевац и Живан Деспотов !

У матицама Опова се од старијих чланова породице Панчевац наводе  Пантелија Поповић/Попов Панчевац (1769. године, касније је бележен само као Пантелија Поповић/Попов) , Василије (преминуо 1789. године, а ожењен за Јулиту -ћерку Стефана Курјакова 1787. године, кум Стока Недељков, стари сват Стефан Макленов), Таса (Танасије/Атанасије), Тасина кћи Димитра (преминула 1789. године), Максим (преминуо 1784. године), Максимови синови Антоније (1782-1788), Михаил и кћи Ана Животин (рођена 1774. године), Живота, Анђелија (преминула 1782. године) и Стана (преминула 1789. године).Ту се помиње  Михаил(о) Панчевац/Панчевачкипрви и једини из ове породице који је населио Црепају а заправо је рођен у Опову као и његов син Милан (1797. године крштен као Михаил) по коме је настао шпицнамет породице Панчевачки (крштено име му је било као и оцу Михаил али се у матицама наводи у највећем броју случајева под именом Милан). У матицама Опова су пронађена и два директна претка рода Панчевац/Панчевачки из Црепаје- Михаилов отац и мајка Максим и Стана Панчевац, уз деда и бабу Животу и Анђелију Панчевац.

Протокол крштених, венчаних и умрлих цркве светог Николе у Опову 1768-1779. године

 Матична књига крштених Опова за 1769.годину-кум Пантелија Поповић Панчевац

Матична књига венчаних из Опова за 1787. годину-Василије Панчевац и Јулита Курјаков

 

Матична књига крштених из Црепаје за 1800.годину-Михаил Панчевац и Истијана-кћи Екатерина

Матична књига крштених Црепаје за 1804.годину-Михаил Панчевачки и Истијана-син Димитрије, кум Кузман Недељков из Опова

Матична књига умрлих Црепаје за 1823.годину-Михаил Панчевац

 

Матична књига умрлих  Црепаје за 1827.годину- Истијана мати Милана Панчевца

Матична књига венчаних Црепаје из 1815.године-Милан Панчевац и Марија кћи Јанка Стојановића овдашњег житеља, кум Кузман Недељков из Опова

 

Матична књига крштених Опова из 1774.године- Максим Животин и Стана-кћи Ана, крстила је Марија  Недељка Субаше кћи

 

Матичне књиге преминулих-Црква Преображења Господњег Панчево- Ана Крсте Животина сна (снаја) преминула 1797.године
Матичне књиге венчаних црква Преображења Господњег Панчево 1824.године-Јосиф Животин становник овдашњи и Јулијана кћи Стојка Јовичића-кумови Дмитар Пејић и Петар Савков становници Панчева

Матице крштених црква Преображења Господњег Панчево-Јосиф Животин и Јулијана-1826.Елена-крстио је Димитрије Пејић

Матичне књиге крштених  Опова за 1782.годину- Максим Панчевац –Животе Панчевца и Стана-син Антоније, крстила га је Алка Петра Сабова

Оригинална Матична књига умрлих цркве светог Николе у Опову 1779-1786. године

 

Матична књига умрлих Опова за 1782.годину-Анђелија Животе Панчевца супруга

 

Матична књига умрлих Опова за 1784.годину-Максим Панчевац

 

Матична књига умрлих Опова из 1789.године-Василије Панчевац

 

 

Матична књига умрлих Опова за 1789.годину-Стана Васе Панчев мати  преминула 17.01.1789.године

 

 

Матична књига крштених Опова за 1795.годину- Михаил Максимов и Доја-син Георгије, кум детета Григорије Недељковић из Опова 

Матичне књиге крштених Опова за 1797.годину (Михаил Максима Панчевца и Татијана,обоје из Црепаје -син Михаил-Милан Панчевац, кум Кузман Глише Недељкова из Опова)

Матичне књиге крштених Опова та 1803.годину- Михаил Панчевац и Стефанија-син Аксентије, кум Кузман Глише Недељкова из Опова

Матичне књиге крштених Опова за 1808.годину-Михаил Панчевачки и Истијана-син Теофан, крштен од стране Кузмана Недељковог из Опова

 

Матична књига крштених Опова за 1823.годину- Михаил Панчевачки и Марија житељи Црепајски- ћерка Василија крштена од стране Григорија Недељкова житеља Опова, а такође и матица крштених Црепаје за 1823.годину-Милан Панчевац и Марија житељи Црепајски-кћи Василија кум Григорије Недељков из Опова. Доказ да је Милан Панчевачки у ствари крштен у Опову као Михаил 1797.године, што је било и име његовог оца (који је умро 1822.године у Црепаји).

 

Домовни Протоколи храма Успења пресвете Богородице у Црепаји (1836-1945)  дају податке о кућним бројевима и занимању чланова породице. У најстаријем сачуваном Домовном Протоколу из 1836. године наводи се да је најстарији кућни број био 159, а нов број 49. У питању је Домовни Протокол читавог села (Прве и Друге парохије уз трећу парохију). На Домовном Протоколу II парохије из 1840. године, наводи се род Панчевачки (Милан 1798, Милица 1798, Димитрије 1804), стари број куће 159, нов 49. Потом се у Домовном Протоколу након 1880. године наводи да је стари број 49 замењен бројем 190, да би у Домовном Протоколу после 1900. године број 190 био замењен бројем 242. Као најстарији пописани у Протоколима наводи се Милан Панчевачки (1797-1863 ) а као носилац газдинства његов син Никола/Николај Панчевачки (1831-1905).

Последњи пут се  тројица мушкараца из породице (Живојин/Живан, Лазар и Аксентије/Александар- сва тројица су се преселили из Црепаје у Панчево) помињу уз њиховог најстаријег брата Милана (који је остао у Црепаји) у матичним књигама и Домовним Протоколима Црепаје 1911. године, да би у православним матичним књигама и Домовним Протоколима Преображенске и Успењске цркве Панчева почели да се помињу тек од 1915. године. Након исељавања највећег дела породице у Панчево, у Црепаји је као последњи младић из породице Панчевачки остао Милан (1882-1945) са својом супругом Јеленом рођ.Берић (1881-1955), сином Илијом (1915-1987), ћеркама Јустином (1918-2001), Велинком/Веселинком (1913-1991) и Екатарином/Катицом (1905-1921) и родитељима Јефтимијем/Јефтом (1861-1933) и Персидом/Персом (1860-1929).

Домовни Протокол Црепаје из 1836-1850.године

Домовни Протокол II Парохије до 1860.године (од 1840.године)

Домовни Протокол Црепаје из 1850-1880.године

Домовни Протокол Црепаје из 1880-1900.године

Домовни Протокол Црепаје  из 1900-1945.године

Протокол прихода и расхода Црепајског храма 1812-1867:

  На списку свечара 9.децембра 1816.године Михаил Панчев.. који је дао принос цркви..

  На списку свечара 6.децембра 1817.године (Свети Никола) Мијаило Панчев.., цркви дао принос од 36 (крајцера можда)

Протоколи прихода и расхода за децембар 1816. и 1817. године указују на задуживање одређеног броја житеља места за период крсне славе Никољдана и у овом случају 1816. године наводи се Михаил Панчев, а други пут 1817. године уписан је као Мијаило Панчев (и презимена осталих родова су скраћивана). Наиме, нема речи о томе да се не ради о најстаријем и првом члану породице Панчевачки у Црепаји , Михаилу Панчевцу/Панчевачком. Овај налаз одговара давању прихода цркви од стране Михаила и његове породице поводом свечара (крсна слава породице Свети Никола). Овај протокол прихода и расхода цркве у Црепаји је битан јер је управо 1816. и 1817. година први пут када је званично забележено да род Панчевачки слави Никољдан (представља најранији помен Никољдана као крсне славе Панчевачких). Лош упис презимена није случајност нити појединост  у овој врсти докумената, наиме краћена су и друга презимена Живков писано као Живк, краћено је како би стало у табелу ! Од свечара за 9.децембар (мало после Никољдана-3 дана 1816. године) наводе се-Панчевачки (1 крајцера можда), Тарајић, Грубановић, Грујић/ин, док за 6.децембар 1817. године (Никољдан) наводе се -Панчевачки (36), Тарајић, Живков, Бубеско, Сувачар, Недељков, Николић, Јованов. Све поменуте породице воде се да славе Никољдан за крсну славу (Никоићи св.Пантелејмона касније, Живкови св.Георгија, св.Јована, св.Лазара, Недељкови Никољдан и светог Лазара)!

Домовни Протоколи I Парохије храма Преображења Господњег у Панчеву (1913-1945) дају податке о највероватнијем доласку породице Панчевачки из Црепаје у Панчево 1914-1915. године јер се у Протоколу 1915. године помиње само Аксентије/Александар (1893-1956) као један од три брата који су дошли у Панчево (улица Црепајачки Пут број 45- иако се наводи да се  1913. године оженио Зорком Тодоров из Панчева у Панчеву) док се у црквеном Регистру Имена из исте године помињу остала два брата-Живојин/Живан (1885-1933) који је забележен са породицом први пут када је у матице умрлих 1915. године уписан његов прворођени син Никола (1908-1915) и Лазар Панчевачки (1896-1976). Живојин Панчевачки је са својом женом Наталијом рођ.Стојков (1884-1958) из Долова, и децом (синови Никола (1908-1915), Славко (1920-1935) и Сава (1924-1998) и ћерке Драгиња/Драга (1907-1988) и Анђелија/Ђела (1911-1976)) живео у Панчеву на различитим адресама-Улица Грофа Мерсија број 179-данашња улица Цара Душана (ту се наводи када му је преминуо син Никола (1908-1915), затим у улици Зрењанински Пут број 40 (када му се родио други син Славко (1920-1935) ) и у улици Саве Текелије број 68-данашња улица Моше Пијаде (када му се родио најмлађи син Сава 1924.године). Као ковач, помиње се по први пут као питомац у спомен књизи привредног друштва “Привредник” 1929. године , и тада је живео на адреси Саве Текелије 67 у Панчеву. Трећи брат Лазар (1896-1976) се појављује у матицама Панчева тек 1919. године када се оженио Видосавом Добресков и тада је живео у улици Верешимарти број 4. Након тога,већ наредне 1920. године се уписивао у матице Успенске цркве у Панчеву да би након смрти жене Видосаве и ћерке Иванке (1919-1920) напустио Панчево и отишао у село Боку у ком је умро 1976. године као опанчар.

Данас у Панчеву под Успенском парохијом живе две породице које воде порекло од Живојина Панчевачког и то су уједно једини преостали потомци од овог, некада доста бројнијег рода. У питању су Синиша Панчевачки (1954. године рођен, од оца Саве (1924-1998) и мајке Вукосаве (1933-2010)) који са супругом Снежаном рођеном Јајић из Сурдука (1963) има децу Сашу (1993) и Сандру (1996), као и његов полубрат по оцу Славољуб (1958. године рођен, од оца Саве и мајке Саве-Савке рођене Бошковић из Чапразлија код Ливна (1936-2019)) са супругом Љиљаном рођеном Рековић има  децу Младена (1992), Владислава (1996), и Анђелу (1998). У Црепаји више нема мушких чланова овог, некада бројнијег рода. Последњи мушки члан овог рода био је Ђурица Панчевачки (1941-1997) од оца Илије и деде Милана, рођеног брата Живојина-Живана (званог Дика) Панчевачког.

