Порекло становништва села Радојева Глава, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село на падинама између Јаблановског потока и долине Давреника испод брда Црвењаче. Падине које се спуштају према кориту Бистрице пресецају суве долине карсног типа. На странама била измећу долина су локализоване куће по групама на сродничкој основи.
Земље и шуме.
Земљиште је повољно за сва жита, а особито за воће. Главни крајеви и потеси у селу јесу: Бријег, Окутњице, Ступови, Прлови, Белове њиве, Бунари. Веселице, Брдо, Паљеввне, Станиште, Петроваче и Добриље, које се издваја као заселак. Шуме и утрине око села су: Црвењаче и Драче.
Воде.
Долине оскудевају у води, али на страни које су састављене од шкриљаца има извора. Од ових су најпознатији: Чесма у селу, Стубелине и Добра вода на утрини Драче.
Порекло становништва.
Нису сачувани трагови ранијих насеља. Данашње становшшпво су:
-Махмутовићи („Посерковићи“) (30 к.), који не знају своје порекло. Зна сe дa cу рано примили ислам. Бојаџићи у Вољавцу, који су досељени из Тузле, кажу да су истог порекла.
-Јелића (1 к., сл. Ћириловдан), њихов дед селио најпре из Мораче у Равну Ријеку, затим у Расово и најзад овамо.
-Пејовићи (1 к., сл. Ђурђевдан), такође су насељени као чифчије на имању Махмутовића. Преци Јелића и Пејовића, који су били од две сестре, живели су у задрузи, јер бег није хтео дати земљу инокосној породици. Јелићи имају исељене рођаке у Црвску и Кокошићу (сјенички крај).
ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)