Порекло презимена, село Режанце (Качаник)

21. септембар 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Режанце, општина Качаник – Косовски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. године). Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село се налази у горњем делу Ортице, десне притоке Лепенца. Куће су поређане на заравнима са обадве стране реке.

Воде.

Становништво добија воду из 11 бунара, које се налазе по двориштима, и неколико чесама. Главније чесме су: Крој, Ирија и Тељуџит.

Земље и шуме.

Сеоске шуме и утрине налазе се око села по косама и на долинским странама. Њиве су испод села дуж Лепенца и само неколико изнад Асовске Махале и око Ортице. Називи појединих места су: Осој, Наја, Ограда, Пржина, Дервен, Ливадица, Смак, Никола (ту су раније биле њиве), Либо Глава, Шулан (Присој), Забел, Киша (Црква), Кодра Дулас (Дулово Брдо), Кодра Мојаве (Велико Брдо).

Тип села.

Првобитно Режанце састојало се из једног дела (од данашње махале Рогач) и по типу је било збијено. Средином 19 века на јужној страни атара издељени сеоски становници основали су Асовску Махалу (удаљену око 1 км), а од почетка овог века на исти начин основали су још Малич (на истоку око 2.5 км) и Ортицу или Хунел-Махалу (назвата Ортица по реци; лежи око 0.5 км југозападно од главног сеоског дела).

Режанце има укупно 38 домова (1948 г.). Родовске су куће, изузев y махали Ортица или Хунел, међу собом измешане. Највећи део становништва село је добило прираштајем, а кућа деобом и распадањем задруга. Махала Рогач има 14, Асовска 9, Ортица 8 и Малич 7 домова.

Прошлост и старине.

Преци данашњих муслимана, који су се од краја 18 века досељавали из Северне Арбаније, у Режанцу су затекли старе православне јужнословенске родове. Од њих и сада се памти о роду Стојановци. Они су били толико богати виноградима и вином да је једном, када им се излило вино у подруму, потекао поток од кога се обојила вода у Лепенцу. Опште је предање да су православни становници из Режанца на дан св. Илије, због славе, долазили у суседни гораначки манастир.

Првобитно православно становништво живело је углавном делу села сада званом Рогач Махала, а на месту званом Киша (северозападно од села) имало је цркву св. Ђорђа. Друга сеоска црква налазила се на југоисточној страни насеља. Са намножавањем муслиманских досељеника, православно становништво из Режанца се потпуно иселило.

Југоисточно од Режанца, на даљини од око 1 км (десно од реке Ортице), налази се узвишење звано Кепи Исар (Хисар). На темену узвишења, налазе се остаци од зидова, црепови и постоји рупа где се сада за време кише склањају чобани. Коме је припадало ово утврђење и када је разорено, данашњи досељени сеоски родови не знају.

Године 1900. Режанце је имало 16 муслиманских домова.

Порекло становништва.

Сви су садашњи сеоски становници досељени муслимани арбанашког говора. Родови су:

-Рогач (4 к), од фиса Бериш. Рачунају се као први муслимански досељеници. Овде су дошли крајем 18 века (Бећир, жив, 50 година–Реџеп-Сејдо–Алил-Јашар, који се доселио). Живе у истоименој махали.

-Џон (6 к), од фиса Бериш. Доселили су се крајем 16. вeka из Северне Арбаније. Живе у махали Рогач.

-Берам (4 к) и:

-Реџалар (6 к) у махали Рогач. Доселили су се из Северне Арбаније у исто време када и род Џон. Припадају фису Бериш.

-Малич (3 к), од фиса Бериш. Доселили су се из Северне Арбаније када и горњи родови. Најпре се населили у махали Рогач, а после су основали нову махалу, која је добила назив по њиховом родовском имену.

-Асовци (8 к), од фиса Бериш. Доселили се из истог места као и предњи родови. У селу су од око 100 година. Најпре су живели у махали Рогач, а после основали истоимену махалу.

-Хунед (7 к), од фиса Бериш. Доселили се у 19 веку из Северне Арбаније. По досељењу неко време живели у махали Рогач, а од пре 15 година, на месту где су имали трла, основали су махалу Ортица (име по месту крај реке) или Хунел.

Пре 40 година две породице од рода Реџалар иселиле су се у Скопље. У Скопље се иселила и једна породица од рода Малич пре 10 година.

Привредне прилике.

Атар Режанца имао је 1947 г. 119 ха под ораницом (кукуруз 38, пшенице 28, јечам 28, раж 19 ха и друго), 1 ха под виноградима, 55 ха под пашњацима и 28 ха под шумом. Приходи од земљишта су слаби. То се види из појаве да нема сељака који могу да исхране кућу својим житом преко целе године.

Ради потребе земљорадње и због исхране, становници држе стоку. 1948 г., у селу је било укупно: говеда 110, оваца 117 и коза 344. Козе су више заступљене, јер се оне лети лакше напасају у шумарицама, а зими хране лисником.

За живот становништва у Режанцу велики значај има фабрика цемента „Шар“ у суседном насељу Ђенерал–Јанковићу. Из сваке сеоске куће у фабрици ради по један мушкарац; његовом зарадом помажу се укућани у издржавању.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени1 940. и 1948. године). Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.