Домовни Протокол I парохије храма Преображења Господњег у Панчеву 1913-1943.године

 

Регистар рођених,умрлих и венчаних I парохије храма Преображења Господњег Панчево 1913-1958.године

 Протокол умрлих православне Источне Српске цркве храма св. и сл. Преображења Господњег у Панчеву 1922-1935- Живојин Панчевачки, ковач, рођен у Црепаји, супруга Наталија рођ.Стојков, живео у Саве Текелије 68 у Панчеву, источноправославне вероисповести, преминуо у 48.години живота, 05.септембра 1933.године од рака јетре

Вредно помена је такође старо породично кумство са црепајачким породицама Сремац/Сремчев (Св.Никола) и Ристић/Ристин-Туторски/Туторци (Ђурђевдан) са којима је кумство трајало кроз пет генерацијаод Михаила па до  Живојина/Живана -што ће рећи од досељавања породице из села Опова у Црепају (1790. године) па све до исељавање породице из Црепаје у град Панчево (око 1915. године).

У Опову су роду Панчевац/Максимов/Животин кумови били из породица Сабов/Живојинов/Живанов (Петар Сабов/Живанов/Живојинов), и припадници рода  Субов/Недељков(ић)-Стока Субов/Субашин/Недељков и Глиша Недељковић Недељка Субова. Осим са породицама Сабов/Живанов/Живојинов и Субов/Недељковић, Михаило је прва кумства у Црепаји имао са Максимом Милошевићем и Софронијем Грујиним/Грујићем, као и са породицом Сремац/Сремчев. Тек је Милан-Михаилов син кумство остварио и са породицом Ристин/ић.

 

3) Пописи граничара Поморишко-Потиске крајине из 1715-1720.године и 12.Банатско-Немачке граничарске регименте ( 1764-1835) са посебним освртом на Кочину Крајину (1788-1791) и Други Светски рат (1941-1945):

Осим литературе и матичних књига можда и најзанимљивији извор података су пописи граничара Поморишко-Потиске и Банатске војне крајине током 18.века. Оригинални пописи војника Поморишко-Потиске крајине налазе се на сајту Хунгарикани (http://adatbazisokonline.hu/ ) и у њима је забележен Суба Панчовац (Szuba Pancsovacz)- војник из Арада у пописима из 1720. године. У питању су занимљиви подаци али како је старо породично презиме пре доласка у Опово било Животин, можда и Поповић, тиме је искључена свака могућност боравка породице у Араду и доласка у Опово, већ је породица директно из Панчева прешла у Опово. 

Оригиналан попис војника Арада 1720.године и граничар Суба Панчовац

 

Пописи 12.Банатско-Немачке регименте у склопу војне границе могу се наћи на  сајту Familysearch (Musterliste und Standestabellen Österreich. Armee. 12. Grenzinfanterie Regiment  1764-1835).

Положај 12.Банатско-Немачке граничарске регименте са центром у Панчеву у склопу Војне Крајине одговорне за одбрану Европе од Турака

приказ пешадинаца у граничарским региментама током 18. века

У пописима граничара Баната, за Србе почињу значајне информације тек са почетком Аустријско-Турског рата (1788-1791) у нашем народу познатијег као Кочина Крајина. У том рату прославио се као фрајкор под командом Радића Петровића а у јединицама српских фрајкора под командом Михаљевића, наш будући вожд Георгије/Ђорђе Петровић-Карађорђе.

У пописима 12.регименте на Musterlisten 1772-1799. године али и Standestabellen 1787-1793. године налази се Михаило Панчовачки који је као пешадинац (тзв.пољска пешадија- Gemeiner Fousellier ) премештен у одбрамбену дивизију (Lander Defens Division) из прве компаније 16. јуна 1788. године, док се исте године налази на пописима рањених војника у борби против Турака који су лечени у војној болници. Оно што ти пописи дају је податак да је у рат против Турака пошао као граничар из Опова, а да се од 1788-1790. године лечио од ратних повреда у војној болници и пољској болници (armee spital et feldspital) а после и у болници 12. граничарске регименте (regiment spital), да би 1789. године након премештаја у Црепају био отпуштен из војске 20.01.1790. године. Такође се  помиње да је 1788. године Аврам Панчовачки, командант из Опова премештен за Сегедин као и Константин Панчовачки који је наведен као граничар из Црепаје. То је уједно прво помињање ова два члана породице, међутим обојици се касније губи траг. Михаило Панчевачки је у тим пописима уписиван као Mihailo Pancsovaczky, Panczovaczky, Panzovazky, Pancsovaz, Pancsovacs.

Теза да породица Панчован из Банатског Новог Села може да има везе са породицом Панчевац/Панчевачки из Црепаје и Опова је преко Констант. Панчовачког -граничара из Црепаје који се након првог помињања 1788. године више није помињао нигде. Ипак након тог помена 1788. године у неким наредним пописима током Кочине Крајине се јавља извесни Констант Панчован који је премештен у Neudorf што је био стари назив за Банатско Ново Село. У матицама православне цркве у Банатском Новом Селу се не јавља Констант Панчован али се зато јавља извесни Стан Панчован (могуће од Констант.-Стан?). Ипак вреди поменути да се у католочким матицама у Словачкој јавља породица Панчован врло рано (још 1735. године).

Михаила Панчевачки је први дошао у Црепају, претходно се лечећи у војним болницама (armee spitallern-можда и у самој Црепаји), и то као рањени граничар-пешадинац (Gemeine ) 12.регименте у борби са Турцима током Кочине Крајине 1789. године, касније је изродио са женом Истијаном седам синова, а само двојица су оставила потомство.То су били Милан-крштен као Михаил   (1797-1864) и његов брат Димитрије (1804-1845) који је добио четири сина али су сва четворица преминули као деца- Павле (1826-1826), Стефан ( 1827-1830), Живан (1839-1840 ) и Гаврил (1841-1844 ).

Musterliten 1772-1799

Михаило Панчовачки премештен у војну болницу, 16.јуна 1788.год премештен из прве компаније у одбрамбени дивизион са још 6 граничара

 

Standestabelen 1787-1793

 

Аврам Панчовачки премештен за Сегедин

 

Михаило Панчовачки у попису рањеника који су се лечили у војној болници

 

 

Попис граничара Опова новембра 1788.године

Премештај Михаила Панчовца 30.новембра 1789.године у друго место

Месечни извештаји за 1790.годину ,отпуштање из војске (20.01.1790.године) и премештај Михаила Панчовца 

Константин Панчовачки граничар из Црепаје децембра 1788.године

Попис граничара Црепаје 1781.године-Лука Радивојев под кућним бројем 159

 

 

Попис граничара Црепаје из 1807.године-Васа Радивојев (1785) са кућним бројем 159

Стока Радивојев 159.број куће на попису граничара панчевачке компаније 12.Граничарске регименте 1798.године, из села Петка код Пожаревца прешао у Црепају

 

4) Катастар војно способних Црепаје-Грунтов катастар 1799/1800.године

У њему је  Михаило записан као Mihailo Pancsewacsky а био је означен као Inwoghner што значи да није имао своју кућу већ је највероватније живео као подстанар и радио као надничар, иако је у истим пописима наведено да има земљу у суседном селу Сефкерину (јер је први из породице који је дошао у Црепају из суседног села Опова, а део оповачког атара је у то време прешао у сефкерински део). Ипак ако се погледа Први очувани Домовни Протокол у Црепаји из 1833/36 године ту је забележено да је породица Панчевачки живела у кући под новим кућним бројем 49, а старим кућним бројем 159. Када се упореде војни пописи 12. Банатске регименте и попис војника Црепаје закључно са 1807. годином види се да се кућни бројеви Црепајаца поклапају са редним бројевима у Домовном Протоколу. Следећи попис војника Црепаје из 1817. године бележи војнике под новим кућним бројевима који се поклапају са Домовним Протоколом из 1835. године такође. Ако се погледају војни пописи граничара Црепаје пре 1807. године види се  да је под кућним бројем 159 забележена породица Радивојев. На попису војника Црепаје из 1807. године налази се Васа Радивојев (1785. рођен), на попису 1801. године  Прока Радивојев (1768) а на попису војника из 1781. године Лука Радивојев. На Грунтовом Катастру Црепаје 1799/1800. године  налазе се Лука Радивојев и Живота Радивојев, док на попису војника Панчевачке компаније 12.граничарске регименте 1798. године наводи се Стока Радивојев из села Петка код Пожаревца који је прешао у Црепају у кућу број 159.

Посматрајући најстарији Домовни Протокол у Црепаји из 1835. године закључује се да је постојало неколико породица Радивојев (у I парохији славили Ђурђиц, Теодор 1797. рођен и супруга му Наталија, број куће стари 16, нов 226, у II парохији 2 породице са славом Никољдан-Јован (1804), Алексија (1804), Мојсеј (1804), Егда (1804) стари број куће 107, нов 123, и Петар (1823), Ана (1824), Живка (1793 Петрова мајка) стар број куће 109, нов 121). Дакле, могуће је да су Лука , Васа (1785), Прока (1768) Радивојев из куће са бројем 49/старим 159 нестали као део породице Радивојев (иселили се или умрли), и да је на њихово место дошао Михаило Панчевац/Панчевачки са својом породицом.  

Што се породице Радивојев из Црепаје тиче Јован Ердељановић их бележи у породицама непознатог порекла као Радивојев-Животине  и Радивојев-Шаргине са крсном славом Никољдан, и Радивојев-Маринчине који су Власи са крсном славом Ђурђиц. Свештеник Петар Идворац је био мишљења да је породица Радивојев дошла у Црепају из Јабуке, а када се погледа дело Душана Поповића-Срби у Банату до краја  18.века види се да је у Црепаји око 1800. године живело више чланова породице Радивојев(ић)-Георгије, Лука, Михаило, Арсеније, Василије, Ђука, Стојан, Петар, Максим, док се у попису Јабуке 1764. године јавља Маринко Радивојев.

Обзиром на стари и првобитни кућни број 159 у којој је живела породица Панчевачки-иако у Црепаји испрва овај род није имао своју кућу и обзиром да је у кући под бројем 159 живела породица Радивојев са крсном славом Никољдан ово би значило да је Михаило Максимов/Панчевачки живео у кући 159 Луке Радивојевог. То је оно што је сигурно, а обзиром да је породица наставила да живи у истој кући то би значило да је Михаило на неки начин дошао у посед те куће. Постоји чак и могућност да се оженио Истијаном која је била из куће Луке Радивојева, а ако је то истина онда би значило да се Михаило призетио у кући Луке Радивојева и чак можда и узео њихову крсну славу као своју-Никољдан !

Друга ствар која уноси забуну јесте чињеница да у Црепаји постоји породица Милошев-Панчевàчки (Никољдан, надимак-тзв.шпицнамет им је Панчевàчкиистог порекла као и Милошев-Чиклуцини и Милошев-Паркајини) постоји могућност да је Михаило по доласку у Црепају живео у кући управо код некога из породице Милошев (тада Милошевићи), могуће је да се чак и оженио девојком из те куће (Истијана/Татијана/Стефанија).   У матицама је забележено да су током крштења једног од његове деце Милошевићи из Црепаје  били кумови па је неки међусобни контакт морао да постоји. Јован Ердељановић наводи да се ова породица у Црепају доселила из Иланџе, мада су Милошевићи/Милошеви били забележени и на попису Панчева 1764. године, а како им је надимак Панчевачки можда то указује да су у Црепају дошли ипак из Панчева.

