Порекло становништва села Горња Коретица (по књизи Горња Коратица, општина Глоговац – Косовски округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај и тип села.
Горња Коратица. – Koratica e Epérme, налази се на Дреничкој површи, а припада џематском равничарском типу села, чије су махале збијене. Насеље има заједничку сеоску утрину и шуму.
Воде.
Свака сеоска кућа има у својим оборима бунар, а бунарска се вода употребљава за пиће и друге домаће потребе. Домаћа стока се напаја на сеоским изворима и врелима, а каткад и на бунарима, поред којих су остављена корита с том функцијом.
Старине у селу – гробља.
Родовска гумна се обично налазе до сеоских окућница. Поред насеља Горње Коратице налази се старовремско гробље, познато под именом Чумино гробље. У Арбанашком сеоском гробљу има и један старински гроб, који народ назива именом „Тирбе“.
Легенде о селу.
У наведеном кладенцу „Царевац“, постоји, следећа традиција, код Арбанаса у овом селу. Ево те легенде: „За време Косовске битке 1389. године, турска се војска налазила код Кладенца Царевац, а српска код Голеша. Турска војска је оскудевала за пијаћом водoм, те се тада цар Мурат помолио Богу, да му дарује воду војсци. Бог мy je услишио молитву и вода је потекла, те је тако постао Кладенац Царевац“. По другој традицији легендарне садржине, цар Мурат је ударио својом сабљом по камену, и вода је одмах потекла из камена, те се тада први напио цар Мурат, наслонивши се руком на камену плочу, па je затим напојио и свога коња, а затим се напила и сва остала турска војска. Извесне трагове од руке – шаке и коњске копите у камену поред овог кладенца, народ доводи у везу са овом легендом. Напокон, помињем и следећу народну традицију о Голешу. По традицији код Албанаца у селу Горњој Коратици, у време Косовске битке 1389. године, на Голешу је изгинула бројна турска војска, тако да су на том бојишту, Срби однели победу. Тада је Голеш проклео цар Мурат следећим речима: „Воду и траву да немаш, шуму да немаш“. Та се клетва испунила, па Голеш нема нити шуме, нити воде, нити траве!
Историјат и остали подаци о селу.
У катастарском попису области Бранковића из 1455. године наводи се село Карачица, са 29 кућа, од кој их је било 27 српских и 2 арбанашке куће.
Свакако, то је данашње дреничко село Горња Коратица. У наведеном попису наводе се земљораднички производи у овом селу, и то: пшеница, у наносу од 400 лукана приноса, на шта је биофеудални доходак 50 лукана, јечма и осталог принос је износио 592 лукана, а феудални доходак Од тога био је 74 лукана. Принос од лана је износио 480 акчи, а феудални доходак 60 акчи. Принос од врта је износио 356 акчи, а феудални доходак 32 акче. Принос од црвеног лука износио је 120 акчи, а феудални доходак 15 акчи. Принос од кошница пчела је износио 320 акчи, а доходак феудални 40 акчи. Принос од два сезонска млина је износио 240 акчи, а феудални доходак 30 акчи. Приход од свиња се рачунао 320 акчи, а ресум је износио 40 акчи, док је село имало 640 свиња.
Према статистичким подацима из 1914. године, Горња Коратица је имала 228 становника.
Према статистичким подацима из 1921. године у Горњој Коратици је било 166 становника, са 22 домаћинства.
Порекло становништва.
У време етнографско–антропогеотрафских испитивања насеља и порекла становништва у 1937. години у Горњој Коратици је било следеће стање:
А р б а н а с и:
-Баљовић, фис Шаљ, 2 куће. Ово је пореклом сталноседелачко српско становништво, које је почетком новог века емигрирало из Горње Коратице у Метохију, настанивши се у Истинићу. Тамо су обитавали до половине XIX века. Тамо су и примили ислам, па се затим поново вратилина стару баштину у Горњој Коратици. Од овог котила једна кућа је одсељена у Арбанију 1927. године, а једна кућа у Косовску Митровицу 1934. године.
-Гргалић, фис Битић, 7 кућа. Пореклом су из села Новака у Подрими, одакле су досељени 1817. године. Имају сроднике у селу Брестовцу у Подрими. Према родовској традицији ово котило води порекло из северне Грчке, одакле су њихови преци као православни Македонци досељени у Подриму још у XVI веку, па су касније прешли на ислам и временом се поарбанасили.
-Пецан, фис Битић, 2 куће. Пореклом су из Подрима, одакле су досељени почетком XIX века, старином су из Албаније.
-Добродољан, фис Шаљ, 6 кућа. Пореклом су из Доброг Дола у Подрими, одакле је почетком XIX века досељена јеедна кућа, старином су из Албаније.
-Голубовц, фис Шаљ, 1 кућа; пореклом си из Голубовца у Подрими, старином су из Албаније. У Горњу Коратицу су досељени почетком XIX века.
-Кљинок, фис Ељшан, 1 кућа; пореклом су из Клине у Дреници, старином су из Арбаније; у Горњу Коратицу су се доселили почетком Х1Х века.
-Плужина, фис Хот, 2 куће; ово је арбанашко дреничко становништво, које је досељено из Плужине у Дреници 1910. године; стари су из Арбаније.
-Цур, фис Куч, 1 кућа; пореклом су из Обриња — Дреница, одакле су досељени у Горњу Коратицу половином XIX века, старином су из Арбаније.
-Мекић, фис Бериш, 2 куће; пореклом су из Шипитула на Косову, одакле су досељени 1932. године, старином су из Арбаније.
-Ђара, фис Шаљ, 1 кућа; пореклом су из Арбаније, одакле су досељени почетком XIX века.
Срби и Црногорци (колонисти):
-Булајић, 3 куће, славе Св. Николу, прислужују Св. Саву; пореклом су из Подкурљаја у Грахову.
-Биговић, 1 кућа, славе Св. Николу, прислужују Велику Госпојину; пореклом су из Трњине у Цуцама.
-Поповић, 1 кућа, славе Арханђела Михаила; пореклом су из Голије у Дробњацима.
-Борозан, 2 куће, славе Спасовдан, досељена је једна кућа, па су се у Горњој Коратици поделили; пореклом су из Рубека, срез Никшић, старином су из Ријечке нахије.
Према проученим подацима на терену и у народу у 1937. години етничка структура становништва у Горњој Коратици је следећа: арбанашких родова има 10, са 25 кућа. Срба и Црногораца колониста има родова 4, са 7 кућа.
Према попису становништва из 1948. године, Горња Коратица је имала 322 становника, од тога 163 мушких и 159 женских, са 39 кућа.
ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)