Грунтов катастар војно способних из Црепаје 1799/1800. године на ком је записан Михаило Панчевачки, без кућног броја (као најамник подстанар) са поседом земљишта у суседном селу Сефкерину (део оповачког атра прешао у сефкерински део атра у том времену).

Катастар Црепаје за 1872. годину (на ком је забележен Никола Панчевачки)  и 1903. годину када су забележени Никола и син Јефтимије/Јефта Панчевачки

Катастар Црепаје за 1909.годину на ком су забележени Панчевачки Милан као власник земље у Францфелду (данашње Качарево) уз оца Јефту и мајку Персу.

 5)  Испитивања генетског порекла овог рода по мушком прапретку (Y Full DNK), испитивање матерналног порекла (Mtdna), и укупна аутозомална генетика код 10. колена датог рода:

Нажалост, код рода Панчевачки није очувано предање о пореклу рода пре доласка у Банат, као ни тачно време доласка у крајеве северно од Дунава. 

Припадници рода Панчевачки носиоци су хаплогрупе која се најчешће јавља код припадника српског народа широм етничких српских простора (Србија, Стара Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска).  У питању је I2  хаплогрупа тачније I2а1b3-PH908-Z16983>А493>A8741*. (I2>I-L460>I-P37>I-M423>I-Y3104>I-L621>I-CTS10936>I-S19848>I-CTS4002>I-CTS10228>I-Y3120> I-S17250>I-PH908>I-Z16983>I-Y4789 (A493)>A8741*).

Хаплогрупа I2а је карактеристична пре свега за европске народе, мада се у траговима налази и у неким суседним областима, као што су Блиски Исток и Ценрална Азија, међутим то је највероватније последица миграција у ближој прошлости. Данас се, у виду великог броја својих подграна, јавља код готово свих европских народа, у мањем или већем постотку. Највеће постотке достиже у јужнословенским, и њима суседним земљама: Босни и Херцеговини (~55%), Хрватској (~38%), Србији (~33%), Црној Гори (~31%), Румунији (~28%), Македонији (~24%), Словенији (~22%), Бугарској (~22%), Мађарској (~18%) и Албанији (~13,5%). Високе проценте бележи и у Молдавији (~24%), Белорусији (~18,5%), Словачкој (~17,5%) и Украјини (~13,5%). (Eupedia). Убедљиво највећи део хаплогрупе I2 у наведеним државама чини релативно говорећи јако млада подграна Y3120 (позната и као I2-Slavic-Carpatian, раније I2-Dinaric), која се везује за ширење словенских племена у раном средњем веку. Једина област у остатку Европе која бележи висок проценат хаплогрупе I2 је Сардинија (~39,5%), међутим за разлику од раније наведених области, код становника Сардиније убедљиво доминира грана L158/M26, која је од гране Y3120 удаљена преко 18.000 година. (Yfull). I2-S17250 грана  је заступљена претежно код јужних Словена, али је присутна и код других словенских народа у централној и источној Европи. Старост ове гране је процењена на око 1.800 година.

Грана I2-PH908  „Динарик Југ“, како је некада био радни назив ове хаплогрупе, појединачно представља најбројнију хаплогрупу међу Србима и креће се од 25-30%. Прилично је равномерно распоређена на читавом српском простору. Свој максимум достиже у областима које су у раном средњем веку биле насељене Србима: Паганија, Захумље, Травунија, Рашка, Босна. По прорачуну на  YFull-у, старост гране I2-PH908 је око 1800 година, односно предак свих данашњих I2-PH908 је живео крајем II века нове ере. I2-РН908 од осталих грана I2-Y3120, одваја вредност DYS448=19, док остале гране, скоро по правилу, имају на овом маркеру вредност 20. Постоје одступања и независне мутације код појединаца, али они су на нивоу статистичке грешке. Такође је постојала и потреба да се и сама РН908 подели, па су администратори I2a пројекта са FTDNA, након већег броја тестираних, дали врло опрезно поделу на основу маркера DYS561, где је модална вредност 16, а постоје гране са вредношћу 15. Сада знамо да је ова подела прилично јака. Дакле, I2-PH908 се може поделити на две главне гране на основу поменутог маркера:  DYS561=16 и DYS561=15. У оквиру гране DYS561=15 се могу издвојити следеће подгране:1) Z16983 2)  A5913* 3)  Y84307 4) Y32084. Грана Z16983 се одликује маркером DYS391=10. СНП низ би био PH908>DYS561=15>DYS391=10. Старост гране је око 1.550 година (https://www.yfull.com/tree/I-Z16983/). Дели се на подгране Z16983* и  А493.  Док се Z16983*јавља међу Србима и Украјинцима, a подграна А493 се може везати за чешко-немачки простор, али је има и међу Србима. Ова подграна се данас посматра као могућа везом између данашњих Чеха који воде порекло од Набских Срба, и данашњих Срба на српским етничким просторима на Балкану, те говори у прилог насељавању Срба на просторе Балкана за време византијског цара Ираклија 641. године после Христа. Оно што говори у прилог теорији досељавања словенског племена Срба на Балкан, потврђено је између осталог и овогодишњим тестирањем Y DNK-YFull са дубинским испитивањима генетике по мушком прапретку (патернална генетика)  рода Панчевачки. Наиме, род Панчевачки припада нижој подграни од СНП-а А493, а то је А8741*, и ту је за сада усамљен-без сродних припадника ове генетске подгрупе (https://www.yfull.com/tree/I-Y4789/). Наиме, нова генетска испитивања овог рода и резултати мењају досадашње стабло I2 хаплогрупе, цепајући грану А8740 која је до сада била екслузивно немачка (Roeder, Heindrich, Gerlich, Kraus, углавном из Саксоније и Баварске-представљају потомке Полапских/Набских Срба) ! Род Панчевачки позитиван је на А8741 СНП, а негативан на А8740, Y19359, Y59865. Тако се може рећи да је хаплогрупа српског рода Панчевачки I2PH908>Z19683>Y4789 (A493)>A8741*. Удаљеност од немачких припадника гране А8740 и рода Панчевачки је око 1400 година, што се уклапа у миграцију Срба као словенског племена на Балкан између 629-641. године после Христа. 

Као најближе ДНК поклапање и вероватно заједничко порекло постоји са родом Поповић (Никољдан) из Собина код Врања (од свештеника Аксентија Стевановића који је био парох Собине, а убијен у директном бугарском терору над Врањанским Србима 1915. године). Род Панчевачки (Никољдан, Црепаја, Панчево, Животини) има ДНК поклапања и могућег заједничког мушког претка са родовима: Јеличићима (Томиндан, Засеље/Пожега), Дангубићима (Аранђеловдан, Љубиње/Билећа), Вујатовићима (Никољдан, Велики Градац, Глина), Фуштићима (Мратиндан, Брсково/Мојковац, можда Саси пореклом), Миловановићима (Томиндан,Каона/Лучани-пре тога Трбушани као део Чачка данас).

Ипак, најверодостојнији доказ о заједничком пореклу и генетској повезаности јесте BigY тест. Тестирањем рода Бјелајац из Доње Велешње/Костајница, Банија са крсном славом Никољан дошло је до закључка да је генетска припадност ова два рода иста- I2-PH908-Z16983-Y4789-A8741, као и да заједно формирају нову подграну испод А8741. Свакоме од оба рода остаје  по 9-10 новела што старост њиховог огранка смешта у период средњег века. Бјелајцу су на основним тестирањима најближи Милић из Јавнице код Двора, Вујатовићи , обе породице славе Никољдан (иначе су у великом Грацу те породице груписане у истом делу села па врло вероватно могу бити заједничког порекла)-постоји потенцијална повезаности  са Гламочлијама што може указати на порекло са Гламоча (Вујатовићи са славом Ђурђевдан су пореклом са Гламоча). Бјелајци као род имају предање да су се из Бјелајског  Поља прво преселили у Славонију, Лику и Банију, те да су из Бјелајског поља3 фамилије Јовановића и Живковића прешле Саву и тако се населиле на Банију. Ради се о роду који је још почетком 18. века присутан на Банији, што се најбоље види кроз документ тј. попис Јеличићевих хусара 1772. године где се помиње Радоје Бјелајац рођен 1730. године у Велешњи. Процена генетске удаљености и заједничког претка оба рода је 700 година, а потенцијална матица би могла бити Стара Херцеговина или Стари Влах.

МАПА РАСПРОСТРАЊЕНОСТИ :

СТАРИ НАРОДИ:

Као хаплогрупа која је у Европи присутна преко 30000 година, може се слободно рећи да је хаплогрупа I2, у облику својих многобројних грана, била у мањем или већем проценту присутна међу свим старим популацијама и народима који су насељавали Европу од палеолита и неолита, преко бакарног, бронзаног и гвозденог доба, све до антике и средњег века, а потврда за то је пронађена у преко две стотине древних скелета из наведених периода који су до сада тестирани, о чему ће бити више речи испод.

Посебно ћемо истаћи код нас најзаступљенију грану Y3120, јер се она по свим тренутно расположивим подацима са великом сигурношћу може повезати са Словенским племенима и њиховим ширењем у раном средњем веку. Мапа распрострањености ове гране скоро перфектно осликава и распрострањеност словенских народа, а тамо где се словенска племена нису насељавала нема ни припадника ове гране у иоле значајнијем проценту. У прилог словенском пореклу ове гране иде и чињеница да је највећа разноврсност њених подграна управо на простору тромеђе Украјине, Белорусије и Пољске, на простор где већина археолога и историчара и смешта прапостојбину Словена.

На основу старости гране Y3120, географског распореда њених раније издвојених „рођачких“ грана, као и на основу неких археолошких налаза и историјских извора, постоји могућност да је грана Y3120 у централну-источну Европу, односно на простор који се сматра матицом раних Словена, доспела са западнијег подручја, и то могуће као део неког од германских племена. Зашто се као највероватнији кандидат за једно такво племе сматрају Бастарни биће детаљније објашњено у будућем засебном тексту.

У оквиру гране Y3120, најбројнија подграна PH908 је најзаступљенија на простору Балкана међу јужнословенским народима, па се може основано претпоставити да су је донела управо јужнословенска племена током средњег века. Грана PH908 највеће проценте данас бележи на простору Херцеговине и Јужне Далмације, а то је управо територија Травуније, Захумља и Паганије коју су по доласку на Балкан населили Срби, као што у свом делу „О управљању царством“ сведочи Константин VII Порфирогенит. Наравно, како је грана PH908 настала неколико стотина година пре почетка словенских сеоба, не може се са сигурношћу тврдити да су је на ове просторе донели искључиво Срби, један део је могао доћи и са другим сродним словенским племенима. Међутим, на основу историјских навода, догађаја и миграција, и дистрибуције и заступљености ове гране и њених подграна међу савременим становништвом ових простора, сасвим је извесно да један велики део припадника гране PH908 јесте дошао са Србима.

*Наведен текст о I2 хаплогрупи преузет са странице Удружење Српских Родословаца “Порекло”.

Митохондријална ДНК (mtdna -матернално порекло):   https://www.eupedia.com/europe/Haplogroup_U5_mtDNA.shtml

U5b1b1-b*

U5b1b1 настао је пре отприлике 10 000 година.  U5b1b1 је разасут поцелој Европи и далекован њених граница. Сами, који живе на далеком Европском северу и имају 48% U5 i 42% V лоза, припадају искључиво подгрупи U5b1b1. Невероватно је да Бербери у северозападној Африци такође поседују подгрупу  U5b1b1 и хаплогрупу V. Како два народа раздвојена 6.000 km (3.700 миља) могу делити тако блиско мајчинско порекло? Бербери имају и друге типично западноевропске гране попут  H1 i H3, као и афричке хаплогрупе попут M1, L1, L2 i L3. Сами и Бербери вероватно потичу од номадских ловаца-скупљача из Франко-Кантабријске области (од Астурије на северу Шпаније до Аквитаније и Провансе на југу Француске), који су реколонизовали Европу и северну Африку. Утврђено је и да је сенегалска Фулбе делила  U5b1b1b са Берберима, засигурно путем међусобних бракова. Још је импресивније да Јакутци Источног Сибира, који имају нешто мање од 10% европске mtDNA (укључујући хаплогрупе H, HV1, J, K, T, U4, U5 i W), такође имају потпуно исту дубоку подгрупу (U5b1b1a) као и Сами и Бербери.

U5b1b1 грана присутна широм Европе, у средњем неолиту у Чешкој и у бронзаном добу у Пољској, као и у земљама Магреба (Мароко, Тунис, Алжир, Либија), док је U5b1b1b грана присутна међу Берберима и у Сенегалу (Фулбе).

Аутозомална (22 пара хромозома) ДНК испитивања:

Процена аутозомалне генетске повезаности и порекла тестираног појединца (10.колено наведеног рода) преко FTDNA (Хјустон).

  Процена аутозомалне генетике преко MyHeritage: 

Процена античке порекла (прапорекла) и поређењем са популацијом Старих Словена, становништва и племена Балкана, као и Келта и Германских племена преко сајта Vahuo :

Један од калкулатора(MDLP WORLD-22 ) који у односу на резултате прави поређење генетике испитиваног појединца са светском популацијом и модерним народима. Тестирани појединац има најближа поклапања са Србима, народима у Босни и Херцеговини, Македонији, Хрватској и Црној Гори.

 Калкулатор EUROGENES K13 по чијим резултатима тестирани појединац има најближа генетска поклапања са Србима.

Калкулатор MDLP K16 чији резултати упућују у најближу генетску повезаност тестираног појединца са Србима у Босни и Херцеговини, муслиманским становништвом у Босни и Херцеговини, Хрватима у Босни и Херцеговини, Хрватима у Хрватској , Србима у Србији, народу у Црној Гори.

6) Породична предања, фотографије појединаца, родослов и друге особености овог рода :

Нажалост, није сачувано породично предање о пореклу рода Панчевачки пре доласка у Панчево, као ни година, односно период доласка као и постојање старих презимена. У питању је стари српски православни род који прославља светог Николу. Истраживањем православним матичних књига у селу Црепаја, одаке се овај род вратио у Панчево, у Парохијалу који се водио од 1812-1867. године, за 1816. и 1817.годину забележено је да је Михаило/Михаило дао прилог за цркву уочи Никољдана 6.декембрија као свечар. То је први доказ да је род Панчевачки славио Никољдан као крсну славу. Забележено је од стране једног дела породице да је у старој породичној кући  у Црепаји, остала стара икона Светог Николе, рађена на уљу која је стара више од 200 година !

На крају, као саставни део истраживања породичног порекла су свакако и приче које се преносе са колена на колена, а једна од таквих прича је и прича о Сави Панчевачком  који је током Другог Светског Рата био одведен од стране Немаца у један од нацистичких логора у Аустрији, али такав податак није званично потврђен. Уз Саву као ратни заробљеник помиње се и његов брат од стрица Илија Панчевачки који  је као војник Краљевине Југославије у артиљерији и стациониран у Београду, као заробљеник је одведен у логор Линц у Аустрији  где је био од 1941-1945. године. Званични подаци Црвеног Крста Србије говоре у прилог овоме и према њима Илија Панчевачки је заробљен 14. априла 1941. године у Београду од стране немачко-италијанских трупа (заробљенички број 75792) и да је био у логору Stalag 17 B(Gneixendorf-Krems). Логор у Кремсу је био познат као један од највећих војних логора (други по величини у Аустрији) и познат као логор са можда и најсуровијим условима за војне заробљенике. Било је преко 10 нација а највише Руса и Срба, потом Француза и Американаца. Овај податак се уклапа са породичном причом о његовом боравку у граду Линцу на северу Аустрије јер је око 40 000 логораша Сталаг 17 Б логора  било у самом логору у Кремсу а 60 хиљада је било распоређено ван логора у разне фабрике, домаћинства и слично и то се звало Arbeiteskommand који се делио на више нивоа по којима су заробљеници били распоређени, а један је био и распоред у граду Линцу (Linz). Логор у Кремсу познат је и према чувеном Маршу Смрти заробљеника о коме су снимани филмови после 1945. године. Наиме како су се Руси приближавали логору тако је у априлу 1945. године највећи број не-руских војних заробљеника натеран да напусти логор и са немачким стражарима се повуче дуж Дунава ка Аустријско-Немачкој граници и надирућим америчким трупама како би се предали пре њима него Русима. Тај марш је износио на крају преко 300км (између 16-32 км дневно), а током њега су прошли поред Матхаузена и града Линца. У том маршу су учествовали не-руски логораши унутар логора и део логораша који су били распоређени на послове ван логора у Кремсу (Сталаг 17б)-који су могли да бирају да ли ће кренути у марш са логорашима унутар логора или ће ићи својим путем. Логор је ослобођен од стране руских трупа 9.маја 1945. године, али су малобројни преостали заробљеници не-руског порекла који су се затекли у логору пуштени на слободу тек 29.маја 1945. године. Када причамо о периоду Великог рата (1914-1918), од припадника рода Панчевачки немамо података ко је и где узео учешћа у ратним операцијама. Од мушких чланова који су у то време могли да буду регрутовани-првобитно као војници АУ монархије били су Милан (1884) који је једини у то време живео у Црепаји, његов рођени брат Живојин-Живан звани Дика (1885), и браћа од стрица Аксентије/Александар (1892) и Лазар (1896). Нажалост немамо података о њиховом учешћу у Великом Рату, нити усменог предања које је остало у породици.

Најистакнутији припадник  рода Панчевачки јесте, др Снежана Панчевачки рођена Јајић (1963-2022), која је као лекар специјалистаОпште медицине радила у Служби Хитне медицинске помоћи “Београд”-конретно на територији Земуна у периоду од 1991-2022. године.

др Снежана Панчевачки дев. Јајић са патријархом Српским Иринејем

   Илија Панчевачки, фотографија настала за време заробљеништва у Аустрији

За време Информбироа 1954. године из банатског села Бока, Иван Панчевачки звани Батасин од опанчара Лазара Панчевачког илегално је покушао да пређе границу и оде на Запад (према тврдњама бокинских сељана у Америку) са пријатељем Живом Чолићем Првуљем из Боке, и током преласка границе између СФРЈ (данас републике Словеније) и Аустрије, у месту Јесенице, погинуо је један од њих-Жива Чолић Првуљ. Иван-Бата Панчевачки тада је ухапшен, највероватније у истом месту Јесенице и спроведен у затвор у Словенији. Након изласка из затвора Иван-Бата  је преко Италије прешао у Америку, а потом је радио на броду и био је морепловац. У Србију се вратио тек после 1990. године. По неким причама мештана његова мајка је из куће Банчак-Горњкових , једног од католичких хрватских родова у Боки. Ипак , у државном матицама пронађен је податак о томе да је његова мајка , Магдалена (Ана) Филковић (1896-1935) била Хрватица, римокатолкиња удата за столара Саву Аничина (1884-?) православног Србина из Модоша (Јаша Томић) 1929. године, а да се Иван (Саве) Аничин, православни Србин родио јуна 1935. године, а да га је  Лазар Панчевачки из Боке пријавио у државним матицама као свог сина-али не и под својим презименом. Лазар Панчевачки био је опанчар у Боки, а један од његових преосталих живих ученика је Сава Арађански-Каранђукин (1938. године рођен). 

Остала је такође прича о Живојину/Живану (1885-1933) који је дошао у Панчево са два брата а  био је по струци ковач, по опису човек врло крупне грађе и висок за ондашње прилике, поготово у Банату. Знали су га по надимку Дика, а умро је у 48.години живота од рака јетре, што је током истраживања матичних књига умрлих  и потврђено.  Људи који су их познавали наводе да  је и његов брат од стрица Лазар био поприлично висок и крупан човек, као и његови братанци Душан и Живан. Постоји и прича о Живану ког је у пољу током пољопривредних радова ударио гром који је успео да преживи са тешко оштећеним видом на једном оку.  Што се тиче темперамента, оно што се могло чути од људи који су познавали поједине припаднике овог рода важило је да су мушки чланови остављали први утисак наизглед мирних и  озбиљних људи , с тим да су истовремено били и врло поносити и плаховити, и то је било веома изражено при пијанствима, а  резултирало би појавом беса и виолентности која би брзо и изненадно наступала. Најдуже је живео  Србослав (1919-2003) и то 84 године, а после њега  Лазар (1896-1976) 80 година. Остало је и забележено да је Драгиња/Драга Панчевачки била ученица грађанске школе, али и део подмлатка Црвеног Крста. Њен муж био је Владислав Петров Дрнча (1909-1942)  који је стрељан од стране немачких окупационих власти 1942. године. Треба поменути да је чувени тенор Славољуб Коцић, након погибије мајке одгојен и школован од стране тетке Марије (Маргарете) рођ. Траживук (1923-1995) и тече Душана Панчевачког (1916-1994). 

Када се у Матичним књигама, Домовним Протоколима, Регистрима рођених, венчаних и умрлих и  војним пописима погледају имена ове породице стиче се утисак да су предњачила црквена тј.библијска или календарска имена православних светаца, за разлику од народних српских имена којих је било али знатно мање током 18. и 19.века, али свакако највише током 20.века. У Картону житеља Београда у послератном периоду СФРЈ 1950. године записан је Сава Панчевачки, по народности Србин, службеник родом из Панчева (у Панчево вратио се 08.03.1951. године). Први пут је забележен у картону житеља Београда 1940. године. Његова рођена сестра Анђелија (у картону уписана као Анђелка и Јелица) била је записана у картону житеља Београда 22.08.1931. године и од 24.01.1934. године, у Панчево се вратила 15.06.1939. године)

Картон житеља Београда у послератном периоду СФРЈ 1950.године за Саву Панчевачког, по народности Србина, службеника родом из Панчева:

 

Примери библијских имена присутних у овом роду су :  Аврам (<1767-?), Василије (око 1765-1789), Константин (<1767-?), (A)Танасије (<1735- <1767), Антоније (1782-1788), Максим (око 1735-1784), Михаил(о) (<1767-1822), Михаил/Милан (1797-1864), Теофан (1808-?), Аксентије (1803-?), Гаврил (1841-1843), Стефан (1827-1830), Јефтимије (1814-1814), Димитрије (1804-1845), Павел/Павле (1826-1826) , Димитра (<1767- 1789), Николај/Никола (1831-1905), Георгије (1795-?), Ана (1774-?), Василија (1823-1824), Василије (1826-1826), Антоније (1825-1825), Михаил (1827-1830), Косман (?-1823), Јефтимије (1861-1933), Екатерина (1800-? ), Елена (1839-1840), Дионизије (1833-1840), Јулијана (1820-?), Марија (1822-1862), Макрена (1818-?), Сосана (1836-?), Христина (1830-?), Олимпијада (1833-?), Трифон (1890-1908), Екатерина (1880-1880), Аксентије/Александар ( 1893-1956), Персида (1859-1860), Тома (1863-1863), Емилијана/Милијанка (1866-?), Арсеније (1868-1900), Агница (1892-1892), Лазар (1896-1976), Иван (1889-1890), Милица (1915-1917), Екатерина/Катица (1905-1921), Јустина (1918-2001), Илија (1915-1987), Никола (1908-1915), Сава (1924-1998), Иван-Бата (1935-?) и при крају 20.века Владислав.

Примери народних имена у овом роду углавном се јављају крајем 19. и почетком 20.века. Примери су: Живота (око 1710-<1767), Крста (1735/45-?), Живојин/Живан (1885-1933), Милан (1797-1864), Драги(н)ња (1839-1839), Живан (1839-1840), Светозар (1852-1853), Милан (1881-1945), Станија (1891-?), Евица (1892-1892), Маринко (1894-1894), Драгиња (1888-?), Драгиња/Драга (1907-1988), Анђелија/Анђелка/Ђела (1911-1976), Велинка/Веселинка (1913-1991), Србислав/Србослав/Срба (1919-2003), Душан (1916-1994), Живан/Жива (1920-1999), Катица (1921-1995), Милена (1914-1914), Иванка (1919-1920), Славко (1920-1935), Ђурица (1941-1997), Јасмина (1946-2014) и у другој половини 20.века Мирјана, Душица, Славољуб, Младен, Анђела, Синиша, Саша  и Сандра .

Користећи се књигом од Милице Грковић-Речник личних имена код Срба, тачније користећи се њеним изворима за српска мушка и женска имена, и када се приступи анализи географског простирања неколико, за Банат ретких имена у оквиру овог рода за период 1710-1840.године добијају се следећи подаци.
1. Аврам (око 1765)- јавља се у изворима од 15-18.века на простору Призрена, Пећи, Леснова, Крушева и Скопске Црне Горе
2.Антоније (1782, 1825)-II-
3.Василије (око 1760, 1826)- II-
4.Дионизије (1833)-II-
5. Живота (око 1710)-јавља се у области Бранковића око 1455.године (обухватала Космет+ део Црне Горе, Старе Херцеговине, Горње Подриње, Моравску Србију).

Посматрајући најстарије матичне књиге Панчева из 18.века (од 1782. године), уз пописе града (1764,1795), примећује се да је мушко име Живота било веома популарно у Панчеву у том времену. Чак и у другом званичном попису града 1764.године појављују се Максим Животин, Живота Стајић, Живота Симин (1727), Живота Јакоић (Јокић), Живота Стојшин,  на попису милитара Панчева 1765. године јављају се Живота Којић и Живота Савић, док се на трећем попису 1795. године налазе Живота Крстин, Живота Ристовић-вероватно као носиоци домаћинства. На попису становника Рашког дела Панчева 1767. године (власници кућа) јављају се Живота Симин (1727) уз сина Глигорија (6 година), Јован Јеловачки (1703) уз сина Животу (1737) и Јована (1725), Риста Бугарин (1712) уз сина Крсту (20) и Срећка (2), Јован Билин/Белин (1719) уз сина Животу (10), Трпко Ристовић (1717) уз сина Животу (1755). На попису цивила Панчева 1791. године јављају се Живота Ристин и Живота Белин.

У матицама Панчева из 18. века забележени су следећи родови у којима се јављало мушко име Живота:1. Трпков (кум са Ристинима и Милићевима, Ђурђа супруга Трпка Анђелкова (1754-1806), Трпко Анђелков (1736-1814), Анђелкови су заправо Бугарини-самим тиме дефинитивно из исте куће као и Крстини), 2. Крстин/Крстић (Дмитру Крстину кум Живота Ристовић) , 3. Живота Крсте Бугарина (матице крштених 1782-1784/1793-1794-можда су Крстини заправо Бугарин, уз то као кума је означена Ана Трпка Бугарина кћи), 4. Ивков/ић, 5. Ристић/ин (кум са Крстинима,1790. године преминуо Крста Христин), 6. Станков/Стаинов, 7. Шамшалов/Шамшин, 8. Новобанаћанин, 9. Белић (1757), 10. Јовановић/Јанковић, 11. Тодић/Јагодић, 12. Крчадинац, 13. Станисављев, 14. Ристовић (1755). Видимо да су наведене породице биле и у кумовским везама, а презимена Трпков (старије можда Анђелков), Крстин (старије можда Бугарин), Ристин/ић, Станков, Бугарин, Ивков, Станков, Станисављев, могла би указивати на порекло из јужних и југоисточних српских матичних области (Пчиња и Топлица + Маћедонија).

6. Косман (око 1790)- није забележно у старијим писаним траговима, али је варијанта имена Кузман
7.Теофан (1808)- у писаним изворима 15-18.века на простору Призрена и околине, Пећи, Скопске Црне Горе, Леснова и Крушева
8. Гаврил (1841)-II-
9. Димитра (око 1765)- у области Бранковића 1455.године забележено име
10.Василија (1823)-у писаним изворима 15-18.века на простору Призрена и околине, Пећи, Скопске Црне Горе, Леснова и Крушева
11. Елена (1839)- варијанта имена Јелена које није забележено у старим списима и споменицима
12.Макрена (1818)-варијанта имена Макрина- у писаним изворима 15-18.века на простору Призрена и околине, Пећи, Скопске Црне Горе, Леснова и Крушева
13.Сосана (1836)-варијанта имена Сузана није забележено у старим пописима нити споменицима
14.Христина (1830)-II-
15.Истијана– од мушког имена Истан- у писаним изворима 15-18.века на простору Призрена и околине, Пећи, Скопске Црне Горе, Леснова и Крушева

Сва ова имена матицу имају углавном у Метохији и Старој Србији..наравно то не значи да се ова имена нису могла јавити и у другим крајевима поготово што су углавном црквена али обзиром да се ради о периоду 2-4 генерације од досељавања у Банат ово може упућивати на порекло ове породице пре Сеобе Срба.

Оно што може упућивати на порекло са простора Косова и Метохије јесте и говор забележен код старинаца из ове породице. Наиме на једном надгробном споменику из 1900.године који је подигнут за живота тада најстаријег из ове породице, а рођеног 1831.године остало је забележено да је иза једног од покојника у овом роду остало 3 деца (уместо уобичајеног 3 деце). Наиме ово се уклапа у један од локалних говора у околини Смедеревске Паланке (нпр село Азања) где кажу децама уместо деци и то је део смедеревско-вршачког дијалекта који је само део косовско-ресавског староштокавског дијалекта. Сматра се да су и ови крајеви као и крајеви Баната током две највеће Сеобе Срба (1690.године и 1736/7.године) добили највише косовско-метохијског и вардарског српског становништва. Уопште гледано то је и чувени етнограф Јован Цвијић забележио у свом капиталном делу о Балканским психичким типовима да су у Банат највише миграцијом дошли Срби из Косова и Метохије и Вардарске Србије уз Поморавље и северну Србију (вероватно Шумадију).

У књизи Банатски говори Војвођанско-Шумадијског Дијалекта др.Павле Ивић је у Српском Дијалектолошком Зборнику (18) писао о појави и употреби именице деца. Наиме троје деца, педесоторо децауместо троје деце и педесеторо деце био је чест за Кикиндско говорно подручје, никако за Срем и Бачку. У Банату се појављивало у насељима (Чента, Иланџа, Наузина, Бока, Меленци, Зрењанин, Елемир, Српска Црња, Санад, Српски Крстур, Нови Бечеј, Кумане, Нови Кнежевац, Томашевац, Перлез, Итебеј, Ђала) северно од Зрењанина (осим Иланџа, Чента, Перлез) и у западном делу Баната-претежно удаљено од румунске границе. Сматра се да је ова она управо била прелазна зона говора и да се протезала од крајњег југа Србије преко Косовско-Ресавског подручја па све до Баната.

Занимљива ситуација која није толико честа обухвата такође опстанак и кружење мушког имена Михаил(о) кроз 3 генерације од 1765-1827.године (од којих је други у низу био познат под народним именом Милан и према њему је породица добила шпицнамет), као и упису у матице крштених Црепаје и Опова  у исто време Василије ћерке Милана (Михаила крштено) и Марије.

Рекордер по броју деце био је Михаил(о)/Милан Панчевац/Панчевачки (1797-1864) који је са првом супругом Маријом имао 10-оро деце а са другом супругом Милицом две ћерке.

На крају, сви ови извори током истраживања су  довели до бројних сазнања о прецима из ове породице од почетка 18.века па до данас и самим тиме до породичног стабла са преко 9 колена уназад.

Од директих мушких предака (са све њиховим женама и њиховим девојачким презименима)  пронађена су имена предака данашњих чланова овог рода кроз 10 генерација . Такође познато је и три старија презимена и њихове варијанте које је  породица користила од почетка 18. до средине 19.века као и три претходна места у којима је породица боравила до доласка тј. враћања у Панчево између 1912. и 1915. године (1914/1915. године).

Међу најстаријим очуваним споменицима на Српским православним гробљима у Црепаји и Панчеву, налази се споменик Арсенија Панчевачког (1868-1900), Катице/Екатарине Миланове Панчевачки (1905-1921) и Трифона Панчевачког (1890-1908) у породичној гробници на месном гробљу у Црепаји.

 

 

Фотографије чланова породице Панчевачки :

 

 

 

Синиша Панчевачки са баком Наталијом Панчевачки рођ. Стојков (1884-1958)
Сава Панчевачки (1924-1998) са сином Синишом.
Синиша Панчевачки (1954) као дете.

 

У прилогу се налази фотографије на којима су Илија Панчевачки (1915-1987), његов син Ђурица Панчевачки (1941-1997), Илијин брат од стрица Сава Панчевачки (1924-1998), његов син Синиша, Савин  стриц Аксентије/Александар Панчевачки (1893-1956) и Аксентијев син Србослав Панчевачки (1919-2003). Аксентије је уједно најстарији члан породице забележен фотографијом.

 Потпис Александра/Аксентија Панчевачког приликом обраћања његове супруге Зорке рођ.Тодоров Градском Поглаварству Панчева 18.јануара 1937.године.

Мушки чланови овог рода женили су се и имали децу са земљакињама Српкињама из Баната (Црепаја, Долово, Сефкерин, Панчево, Старчево, Борча, са Хрватицом из Боке), Срема (Сурдук, Крчедин), Шумадије (Београд), Славоније (Вировитица), Западне Херцеговине (Чапразлије, Ливно), Јабланица (Загужане, Лесковац) : Милан (Михаил) Панчевац/Панчевачки (1797-1864) са Маријом Стојанов(ић) (1798-1835) из Црепаје 1815.године и са Милицом (1798-1862) из непознатог места 1839.године, Димитрије Панчевачки (1804-1845) са Павлијаном/Павлијом/Пауном Дан (1804-) из Долова 1824.године, Никола(ј) Панчевачки (1831-1905) са Олимпијадом Марков-Стојићев (1827-1895) из Црепаје 1851.године и са Јелисаветом Матејић-Стојишин 1900.године, Јефтимије Панчевачки (1861-1933) са Персидом Бугарин (1860-1929) из Црепаје 1879.године, Арсеније Панчевачки (1868-1900) са Милицом Јованов (1868-1900) из Сефкерина 1887.године, Живојин/Живан Панчевачки (1885-1933) са Наталијом Стојков-Ненадов (1884-1958) из Долова 1906.године, Милан Панчевачки (1882-1945) са Јеленом Берић (1881-1955) из Борче 1904.године, Аксентије/Александар Панчевачки (1893-1956) са  Савком Маћ(ч)ешић (преминула 1912.године) из Фаркаждина, потом са Зорком Тодоров (1893-1971) из Панчева 1913.године, Лазар Панчевачки (1896-1976) са Видосавом Добресков (1897-1920) из Панчева 1919.године и Јованком Поповић (1901-?) 1920.године, имао ванбрачног сина Ивана са Хрватицом Магдаленом/Аном Филковић удато Аничин, Душан Панчевачки (1916-1994) са Маријом/Маргаретом Траживук (1923-1995) из Вировитице (Славонија) 1941.године, Србислав Панчевачки (1919-2003) са Милицом Добричић (1924-1979) из Крчедина 1949.године, Живан Панчевачки (1920-1999) са Миленом Пешић (1923-2002) из Црепаје 1948.године, Илија Панчевачки (1915-1987) са Емилијаном/Смиљаном Свирчев (1919-2997) из Сефкерина 1940.године, Сава Панчевачки (1924-1998) са Вукосавом Јанковић (1933-2010) из Београда (1953-1956) и са Савом/Савком Бошковић (1936-2019) из Чапразлија (Ливно) 1958.године, Ђурица Панчевачки (1941-1997) са Вукосавом Живановић (1944) из Старчева (1964-1966) и са Љубицом Илић (1940) из Загужана (Лесковац) 1990.године, Синиша Панчевачки (1954) са Снежаном Јајић (1963) из Сурдука (Срем) 1993.године.

Припаднице овог рода удавале су  се за Србе из Баната (Црепаја, Опово, Сакуле, Сефкерин, Добрица, Панчево, Уздин) и Централне Србије (Бегаљица-Гроцка и Гумуан-Сврљиг) : Екатерина Панчевачки (1800) за Георгија Лекића из Опова 1819.године, Олимпијада Панчевачки (1833-?) за Саву Ердељана (1831-1927) из Сакула 1853.године, Христина Панчевачки (1830-?) у Добрици, Марија Панчевачки (1822-1862) за Јована Ивића (1826-1885) из Црепаје 1846.године, Јулијана Панчевачки (1819-?) за Софронија Шотића из Сефкерина 1838.године, Емилијана Панчевачки (1866-?)  за Андреју Аврама (1861-1941) из Црепаје 1885.године, Станија Панчевачки (1891-?) за Милана Јованова (1890-?) из Сефкерина 1909.године, Драгиња Панчевачки (1888-?) удала се у Бегаљици (Гроцка) ? 1905.године, Драгиња Панчевачки (1907-1988) за Владислава Петрова Дрнчу (1909-1942) из Сефкерина 1929.године, Анђелија Панчевачки (1911-1976) за Душана Нацковића (1911-?) из Гумуана (Сврљиг) 1951.године,  Велинка Панчевачки (1913-1991) за Саву Ранчу (1914-1995) из Црепаје 1937.године, Јустина Панчевачки (1918-2001) за Миливоја Дамјанова (1922-1998) из Црепаје 1940.године, Катица Панчевачки (1921-1995) за Обрада Којића(1913-1998) из Панчева 1949.године, Јасмина Панчевачки (1946-2014) за Тодора Тамаша (1946) из Уздина 1968.године, Душица Панчевачки (1972) за Ивицу Кулпинца (1971) 2002.године, Мирјана Панчевачки (1965) за Слободана Недељковића (1959) из Панчева 1986.године.

 

Потомци овог рода имају директне претке из следећих српских родова са простора Баната и Срема. Поменути родови су старинци са простора Баната и Срема (многи од сремских родова имају старије крајишко порекло и порекло из динарских крајева Херцеговине, Босне, Далмације, Лике, Баније и Црне Горе. У питању су следећи родови:

1.Јованов(ић)-Писарови, Свети Врачеви Козма и Дамјан, Долово (Банат),из Старчева прешли у Долово. Георгије Јовановић Писаров (1766.рођен) најстарији предак.

2.Стојков(ић)-Ненадови, Свети Никола, Долово (Банат),из Омољице дошли у Долово. Најстарији предак Ненад Стојковић (око 1710.) цивил Омољице 1764.забележен на попису Дистрикта Панчевачког.

3. Рајић, Свети Никола, Долово (Банат), даљом старином из Србије (са простора јужно од Дунава). Најстарији предак Никола Рајић (1782) и можда Стефан Рајић (1737)

4.Ивков(ић)-Рипилови, Свети Петар, Долово(Банат). Даљим пореклом из Баваништа (у Долову шпицнаме Рипилови,у Баваништу Чичков-св.Петра славе. Друга могућност, али мање вероватна је да су из Алибунара и да им је слава Ђурђиц. Најстарији предак Недељко Ивковић граничар Михаљевићевог одреда – Фрајкор (око 1765 рођен) са братом Ненадом. По предању пореклом из Невесиња-Херцеговине.

5. Вукосављев(ић)-Милојкови, Ђурђиц, Долово(Банат). Ердељановић наводи да су из Омољице дошли у Долово али ја сматрам да је ипак у питању Плочица из које су такође насељавали Долово (Вукосав Милојко војник из Плочица 1764.год) са сином Стојићем/Стојаном (1737) најстарији преци.

6. Живанов(ић)-Грудовски, Никољдан, Старчево (Банат),старином из Гроцке.Најстарији директни предак Гаврил Живановић (око 1773.)

7.Вој(и)нов(ић)-Увалићи, Ђурђиц, Црепаја(Банат), старо презиме Увалић. Најстарији директан предак Милован Увалић Војнов (1748).

8.Бугарин-Ћирићи, Никољдан, Црепаја (Банат)-дошли из Банатског Новог Села-Марко (1797) син Кире (Кирила)-Ћире Бугарина око 1816.године. Имена у породици (Параскев,Панта-Пантелејмон, Кира/Ћирил, Марко, Русалим упућује на порекло из Старе Србије (Македонија, Пчиња и Топлица,Космет?)

9. Стојанов(ић)-Качарови, Св.Лука, Црепаја (Банат), најстарији предак Јанко Стојановић (1767.рођен) , можда из племена Роваца у Црној Гори

10.Марков(ић)-Стојићеви, Ђурђиц, Црепаја (Банат)-даљим пореклом из Сефкерина (Стојић Марковић први забележен предак још 1774.у Црепаји)

11. Новаков(ић)-Терзини, Ђурђиц, Долово (Банат)-даљим пореклом из Омољице (а у њу дошли после 1764.године из Старчева).Новакови из Омољице су даљим пореклом из Србије јужно од Дунава док су Новаковићи из Омољице наводно из околине Цариграда прешли у Банат.Ердељановић не наводи славе за Новакове и Новаковиће али је могуће да је исти род у питању. Новак Терзин (око 1720) први забележен члан-зачетник фамилије у Долову.

12. Јајић/Јаић, Лазарева Субота, Сурдук (Срем)-даљим пореклом из Северне Далмације-Богатника (Жегар) близу Задра (дошли 1774.године у Сурдук), претходно из Херцеговине између Стоца и Билеће (Дабарско Поље).Василије Јаић (1844) најстарији директни предак . У Сурдуку најстарији забележени су на попису граничара Петроварадинске регименте 1791.Стефан Јаић (1763) и Јован Јаић (1788).У Жегару најтарији забележени Јаићи су 1709.у млетачком катастру Горњих Котара (Жегара, региона око Зрмање и Ислама Грчког) Радојица, Давид, Лазар, Вучић (око 1660.рођени) са синовима Рађеном, Радивојем, Вујицом и Николом.

13.Пејиновић/Пејновић/Пеиновић, Аранђеловдан, Белегиш(Срем),даљим пореклом из Лике. Ђорђе Пејиновић најстарији забележени директни предак (1874). Први забележени чланови породице у Белегишу је граничар Аћим Пејиновић на попису 1792.

14.Војводић, Никољдан, Сурдук(Срем), даљим пореклом из Крајине /Босне (вероватно Лика), а претходно из племена Бањани из Старе Херцеговине. Петар Војводић (1837) најстарији директни предак и његова мати Стеванија (1816). Први забележен у Сурдуку на попису 1792.био је Васил Војводић.

15.Веренчевић/Веренац, Никољдан, Белегиш (Срем), раније забележени у Бановцима (1736.Срдан и Недељко Веренчевић), даљим пореклом са простора Баније. Младен Веренац (1839) најстарији директни предак.

16.Јовановић-Црвењаков, Никољдан, Нови Сланкамен(Срем), забележени још 1702.у Сланкамену (Ђурађ,Паво), 1736/7 Арсеније Јованов, 1749.године Ђурађ Јовановић, Лазар Филип и Лука Јована. Милосав/Милован Јовановић (1776) најстарији директни предак.

17.Јовановић-Бећаров, Никољдан, Војка(Срем). Петар Јовановић (1845) најстарији директни предак. Најстарији забележени чланови породице у Војци су Јовановић Сима и Ђура Јованов записани 1749.године.

18.Бугарин, Никољдан (мањи део слави и Митровдан), Војка (Срем) дошли из Бежаније (Марко Бугарин 1722.године у Бежанији, а 1749.у Војци)-старином из Херцеговине од Мириловића.

19.Рашић, Никољдан , Белегиш(Срем). Још 1736/7 забележем Бошко Рашић и Стојан Рашин граничари Белегиша. Младен Рашић (1840) најстарији директни предак.

20.Марунић- крсна слава?, живели у Сурдуку (Срем)-можда из Далмације пореклом . Андреја Марунић (1832) најстарији директни предак, у Сурдуку Васил Марунић 1792.године забележен.

21.Божић, Свети Стефан, Белегиш (Срем) пореклом из села  Божићи у Лици, даље порекло из Куча, Црна Гора

22.Ђекић, Свети Стефан, Белегиш (Срем), пореклом из Лике, даље из Куча у Црној Гори. Први забележени у Белегишу били су Јефто и Радован Ђекић 1792.године.

 

Извори података: 

 

А) Литература:

 

Јован Ердељановић, Срби у Банату: Насеља и становништво, (Нови Сад: Матица српска, 1992)

Душан Ј. Поповић, Срби у Банату до краја 18. века: Историја насеља и становништва (Београд: Научна књига, 1955)

Јелена Илић Мандић, “Банатска војна крајина у другој половини 18. века”, Универитет у Београду, Филозофски факултет, докторска дисертација, (Београд 2014)

Срета Пецињачки, Панчевачки дистрикт 1717-1773 (Нови Сад: Филозофски факултет , Институт за историју, 1985)

Срета Пецињачки, Опово до краја XIII и с почетка IX века: Прилози и грађа, Зборник Матице Српске ДН, Нови Сад, св. 39/1964.

“Темишварски зборник”, Нови Сад 9/2017. 

Петар А. Идворац, Монографија Црепаја: 1660-1918 (Панчево: Банатски Форум, 1996)

Душан Ј. Поповић, Београд у ХVIII веку (од 1717. до 1739)

Иван Јакшић, Из пописа становништва Угарске почетком XVIII века (Нови Сад: Војвођански музеј, повремена издања, Прилози и грађа 3, 1966)

Срећко Милекер, Историја Банатске војничке границе: 1764-1873, репринт (Панчево: Историјски архив у Панчеву, Књижара прота Васа, 2004)

Никола Милутиновић, Широм наше отаџбине, књига прва, наше вароши, њина садашњица, привредни и просветни им значај, правци даљег развића: свеска Прва (Историјски архив у Панчеву, Панчево, 2011)

Љубиша Венчански, Бока у Банату (Панчево: Историјски архив у Панчеву, 2003)

Тибор Живковић, Историјски часопис: књига LVII (2008), (Београд: Историјски институт, 2008)

Милица Грковић, Речник личних имена код Срба (Београд: Вук Караџић,1978)

 Павле Илић, Банатски говори Војвођанско-Шумадијског Дијалекта: Српски дијектолошки зборник:XL (Београд: Институт за српски језик САНУ, Српска академија наука и уметности, 1994)

Душан Поповић, Срби у Срему 1736/7 (Београд: Српске акедимије наука, Посебна издања, књига CLVIII, Етнографски интитут, књига 1, 1950)

Спомен књига привредног друштва “Привредник” 1897-1947

Часопис Борба 30.09.1995. године о роду Панчевачки

Б) Усмени извори:

 

 Сава Панчевачки (1924-1998), Синиша Панчевачки (1954, фотографије из породичног албума), Драгиња Панчевачки (1907-1988), Живан Панчевачки (1919-1998), Мирослав Грубанов, Мирјана Недељковић (фотографије из породичног албума), свештеник Жељко Младеновић-Товљанов, Горан Николић, Никола Конески, Бранислав Благојев из Боке, Сава Арађански-Каранђукин, Александра Коцић и Надежда Коцић удато Салак.

 

В) Архивска грађа (државни (српски и страни) + црквени архиви, православна српска гробља) 

Фонд др Јована Ердељановића,Музеј Војводине, Нови Сад

Temeswaren Banat Deutschen Grantz Ansiedlungs operations Cassa Extract, List die denen lebenden Insassen abgeloste Hauser, 1765.

 KA, HKR, Akten 1767, kt. 582, 1767-3-651/6, Folio 98-148. Kriegsarchive Vienna. 

FHKA, BA, rote No. 41, folio 567-617.

Државна архива Панчево, Мађарска буна Окружни одбор 1848-1849,матични број 1312, Списак војника са дефектним оружјем 1848 децембра 24, оригинал 8 листова

AT-OestA/FHKA NHK Banat A 303, Jungere Banater Akten , Millitar, russische, polnische, turkische, raizische u, 1765-1766 FZ 36… UND A 304 (1767-1769) UND A 302 (1761-1764) , UND A 305 (1770) UND A 306 (1771-1777).

AT-OestA/FHKA HKR . 1768 1/ Jan-3/Sept./497 ANF (KA HKR, Akten 1768, kt. 622, 1768-3, 533/2, folio 36-37).

Архив САНУ у Сремским Карловцима, ПМ, Б 46/1733.

Историјски архив Панчева (црквене православне српске матичне књиге крштених, венчаних и умрлих за села Црепају, Опово, Панчево, Банатско Ново Село, Делиблато, Старчево, Долово, Војловицу, Катастри војно способних Црепаје за 1799/1800. годину (Grund Bucs der Militar Granz Dortes Szrepaya 1799/1800 jahre) + 1909. годину.

Историјски архив у Панчеву, Магистрат муниципалног града Панчева, Passprotokolle Pancsova (1796-1806)

Историјски архив Војводине (Нови Сад), Збирка старих катастарских књига и докумената (мапа и планова), Катастри Црепаје 1872. године, 1903. године

Матична служба Панчева и околине (за простор Баната и Срема и Државне матичне књиге рођених, венчаних и умрлих после 1895. године)

 Историјски архив Зрењанина (црквене матичне књиге крштених, венчаних и умрлих за  цркве Успења Пресвете Богородице у Зрењанину 1768-1830, црквене матичне књиге цркве Ваведања у Зрењанину), 

Историјски архив Беле Цркве (црквене матичне књиге крштених, венчаних и умрлих за цркве Светог Николе у Вршцу и цркве Светог Јована у Вршцу)

Историјски архив Арада у Румунији (Arhivele Nationale Romania, Arad), матичне књиге крштених за српску православну цркву Светих апостола Петра и Павла (1727-1760) и цркву Светог Јована (1730-1760)

 Историјски архив Сремске Митровице (црквене матичне књиге крштених, венчаних и умрлих Сурдука, Белегиша, Војке, Старог Сланкамена)

 Домовни Протоколи цркве Успења Пресвете Богородице у Црепаје (1835-1945)

 Парохијал цркве у Црепаји (1812-1817)

 Оригиналне белешке Јована Ердељановића за књигу Срби у Банату, Матица Српска Нови Сад.

 Conscription des Dorffs Raszitch Pancsova Dietes Districts 1764. 

 Домовни Протокол цркве Успења пресвете Богородице у Вршцу (1874. године најстарији члан рода Панчевац-Стеванчев, Константин, уступљено љубазношћу свештеника Вељанчића. 

 Црквене матичне књиге села Сурдук, дигитализоване матичне књиге крштених, венчаних и умрлих. 

 Црвени Крст Србије (Црвени Крст Војводине), Служба тражења, број 0601-75/19.

 Register Gemunde Szrepaya 1784. jahr

 Попис власника кућа у Панчеву 1791. године

 Consignation Czrepaja pro Anno Militari 1785. jahr

Старо Српско православно гробље у Паnчеву и Црепаји

 

Г) Страни сајтови (Hungaricana + Familysearch): 

 

https://adatbazisokonline.hu/adatbazis/az-1720_-evi-orszagos-osszeiras/adatlap/5316?search=pancsoovacz&term=eyJxIjoicGFuY3Nvb3ZhY3oiLCJmcSI6W10sInNvcnQiOiJzY29yZSIsImFxIjoiIiwiYXFUeXBlIjoiIn0=&curr=1 

https://library.hungaricana.hu/hu/view/CSOM_Dae_15/?pg=257&layout=s&query=Pancsevity , Káldy-Nagy Gyula: A csanádi szandzsák 1567. és 1579. évi összeírása – Dél-Alföldi évszázadok 15. 

https://adatbazisokonline.hu/adatbazis/az-1720_-evi-orszagos-osszeiras/adatlap/5316?search=pancsoovacz&term=eyJxIjoicGFuY3Nvb3ZhY3oiLCJmcSI6W10sInNvcnQiOiJzY29yZSIsImFxIjoiIiwiYXFUeXBlIjoiIn0=&curr=1 

 https://de.wikipedia.org/wiki/Gneixendorf_(Gemeinde_Krems)

Mária Terézia 1767 Urbarium , Szanád (TORONTÁL) Settlement:Szanád https://archives.hungaricana.hu/en/urberi/view/torontal-szanad/?document=1&pg=3&bbox=-1685%2C-4834%2C5235%2C-1139 ; https://archives.hungaricana.hu/en/urberi/view/torontal-szanad/?document=1&pg=9&bbox=-2829%2C-5539%2C7409%2C-71 .

https://archives.hungaricana.hu/en/urbarium/view/hu_mnl_ol_e156_a_fasc239_no001/?document=1&pg=229&bbox=-222%2C-3105%2C3033%2C-1185

https://archives.hungaricana.hu/en/urbarium/ 

Српски ДНК пројекат, Друштво Српских родословаца “Порекло”

Портал-Форум ДСР “Порекло”

https://dnk.poreklo.rs/Lica/101349/Pancevacki 

https://www.yfull.com/snp/ 

https://www.poreklo.rs/2019/03/28/haplogrupa-i2/ 

https://www.eupedia.com/europe/Haplogroup_U5_mtDNA.shtml

https://www.familytreedna.com/ 

https://www.myheritage.com/dna/ethnicity/525074231 

 Дигитални репозиторијум Историјског архива у Београду, Картони житеља Београда.

https://www.familysearch.org/search/catalog/132356?availability=Family%20History%20Library Musterlisten und Standestabellen, 1764-1820 (1835) Österreich. Armee. Grenzinfanterie Regiment 12 (12. Банатско-немачка граничарска регимента)

 https://www.poreklo.rs/2019/01/10/poreklo-prezimena-jajic-jaic/ 

https://www.familysearch.org/search/catalog/131327?availability=Family%20History%20Library пописи граничара 9. Петроварадинске граничарске регименте 1764-1820.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B0_(%D0%90%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80)

www.vojvodinakom1941.org.rs комисија за утврђивање цивилних жртви у Војводини током 1941-1948. године (сарадња САНУ и МАН)

 https://heritage.statueofliberty.org/ 

 https://digi.landesbibliothek.at/viewer/index/ 

https://grandeguerre.icrc.org/en/File/Search#/12/2/229/0/Serbian/Military/ 

 https://library.hungaricana.hu/en/collection/austrian_state_archives_MilitarAlmanachSchematismus/ 

 https://www.familysearch.org/search/catalog/106245?availability=Family%20History%20Library списак официра у Аустријској војсци 1740-1820 

 http://des.genealogy.net/eingabe-verlustlisten/search?lang=en 

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (8)

Одговорите

8 коментара

  1. Српска Спарта

    Свака част за овакав текст и све похвале за аутора. Било би лепо да је макар више тестираних Банаћана (па и Сремаца и Бачвана) јер би тако могли боље да имамо увид у Велику Сеобу Срба и путеве сеобе. По мени је Банат права ризница стариначког становништва и треба обратити већу пажњу на њега у сваком смислу. У сваком случају овај текст је леп подстрек за другу браћу са ових и свих осталих простора да трагају за својим коренима а у овом тексту могу да виде и на који начин то могу да ураде.

  2. Саша Панчевачки

    Хвала вам на овом коментару. Потрудио сам се да представим историју своје породице, али и начин на којим сам дошао до свих ових сазнања о мојим прецима. Мислим да се на просторима Баната много може сазнати јер је доста тога сачувано, пре свега црквених матица. Једино што треба је жеља и упорност, а у овом тексту се могу пронаћи многе идеје за даље истраживање.
    Осим што откривањем свог порекла сазнајемо ствари које су значајне нама самима, треба имати на уму да од појединца почиње све и да је један народ скуп појединаца. Разрешивањем свог порекла и корена ми учествујемо и у откривању историје свог народа или макар једног његовог дела. Конкретно говорим о начину добијања презимена у Банату као и о пореклу његовог становништва, што су најбитније ствари. Што се тестирања тиче за то се апсолутно залажем и слажем и надам се да ће удео мојих саплеменика северно од Дунава порасти и обогатити Српски ДНК Пројекат.

  3. Саша Панчевачки

    Најближа ДНК поклапања имамо са Јеличићима (Томиндан,Засеље/Пожега) са 2/17 маркера разлике (на дис19 и гатах4 -након баждарења, оба маркера за по једну вредност), са Миловановићима (Томиндан,Каона/Лучан-пре тога Трбушани као део Чачка данас ) са 4/23маркера разлике (разлике на маркерима дис 19, дис 456 и дис 570 за једну вредност, гата Х4 након баждарења за једну вредност) и са Дангубићима (Аранђеловдан, Љубиње/Билећа) са 4/23 маркера разлике.
    За Јеличиће (св.Тома) се зна да су из Осата (део општина Сребренице и Братунца) у Босни дошли у село Засеље у околини Ужица. Постоје и Јеличићи који славе св.Николу има доста у околини Бања Луке, Приједора, у Крајини па и у околини Ужица.
    Јеличића има и у Требижату и Почитељу (Чапљина), Подбору, Маглицама, Плочи и Лугу (Прозор). Јеличићи у Почитељу су из Требижата у југоисточној Херцеговини, одакле их је „преселио ага“ око 1850. године (59:252). У Подбору (код Горњег Вакуфа) су старосједиоци. У остала мјеста досељавали су из Подбора. У Маглице се Јеличић „стално настанио код Ђулагина Брига око 1860.“, а у Луг је дошао 1918. године (79:72.83.120). Има их настањених и у Мостару. Јеличићи (п) помињу се у Љубомиру (Требиње). Историјски извори помињу Авакума Јеличића калуђера манастира Добрићево (код Билеће) који се родио 1737. године у Љубомиру код Требиња (126:335). Извор за херцеговачке Јеличиће је књига Ристо Милићевића – Херцеговачка презимена (Београд, 2005).
    Јеличићи из Засеља су практично једини Јеличићи који славе Томиндан.
    Обзиром да најближа подударања постоје са породицама из Херцеговине, Старог Влаха и из Подриња, порекло породице Панчевачки треба тражити управо у тим западним, односно југозападним српским крајевима. Треба имати на уму сеобе које су се у овим крајевима одигравале непрестано уз прилив становништва од Старе Србије и Метохије па све до Рашке и Брда у Црној Гори.

  4. Саша Панчевачки

    Као једно од ближих поклапања истиче се и род Фуштића (Мратиндан, Брсково/Мојковац), са разликом на 3/17 маркера. Разлике су на маркерима дис 19 (код Фуштића 16, код Панчевачких 17) , дис 439 (код Фуштића 14 а код Панчевачких 15) и дис 389II (код Фуштића 30, код Панчевачких 31), с тим да Фуштићи немају тестираних 6 маркера (дис 576, дис 570, дис 481, дис 549, дис 533 и дис 643).
    По неким причама Фуштићи су пореклом од досељених рудара Саса (по хаплогрупи се види да су и ти Саси били словенског-српског порекла) и припадају Кулизама-родовима који славе Мратиндан.

  5. Саша Панчевачки

    Као једно од блиских поклапања, са разликом 3/17 маркера за по једну вредност (дис 439 14-15 , дис 458 16-17, Гата Х4 11- 10 (9) ) је са једним од тестираних који такође слави Никољдан а који је из Зенице, са ранијим пореклом из Босанске Крупе а најранијим пореклом негде са простора Црне Горе. Друго блиско поклапање са разликом 3-17 маркера на по једну вредност (дис 439 14-15, дис 635 22-23, гата Х4 11-10 (9) ) је са тестираним из Галибабинца код Сврљига који слави Мратиндан. Треће блиско поклапање са разликом 3-17 (дис 439 13-15, дис 389 II 30-31, Гата Х4 11-10 (9) ) је са тестираним из Ваљева који слави Никољдан.

  6. Саша Панчевачки

    Вујатовић, Никољдан, Велики Градац, Глина

    Како због маркера 391, 576 и 549, тако и због славе Никољдан, и поред већег броја разлика, можда је род Вујатовића (Никољдан, Велики Града , Глина) најближи породици Панчевачки из Црепаје (Панчева).

  7. Саша Панчевачки

    Милошев-Панчевачки, Никољдан, Црепаја, Ковачица

    Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

    У Црепаји постоје три сродне фамилије Милошев – Чиклуцини, Парткајини и Панчевачки. Први предак у Црепаји им је Павел/Павле Милошевић (рођен 1765) са женом Живком (1767). Сматра се да су дошли из Панчева, јер се у попису Панчева 1764.помињу цивили Иван и Јосиф Милошев, наредне године на попису исељеника из Војне Границе у Панчеву помиње се Иван Милошев. Ипак , Ердељановић каже да су из Иланџе, за чије се становништво сматра да је дошло са Шакабентом у Другој сеоби 1739/40.

    Хаплотип је интересантан, јер страшно наликује породицама из Топлице и са Косова са славом Св. Врачи – роду Ковачана “Точанаца”. Сродност с њима дала би се лако проверити, јер Точанци припадају релативно добро дефинисаној дубљој подграни Z17855>A16413>BY153008.
    Овим резултатом искључена је могућа веза између Милошев-Панчевачких и Панчевачки-Миланових из Црепаје.

    • Саша Панчевачки

      Помени презимена Животин у књизи Срби у Банату од др Јована Ердељановића (истраживања вршио почетком 2.деценије 20.века)

      1.Алибунар, Животин, Ђурђиц, 2.Црепаја, Животин без шпицнамета Никољдан, Радивојев-Животини , 3.Ватин, Животин-Медведи ,Ђурђиц, 4. Врачев Гај, Животин-Пањалов (Свети Лука), Животин-Чарајин (Аранђеловдан), 5.Добрица, Животин-Лилин , свети Никола, први свештеник у месту из те породице која спада у ред најстаријих породица у месту, која је као и друге најстарије фамилије досељена од Пожаревца или из других делова Србије, 6.Томашевац, Лалић-Животин , из места Лалић у Бачкој прешли, Свети Стефан, 7.Санад-Животин-Петлов-Дудаши, чукундеда дошао из Пећи, другачије се презивалу (презиме Животин добили до деди), слава Никољдан, стара Јовањдан, 8.Бока-1804.у Протоколу забележено презиме Животин.

      Презиме је било присутно у Панчеву (2.горња Парохија Преображенске цркве у време проте Стојшића (вероватно око 1892.године кад је Стојшић био прота) и забележен је Јосиф Животин (судећи по матицама венчаних 1824.године када је оженио Јулијану Стојка Јовичића, рођен је око 1800.године и вероватно је унук од Крсте Животина), на попису Срба цивила Панчева 1870.године (Inwohner steuer Entwurf pro ano 1870) пописан је Живота Животић, такође забележено у књигама умрлих Преображенске цркве 1797.године-Ана Крсте Животина сна. Ако погледамо пажљивије, схватићемо да је Крста Животин највероватније имао 40+ година када је његова снаја умрла , те је он рођен најкасније око 1755.године (вероватно 1735-1745). Остаје нејасно да ли је Крста Животин брат од Максима Животина који је рођен око 1735.године, а одселио се за Опово после 1764.године, или је Крстин отац неко од носилаца имена Живота забележеним на попису Панчева 1764.године (Стојшин, Јокић, Симин, Стајић). У матицама умрлих Преображенске цркве које се воде до 1831.године не појављује се Крста Животин.
      На матицама венчаних 1824.године 31.01. наводи се Јосиф Животин који је оженио Јулијану кћи Стојка Јовичића, а кумови су им били Дмитар Пејић и Петар Савков-становници Панчева. У матицама крштених наводе се његова деца (ћерке) Персида (1824), Елена (1826) и Александра (1838), док су кумови били из куће Пејића (Гаврило, Димитрије, Живојин). Породица Животин није пронађена међу кумовима на крштењу ниједној породици у Панчеву. Пејићи су као стара панчевачка породица (забележени 1733.године на Првом попису Панчева Станимир, Тимо, Живко Пејић) имали кумове међу породицама Ђукић (1782), Стоиков(1838), Њагулица (1783), Бизмеџија Живковић (1783), Лукић (Милић момак 1783), Крачуновић (1783). Обзиром на старину Пејића у Панчеву, можда су Животини у то време 1733.године били присутни у Панчеву.
      У матицама венчаних наводи се такође и венчање Марије кћи Антонија Животина из Црепаје за Николаја Теодоровића (кумови Живојин Михајловић и Сара Петра Радотића кћи 1822.године).
      Осим њега, забележен је и раб Божји Сава Николе Животина из Ботоша син 1824.године. У матицама крштених 1783.године Преображенске цркве помиње се Симеон Животин становник Добрице, као кум Григорију Живана Гарина/Тарина/Дабина.

      У књизи Срби у Банату у 18.веку, др Душана Поповића презиме Животин је , као и пописима града Панчева 1764.године, рашког дела, цивила Максима Животина. Забележено је и у Сефкерину на попису цивила 1764године, Димитар Животин, као и у Јабуци у првом попису 1733.године Владислав Животић, и у другом попису Јабуке- попису њених цивила 1764.године-Велисав Животи(н/ж), Јеремија Животин (касније вероватно прешао у Црепају јер се налази у матицама умрлих Црепаје 1792.године). Презиме се помиње и у матичним књигама крштених Опова 1774.године, Ана кћи Максима Животина (Максима Панчевца) и Стане, а у питању је огранак породице који је забележен у рашком делу Панчева 1764.године (Максим Животин) и који је прешао у 30-так км од Панчева удаљено село Опово.

      Посматрајући најстарије матичне књиге Панчева из 18.века, а почевши од 1782.године примећује се да је мушко име Живота било веома популарно у Панчеву у том времену. Чак и у другом званичном попису града 1764.године појављују се Максим Животин, Живота Стајић, Живота Симин, Живота Јакоић (Јокић), Живота Стојшин, док се на трећем попису 1795.године налазе Живота Крстин, Живота Ристовић-вероватно као носиоци домаћинства.
      У матицама Панчева из 18.века забележени су следећи родови у којима се јављало мушко име Живота:1. Трпков (кум са Ристинима и Милићевима, Ђурђа супруга Трпка Анђелкова 1754-1806, Трпко Анђелков 1736-1814, старије презиме Бугарин), 2.Крстин/Крстић (Дмитру Крстину кум Живота Ристовић), 3.Живота Крсте Бугарина (матице крштених 1782-1784/1793-1794-можда су Крстини заправо Бугарин, мада се као кума наводи Ана Трпка Бугарина кћи), 4. Ивков/ић, 5. Ристић/ин (кум са Крстинима,1790.преминуо Крста Христин), 6.Станков, 7.Шамшалов, 8.Новобанаћанин, 9.Белић, 10.Јовановић/Јанковић, 11.Тодић/Јагодић, 12.Крчадинац, 13.Станисављев, 14.Ристовић. Видимо да су наведене породице биле и у кумовским везама, а презимена Трпков (старије можда Анђелков, још старије Бугарин), Крстин (старије можда Бугарин), Ристин/ић, Станков, Бугарин, Ивков могла би указивати на порекло из јужних и југоисточних српских матичних области (Пчиња и Топлица + Маћедонија).

      Појављује се у матицама умрлих и презиме Илијевић (панчевац) 1797.године, Илијевић у књигама крштених исте 1797.године и следеће 1798.године међутим у питању је препис Протокола умрлих и крштених од стране др Ј.Ердељановића који није обухваћен дигитализацијом Историјског архива Панчева. У књигама умрлих Преображенске цркве 1798.године забележено је презиме Илијев (Јован отрок Марка Илијева), док се у матицама крштених 1783.године наводи Максим Илијевић/Илић? (кум ученик Јефтимије Бугарски), у матицама крштених 1784.године наводи се Алекса Илијев (1824.године се наводи као Алекса Дрвар Илијев) као кум Марку Христину.